ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Angel na jednom drugom topicu o knjigama koje su uticale na nju reče:

QuotePREPOZNAVANJE OBRAZACA, Gibson. Prepoznajem se.

Ja moram da priznam da sam posle par problematičnih susreta sa Gibsonom sa dosta skepse uzeo ovaj roman u ruke i prilično se iznenadio...

Da li je to proza koja nas čeka u 21-vom veku?

Da li je to SF 21-vog veka?

Da li je to SF?

Kako se ovaj roman uklapa u naša razmatranja na onom drugom forumu o horroru?

Na strani 63 domaćeg prevoda (inače veoma uspešno izvedenog od strane Saleta Markovića) imamo sledeći tekst - gotovo programsku izjavu Gibsona (dajem na engleskom, zbog veoma teško prevodivog kraja)

Quote"Of course," he says, "we have no idea, now, of who or what the inhabitants of our future might be. In that sense, we have no future. Not in the sense that our grandparents had a future, or thought they did. Fully imagined cultural futures were the luxury of another day, one in which 'now' was of some greater duration. For us, of course, things can change so abruptly, so violently, so profoundly, that futures like our grandparents' have insufficient 'now' to stand on. We have no future because our present is too volatile. ... We have only risk management. The spinning of the given moment's scenarios. Pattern recognition."

U diskusijama na drugom topicu već pomenuti John Clute smatra sledeće:

QuoteReaders unfamiliar with 21st-century SF may understand this passage as no more than a concentrated and succinct op-ed take on the confusions of modern life, and they would not be wrong. But those of us familiar with SF (and the other genres of the fantastic) will surely see something else in what Gibson is saying. We will (I think) see him as making a position statement, an important one.

I think he is saying that the old SF (what I've tended to call First SF in debates on this issue) is no longer possible in a world lacking coherent "nows" to continue from; I think he is saying that he no longer writes First SF (if he ever did: one remembers how Neuromancer [1984] was loathed by traditional SF writers and readers as a betrayal of the edifice of SF: I suppose they were right, poor boobies); but I think he is also saying (here I'm putting a few words in his mouth) that any novel like Pattern Recognition, in which passages like the above are both embedded in the text and intrinsic to the understanding of that text, can be understood as a kind of SF. SF for the new century ...

Nije ovo jedno mesto u romanu koje sadrži slične poruke. Evo kako glasi jedna od poruka na forumu na kome junaci romana tragaju za rešenjem osnovne zagonetke romana:

QuoteU središtu svega ovoga je zapravo sama priča, iako ni u jednom smislu za koji se čini da vam je poznat. Zar zaista noko ne zna ništa o naratologiji? Gde su Deridina ,,igra" i preterivanje? Fukoova sklonost ka ograničavanju? Liotarove jezičke igre? Lakanova maštovitost? Kamo posvećenost praksi, Džejmsova osećanja nostalgije i beznađe – da ne pominjem Habermasov strah od iracionalnog – kao panični pozivi u pomoć koji ukazuju na pad hegemonije iluminizma u korist teorije kulture. Ništa od svega toga: diskusije na ovom sajtu beznadežno su retrogradne.

Ako zanemarimo poslednju rečenicu    čini mi se da ovaj roman u mnogome oslikava sve ono o čemu smo raspravljali na onom drugom topicu.

Gibson nas suočava sa realnim svetom toliko oneobičenim da povremeno izgleda kao da pred sobom nemamo stvarni svet. Kao da smo se našli u nekoj pomerenoj stvarnosti sličnoj onoj u kojoj se nalazi Nobusuke Tagomi u jednom drugom romanu...

Ja naravno nemam ništa razumno da kažem na ovu temu jer to sve prevazilazi moja znanja i intelekt ali sad si me prilično popalio da čitam Pattern Recognition koji sam kupio na Sajmu, pohranio na policu i inicjalno rešio da mu šansu dam negde 2013. godine.

Pre dva dana sam zavrsio ovu knjigu - ostavila je veoma neobican utisak na mene. Nije SF, ali sve vreme imas utisak da citas SF... Ono sto mi nedostaje jeste zavrsnica, odnosno klimaks citavog zapleta.

Gah!!! Da li to znači da je i ovde u pitanju sequelitis, ili je Gibson jednostavno hteo da sruši još jedno ustaljeno pravilo i ne omogući čitaocu katarzu na kraju?

Nije nemoguće da i ovde Gibson napravi trilogiju, ali nije ni neophodno. Kraj knjige je takav da može da se nastavi, a može i da ostane tu gde je - samo nema nikakve KABUM završnice. Otkrilo se ono što je pokušavalo da se otkrije, život ide dalje.

Tehnički, ovaj roman je triler, kao što i piše na koricama. Dešava se sada i ovde, nema nikakvih gedžeta iz budućnosti. A ipak je osećaj kao da čitate standardnog kiberpank Gibsona. Osećaj je kao da istovremeno čitate SF i triler (mislim, "čisti" triler), kao da se radnja dešava istovremeno u sadašnjosti i budućnosti, kao da vi lično živite istovremeno u sadašnjosti i budućnosti. Dezorijentišuće i fascinantno.

Nema budućnosti, zaista. Ne može da je bude, jer ni sadašnjost ne postoji.

QuoteNije SF, ali sve vreme imas utisak da citas SF.

Mislim da si pogodio u centar. I ja sam sve vreme imao isti osećaj. Gibson se poigrava sa žanrovskim očekivanjima izuzetno vešto i to ne krije (odlomci koje sam naveo imaju upravo tu svrhu!).

QuoteNije nemoguće da i ovde Gibson napravi trilogiju, ali nije ni neophodno. Kraj knjige je takav da može da se nastavi, a može i da ostane tu gde je - samo nema nikakve KABUM završnice. Otkrilo se ono što je pokušavalo da se otkrije, život ide dalje

Tako je, angel. Ono što je mene iznenadilo je gibsonov stepen objašnjavanja u drugom delu romana. Toliko retrogradno. Toliko agatakristijevski. Nema otvorenih krajeva. Priča je zaokružena. Sve kockice su se složile... To ne može biti slučajno...

Da, Gibson obično ne odgovori na toliko pitanja. Odgovori na poneko, i roman mu ima nekakav kraj, nije da nema, ali onda na samom kraju ubaci i neku kosku koja te naloži da tek tad hoćeš da čitaš dalje i želiš da ga zadaviš jer je na taj način završio knjigu. Onda u drugoj knjizi trilogije ubaci potpuno nove likove i samo spomene ponekog od starih, druga knjiga bude mnogo vedrija od prve, i ima manje-više lep kraj, skoro da bi mogao da je nazoveš slatkom. Tu vedrinu i optimizam potpuno rasturi u trećoj knjizi i izbedači te, i tom trećom knjigom napravi potpuni zaokret i bez pardona te zavrljači u orbitu. "Prepoznavanje obrazaca" po tom pitanju ne liči na Gibsonov uobičajeni obrazac, ostaje nam da vidimo kakvu će kosku (možda) da nam uvali u budućnosti (onoj nepostojećoj).

Nije lako voleti Gibsonovo pisanje, ali meni se dopada.

Dosta ohrabruje sve ovo što pišete... Mislim da će PR da mi uleti preko reda na agendu. Iako Gibsonove trilogije nisu toliko razvodnjene koliko to inače standardno zna da bude u ovoj žanrovskoj nam književnosti, mislim da bi mi se jedan saelf-contained roman jako dopao. Pogotovo ako je odustao od kojekakvih gedžeta i tehnologije a sačuvao pristup jeziku i percepciji društva kao u starim knjigama.

Ima tehnologije, ali je u okviru postojećeg. A percepcija društva je better than ever.  

Lepo.. Imam znači šta da radim preko dolazećih praznika...

Evo šta je stari marxista Suvin govorio o Gibsonu po pitanju Gibsonove "političke obaveštenosti":

DS: If you analyze the plot in the major works of Gibson, it is what I call (in my Foundation essay, "On Gibson and Cyberpunk SF") "Romeo and Juliet in Chiba City." There is a love story between two little people, not between the owners, the big people: the big people are horrible; those up there in the orbit are monsters, are freaks. These little people, the computer cowboy and the street samurai, try but can't maintain a love affair, just as Romeo and Juliet's love affair was chopped up. The stars are against them, in this case not the Elizabethan astrologers' stars but the little shuriken of that sleazy corporate world. So I think there is a real rebellion in the best of Gibson; there is sympathy for the little people; there is a very clear, cynical view of the power struggles. In that sense, I think, the cyberpunk writers have half a dozen forefathers: one is Bester, another is Pynchon, maybe; and certainly Burroughs, too. So they are at the interface of SF and what is called mainstream literature, although of course they stay inside SF. And Burroughs is the one who showed us that the hallucinatory operators are real; in other words, a world where drugs are normal, where killing is an everyday occurrence—the world of high capitalism—is real. Let's say the best of cyberpunk can be read—with many impurities—as a kind of Rousseauist rebellion. I would defend, for example, Neuromancer very strongly. I think it is certainly politically much better informed than the New York Times or 99 percent of the North American population. Of course Gibson is exceptional. Even in Shepard's book Life During Wartime a global war is going on for years and years because two Panamanian families somewhere behind the scenes are fighting each other! That's politically illiterate. Sterling's novel Islands in the Net is not bad, but it's politically illiterate, too. I'm sorry, but that's the way people get educated today.

Mislim da si već kačio deo ovog citata negde ovih dana, poznato mi ovo oko Islands in the net. Nisam siguran da bih se automatski složio sa Suvinom, mada bih možda morao ponovo da pročitam Islands in the net. Znam da je meni utisak manje bio politička neinformisanost a vie svojevrsna naivnost... A to je više stvar stava i vere nego posedovanja informacije, no, opet kažem, morao bih knjigu da pročitam ponovo. Gibsonova politička pozicija je uvek bila dosta jasna (nije li on nakon čitanja Starship Troopers zaključio da je nešto trulo u državi Danskoj?), ja sam svojevremeno za neki fanzin pisao o njemu (naravno na jedan vrlo naivan, fanovski i neinformisan način) i isticao ne toliko njegovo svstavanje na stranu malog čoveka, kako Suvin ovde priča, već više svrstavanje na stranu malih zajednica, neformalno uređenih i ofarbanih karakteristikama svojih člnaova, radije nego socijalnim obrascima prepisanim iz veikih zajednica. Noćni grad u Chiba Cityju (Jonny Mnemonic), populacija na mostu u drugoj trilogiji, Rastafarijanci u svemiru u Neuromanseru, ljudi koji su kolonizovali satelite u Severnoj Zvezdi - sve primeri zajednica koje su nastale spontano i opstaju samostalno. Mislim, i ovo bih nazvao u određenom smislu politički pomalo naivnim, ali da je vizionarski - jeste...

Nekako mi se čini neizbežnim da će u kiberpank delima uvek biti malih zajednica i malih ljudi. A uz to ide i "oni veliki su pogan soj" stav i pobuna protiv takvih.

Islands in the Net nisam čitala   , pa ne mogu da komentarišem. Nisam ni dovoljno politički informisana da bih mogla da procenim Gibsonovu informisanost ili nedostatak iste, mogu samo da kažem da meni, kao laiku, ne deluje naivno.

Čuj i ja sam laik, dakle, to je samo moje mišljenje bazirano uglavnom na dokonim promišljanjima ljudske prirode i ekonomije zajednica.

Što se tiče pank komponente kiberpanka, da se zadovoljim time da kažem da pank ni u kom svom obliku (pa ni u kiber) nije nužno okarakterisan podrškom malim ljudima ili zajednicama. Statistički to preovlađuje, ali nije nešto što bih nazvao neraskidivim delom bilo kog panka. Ali ne znam ima li svrhe da širimo tu temu...

Meho, ako još jednom napišeš da si laik, biće svašta...
A mi smo ti sve sami politički komentatori Politike...

Nije kod Gibsona toliko u pitanju "politička upućenost". Na primer, delovi Prepoznavanja obrazaca koji se tiču Rusije su, verovatno nenamerno, gotovo karikaturalno dati. Kako mali Amer zamišlja rusku oligarhiju. Citat je bio samo mala podrška generalnoj tezi da je Gibson čovek koji ima podosta toga novog da saopšti, u svakom pogledu...

Ali jesam... ja čak i o naučnoj fantastici imam sasvim površna znanja, a nekmoli o politici i štatijaznam, umetnosti... No nije to ovde tema.

Hah, Gibsonov tretman Rusije/ Sovjeckog Saveza i generalno (eks-)komunističkog bloka jeste uvek bio poprilično, da kažem klišeiziran, ali nije to jedini stereotip u njegovm pisanju. Japanci, njegova dugogodišnja fascinacija su uvek bili jednako stereotipizirani. Meni to i nije previše smetalo, jer sam Gibsona uvek doživljavao kao palp pisca koji piše u naučnofantastičnom miljeu a palp takoreći živi od stereotipova. (Napomena, kad kažem 'palp', to je za mene više kompliment nego bilo šta drugo, da ne bude zabune) S druge strane, to 'podosta novog što ima da saopšti' nikada tim stereotipima nije dovođeno u pitanje. Ne samo u vezi interakcije tehnologije i evolucije društava/ vrsta. Prva i druga trilogija imaju kao centralne motive evoluciju 'veštačkih' svesti/ intelekta, gde se etička komponenta, primetno, rekao bih, pomalo zabašuruje (zašto bi obogotvoreni AI iz prve trilogije ili oživljena Idoru iz druge delili isti moralni referentni sistem kao i mi, da ne pominjem slične moralne kodove?) Ali s druge strane, on se i te kako bavi etikom na ličnom i na nivou zajednice, sudarajući je sa nezaustavljivom evolucijom tehnologija i socijalnih obrazaca koji uz njih bujaju (New Rose Hotel, Dogfight...). Mada su mu najlepše ipak same slike koje bih sad mogao do sutra da nabrajam, ali ću pomenuti samo par, slike koje nemaju nužno ni etičku ni racionalnu ('naučnu') vrednost već su samo veličanstvene same za sebe: populacija na mostu u drugoj trilogiji kao primer života/ zajednice koji se razvijaju bez obzira na skoro neverovatne uslove i postojeće socijalne strukture; ista takva ali možda još moćnija (zato što je jednostavnija) slika sa ljudima koji kolonizuju satelite u Severnoj Zvezdi (uopšte ne mogu da se setim punog imena priče... pisao ju je sa Sterlingom, jel' tako?); fragmentacija prve artificijelne svesti u deliće koji uzimaju na sebe aspekte Vodun božanstava u Grofu Nula; Robot-umetnik u Grofu Nula (mojoj ženi najsnažnija slika u celom Gibsonovom opusu); rastafarijanac koji nakon prvog uključivanja u globalnu informacionu mrežu ima samo jedan komentar: 'Vavilon'; Prizor noćnog grada u Jonny Mnemonicu kao habitata veštački izraslog oko postojećeg urbanog skeleta (ponovo motiv života koji se ne drži pravila već raste, parazitski na sve strane); meditacija o korporacijama kao najmoćnijem obliku života na Zemlji u New Rose Hotelu; rađanje Idoru u materijalnom svetu na kraju druge trilogije, zatvoreni grad (jel' ga tako zove?), kao ideja nezavisne teritorije u onlajn svetu, u drugoj trilogiji... Nema zbora, čovek mnogo toga ima da kaže, makar slikama.

Quote from: "Meho Krljic"Ali jesam... ja čak i o naučnoj fantastici imam sasvim površna znanja, a nekmoli o politici i štatijaznam, umetnosti... No nije to ovde tema.

Ajde, dosta, ja o svemu osim svoje struke imam sasvim površna znanje što mi ne smeta da iznosim svoja mišljenja o čemu se sjetim.  

Maj point iz: ja čak nemam ni struku. Ja nisam 'poznavalac' ni jedne jedine oblasti. Bitno je to znati kad čovek čita ono što pišem, konteksta radi.

Quote from: "Bab Jaga"Ajde, dosta, ja o svemu osim svoje struke imam sasvim površna znanje što mi ne smeta da iznosim svoja mišljenja o čemu se sjetim.  

još uvek čekamo taj dan, bako, kada ćeš ti ovde izneti neko mišljenje, makar bila neupućena kao ovaj meho, pa i gora od njega...

Evo, svečano obečajem da ću iznesti ovdje svoje mišljenje o Faustovskom ekranu kad ga jednom se dočepam.

Quote from: "Bab Jaga"

Quote from: "Meho Krljic"Ali jesam... ja čak i o naučnoj fantastici imam sasvim površna znanja, a nekmoli o politici i štatijaznam, umetnosti... No nije to ovde tema.

Ajde, dosta, ja o svemu osim svoje struke imam sasvim površna znanje što mi ne smeta da iznosim svoja mišljenja o čemu se sjetim.  

bab jago,
potpuno si u pravu (sa posebnim naglaskom na pravo na iznosenja sopstvenog misljenja).
meho ga stvarno pretera sa svojim mehizmima i laicizmima, a sigurna sam da je procitao vise gibsonovih knjiga od svih ucesnika na forumu zajedno.
naravno, meni se svidja sto je meho skroman, ali vise nemam potrebu da iznosim svoje misljenje o Gibsonu posto posle njegove analize nemam vise sta da kazem (bravo za pogled na palp, btw).

Quotevise nemam potrebu da iznosim svoje misljenje o Gibsonu posto posle njegove analize nemam vise sta da kazem

Bah... Daleko bilo da je to istina. Moja 'analiza' je samo par nabacanih sličica. Nemam ja potreban alat da analiziram to u neke dubine...

Quotebravo za pogled na palp, btw

Ja sam prost čovek pa volim i prostu literaturu. Palp, kad je dobar zna da mi zasvira po duši kako ništa drugo ne zna...

kupila sam prepoznavanje obrazaca (i "lucijusovu" zlatnu krv i besonovog artura/e i svasta drugo). moram da priznam da mi je malo frka da pocnem s citanjem (posle neuromansera i grof nula, tesko da moze nesto bolje da se napise...ali mozda nisam u pravu).
btw, uvek me zanimalo da li su mu the wachowski brothers platili nesto za matrix ideju.

Nesto sam ja skeptik sto se tog Besona tice...  

Quote from: "lilit_depp"uvek me zanimalo da li su mu the wachowski brothers platili nesto za matrix ideju.

Sophia Stewart je neuspešno tužila vorner i "dvatesetovekovnu lisicu" tvrdeći da su i Matrix i Terminator potekli iz njenog romana "The Third Eye" -1981 (John Connor odrasta kao Neo).

Interesantno je kod Terminatora da su se Kameron i Harlan Ellison nagodili van suda i da je u video rilisu Elison naveden u špici.

Quote from: "Meho Krljic"Maj point iz: ja čak nemam ni struku. Ja nisam 'poznavalac' ni jedne jedine oblasti. Bitno je to znati kad čovek čita ono što pišem, konteksta radi.

Nemo bre da zajebavas...
...a onaj bubanj sto razbijas (nisi sad neki peshko Colaiuta - muski ga deres )... mnogo si skroman brate.  

Nemo' da mu kvariš imidž.

Quote from: "Kastor"Nemo' da mu kvariš imidž.

pssst!
sad će meho da se izvinjava: 'ma koji imidž, otkud meni imidž, nemam ja imidž, ja sam najobičniji čovek koji je ikada postojao, ja ne izgledam nikako...'    

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Kastor"Nemo' da mu kvariš imidž.

pssst!
sad će meho da se izvinjava: 'ma koji imidž, otkud meni imidž, nemam ja imidž, ja sam najobičniji čovek koji je ikada postojao, ja ne izgledam nikako...'    

Kod nekih cura to pali. Ja više volim drske dečke.

Ajde malko da se bavimo lepom književnošću a ne mojom strukom ili imageom, a?

(Uzgred, naravno da imidž nemam ni na koji način, da sam neprepoznatljiv i neinteresantan do providnosti, da od mene bubnjeve jedino gore sviraju jednoruki ljudi (a i oni ne svi - eno onaj iz Def Lepard je mnogo bolji od mene) i da su mi povremeni ispadi drskosti u životu doneli samo vaspitno-popravne šljage a nimalo seksa.)

Sorry, ja sam kronični oftipičar. Sreća da Boban nema običaj btisati OT postovi. Imala bi ja onda desetak postova ukriž.  

Sam si kriv, meho... Pročita li Gibsona?

QuoteSam si kriv, meho... Pročita li Gibsona?

Naravno da sam sam kriv, pa ko bi drugi bio kriv?

http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=74206

Nisam još velepoštovanom Gibsonu pružio priliku ali slutim da će dolazeći svetovni & verski praznici biti prava prilika za to.

joj meho koji si ti zapravo egoista i samoljubac, teško te je gledati.

Naravno, šta misliš kako je meni koji provodim sa sobom dvadesetčetiri časa svakog dana.

Ali, ponovo insistiram da se mahnemo ove jalove rasprave i više se pozabavimo Vilijemom Gibsonom i njegovim radom. Recimo: sam izraz kiberpank. Iz Gibsonovih romana i priča je jasno da taj pank nikada nije omirisao. Druga trilogija ovo prilično eksplicitno pokazuje sa bendom koji se tu pojavljuje i tvrdnjom da je 'novi Hendriks došao iz Kine'. Mislim, hahahaha.

Bogami, Patt. recog. ima vredne fanove:

http://www.nascr.net/~fff/

zna li ko da li Laguna ima u planu da nastavi sa Bigend (ili Blue Ant, ili kako je već zovu) trilogijom. naravno, milsim na prevođenje i izdavanje Spook Country i Zero History?

Meni liči da neće...

Pojedini postovi na ovom topiku deluju proročki 

toga sam se i pribojavao

oh well, tu su električna izdanja.

http://www.bbc.co.uk/programmes/b00cftq8

William Gibson's 'Pattern Recognition' in 5 parts, starting today on @BBCRadio4extra. http://t.co/AqZSEK0

Quote from: Meho Krljic on 18-12-2006, 10:33:50
Ja naravno nemam ništa razumno da kažem na ovu temu jer to sve prevazilazi moja znanja i intelekt ali sad si me prilično popalio da čitam Pattern Recognition koji sam kupio na Sajmu, pohranio na policu i inicjalno rešio da mu šansu dam negde 2013. godine.

dade li mu šansu?

PERIFERAL
Vilijem Gibson

Izdavač: Miba Books
Broj strana: 557
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2016.

1122.00 din

Budućnost nije igra

Periferal je prvi futuristički roman Vilijema Gibsona, prepoznatljivog po žanru naučne fantastike.
Radnja romana se događa i u bliskoj i u daljoj budućnosti, nakon događaja koji se zove Džekpot.
Flin i njen brat Barton žive u zemlji gde nema posla, ali Barton dobija novac od Veternaske administracije za povrede dobijene u ratu. Jedne večeri, Barton obavlja posao beta testiranja nove video-igre, a za to Flin ne zna. Njegov posao jeste da obezbeđuje krug oko solitera, ne dajući stvarima nalik na bube da priđu. Posao deluje jednostavno i Barton nudi Flin dosta novca da ga ona zameni. Međutim, Flin vidi nešto drugo od očekivanog. Da li je to igra ili ubistvo?

oho, lepo!

Šta je konkretno ovde distinkcija između "futuristike" i "naučne fantastike"? Hoću reći, u šta, recimo, spada samo Prepoznavanje obrazaca?

budalastina... periferal je najcistija moguca naucna fantastika

Skoro da dobijam želju da ga pročitam 

Obavezno!
Samo nemoj u prevodu.

Rodžr Det, skida se ebook engleskog izvornika a domaće izdanje kupujemo za kolekciju.

ko je radio prevod?

Максимовић, Ивана

Ne znam ko je to, ali se podrazumeva da obrazovan čovek poput Mehmeta treba da čita original kad već može.