ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zove se What We Can Know:


https://en.wikipedia.org/wiki/What_We_Can_Know

Pa, u Politici kažu, već na početku prvog stupca, da se zove ,,Ono što možemo znati" ali se ograđuju (ne znam zašto...) da je to ,,u slobodnom prevodu". Na engleskom, mislim da glasi, sasvim jednostavno: What We Can Know.

Imao je on i SF roman   Machines Like Me (2019).

Cenjeni  ,
danas u Blicu na str. 16 u kolumni "Fantastikologija" (koja izlazi ponedeljkom) Ivkov nastavlja da govori o knjizi: Goran Gavrić, Robokop i filmski dvojnici, izdavač Centar za promociju nauke. Dakle već je Ivkov govorio o toj knjizi, a sad nastavlja o njoj, evidentno impresioniran njenim kvalitetima. Naslov kolumne glasi: ,,Robokap (2)".

(Узгред, написано је, на предњој корици те књиге, ,,робокап", тако, са ,,а", али сматрамо да то не треба тако изговарати. Жаргонска реч за полицајца, енгл. cop, која је иначе настала скраћивањем речи copper, бакар, због некадашње бакрене дугмади на полицијским униформама, данас и у Америци вероватно треба да се изговара са кратким гласом ,,о", као, на пример, у енглеској речи top.)

Molim da kaže neko ako zna, da li je domaći (našega Dekse, u Nišu) film (ili, TV serija?) Konstantinovo raskršće ikada snimljen, kada, gde, sa kojim uspehom? To nije SF, nego fantazi, ali ipak bih da znam, jer sam naišao na ovu najavu iz 2010:

https://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2010-05-17-najava-filma-Konstantinovo-raskrsh.jpg

Константиново раскршће је надолазећа српска серија из 2023. године настала по сценарију Ђорђа Милосављевића и базирана на истоименом роману Дејана Стојиљковића. Током 2025. године ће се премијерно емитовати на Суперстар ТВ.

Hvala. Ali, nisam uspeo da snimim Vašu informaciju kao tekst (u Word-u) jer je svako slovo plavo kao link, neće da pređe u font Times New Roman.

Paste special -> plain text?

Evo ovako:


Константиново раскршће је надолазећа српска серија из 2023. године настала по сценарију Ђорђа Милосављевића и базирана на истоименом роману Дејана Стојиљковића. Током 2025. године ће се премијерно емитовати на Суперстар ТВ.

Hvala!

Cenjeni   ,

(1) u današnjem ,,Blicu" na str. 16 Ivkov u svojoj kolumni kaže, povodom jednog romana, da je SF žanr zahtevniji nego fantazi, jer traži više znanja:

jeste NF i to čisti, ,,tvrdi" (,,hard SF"). Danas retkost, jer iziskuje egzaktna naučna znanja! Ne kažem da je ,,mač i magija" književno manje vredan F-podžanr (sve pisce je pozdravio Tolkin!), ali baratanje konvencijama kletvi, letećih zmajeva, čarobnjaka i slične daždi i nečasti u pseudosrednjem veku fakat jeste manje zahtevno.

(2) Ivkov kao da nagoveštava da postoji neka svojevrsna tarifa kad siromašni kritičar mora ogromno, daleko preterano da pohvali neko delo, da bi dobio mito: ,,za 100 ili 1000 dolara".

Jadni smo ako je to tako, ali, nije, nije... nije valjda...

Izašla je, juče, nova knjiga, zbirka 75 najboljih SF priča Konstantina Tezeusa. Urednik te knjige je vaš skromni dr ABN.




Naslovna strana:




I, zadnja korica:

Cenjeni    ,
u današnjem ,,Danasu" (koji će biti na kioscima i sutra prepodne) pojavio se veliki članak našeg Aleksandra Manića Monje (o kome imate opširno u knjizi Istorija srpske naučno-fantastične književnosti XIX i XX veka, na str. 515-516; ali, strogo uzev, postoji i drugi Aleksandar Manić, koji nije Monja). Članak je u ,,Danasovom" nedeljnom prilogu o kulturi, u kome zaprema gornju polovinu str. XIX, i to na sva četiri stupca širine. Okružen je tankom crnom linijom. Ima vrlo krupan naslov:

,,Naučna fantastika, ogledalo stvarnosti 20. veka"

i to, već, nije dobro, jer sad je 21. vek, nije dvadeseti, a osim toga, SF baš i ne treba da bude ogledalo stvarnosti; u današnjoj teoriji književnosti, ta takozvana ,,teorija odraza" je manje-više napuštena.

Članak ima prilično dugačak podnaslov:

Posvećeno članovima Društva ljubitelja naučne fantastike ,,Lazar Komarčić"

(na šta mi odgovaramo: hvala, Monja! jer, on je i potpisao članak).

Ovaj članak zapravo je prikaz Monjine knjige koju je ove godine objavila beogradska ,,Informatika" a čiji naslov je identičan kao naslov članka: Naučna fantastika, ogledalo stvarnosti 20. veka.

Oko sredine članka se pominju neki SF pisci kao najvažniji i najistaknutiji, i to, osam stranih i dva domaća – Pekić, i, Anđelković (to je verovatno Radmilo).

Članak je maksimalno dobronameran, ali je, na nivou teorije književnosti, pun grešaka i promašaja, uglavnom iz razloga zastarelosti. Ima i drugih grešaka, na primer: Pekić nije veliki SF pisac.

Quote from: Aleksandar_B_Ned on 01-11-2025, 15:45:15Ima i drugih grešaka, na primer: Pekić nije veliki SF pisac.[/size]

A dobro ajde sad...

To nije niko

Cenjeni    ,
to je prva besplatna dopuna uz moju veliku knjigu, ogromna je, 575 šlajfni, a ustvari su to samo dve delimicno komentarisane bibliografije, Galaksije i Siriusa. Dokument od tri megabajta.

Možete preuzeti, besplatno, sa linka:

https://www.everest.rs/ABN/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-1z.doc

Cenjeni    ,
u današnjem ,,Blicu" na str. 16 imate (u kolumni Ivkova) prikaz knjige Fantastikologija, akademski sačinjene, o fantastici.

Цењени    ,

,,Политикин забавник" бр. 3850, петак 21.11.2025, нема СФ, али је ту прича: стр. 58-59, Исидора Секулић, ,,У Норвешкој нико не живи иза божјих леђа", путопис, није СФ.

Овај број ПЗАБ има велику слику Франкенштајна на корици, приказан је у неком уобичајеном модерном мушком оделу (сако, панталоне) али знатно исцепаном; и, без кошуље и поткошуље, да би се видели ожиљци од операција; он, такав, снажно закорачује ка нама.

На стр. 44 – 48 је велики, илустровани чланак о Франкенштајну, потписује Сања Лазић. Отприлике половина чланка је о животу Мери Шели и о околностима настанка тог лика, а друга половина о многобројним филмским верзијама. Што се тиче жанровске припадности, Лазићева на стр. 45 па у четвртом ступцу каже да роман Франкенштајн припада ,,значајним представницима готског хорора", али, на стр. 46 у трећем ступцу, у одељку са насловом ,,О лудом научнику", каже да ,,данас лик Виктора Франкенштајна посматрамо углавном као научника".

,,Политикин забавник" бр. 3853, петак 12.12.2025, дакле данашњи, на стр. 58-59 има српску СФ причу, наиме, причу која може, али једва, да се провуче као СФ: Симон Марић, ,,Саваждаха, чудовиште из Баре Венеције (Savasaurus rex)"

То ,,Саваждаха" би значило: на реци Сави, аждаха тј. аждаја.

Прича је комична и има многе елементе фантазије. Али за нијансу преовлађују елементи СФ.

На стр. 59 је и биографија и слика аутора, чије име је допуњено латинским речима ,,scribo zemunicus". Каже са да је ,,тридесетседмогодишње створење" али на слици он изгледа млађи од тога. Такође се каже да ,,претежно обитава у Земуну".

У причи, чудовиште налик донекле на Годзилу (али са неким зеленим воденим биљкама на себи, и са огромним отприлике-људским рукама, тако је нацртано) терорише народ око ушћа реке Саве. – Неки читалац би се могао запитати зашто ми не закуцамо ту животињу једном против-тенковском кумулативном мином од 5 килограма... Требало би то да буде довољно.

У истом овом броју ,,Политикиног забавника", али на стр. 50-53, имате велики добро илустрован чланак ,,Човек међу роботима, робот међу људима", са наднасловом ,,живот је бајка, Исак Асимов, биохемичар и писац научне фантастике".

А на претпоследњој страници овог броја ,,Политикиног забавника" (стр. 67) имате избор Асимовљевих мисли тј. цитата. Али ту је и још једна илустрација, уметнички насликана, величанствено добра, брилијантна, на којој Асимов стоји изнад једног робота (робота са врло паметним и мисаоним лицем) који мирно седи на гомили неких ваљда књига, златно-жуте боје.

(2) Прошле недеље, ,,Политикин забавник" бр. 3852, петак 05.12.2025, није било СФ, али је на насловној страни био комични робот (и лик из једног ваљда француског комичног стрипа) и натпис ,,ЈА, РОБОТ!"

(3) Заборавили смо да вам кажемо пре неколико недеља: у свом броју 3850, петак 21.11.2025, ,,Политикин забавник", имао је на корици велику слику Франкенштајновог створења, и, тај створ је обучен, има сако и панталоне, али, гле, тек сад смо приметили: бос је, нема ципеле, ни чарапе, па изгледа баш смешно.

To je iz knjige koju sam izdao nedavno... https://oradio.rs/sr/vesti/kultura/knjiga/savamalologija-za-pocetnike-4946.html

Данашњи ,,Политикин забавник", то је бр. 3854, петак 19.12.2025, на стр. 58-59 има СФ причу, наиме: Тери Бисон, ,,Месо је суштина", о начину како нас ванземаљци виде. Превод Ана Ацић.

Класик, из америчког часописа ,,Омни", из броја за април 1991 (Terry Bisson, "They are Made Out of Meat").

Била је ова прича у ,,Политикином забавнику" и раније. Трипут.

Била је у ПЗАБ броју 2064, датум је био 19.07.1991, уредник за СФ био је др Зоран Живковић, наслов је преведен као ,,Здраво, овде месо које пева...".

Појавила се и у ПЗАБ броју 2813, на дан 6. јануар 2006, на стр. 68-9, али под насловом, гле сад, ,,Месо које мисли".

Трећи пут, Политикин забавник" бр. 3417, на дан 4. 08. 2017, али сад под насловом ,,Месо је суштина" и прилично друкчијим преводом (преводилац потписан иницијалима ВС), тако да су вероватно два разна преводиоца добили свако свој хонорар. Илустровао је, тада, Добросав Боб Живковић. Преводилац није био потписан.

И данас, ево, четврти пут. Али, гле, превод наслова је остао ,,Месо је суштина".

Цењени   ,
Арт Анима јавља да је СФ драма Драгутина Ј. Илића После милијон година унета (један велики одломак) у управо објављену антологију најраније светске научне фантастике – The Routledge Anthology of Global Science Fiction Origins.

То је огроман успех за српску књижевност. Највећу заслугу имају проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић и њених шест студената који су у Новом Саду превели ту драму на енглески, и објавили.

Да ништа друго нисмо постигли у ових последњих 50 година, било би одлично.

Вест и књигу можете видети на:

https://www.art-anima.com/

Поздрав,
др Александар Б. Недељковић

Cenjeni   ,
u današnjoj ,,Politici" na str. 21 je veliki članak o piscima iz Niša, pod naslovom ,,Tajna niških pisaca", potpisuje Nikola Trifić.

Tu su i portreti, u koloru, trojice tih pisaca, Sva tri muškarci, jedan portret veliki i dva manja; od ta dva manja, jedan je Dexa, koji se u tekstu (već u drugom pasusu) i pominje zbog svog, naravno, Konstantinovog raskršća, koje je navodno dosad prodato u oko 80.000 primeraka. Mi znamo da je to fantazi, ne SF.

U antrfileu je pomenuto nekoliko pisaca među kojima i dve žene, i, nama poznati Ghoul.

Gul pomenut među piscima? Svašta.
Tiraž 80000, vrlo zanimljivo, danas sam baš bio sa štamparom koji radi tu knjigu, dakle, zna koliko je zaista štampano. Nije podatak za javnost, ali brojke sa kojima se frljaju su smejurija.
S druge strane, da li postoji ikada, igde ijedan pozitivan komentar na taj roman, a da nije plaćen od izdavača?

U najuži izbor za NIN-ovu nagradu (6 najboljih) ušli su i Darko Tuševljaković (delo Kanota) i Laura Barna (delo Frau Beta), ali ja ne znam da li im je to fantastika.

Cenjeni   ,
okačena je i treća besplatna velika dopuna uz moju knjigu Istorija srpske naučno-fantastične književnosti XIX i XX veka.


Sastoji se uglavnom od linkova za 1400 slika srpskih SF pisaca, knjiga, časopisa, fandoma, primera kako se u našoj štampi (a kako u naučnim časopisima) pominje srpska SF, itd.

Uz većinu tih linkova dao sam i poneki komentar, kratka objašnjenja, i slično. Pa, i poneku anegdotu, ili digresiju. Dakle, tu ima i teksta.

Nekoliko slika pokazuje kako je pre desetak godina izgledala nastava SF na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu; tu je, okružen studentima SF, i vaš skromni dr ABN.

Linkovi (sa komentarima) za hiljadu i četristo slika, nije malo, nije to moglo da stane u knjigu koja, i bez ikakvih dopuna, ima 712 stranica ! ! !

Zapravo ima linkova i u toj knjizi, papirnoj, u bibliografiji, ali, ovde ih ne morate prekucavati, nego, samo:  Copy – Paste.

Ako ste i vi bili prisutni u srpskoj SF tokom poslednjih četrdesetak godina, vrlo je lako moguće da ste i vi na nekoj od tih slika.

Jedan veliki fan, poznat u ono vreme kao Nešaburbon, video je sada slike na kojima je i on, a njegov komentar glasi: Mladi besmo li...

Ovu, treću veliku dopunu, možete uzeti sa linka:

http://everest.rs/ABN/Nedeljkovic-Aleksandar-B-Istorija-srps-SF-dopuna-3z.doc

Pozdrav,
prof. dr Aleksandar B. Nedeljković

Cenjeni,
danas, večeras, je u Novom Sadu premijera prve SF drame u istoriji sveta,

Posle milijon godina

autor Dragutin J. Ilić

https://nova.rs/kultura/premijera-komada-posle-milijon-godina-u-snp-u/

Cenjeni,
izašao je Emitor 501, ima 46 stranica, može da se uzme kao pdf dokument težine oko pet i po MB,

sa linka:

https://emitor.rs/2026/02/emitor-501/

Naslovnu stranicu nacrtao je isti onaj ilustrator koji je nacrtao i za Emitor br. 1, pre nekih 45 godina, Željko Pahek.

Donosimo, evo, kompletnu Reč urednika:


Реч уредника

Пред вама је Емитор #501, први из мог редовног уредништва. Радио сам ја раније понеки специјал, ал ово је друга утакмица. Као и за председниковање, нисам баш одушевљен овим што ме снашло, али ту смо где смо.

Шта сам намерио? Свашта, и то свашта се пречесто мења, уредно добијам ове идеје које одлажу и одлажу и одлажу излазак, тако је овај број требало да буде пред вама сигурно пре годину ипо.

А није да се није десило ништа сем моје прокрастинације и паралишућег перфекционизма: Дом омладине Београда је после низа вршилаца дужности 2024. добио пуноправног директора, па нам је програм за 2025. спуштен са Сваког Понедељка на Један (неки) понедељак месечно. Борили смо се, нисмо се изборили. Програм смо мислим реализовали како треба, гледали смо да правимо нова познанства и дајемо глас неким новим људима и пројектима на сцени, али убило је нас у погледу посете (више и од пандемије и сталног раскопавања центра града) што се више не зна кад смо тамо. Да, најаве се постављају и на сајт Емитора и на сајт Дома омладине и на друштвене мреже, али ко то још гледа ако се 45 година није гледало него се просто долазило. У 2026. смо добили макар мање нејасан календар: термин је последњи понедељак. Сваки месец, сем јануара, јула, августа, децембра — дакле 8 термина годишње. Мало, за наше навике и алаве прохтеве. Пратите програм, измислиће се нешто додатно. Такође, држава нам се опет распада, није нам први пут ал мени ко да јесте. Врло ми није исто искуство са 20 и 45. Ал хајд, то је као за кафану а не за уводник.

У јануару је било годину дана од ненадане смрти Зорана Јакшића (1960-2025), по речима више њих најбољег што је овај клуб каналисао, и даље једног од најбољих наших (домаћих) аутора фантастике иако није написао ништа од распада претпрошле државе. Није било толко до нас него до Зорана, хвала му што је баш са нама делио своје време.

Услед свега тога требали бисмо а преусмеримо снагу на штитове Емиторе и у смислу креативног процесуирања стварности, и у смислу потребе за додатним смисленим активностима. Па хајдемо редом:

Насловницу за #501 је радио мајстор Жељко Пахек, као враћање његовој насловници за #1 из новембра 1981. У #502 ћемо после 45 година и Емитора #2 и #4 видети рад Драгана Боснића, а #503 припада честом и драгом сараднику Владимиру Весовићу који је недавно напунио 70 година — сретно Владо! Стрип Филипа Станковића којим отварамо број, као и илустрација Тамаре Маринковић резултат су сарадње са групом Стрипоид, а биће тога још, тек се уходавамо.

impressum
 
емитор је гласило Друштва љубитеља
фантастике ,,Лазар Комарчић"
први број изашао у новембру 1981.
петсто први број фебруар 2026.
тираж 100 штампаних,
штампа СкриптаПтица
уредник Жарко Милићевић
редакција: треба да се направи

контакт: lazarkomarcic@gmail.com

AI/LLM радове не желимо

донирали време и рад, осим у горе поменутим улогама:
Боривој Грбић, Ана Петровић Дакић, Филип Станковић
Нова врата су нам се отворила преводилачким и
културним радом Бојана Тарабића, што нас је
довело на 81. Worldcon у Кини 2023 (дођем
вам текст о томе...).

У наредним бројевима читаћете и приче кинеских аутора, а крећемо од приче ,,Умна кутија" ауторке, уреднице и преводитељке Реџине Канју Ванг, у Бојановом преводу, уз илустрацију Марка Зечевића @artofzeka.

Домаћа (српска) прича је ,,Хронике Нинове паткице", премијера у Емитору Ненада Јовановића који се игра локалним метатемама, једним поджанром књижевности који добија додатне поене код жирија НИНове награде. Коинцидентално (јер Ненадова прича чека да изађе јаче од две године), НИНа за 2025. годину је управо освојио Дарко Тушевљаковић за роман Карота, на чему му сви срдачно честитамо и ј- - - - - смо одушевљени ТО БРЕ ЦАРЕ!!!1111   иако је из управо тог поджанра а не из овог нашег. (Дарко и ја смо истовремено ступили у тамни вилајет Лазара Комарчића 2003, а он се брзо показао као аутор на кога треба обратити пажњу.) Један од кафанских циљева Друштва је овиме испуњен, и начињен је битан корак ка доминацији над српском (домаћом) књижевном сценом. Следеће: Европа! Него да се вратимо на Ненада, Ненад је цар и надам се да ћемо га читати опет ускоро иако је са роковима гори од мене.

Илустрацију је радио Боривоје Грбић, који је такође цар и заслужан за неке стрипске акције у прогаму и у емитору, као и за рад са илустраторима.

Миодраг Миловановић је идентификовао књиге домаће (српске) фантастике које су изашле у 2025. па прилаже списак, и туробну анализу писалаштва и читалаштва. Стерџенов закон је неумољив и надамо се да ће оволики квантитет довести и до већег квалитета. Питање је 'оће л' то само од себе, или морамо нешто и да радимо брајко а не само да манифестујемо из високог дворца.

Др Александар Б. Недељковић професор у пензији, наш и ваш АБН, написао је а и објавио огромну једну књигу нескромног имена Историја српске научно-фантастичне књижевности XIX и XX века. Наћи ћете на јућуб каналу Комарчића шта смо Мића, ја и АБН имали да кажемо о томе. Овде доносимо импресије Петра Ранђеловића о том делу, и Елене Лачок о том представљању књиге у ЛК. АБН је у међувремену прихватио да је направио неке ,,ситније" пропусте, па је спремио и доставио и допуне, у једнаком обиму.

Александар Манић је недавно објавио две књиге од интереса за ову софру:
Стрип, писање слике и цртање речи (поводом чега смо направили окупљање летос, имате то на јућубу Комарчића), а Научна фантастика, огледало стварности 20. века се појавила за (последњи?) Сајам књига. Из те друге смо мало штрпнули да вам покажемо, а ви набавите код издавача Информатике.

Зоран Пеневски студирајући дела Ранка Мунитића компилирао је речник термина везаних за фантастику. Пене има новe збиркe прича ,,Опсесије" (Макарт, 2024), ,,Стаклена секира друге бајке" (Дата статус, 2025) и уредничку књигу о списатељству ,,Прикажи не препричавај" (Лагуна, 2025).

Тамара Лујак нам пише фељтон о писцима које волимо. Ја сам жанровски јазавац па ми је ово била прилика нешто да научим. Илустровала Тамара Маринковић

Оно са чим смо танки су прикази, а није да се нема о чем писати, па вам тражим, иштем и очекујем да ми напишете и пошаљете шта сте то импресивно гледали, слушали, читали, било да вам је дизало дијафрагму или голицало ганглије.

Дакле, Никола Гоцић из Ниша нам пише о неким занимљивим филмовима за ова смутна времена, Мехо Крљић о стрипу Бесмртни Хулк (АПСОЛУТНИ рекордер по чекању у фиоци, Чаробна књига је у међувремену објавила стрип), Ненад Грујић Scarfinger о ПЛАНЕТЕС, манги и анимеу Макотоа Јукимуре (Винланд сага). Тоето.

Жарко Милићевић / zakk
човек у стању растрojства

Cenjeni,
u "Politici" danas na str. 14 veliki članak o jednom građaninu Užica koji se zove Zoran Filipović i navodno mu je nadimak Fipa,
ali ako pomislite da je to naš Fipa, nije,
naš je Dragan R. Filipović, poznat i kao DRF, i kao Fipa.

A taj članak je, verovatno, o njegovom bratu, koji se (ako smo dobro shvatili) bavi muzikom ali i pisanjem.

Quote from: Aleksandar_B_Ned on 15-03-2026, 18:19:02A taj članak je, verovatno, o njegovom bratu, koji se (ako smo dobro shvatili) bavi muzikom ali i pisanjem.[/size]

Nije brat... zvanično potvrđeno.

Cenjeni,
u "Politici" danas na str. 13 imate kratku vest, a u "Danasu" takođe na str. 13 kratku vest ali ipak nešto opširniju i sa slikom iz mladosti, da je preminuo Božo Koprivica (rođen 1950), urednik i organizator, koji je bitno doprineo da Prvi srpski fandom nađe prostor za rad. Naš veliki prijatelj i oslonac.
U knjizi Istorija srpske naučno-fantastične književnosti XIX i XX veka, on je pomenut na str. 487, 546, i 611.

Uvijek se obradujem abn vijestima
Ali ne kad neko umre:cry:

Cenjeni,
u "Politici" danas, u subotnjem prilogu "Kultura, umetnost, nauka", pa na str. 5 tog priloga, imate veliki članak (jaka donja trećina stranice) sa naslovom "Pozorišna naučna fantastika", potpisuje Milica Vučković,
pa, oko sredine članka, ima pohvalno o izvedbi "Kroz milijon godina" u Novom Sadu.

(2) U štampi, poslednjih nekoliko dana, zbog ovog sad puta oko Meseca, nekoliko novinara su se pokazali kao neznalice geografije, naime ladno pominju "tamnu stranu Meseca", koja, međutim, ne postoji.

Quote from: Aleksandar_B_Ned on 04-04-2026, 16:54:58(2) U štampi, poslednjih nekoliko dana, zbog ovog sad puta oko Meseca, nekoliko novinara su se pokazali kao neznalice geografije, naime ladno pominju "tamnu stranu Meseca", koja, međutim, ne postoji.[/size]

Tamna strana Meseca je fraza koja označava stranu Meseca koja nije vidljiva sa Zemlje... realno mi sa Zemlje vidimo 59% Meseca, a 41% nam je uvek nedostupno.

A ja sve do sad mislio "tamno" znači odsustvo svetla, a ne nedostupno ljudima. Ali dobro, pošto su tamni fizičari kasnije uveli i tamnu materiju i tamnu energiju, koji takođe nisu tamni, tamne crve više ne možemo vratiti u tamnu konzervu.

sintagmu ne treba raščlanjivati na pojedine reči.

Mi kao civilizacija možemo i trebamo da ispravljamo svoje greške iz prošlosti.