ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Književni klub "Branko Miljković" iz Knjaževca objavio je knjigu bajki Tamare Lujak, "Vilina planina". Knjiga je na netakmičarskom konkursu za neobjavljene radove Kluba "Branko Miljković" zadovoljila postavljene književne kriterijume i uvrštena među dela koja su dobila priliku da budu objavljena kroz suizdavački program Kluba.

U "Vilinoj planini" predstavljeno je jedanaest bajki, a osim one po kojoj knjiga nosi naziv, tu su još i: "Četvoroprsti", "Dubrava", "Zavet", "Zorilo", "Tandarić-Mandarić", "Ruža vetrova", "Mojre", "Mali beli Zec", "Mazar" i "Gospa od Škrpjela".

Bravo, Tamara !!!

A sinoć u kafani, propustila je priliku da časti društvo.
Čak ništa nije htela ni da pomene.
Možda i nije znala.
Kakvi su ovi izdavači danas, objavljuju ljudima knjige a i ne obaveštavaju ih.

Ah, da je sinoć rekla svi bi tražili free kopiju.  
Kao bajkoskupljač prvom prilikom ću kupiti knjigu.
Uraa za Tacu!

Baš me zanima kako izgledaju bajke osobe opsednute grobljima.

Quote from: "Boban"Baš me zanima kako izgledaju bajke osobe opsednute grobljima.

I MENE!        

Šta fali kad je neko opsednut grobljima?

Way to go, Tamara!  

Ništa, mnogo je gore kad si posednut istim  

Quote from: "Boban"Baš me zanima kako izgledaju bajke osobe opsednute grobljima.

Verovatno odlične.

Ilija Bakić - Prikaz knjige «Vilina planina» Tamare Lujak
izdavač: Književni klub «Branko Miljković», Knjaževac, 2006.g.

NOVE-STARE BAJKE

   Zbirku kratkih proza «Vilina planina» Tamare Lujak (1976) čini 11 segmenata koji se, u pokušaju preciznijeg određivanja, mogu najpribližnije nazvati bajkama. Ovo 'prepoznavanje' je dvojako: s jedne strane, ono će čitaoca lakše uvesti u svet knjige, naznačavajući mu šta tamo može očekivati, a s druge strane, ono je i svojevrsna 'otežavajuća okolnost' zbog potrebe da se najpre autor (a potom i njegov čitalac) izbori kako sa predrasudama tako i sa pravilima i ograničenjima koja ovakva vrsta priča nameće. Bajka je narodna priča fantastičnog sadržaja (Vuk Karadžić je naziva i 'ženskim pripovestima') koja se kreće u jasno definisanim prostorima i barata odgovarajućom ikonografijom. Za nju je bitno da su i pripovedač i slušalac-čitalac svesni njene izmaštanosti (zbog koje se ne insistira na identifikaciji na nivou pojedinačnih i opštih realnosti već prevashodno na nivou ideja i etičkih principa), odnosno da se podrazumeva poštovanje mogućih početaka, zapleta i raspleta kao iadekvatnih pripovedačkih strategija. Bajke, sadrže poruku-pouku što ih čini pogodnim za vaspitavanje dece kojoj se, kroz zanimljive priče, prenose nizovi etabliranih principa po kojima funkcioniše zajednica. Odnosi između bazičnih načela svekolikog ljudskog postojanja (porodične i partnerske ljubavi, odrastanja, stasavanja i starenja, pravde i pravičnosti kao vodilja kroz život, pomaganja bližnjima kao i namernicima) korigovani su pravilima koja postavlja društvo (poštovanje aristokratije i svojina) ali je ideal harmoničnih odnosa u grupi onaj kome se svi ostali pokoravaju i u svrhu čijeg poštovanja se 'upotrebljavaju'. Usvajanje pravila življenja kroz priče jeste sveopšti oblik procesa socijalizacije novih članova, procesa nužnog za dalji opstanak zajednice. Istovremeno, deca se uče strpljivosti i postupnosti u radu i ostvarenju ciljeva kao boljim i ispravnijim osobinama za razliku od naprasitosti i otimanja. Naravno, sirovost i surovost života  ne može se sakriti pa bajke mnogih naroda nisu ni malo blage; tek su masovni mediji XX veka uspeli da, u ime dodvoravanja i povlađivanja malograđanskim konzumentima, bajkama prilepe oreol 'nežnih' (a često i romantičnih) priča.
   Zbog svega rečenog, pisac koji danas namerava na piše bajke (kao svoja autorska dela) ima težak zadatak da, poznajući nasleđe, ne pređe zadate okvire odnosno da u njihovim okvirima bude svež i zanimljiv. Tamara Lujak je, očito, bila svesna navedenih problema i uspela da ih ubedljivo razreši. Autorica vrlo precizno 'barata' znanom ikonografijom bajki uspevajući da njene elemente spaja i razvija u novim zapletima. Bajke se, u okvirima knjige, prema nekim svojim (pretežnijim) karakteristikama izdvajaju u manje celine:  «Dubrava», «Mazar», «Vilina planina»  i «Gospa od Škpjela» vezane su za postojeće geografske pojmove odnosno svojevrsno su fantastičko objašnjenje njihovog nastanka. Motiv zmaja sreće se u «Četvoroprstom», «Mojrama» i «Gospi od Škpjela»; potrage za čudesnim predmetima i venčanja kao srećno finale takvih avantura okosnice su «Četvoroprstog», «Dubrave», «Zaveta», «Zorila» i «Viline planine». Nesretna ljubav je u finalu  «Mazara» i «Gospe od Škpjela» dok je dobrodušnost i blagorodnost prema porodici i zajednici okosnica «Tandarića Mandarića» i «Mojri».  Unekoliko apartne su bajke «Ruža vetrova» i «Mali beli Zec»; prva, o sukobu vetrova koji je razrešio nežni cvet (i u kojoj nema aktivnih ljudskih učesnika) ispripovedana je u natprirodno-magijskom ključu (natprirodnost je, pošto nema literarnih ljudi junaka kao posrednika, izmeštena izravno na čitaoca) dok je bajka o zecu koji će, zarad spasavanja seoskog drveta, odvažno žrtvovati svoj dotadašnji, komotni život i bespovratno se promeniti, bliža basnama ili alegorijskim pričama u kojima nema mitskog nanosa (i ovde se ljudi pominju samo kao pojave sa kojima konkretne životinje nemaju kontakte niti ih priželjkuju). Dakle, kroz različite priče autorica proteže iste motive povezujući tako bajke u celinu koja nije strogo formalna (nema jedinstva vremena-mesta-likova) ali je postojeća jer se motivi prepoznaju i slažu u čitaočevoj svesti i tako se samostalno stvara veza među njima. Otuda su zmajevi sličnih oblika i karakteristika, ponašanje vila takođe poštuje obrazac; posebno je prepoznatljivo višestruko pominje lekovitih biljaka kao zaloga ozdravljenja ali i življenja u skladu sa prirodom. Ipak, mogu se zapaziti i pomaci odnosno za originalne bajke netipični postupci kakvi su bračna neverstva oba supružnika (kažnjena propašću kraljevstva i nestajanjem krivaca u stihijama). Tamni nanosi nisu strani bajkama Tamere Lujak, ona se nije opredelila za njihovu uprošćenu i zašećerenu medijsku verziju, već za onu bližu originalima, onu koja je balansirala između potrebe da se pouči, usmeri a da se, istovremeno, ne stvara potpuno lažna slika, opsena. Jer, ukoliko se takva, vrlo delikatna ravnoteža ne uspostavi priča će, u jednoj krajnosti, možda biti dopadljivija a u drugoj potpuno 'realistična' ali će nestati njena svrsishodnost; u oba 'iskliznuća' priča prestaje da bude bajka i mutira u neki drugi sadržaj. Autorica nije dozvoljavala da joj se to desi odnosno da se zapleti otrgnu. Takođe je uložan primetan napor da se poštuju zanatska pravila pripovedanja bajki; ova dela teže primarnom pripovedanju u kome nema mesta za literarnim egzibicijama već su i zaplet i rečenice (zarad efikasnog ostvarenja cilja) redukovani do nivoa u kome se izostavljanjem bilo koje reči ruši čitava konstrukcija bajke. Ovakvu jezgrovitost i jednostavnost teško je postići jer zahteva autorsku samodisciplinu, škrtost i kritičnost. Cilj je postignut kada pripovedanje bajke teče, fokusirano,  bez zastajanja, nedoumica ili neprepoznavanja likova. Tamara Lujak se trudila i uspela da odoli ambicioznijim književnim postupcima i metodama pripovedanja, poštujući, od prve do poslednje reči, cilj koji se sebi postavila. Ova usredsređenost svakako je doprinela da naum, na zadovoljstvo čitalaca, u potpunosti bude ostvaren.
   Ilija Bakić

U ponedeljak, 12. februara, u Klubu društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" biće održana promocija proznog prvenca Tamare Lujak "Vilina planina".

Klub se nalazi u beogradskom Domu omladine (ulaz iz Makedonske ulice), a promocija počinje u 19 časova.

lep prikaz, a ja bih volela da dodjem do ove knjige.

Možeš da je naručiš: http://www.art-anima.com/tamaralujak/prodaja/vilinaplanina.html

Quote from: "angel011"Možeš da je naručiš: http://www.art-anima.com/tamaralujak/prodaja/vilinaplanina.html

hvala.

Neću ni da pomislim šta bi moralo da se desi što bi moglo da me sprečilo da sjutra dođem.  

Pomišljaj, i govori!  

(sorry, nisam mogla da odolim   )

Quote from: "angel011"Pomišljaj, i govori!  

(sorry, nisam mogla da odolim   )

 ako, neka ali evo par ti hintova  

       

I, kako je bilo?

Spektakl! jedva cekam da se okace fotke!  

Posle dužeg vremena imali smo prepunu salu, a mnogi su i stajali.
Izgleda da knjiga domaćeg autora još uvek može da privuče mnogo ljudi.

Pa kad te sto ljudi spopadne mejlovima da dođeš, ti onda otkažeš sve privatne časove koje imaš i dođeš  

Btw, shvatio sam da ljudi na onakvim manifestacijama obično pitaju ne da bi pitali, već da sebe istaknu kao drugaricu/poznanicu/brata/kolegu autora... "profesor Tolkin" i slično... čudo neki nisu rekli kako su i sami uspešni autori  

Ali, Tamari svaka čast na držanju!!!

Ti si ,bre, veliki sitničar!!
Ma nek pitaju šta hoće, živi bili... Daj Bože još ovakvih prezentacija, sa bar istom ovolikom posetom!
A kad počnu da nas pominju po medijima, u kontekstu "Da li ste bili na koktelu, sinoć u LK...", smatraću da smo stvarno uspeli!
Oko prezentacije potrudili smo se najbolje što smo umeli - naravno da je Tamara s bajkama to zaslužila!

Quote from: "varvarin"Ti si ,bre, veliki sitničar!!
Ma nek pitaju šta hoće, živi bili... Daj Bože još ovakvih prezentacija, sa bar istom ovolikom posetom!
A kad počnu da nas pominju po medijima, u kontekstu "Da li ste bili na koktelu, sinoć u LK...", smatraću da smo stvarno uspeli!
Oko prezentacije potrudili smo se najbolje što smo umeli - naravno da je Tamara s bajkama to zaslužila!

Izvini, ali uopšte nisam. Na promociji ćemo valjda da slušamo Tamaru i kako je došla do priče ove ili one (kao ono o Četvoroprstom), a ne milion puta neke ljude koji eto kažu nešto da bi pokazali da inače znaju autorku ili da su joj nekad nešto rekli o pričama, i to još ono tiho, privatno-razgovornim tonom
Ali naravno da je bilo lepo videti pun klub (mada nisu ljudi došli zbog kluba, već zbog Tamare), ali i čuti nešto o delu iz usta samog autora.

Pa redovna je pojava da ljudi koriste tuđu promociju da bi probali da promovišu sebe. Ovo je još i blaža varijanta. A autor može da shvati kao kompliment što je ti ljudi smatraju toliko bitnom da bi već samo poznanstvo s njom trebalo, po njihovom mišljenju, da ih uzdigne u očima drugih.

Jeste, takva pitanja smaraju. Ja sam i deo predavanja o knjizi predremala (drago mi je da su uveli udobnije stolice). Ali se okupio lep broj ljudi, i videh ne mali broj kako nakon promocije kupuje knjigu. To je valjda glavno - da je promocija posećena i da ljudi kupe knjigu.

moze li ovde jedan kompletan izvestaj sa promocije (ako je moguce i sa fotkama ) za nas koji, sticajem okolnosti, nismo mogli da prisustvujemo?
danke.

Zvirni ovde: http://www.sfpogled.net/Vesti.html

http://picasaweb.google.com/spomenka/VilinaPlanina

Шта све човек пропусти кад није у Београду.  

U večerašnjem izdanju radio emisije "Zapisi iz tame", koja ide u 20 časova na Trećem programu Radio Beograda, biće pročitano više novih kratkih priča Tamare Lujak. Treći program Radio Beograda možete pronaći na nekoj od sledećih frekvencija: 93,0MHz; 99,6MHz; 97,6MHz; 95,3MHz; 96,5MHz; 94,9MHz; 96,1MHz; 99,3MHz; 89,3MHz; 94,9MHz.

Nedavno je u književnom časopisu "Nova Zora" objavljeno pet priča Tamare Lujak: "Seljak", "Lepotica i zver", "Deda Mraz", "Mišić Micko" i "Tamara i Amnon". Sve priče kao i Tamarin intervju (koji je 23. februara izašao u kruševačkom nedeljniku "Grad"), možete pronaći na autorkinom sajtu - www.tamaralujak.art-anima.com

Kulturni centar Kruševca će u utorak 29. maja 2007. godine biti domaćin promocije proznog prvenca Tamare Lujak, knjige bajki "Vilina planina". Promocija će se održati u Beloj sali, sa početkom u 20 časova, a pored autorke, o knjizi će govoriti i književnik Slaven Radovanović.

Knjigu "Vilina planina" čini jedanaest bajki ispričanih u posebnom stilu, podjednako bliskom kako starijoj, tako i mlađoj generaciji čitalaca. Kako u svom prikazu ove knjige navodi Ilija Bakić: "Tamni nanosi nisu strani bajkama Tamare Lujak, ona se nije opredelila za njihovu uprošćenu i zašećerenu medijsku verziju, već za onu bližu originalu, onu koja balansira između potrebe da se pouči, usmeri a da se, istovremeno, ne stvara potpuno lažna slika, opsena."

U novom, 457. broju časopisa "Treće oko", koji se na kioscima pojavio danas, izašao je intervju sa Tamarom Lujak.

Intervju možete pronaći na adresi:
//www.art-anima.com/tamaralujak/intervjui/treceoko190607.html

Povodom predstavljanja knjige bajki "Vilina planina", Tamara Lujak će u petak, 27. jula, biti gost emisije "Klub 2". Emisija ide svakog radnog dana od 13.00 časova na Drugom programu Radio Beograda, a rezervisana je za probrane goste, istaknute stvaraoce, koji govore o svojim objavljenim delima ili delima u nastajanju. Voditeljka emisije je Vesna Perić-Momčilović.

Drugi program Radio Beograda možete naći na frekvencijama: 97,6MHz,  94,9MHz, 96,1MHz, 90,1MHz, 99,3MHz, 89,3MHz, 96,5MHz, 96,3MHz, 91,9MHz.

www.tamaralujak.art-anima.com

a gde da nađem radio?      

ovo je već bolje: uperite vaš RealPlayer ili ekvivalent na rtsp://helix.beotel.net/encoder/rbgd2.ra

QuoteTamni nanosi nisu strani bajkama Tamare Lujak, ona se nije opredelila za njihovu uprošćenu i zašećerenu medijsku verziju, već za onu bližu originalu, onu koja balansira između potrebe da se pouči, usmeri a da se, istovremeno, ne stvara potpuno lažna slika, opsena.

siroti kiza.
trebalo bi da pise pod pseudonimom. zenskim.
(a, ghoule?)

Quote from: "zakk"ovo je već bolje: uperite vaš RealPlayer ili ekvivalent na rtsp://helix.beotel.net/encoder/rbgd2.ra

Hvala, Zakk!

Svi oni koji su imali želju da odslušaju emisiju, a iz nekog razloga nisu bili u prilici to da učine, snimak celokupnog ragovora, u trajanju od 33 minuta, mogu preuzeti s ovog mesta. "Težina" fajla je 3,9 Mb.