ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U nedelju dana gledali smo tri legendarna benda u Beogradu (Marduk, Mayhem i Boris, naravno), svedočili povlačenju Iana Hilla, basiste Judas Priest, iz daljeg aktivnog muziciranja posle skoro šest decenija rada, te izgubili Gorana Bareta... Mnogo dešavanja i emocija, a već večeras idemo po infuziju old school nostalgije na Deep Purple a onda sredinom nedelje stižu i Suffocation i Ingested... Nikad gore vreme da se živi ali nikad gore ni da se umre, reklo bi se. Da poslušamo šta je zanimljivo izašlo u tom periodu:



Finci Veret rade od 2023. godine i sada su, posle par EP-jeva, izbacili debi album, Coven of Sodoma. I, mislim, ako se iz imena albuma ne naslućuje da je ovo perverzni, okultni blek metal, pa – jeste. Ali je i dobar, bend svira odlično, pesme su kvalitetan old school black metal sa upadima thrash i death metala kada je to oportuno, a produkcija je jednostavna, svedena i savršeno adekvatna za muziku koja samo ROKA KAO NENORMALNA. Mislim, pesme nisu monotone niti sve iste, ima ovde lepe dinamike, interesantne smene tema i harmonija ali energija samo kulja!
https://veret666.bandcamp.com/album/coven-of-sodoma

Kinezi Filthyland rade onaj agresivni, divljački blek metal koji očekujete kada vidite članove benda sa gas-maskama, okovane u eksere i okićene redenicima. Blackened Rites of Dismembered Saints: Abyss-Gazed Apocalypse im je treći album i mada nema ničeg posebno originalnog u izrazu i idejama koje Filthyland koriste, svirka je prepuna entuzijastične mržnje i dosledne agresije, a pesme su black-death krljačina sa čestim promenama ritma i grajnderskim rifovima. Korektno!
https://filthyland.bandcamp.com/album/blackened-rites-of-dismembered-saints-abyss-gazed-apocalypse

Tamang je jednočlani blek metal projekat iz Nepala a koji je ove godine objavio debi album. No, to mu nije bilo dosta pa sada imamo i EP sa dve pesme, Valleys of forgotten names i ovo je simpatičan, lo-fi blek metal pod veoma prepoznatljivim uticajem norveškog zvuka iz ranih devedesetih i bendova poput Mayhem i Darkthrone. Meni je to  pitko i prijatno za slušanje, naravno, a ako ne tražite u blek metalu neku veliku originalnost i volite da je sirov, repetitivan i hipnotičan, ovo je vredno da se čuje:
https://tamangbm.bandcamp.com/album/valleys-of-forgotten-names

Toki, priznajem, ne deluje kao ime za blek metal bend, ali istoimeni čileanski projekat je simpatičan sa svojim paganskim temama, dobro svirkom trojice ljudi, jednim svežim, energičnim pristupom folkloru u leguri sa tvrdim metalom. EP  El Rugir de la Batalla je zabavna ploča prijatnih rifova, i žive, dinamične svirke. Lepo, sve na gomili a i utvrdio sam da ,,toki" na jednom od starosedelačkih jezika u Južnoj Americi znači ,,ratni poglavica" tako da je SVE U REDU:
https://tokichile.bandcamp.com/album/el-rugir-de-la-batalla

Isto iz Čilea je Kerasfóra, ali ovaj jednočlani projekat je trenutno lociran ,,negde u Austriji". Njegov najnoviji EP, From the Spectral Depths ima četiri pesme simpatično atmosferičnog blek metala koji se kreće doom metal brzinama i koristi klavijature za ekstra sloj cheesy atmosfere, praktično spajajući lo-fi dungeon synth strategije sa propisnim gitarskim metalom. Sasvim korektno i upadljivo zabavno iako je, jelte, sporo, melanholično i tužno:
https://kerasfora.bandcamp.com/album/from-the-spectral-depths

Simpatični su Blossom Blight iz Minesote, bend dva brata koji rade melodični, atmosferični ali i epski blek metal. Njihov drugi album, Pain je žustra, energična ploča herojskih tema i pesama koje govore o avanturama, obeležena pamtljivim melodijama, poštenom, znojavom svirkom i jednostavnom, funkcionalnom produkcijom. Sasvim prijatno:
https://blossomblight.bandcamp.com/album/pain

Kanađani Endspace su jedan od bendova iz (rastućeg) talasa blek metal grupa koje se u svojoj muzici bave naučnofantastičnim motivima. Debi album, First Contact im je, pa, recimo, zanimljivo eksperimentalan, sa dosta ,,futurističkog" zvuka i efekata, ali i sa nešto dobrog osnovnog programa rifova i gruva. Hoću reći, avangardno je, a opet nudi dovoljno ljute rokenrol svirke da možete da ih slušate bez straha:
https://endspace-label.bandcamp.com/album/first-contact

Norvežani Avertia već dvadesetak godina sviraju blek metal inspirisan folklorom, a i dalje prilično žustar i snažan. De mørkeste dager im je peti album i ovo su poduže pesme jake atmosfere, melodičnih tema, dugačkih trajanja. Dosta je sve to kontemplativno ali je metal komponenta kvalitetna, sa dobrim zvukom i energičnim izvedbama, tako da meni prilično dobro paše. Ima i vinil:
https://avertia.bandcamp.com/album/de-m-rkeste-dager

Onda imamo finski Azgaroth sa svojim novim EP-jem, Aavekipu i to je još odličnija demonstracija kako se blek metal i folk muzika nekada dobro uklope. Azgaroth ovde imaju tri pesme melodične, pa i epske muzike u solidnoj produkciji, svirane sa mnogo strasti i spretnosti, sa kombinacijom vokalnih harmonija i propisnog vrištanja, smenom ritmova i harmonija koje imaju smisla i rade u prilog osnovnim temama kompozicija. Odlično je – pogotovo je naslovna pesma sjajna – i nadam se da novi album stiže uskoro:
https://azgaroth.bandcamp.com/album/aavekipu

Dopadljivi su i Cheiroballistra sa Floride koji na EP-ju  Busca la verdad kroz tri pesme i intro daju svoju viziju srednjevekovne muzike ujedinjenu sa sirovim blek metalom. Sirovost ovde nije preterana i bend (ili čovek?) ima osnovna muzička znanja i dovoljno zanata u rukama a opet je ta jeftina produkcija veliki deo šarma ovog izdanja:
https://cheiroballistra.bandcamp.com/album/busca-la-verdad

Esoctrilihum je jednočlani francuski avangardni blek metal bend koji snima za I, Voidhanger i prošle godine je izdao četiri albuma. I ako vam taj opis nije dovoljan da u svojoj glavi čujete njegovu muuziku, NISTE DOBRO ČITALI. Enivej, to da mu je Annochiül Xar Sorthïlazur tek prva ploča za ovu godinu znači da je Asthâghul malo stao na loptu i da ovde dobijamo u teoriji promišljeniju muziku, ali ako ste alergični na metal u kome sve eksplodira sve vreme, ženski horovi i simfonijski orkestri pucaju unakrsno sa rok-bendom koji svira u maničnom tempu, sve to smenjivano sa ambijentalnim, atmosferičnim pasažima, ovo nije za vas. Annochiül Xar Sorthïlazur makar nije skroz zbrljan u produkciji i mada nema ,,dobar" miks, muzika se ipak čuje bolje nego što očekujete i vredi da se overi.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/annochi-l-xar-sorth-lazur

Isti izdavač ima i drugi album projekta Odious Spirit a ovog puta je u pitanju američki jednočlani projekat čiji jedini član ima još nekoliko jednočlanih projekata. Klasika, jelte, ali ako izdajete za I, Voidhanger vi spadate u gornjih jedan posto ovakve muzike i The Sourceless Scourge, drugi album koji je James Oskarbski snimio pod ovim imenom je, naravno, haos, ali haos sa interesantnim idejama i detaljima. Avangarda ionako pola vremena eksperimentiše i ne zna šta radi pa što bi Oskarbski ikome morao da se pravda? Poslušajte, proverite, neće vam pasti kruna s glave:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-sourceless-scourge

Enwinged su dvojica mladića iz Sijetla koji su se slikali u šumi i tu sliku, u jakom kontrastu – tako da vidimo smo njihove siluete i konture golog drveća – stavili na omot svog debitantskog demo-snimka, Demo 1: Forsaken Domains of Fire, Steel and Ash. I, mislim, slika jasno evocira kakva će biti muzika, mračna, okultna, hermetična, ali i zarazna. Ovo je iskreno, više album nego demo, i po trajanju i po kvalitetu produkcije, imajući u vidu da imamo posla sa sirovim blek metalom. No, svirka je korektna i mada ovi ljudi nemaju neke specijalno inovativne ideje i koncepte, pitko je to sve na gomili:
https://enwinged.bandcamp.com/album/demo-1-forsaken-domains-of-fire-steel-and-ash

Nero Romulus aka Scott Osborne iz Kolorada svoju muziku piše, izvodi i snima sam, kod kuće, na Apple računaru, ali njegov debi album, naslovljen The Call of the Void je impresivno dobar, maštovit i kvalitetno produciran. Ovo je black/ black-death materijal koji sa svojom krljačkom osnovom stručno spaja elemente raznih tradicionalnih muzika i kreira nešto što ima i prijemčive melodije za, jelte, mase, ali je suštinski vrlo čvrsto i ubedljivo u tom nekom hedbengerskom smislu. Odličan spoj savremenih blek metal tendencija sa propisnim razvaljivanjem, odobrava se:
https://neroromulus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void

Abyssic Evil su trojica (troje?) zajebanata iz Norveške koja sviraju lo-fi black thrash sa eksplicitnom ambicijom da ,,masakriraju pozere". Pa, eto, ako ste pozer i pozerskoga roda, album Alcoholic Satanism vam možda neće baš telesno nauditi ali vam se neće dopasti; ovo je garažni, sirovi metal utemeljen u haotičnom, pijanom i satanskom pravljenju buke i naravno da ima dosta šarma ali nema nekakve velike inovativne ideje i zadovoljava se time da samo vrlo strastveno krlja:
https://abyssicevil.bandcamp.com/album/alcoholic-satanism

Détresse su prilično ubitačan transatlantski blek metal projekat sa članovima iz Austrije i Kvebeka, a koji sviraju ili su svirali u grupama poput Anomalie ili Tulsadoom. Pedigre je lepa stvar ali je još lepše da se Détresse dokazuju na terenu pa je njihov drugi album, brutalna i neumoljiva ploča kavernoznog zvuka i opresivne atmosfere ali impresivno jake svirke i dosta solidno napisanih pesama. Volim:
https://detresse.bandcamp.com/album/mis-res
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/mis-res

Ruski rodno mešoviti okultno-vampirski blek metal kvartet А за Солнцем Луна... snima albume visokom učestalošću pa im je Мистерия Той Кровавой Ночи (The Mystery Of That Bloody Night) peti za šest godina. Ali kvalitet ne trpi zbog toga, ovo je bend koji svoj blek metal umotava u cheesy klavijature i veoma teatralne vokalne interpretacije, dajući čestim smenama ritma (sa mnogo ređim i time osetnijim smenama registra) jedan zabavan, kinematski kvalitet. Мистерия Той Кровавой Ночи kao i prethodni albumi ima srazmerno jeftinu produkciju ali je u pitanju ambiciozno iskomponovan i odsviran opus maštovitog blek metala za koji ovi ljudi čak ni ne koriste atribut ,,simfonijski" iako se on rado poteže i za manje kompleksnu muziku koja spaja klasične instrumente (ili njihove sintetičke aproksimacije) sa rokenrol postavom. Sjajni su ovi ljudi i dalje i volim što ne jebu živu silu i nastavljaju da rade i evoluiraju svoj karakteristični stil, pa je ovo i najbolji album što su ga do sada snimili. Obavezno slušanje:
https://hexencave.bandcamp.com/album/the-mystery-of-that-bloody-night


Sijetlski rokenrol umetnik J Panther je požurio pa je izbacio novi EP svog solo projekta The Panther Caps, naslovljen High on Halloween par nedelja pre Halloweena, za svaki slučaj. Ovo su dve šarmantne pesme faziranog gruva i dementnog vrištanja i ko god da je do sada voleo njegov partikularni brend psihodeličnog, dementnog rokenrola, ovde će dobiti ukusnu porciju:
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/high-on-halloween-mini-ep

Izašao je ove nedelje i novi album Grete Van Fleet al ja to ne mogu. Umesto toga, predlažem Old Mans Will, švedski bend koji isto rekonstruiše zvuk šezdesetih i sedamdesetih ali to radi sa MNOGO više osećaja za estetiku, mnogo manje mehaničkog imitiranja postojećih, jelte, rokenrol klasika, naprosto više dubine i proživljenosti u svojoj muzici. At Last je ploča bluzerskog, melodičnog neusiljenog rokenrola i hard roka koja obećava dobar provod ali ne beži od dubine i kontemplacije. Sjajno:
https://smallstone.bandcamp.com/album/at-last
 
Njemački duo Hexer svira sludge metal ali na najnovijem EP-ju, A Black Flame in Cosmic Void, pored sirovog gruva i mrvećih rifova ima i dosta black metal elemenata sa pretećim gitarskim temama i eksplozijama brzine. Odlično to zvuči i Hexer ne samo da prave buke za najmanje pet ljudi nego je i ta buka PAMETNA:
https://hexerdoom.bandcamp.com/album/a-black-flame-in-cosmic-void-ep

Semuta su iz Portlanda u Oregonu a znate da ja uvek smaram da su, matematički gledano, bendovi odande po pravilu besprekorni. I, da se razumemo, Semuta i nisu izuzetak. Njihov (mini?)album sa četiri pesme u skoro 40 minuta, Thoughtless/Dreamless je neka lepa kombinacija progresivnog teškog roka, mathcorea, pa i malo post metala. Pesme su poduže i kompleksne a opet gruverske, energija je moćna ali svirka je suptilna, produkcija je glasna ali ima dinamiku, tako da se ovo baš lepo posluša:
https://semutamusic.bandcamp.com/album/thoughtless-dreamless-2

Slight Layers su jedna od alotropskih modifikacija mađarske ekipe iz psychedelic source records, pa na njihovom novom albumu, Present Unfulfilled dobijate tačno ono što očekujete. A to su dugački instrumentalni psihodelični džemovi ali za ovu priliku sa mrvicom više strukture i truda da ovo budu ,,pesme" i da imaju ,,produkciju". I odlično to zvuči a i dalje plaćate koliko hoćete:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/present-unfulfilled

Unchained iz Atine se nisu baš polomili oko promovisanja svog debi albuma, isto Unchained – čak ni na njihovom fejsbuku ne možete naći podatak da je ovo izašlo. A nije to TOLIKO LOŠE. Naprotiv, simpatično je, sa gruverskim, melodičnim hard rok matricama i simpatičnim vokalima pevačice po imenu Ellia Stam. Muzički, Unchained su relativno svedeni na sličan gruv i tempo u svim pesmama i album bi svakako profitirao od malo više raznovrsnosti u komponovanju i aranžiranju, ali seme dobrog benda je svakako tu i prijatno je da se čuje:
https://unchained5.bandcamp.com/album/unchained

Cavernous Crypt bi bio ruski blackened death-sludge projekat sa debitantskim EP-jem, Last Messiah. Ovo je hermetično, sirovo i apsolutno brutalno sa svoje četiri pesme spore svirke, mučnih, teških rifčina i horor-melodija te dementnih vokala i ako vam se sviđa da vam bude neprijatno, Cavernous Crypt isporučuje vrlo elegantan sadržaj mlevenja ostataka vaše svesti u infernalnoj mašini za meso. A cena za daunloud je koliko date:
 https://cavernouscrypt.bandcamp.com/album/last-messiah

Italijani Orbita imaju samo četiri pesme na svom debi albumu Farewell to All We've Lost ali on traje 40 minuta i to je OKEJ. Ljudi sviraju tužni, spori, emocijama bremeniti melanž doom i post metala i pored solidne produkcije se ovo zaista lepo i lako sluša, bez zastranjivanja bilo u zvuku, bilo u komponovanju, bilo u izvedbi. Jako solidan debi i bend koji zvuči sveže i originalno u stilu koji to uglavnom nije:
https://orbita999.bandcamp.com/album/farewell-to-all-we-ve-lost

Shit the cow nije baš neko prelepo ime za bend ali ove Šveđane baš briga. Oni sviraju vrlo cool psihodelični (teži) rok i album Injuries im je procesija pesama koje imaju i težinu u zvuku ali i lakoću u nogama, da idu napred finim, neusiljenim tempom i nude sve potrebne rokenrol lekove što hronično nedostaju našem organizmu. Opušteno a heavy, treba to znati:
https://shitthecow.bandcamp.com/album/injuries

Solidni su Kanađani MAN the WOLF na svom EP-ju Black Chord. Ovo se šest pesama modernijeg teškog roka sa simpatičnim psihodeličnim elementima i jednostavnom ali efektnom produkcijom. Ljudi pišu dobre pesme, dobro sviraju i pevaju ali u prvom redu je to da imaju svoj osoben karakter i zvuče svežije i originalnije od velike većine kolega. Lepo:
https://manthewolf.bandcamp.com/album/black-chord

Ne znam baš da li je bendu Умертвие iz Sankt Peterburga pametno da za EP Шабаш, sa samo dve pesme naplaćuju cenu koja se inače naplaćuje za albume na Bandcampu, ali lepo je kad je neko siguran u sebe. Jer, mislim, ovo su SOLIDNE dve pesme psihodeličnog hard roka, sa dosta dinamike, energije, šmekerskog gruva i odmerene psihodelije. Bend je vrlo dobro i produciran i ja bih rado slušao i ceo album ovakvog rokanja i rolanja:
https://umertviespb.bandcamp.com/album/-

Dobra ispade ova nedelja na kraju kad je u pitanju doom, stoner rok i psihodelija. Jer, evo i Magnetic Eye imaju da nam ponude živi album filadelfijskih Heavy Temple. I to je lepa krljačina sa mišićavim, pošteno metaliziranim matricama i odličnim ženskim vokalom odozgo. Live From the Inner Sanctum ima dosta sirovu, jeftiniju produkciju ali to mu daje i dosta šarma jer čujete da je ovo bend živih ljudi koji opako riljaju i svako zavijanje wah-wah pedale na gitari će vas pogoditi posred face a elastična, okretna bas gitara će vas sve vreme vući na noge. Energično i elegantno.
https://heavytemple.bandcamp.com/album/live-from-the-inner-sanctum

Sacred Buzz iz Berlina na istoimenom debi albumu rade ugodan psihodelični rok. Ovo ima tu neku prepoznatljivo ,,motoričku" osnovu koju vezujemo za krautrokerske klasike, a preko njih onda ide lepa, melodična a snažno psihodelična nadogradnja sa odličnim gitarama, klavijaturama pa i vokalima, za muziku koja ima solidan gruv ali je istovremeno i eterična i zvuči bezvremeno. Lepo:
https://sacredbuzz.bandcamp.com/album/sacred-buzz

Tu su i Electric Valley Records i sardinijski izdavač ove nedelje izbacuje dugoočekivani debi album francuskog ženskog trija Margarita. Naslovljen Abysses of Melancholia on je logičan nastavak debitantskog EP-ja od pre tri godine i nudi istovremeno mučno, klaustrofobično ali i melanholično iskustvo. Margarita se smeštaju na odlično mesto između doom i post metala, imaju dosta zdrav zvuk i kombinaciju veštičjih vrisaka sa melodičnim napevima, tako da album zvuči obredno, opasno, onostrano i jebeno zavodljivo u isto vreme. Disonanca ali dobar gruv, pamtljiv refren ali onda urlanje od kog vam se krv smrzne, ovaj album ima SVE i treba da se sluša:
https://margaritadoom.bandcamp.com/album/abysses-of-melancholia
https://evrecords.bandcamp.com/album/margarita-abysses-of-melancholia

A onda imamo debi album power-trija Pegzilla iz Los Anđelesa, a koji se zove Disobedience. Iz ovo malo podataka naslućujete da se bend tematski bavi ženskom seksualnom dominacijom nad muškarcima, i to je baš tako, provučeno kroz simpatičan, gruverski stoner-rok. Glavna atrakcija u bendu je gitaristkinja i pevačica Olivia Saperstein koja mu daje veliki deo arome odličnim pevanjem i kvalitetnim rif-radom, ali i muškarci su solidni i ovo prilično dobro trese kroz celu ploču, nudeći stamenu bluzersku osnovu i mišićavu nadgradnju. Ko ne veruje meni, da zna i da je ovo izdao Ripple Music a to je uvek znak kvaliteta:
https://pegzilla.bandcamp.com/album/disobedience
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/disobedience

U sličnom điru – minus seksualna dominacija – su i Nemci Typhuzz, trojka iz Karlsruea sa veoma prijatnim drugim albumom, Cosmic Crypt Session. I ovo je gruverski, energični a zabavni stoner rok sa dobrim pevanjem i nemirnim gitarama, sav u tečnom gruvu i lepim rifovima. Bend eksplicitno pominje Black Sabbath i Pentagram kao uzore i oni se odlično čuju ali Typhuzz svemu daju neku svoju, optimističnu dimenziju i to meni vrlo prija:
https://typhuzz.bandcamp.com/album/cosmic-crypt-session

Ripple Music ove nedelje ima i novi album londonskih Steak, naslovljen isto Steak da bi se signalizirala nova faza benda u kojoj se radi u petočlanoj postavi. Ovo je teški, psihodelični rok, sa širokom, sinemaskopskom slikom i bučnim, faziranim gitarama. Ritam je težak, tempo je spor, ali pevanje je melodično i muzici daje dosta na ekspresivnosti i interesantnosti. Da produkcija nije ovako bučna, lakše bi se čulo i da na gitarama ima dosta suptilnog rada – bas se srećom, odlično čuje – i da Steak nisu siledžije već sazreo heavy psych bend za sladokusce. A čuje se i ovako samo treba slušati:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/steak

Het-trik za Ripple Music postižu ove nedelje Humulus, italijanski power trio sa svojim petim albumom, Smuggler's Cave. Humulus su naši stari znanci, hvalio sam im i prethodna izdanja i bend je ovde samo još nekih 5-10 procenata zreliji, sa melodičnom heavy psych muzikom i veoma teškim, napanjenim zvukom. Kombinacija te superheavy produkcije i dobro napisanih pesama koje bluz osnovu dobro koriste i kombinuju sa neodređeno orijentalnim temama i rifovima ne da ne promašuje nego Humulus obezbeđuju sjajan provod i ni njih ne valja propustiti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/smugglers-cave

A Heavy Psych Sounds Records imaju novi, peti album francuskih Witchthroat Serpent, naslovljen Demons Left to Roam i ovo je okultni stoner-doom metal za sladokusce, naravno. Witchthroat Serpent svoju petnaestu godišnjicu dočekuju u ful-analognom zvuku valjajući teške rifove, psihodelične efekte, spori, mučni gruv. Sve je to veoma preteći nastrojeno ali je istovremeno prijatno hipnotički repetitivno i kroz četrdeset minuta i šest pesama prođe tako da vas ubaci u alfa stanje i sami se teleportujete u neki bolji svet. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-demons-left-to-roam

Umus je mrtvački spor i hermetičan funeral doom trio iz Rusije sa članovima bendova poput Sonma i Crust koji su ovde rešili da JOŠ uspore i učine muziku još negostoljubivijom nego u svojim matičnim grupama. No, debi album projekta, Voidlit, sa svoje četiri pesme u sat vremena nudi prilično dobar program apstraktne ali i dalje minimalno ritmički punktuirane i harmonski formatirane svirke. Ovo je negde između najsvedenijeg funeral dooma koji možete da zamislite (dakle, bez nekakvih kompleksnih melodija i horova) i drone metala, i odlično se ponaša:
https://umus.bandcamp.com/album/voidlit

Ah ti Šveđani, imaju sve... I standard i dobru klimu i ljudska prava plus jednu od najboljih rokenrol scena na planeti. Ovonedeljni dokaz su Graveyard, geteborška stoner rok/ hard rok ekipa sa sedmim albumom i mnogo primera kako iskustvo i kilometraža materijalizuju dobru muziku. Fever je ploča bluzerskog krljanja, bez nekakvih očiglednih pokušaja da se nakači na trend rivajvla bilo kakve muzike iz šezdesetih ili sedamdesetih. Umesto toga, Graveyard naprosto organski izrastaju iz tog klasičnog, pola veka starog hard rok i heavy psych zvuka i nude fenomenalno napisane, autoritativno odsvirane, briljantno producirane pesme. Ovo je naprosto standard po kome treba meriti druge rokenrol bendove u ovom trenutku i svet će biti bolje mesto:
https://graveyardofficial.bandcamp.com/album/fever

(Kraj u sledećem postu)

Škotlanđani Amok nisu ništa snimili od svog drugog albuma 2013. godine, do pre neki dan. Assault into Hell je minialbum sa šest pesama prijatnog, maštovitog thrash metala koji ima mnogo više melodije nego što je standard za ovaj žanr, a da opet ne koketira sa power metalom i metalcoreom već se verno drži propisne thrash estetike i iznalazi mnogo interesantnih rešenja. Odličan materijal:
https://amokthrash.bandcamp.com/album/assault-into-hell

Sadistic Goatt su iz Kolumbije, namerno imaju jedno ,,t" viška u imenu i naravno da sviraju black-speed metal. EP The Rise of the Goat, drugi za ovaj kvartet iz Bogote je simpatičan. Ni po čemu originalan ali ljudi vrlo solidno sviraju, imaju okej produkciju i zvuče baš kako treba, oštro, patinirano i zabavno:
https://sadisticgoatt.bandcamp.com/album/the-rise-of-the-goat

Nisu loši Chained Saint sa Floride na svom novom EP-ju, Rise to Fall. Bend već ima jedan album izašao 2024. godine a ovde nude pet pesama old school thrasha, u smislu da se ovde produkcijski radi dosta živo a da su pesme fetišistički usredsređene na dobar mošerski gruv. To je onda i malo hermetična muzika, sa mnogo delova koji su harmonski vrlo svedeni i forsiraju čvrst denflovani zvuk gitare, ali, jebiga, ima ko to voli!
https://www.youtube.com/watch?v=VZJQ7ic1WAw&list=OLAK5uy_mYZBcGEMhVpZJKCUu5Atc_7rPrCLjk8Xs

Nisam neki veliki ljubitelj HateSphere (mada niže dole hvalim bend u kome svira jedan od njihovih bivših članova), ali njihov novi, dvanaesti album, Guillotine je sasvim solidan provod. Danci nekako zgodno kombinuju thrash i melodeath, pa i malo groove metal trikova, za muziku koja je osvežavajuće nepretenciozna u produkciji pa onda i u samim kompozicijama. Ovde zaista nema mnogo jeftinih trikova sa hipermelodičnim harmonskim progresijama i kada bend upada u ,,epske" delove, ovo uglavnom ima neki dobar rif u osnovi, a u svirka je generalno znojava, čvrsta, pošteno trešerska. Ljudski:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/guillotine

Kill Witch su kanadska treš petorka u kojoj peva žena i ta žena izvlači iz grla zastrašujuće vriske, a ostatak benda prži jako pristojan mada ne sad nešto konceptualno inovativan thrash metal. Ali ne mora UVEK da se inovira i novi EP za ovaj bend koji još nema album, Raise the Dead, je kolekcija prijatnih, energičnih pesama toplih rifova i dobrog tempa. Šest komada u glavu ali posle vam bude bolje:
https://killwitch.bandcamp.com/album/raise-the-dead-2

Mislim da smo ovo već objašnjavali. Ant-Walking Alligator People nije nekakav komični termin što ga je smislio neku ludi bend iz Ipsviča već ono kako su u Hirošimi zvali ljude čija su tela bila izvitoperena od posledica nuklearnog bobmardovanja. Enivej, taj bend iz Ipsviča, skraćeno nazvan AWAP ima novi EP, Clown Carousel i to je solidan krosover-treš sa pankerskom, angažovanom energijom, dobrim rifom, dobrom produkcijom Nije nešto muzički revolucionarno, ali ima karakter i KRLJA, pogotovo u poslednjoj pesmi:
https://awap.bandcamp.com/album/clown-carousel

Manicou iz Zapadne Virdžinije sviraju krosover treš, ali sirov, prilično pankerski, na svom EP-ju Killer Cops. Ovo je generalno materijal demo kvaliteta i ima srećan odnos jeftinog, sirovog zvuka i karakterne izvedbe, sa pesmama koje zvuče, jelte, ,,tr00" i prizivaju duh osamdesetih sa puno ubedljivosti. Plaća se koliko hoćete:
https://manicou.bandcamp.com/album/killer-cops


Prva pesma na novom Wolfbrigade zove se Caveman Motherfuck. Zabavno! I, mislim,  bend danas izdaje za Metal Blade pa onda nekako i ide da bude bliži narodu. No Howl from Underground je muzički vrlo solidan i ubedljiv album za švedske crustpunk veterane, sa taman koliko treba death metal arome u muzici koja je zdrav, sprinterski, ugodno melodičan a opet mišićav i teskturiran d-beat hardcore. Nema ovde preteranog komplikovanja i šaranja preko crte, ali su pesme napisane zrelo i pametno, svirka je pod konac a produkcija prija uhu pa izvolite:
https://wolfbrigade.bandcamp.com/album/howl-from-underground

Kamikaze Relief Fund je ,,nihilistic protest fuck you core" bend iz Oškoša u Viskonsinu a koji se, koliko razumem, upravo i raspao. Enivej, novi i možda i poslednji EP, sorrow hate pain nudi prijatan, energičan hardkorpank sa izraženom protestnom dimenzijom, jednostavnim, ložačkim rifovima, dobrim tempom i upečatljivim vokalom. Hardkor kao iz kuhinje naše bake i šest pesama lepog krljanja:
https://kamikazerelieffund.bandcamp.com/album/sorrow-hate-pain

Animals That Don't Use Their Teeth Will Lose Them je split EP dva grčka hardcore benda. Ascendancy su mošerskiji, metalskiji, ali imaju dementne, praktično grindcore vokale uz svoj teški, siledžijski gruv. FOA su klasičniji hardcore thrash brzog tempa i čestih smena ritma. I jedni i drugi su solidni i dolaze iz pravog, jelte andergraunda, te zaslužuju pažnju i podršku. A i naplaćuju vam daunloud samo koliko želite:
https://ascendancyhardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them
https://foahardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them

Desolat iz Beča sviraju hardcore teškog zvuka i dobrog gruva ali ovo nije tek obični metalizirani, gangsterski saund. Album People As Idiots & Idiots As Leaders ima sludge metal pa i noise rock elemente i ovde su rifovi neodoljivo lepljivi, produkcija je bogatija i zvučna slika ima i širinu i dubinu a bend razume kako da postigne intenzitet a da ne mora da svira svom snagom sve vreme. Vrlo fino:
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders
https://reptilianrecords.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders

Erosion Choir iz države Vašington rade metalcore, ali ga rade tako da sve zvuči kao obrušavanje lavine sa planine na vas koji ste nesmotreno krenuli na hajk vikend. EP Curse of Memory ima sedam pesama, ali toliko je agresivan i u zvuku i u svirci da ga je teško eksirati. No, nije i nemoguće i čovek se posle oseti napumpan energijom i spreman da GINE. Opako:
https://erosionchoir.bandcamp.com/album/curse-of-memory

Šveđani False Flag Attack sviraju haotični, sirovi old school grindcore, sa ipak nešto modernijim zvukom, nudeći urnebes, vrištanje, rifove koje ćete jedva razaznati između brutalnog bombardovanja bubnjevima. Samma Skit, Olika Ansikten (tj, Isto sranje, druga lica) je kao da Agahtocles i Regurgitate imaju duel noževima da se vidi ko je jači a na kraju ih Nasum oba spale bacačem plamena:
https://falseflagattackswe.bandcamp.com/album/samma-skit-olika-ansikten

Imamo i Nemce Dysphoric sa njihovim albumom Pseudomoral i to je četrnaest pesama crustgrinda/ grindcorea solidne produkcije, upeglane svirke, lepe energije. Dysphoric imaju ukusa da pored propisne krljačine koju ovakva muzika mora da sadrži ponude i dosta zanimljivih ideja u rifovima i gitarskim temama, a sve je opet nepretenciozno, spakovano u po minut i po blastbit/ di-bit rokanja, tako da sam ja vrlo zadovoljan:
https://dysphoric44.bandcamp.com/album/pseudomoral

Physics sa Floride su dva čoveka koja su i EP nazvala Physics ali je na naslovnoj strani deo periodnog sistema elemenata koji se tipično koristi kao, jelte, vizuelna prečica za hemiju, ne za fiziku. NIŠTA ZATO, važno je da je muzika simpatični mathcore sa elementima grindcorea, dakle false grind u nekakvom proseku, sa disonantnim rifovima i MNOGO korišćenja semplova. Ni jedna pesma ne traje duže od minut a većina bi mogla da se skrati i na pola kad smo već kod toga, ali ima nečeg u ovom bendu što obećava a i cena je koliko date:
https://physics3.bandcamp.com/album/physics

Ignorant su nemački grindcore bend a imaju split album sa takođe nemačkim Trail of Destruction. Tu drugu stranu nemamo na Bandcampu ali Ignorant nude sasvim dovoljno pesama (devet), kvalitetne svirke i produkcije da se i  probirljiviji grindcore slušalac oblaporno zadovolji. Ovo je vrlo pristojna krljačina sa niskim štimom i visokim tempom tako da, navalite:
https://ignorantgrind.bandcamp.com/album/split-w-trail-of-destruction

Sweltering iz Teksasa imaju tri kratke pesme na istoimenom EP-ju i to je grindcore/ powerviolence sa solidnim zvukom, solidnim rifovima, dobrom svirkom. Ništa sad kao nešto specijalno inovativno ali iskreno i iz srca i sa cenom koju sami odredite:
https://sweltering.bandcamp.com/album/sweltering

Entrañas iz Meksika sebe opisuje kao ,,one man noise" ali u stvari svira deathgrind. Ekstremno sirov, ekstremno lo-fi ali i dalje upakovan u pesme koje imaju rifove, smislenu smenu ritmova, prate određenu logiku kompozicije. OK, ima tu i dosta eksperimentalnih momenata – što je lepo! – ali album  El Bello Aroma de la Putrefacción isporučuje šamaranje u potrebnim količinama da nam svima bude ugodno:
https://entranasgore.bandcamp.com/album/el-bello-aroma-de-la-putrefacci-n

Bloodscrawl in Spokejna u Vašingtonu je, nagađam, nedavno osnovani deathgrind kvintet sa sasvim urednim i pristojnim (mini)albumom Catatonic Rot. Ovo je osam pesama mračnih rifova, meljućeg gruva i blastbitova, sve je producirano čisto i mada nije sad nešto strašno originalno, pitko je i lepo se posluša:
https://bloodscrawl.bandcamp.com/album/catatonic-rot


Francuzi Embalmed Putridity su se do nedavno zvali Hardverne ali su promenili ime da se bolje uklopi sa muzikom koju rade. A debi album W.I.L.D demonstrira kakva je to muzika: šarmantni hororom nabijeni death metal koji mene najviše podseća na moderne švedske projekte, poput onog što radi Rogga Johansson (čiji ćete, ne sumnjajte, jedan album čuti malo niže dole). To je taj debeli, mesnati zvuk, to su ti jebeni rifovi i bolesne melodije, a ima i dosta dobrog gruva. Embalmed Putridity zapravo možda imenom više sugerišu nekakav slem/ brutal death zvuk, ali ovo što nude je spontanije, pa i ,,rokerskije" po svojoj formi i ima dosta originalnih ideja, što mi se prilično dopalo:
https://embalmedputridity.bandcamp.com/album/w-i-l-d

Isto iz Francuske je Severed Soul a koji u principu radi deathcore ali njihov debi album, Specters Of Dominion, ima u tom deahtcoreu dovoljno horror-death metala da meni bude okej. Ljudi inače rade sve one brejkove, mošerske delove i sve drugo što očekujete od deathcorea, tako da niko nije zakinut:
https://severedsoul1.bandcamp.com/album/specters-of-dominion

I Death Upon the Ignorant su deathcore ekipica ali iz Kolorada, sa dva albuma iza sebe, a ove su nam godine dali da čujemo demo snimak Demo 2026, i to prilično jako šamara. Ovo je opet deathcore blizak death metalu, sa mnogo blastbita i propisnog rifaškog vatrometa, i ovih šest pesama je nabijeno pozitivnom ratničkom energijom, snimljeno  dobro i odsvirano više nego profi. Neka vas ne zavara to da je ovo ,,samo" demo, kvalitet je apsolutno vrhunski:
https://deathupontheignorant.bandcamp.com/album/demo-2026

Sawticide su londonski kvartet (u kome su članovi koliko se da videti iz imena, poreklom uglavnom iz šireg balkanskog regiona, dakle, Turske, Bugarske i Grčke, to jest NAŠI LJUDI) koji svira solidno energičan deaththrash. Novi EP, Beyond Mortality ima tri pesme i intro disciplinovane, utegnute svirke koja od tenzičnih mošerskih delova prelazi u brzi sprint bez većih poteškoća. Produkcija je ne nešto skupa ali radi posao a bend zvuči gladno, besno i dobro:
https://sawticide.bandcamp.com/album/beyond-mortality

Kiprani Obsequial Sceptre rade u anarhičnijem, tenzičnijem black-death modusu, sa svojim prvim pravim EP-jem, Profanation Gnosis koji donosi tri pesme hermetičnog, crnog, vrlo agresivnog rokanja. Sve je to snimljeno dosta jeftino i zvuk je muljav, ali muljav tako da sugeriše dementne užase i mentalne prostore u koje smeju da stupe samo najodvažniji, a i muzika je takva: ludačka. Daunloud plaćate po želji, naravno:
https://obsequialsceptre.bandcamp.com/album/profanation-gnosis

Ne znam koliko godina imaju članovi ruskog death metal benda Argentor ali na slikama deluju JAKO mlado, kao da su dajbože stupili u treću deceniju života. Time impresivnije zvuči debi album, Path Into The Void kojim ova deca nastoje da rekonstruišu stil death metala ranih devedesetih, dajući mu i malo progresivnog mirisa. Nije da je sad ovo nešto nečuveno i šokantno, ali pričamo o albumu solidne muzike sa dobrim, evokativnim rifovima i kvalitetnom, tehnički robusnom svirkom. Pogotovo valja naglasiti da je ovo death metal koji prepoznaje da death metal ne mora sve vreme da bude sviran svom snagom i da dinamika kao koncept POSTOJI. Vrlo lepo:
https://argentor.bandcamp.com/album/path-into-the-void

Nisam nikada čuo za bečki bend Parental Advisory iako ljudi postoje skoro trideset godina i imaju četiri albuma iza sebe. No, mogu da primetim da se to iskustvo i zanat dobro osete na novom EP-ju, Bodyeater. Ovo dizajnom omota asocira na Cannibal Corpse iz devedesetih i Parental Advisory svakako sede u nekoj sličnoj podvrsti death metala, ali su i naglašenije tehničkiji i melodičniji od momaka iz Bafala. No, njihova muzika svakako nudi taj isti voljeni melanž sjajnog mošerskog gruva i klinički precizno odsviranih blastbitova. Odlična produkcija, odličan '90s stil, sve odlično:
https://parental-advisory.bandcamp.com/album/bodyeater-ep

Dominion iz Nju Hempšira imaju debi album i ovo je old school brutal death izraz, ukorenjen u seksualnom nasilju i raznim, jelte, patološkim konotacijama istog. Odvratne liričke teme, dakle, na ploči koja se zove Mortification of Thy Flesh, ali nisu to i jedine teme kojima se bend bavi a i bas svira žena pa ajde da kažemo da ovo nije samo ekipa incel edgelordova sa 4Chana nego... Enivej, muzika je solidno dobra, sa starinskim, hororom nabijenim pristupom materijalu, dosta atmosfere i pristojnom produkcijom. Nije, dakle, rđavo:
https://www.youtube.com/watch?v=tFtg6NxQRxw

Slem publika ima drugi album, Silence Between Stars, projekta Ungraceful iz Nju Džersja i ovo je zabavan naučnofantastični i satanistički brutal/ slamming death metal sa tečnim, zabavnim pesmama i urnebesnim vokalima prolifičnog Azeratea Nakamure. Jeste ovo kućni projekat u kome je drugi čovek, Jake Curias (trenutno i član Vile Impregnation) radio sve instrumente i produkciju, ali je dobar, sa zrelim shvatanjem slema i pažnjom da pesme imaju onaj idealni neprekidni gruv koji ga čini zabavnim. Plus, nekoliko uglednih gostiju, tako da, nema greške:
https://ungraceful.bandcamp.com/album/silence-between-stars

Nije rđav ni novi EP projekta Whispers From Behind iz Denvera gde jedan čovek, Brice Davis radi solidan slamming death metal/ slamcore. Damnation nudi šest pesama surovih slemova i brejkova u produkciji koja nije sad nešto IZVRSNA ali služi svrsi i njegovoj muzici daje dovoljno vlažne teksture da bude prijatna:
https://youtu.be/Jsh9Raj3BOE

Austrijski Amidst Profound Hatred pravi slamming death metal ali sa pesmama koje su po trajanju bliže grindcoreu i sa dodatih nešto hardcore trikova. Ima to svoj šarm i novi EP, Its Clobbering Time ne samo da citira omiljenu uzrečicu Bena Grimma, najomiljenijeeg člana Fantatične četvorke, nego je i pun semplova iz kultnih, jelte, filmova poput, recimo, Aliens... Sasvim na mestu i propisno zabavno:
https://amidstprofoundhatred.bandcamp.com/album/its-clobbering-time

Nizozemci Written In Blood sviraju melodični death metal ali po nekom starom receptu, bliže geteborškim standardima od pre trideset godina nego savremenom melodeath stilu koji se često ne da razlikovati od metalcorea. Bend je nov, osnovan 2019. (sa debi albumom 2022. godine) ali ljudi u njemu su matori i iskusni pa je i novi EP, The Final War ploča vrlo prijatnog death metala sa dobrim rifovima, puno energije i bez nepotrebnih komplikovanja:
https://writteninblood666.bandcamp.com/album/the-final-war-ep
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lQ4WZl0BNi8JeitOoliYGL0WHjVO50s4A

Leper Colony su svoj treći album nazvali Back to Primal Sludge i jasno je da se ovde slave vrline old school death metala. Konkretno bar 50% švedskog jer ovde sviraju hiperzaposleni superheroji švedske scene, Rogga Johansson i Håkan Stuvemark, bubnjeve svira uobičajeni britanski kolaborator Jon Rudin a na vokalima je Marc Grewe iz njemačkih legendi Morgoth. Već sam pisao o ovom projektu i hvalio spoj švedskog i tevtonskog death metala a Back to Primal Sludge je ploča dobrog raspoloženja i solidne energije sa kojom nećete pogrešiti. I da se razumemo: i Johansson i Stuvemark rade u isuviše projekata da bi njihovi albumi ikada zvučali posebno sveže i inspirisano, ali muzika je ovde prilično zdrava, sa povremeno iznenađujuće kul idejama, a Greweovo sjajno pevanje jako mnogo vadi stvar i osvežava i generičke momente. Beng jor hed tu dis:
https://leper-colony.bandcamp.com/album/back-to-primal-sludge

Toliko sam navikao da Unique Leader izdaju hipermoderni deahtcore i slamming death metal da sam se prijatno iznenadio kada je novi album danskih Dawn Of Demise ponudio propisni, klasični brutal death metal zvuk, kao nešto što su pre četvrt veka i jače radili Incantation, Immolation, Suffocation i drugi ,,ation" bendovi. Ali, mislim, Dawn Of Demise postoje već duže od dve decenije i Feed My Absurdity im je šesti album tako da, nema mesta iznenađenju. Ovde imamo neke sadašnje bivše itd. članove i nekih prilično poznatih bendova tipa HateSphere ili Soilwork i čuje se na albumu jedna velika zrelost, i autorska i izvođačka. Ovo prvo u tome da su pesme organski kompleksne i nisu pačvork nepovezanih rifova kako često prave moderni brutal death metal bendovi. Ovo drugo u tome kako album ima težak, snažan a opet mnogo prirodniji zvuk od onog što je danas standard, sa lepom separacijom instrumenata, čak i bubnjem koji meni zvuči kao da je akustično sniman i ovi ljudi očigledno mnogo više cene svirku koja je uvežbana i odrađena u cugu nego mnogo studijskog krpljenja. Veoma, veoma dobar album i sjajno predjelo za beogradski nastup Suffocation u Sredu:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity
https://officialdawnofdemise.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity

Odlični su mi Šveđani Mutation na svom debi albumu Esoteric Order of Debauchery jer je ovo primer jasne vizije i perfektne egzekucije. Naime, bend je osnovan sa idejom da se svira primitivan, starinski death metal još uvek ne sasvim razaznatljiv od blek metala i srodnih ekstremnih pravaca, pa je Esoteric Order of Debauchery ploča furiozne energije i uraganske svirke. Producirana pametno i odsvirana za sve pare, ovo je muzika haosa, agresije i visokooktanske energije:
https://mutation-sweden.bandcamp.com/album/esoteric-order-of-debauchery

Ali onda i Meksikanci In Obscurity Revealed imaju izvrstan drugi album, šmekerski naslovljen  Caustic Maelstrom i vidi se da osam godina koliko je prošlo od prvenca nije uludo straćeno. Ovo je zrela a opet estetski prelepo sirova ploča mračnog, opskurnog death metala sa ukusno dodatom ,,blackened" aromom, snimljena tako da sve kao da se dešava u pećini ali ta pećina ima odličnu akustiku i rifovi nisu ni muljavi ni nejasni nego samo hipnotički, solaže su savršene a tempo svirke, energija pesama, sve to je na izvanrednom nivou. Izvrstan death metal koji ne smara i krlja POŠTENO i sa smislom:
https://personal-records.bandcamp.com/album/caustic-maelstrom
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/in-obscurity-revealed-caustic-maelstrom


Netherwilds je debi album za Peasant Rising, ne baš BEND bend, nego više projekat ,,seljačkog metala" koji u slobodno vreme radi David Monk iz Tokyo Police Club. ,,Seljački metal" ovde nema negativnu konotaciju, naprotiv, Netherwilds je humoristička, ali ne neozbiljna hronika seljačke bune protiv autoriteta a muzički je to... pa, ne znam? Kombinacija thrash metala, hardcorea, metalcorea, raznih nekih modernih vrsta metala, sa dovoljno elektronike da bude lakonogo i eksperimentalno a sa dovoljno pank rok etitjuda da bude makar zanimljivo. Album ima čak 22 pesme, i ne kažem da mi je sve na njemu nužno jednako dobro, ali ovo je konceptualna ploča i treba je tretirati kao narativnu celinu a i neke pesme, recimo singl Helm Yeah su prilično dobra zabava:
https://netherwilds.bandcamp.com/album/peasant-rising


Eternal Force su iz Atine i Race of Evil im je prvi album. Korektan je ovo hevi metal sa povremenim zabacivanjima u smeru thrash ili power metal nadgradnje, svirka je dobra, produkcija je solidna i sve me dosta podseća – ne samo zbog vokala – na Dickinsonove solo radove iz poslednjih trideset godina. Možda malo trešerskije. Što je svakako kompliment i ako volite, treba da čujete Eternal Force:
https://eternalforcebandmetal.bandcamp.com/album/race-of-evil

I - The Forge je debi album za španski kvintet Crimson Coven. Članovi benda se kriju iza vela anonimnosti, ali svirka je prvoklasna, sa kombinacijom, epskog heavy i doom zvuka, kao da ste spojili Iron Maiden i Black Sabbath iz faze sa Ronniejem Jamesom Diom, te Diove solo radove i rani Candlemass, pa u sve dodali mrvicu power metala. Pesme su melodične, cheesy i moćne, produkcija je smislena i ovo je debi o kakvom drugi bendovi uglavnom samo sanjaju:
https://crimsoncoven.bandcamp.com/album/i-the-forge

Francuzi Crystal Throne su bili vrlo solidni i na debi albumu pre pet godina, pa je i novi, Chantry of Sacrifice ugodan za uho i generalno prijatan. Ovo je heavy metal melodične, ali žustre i prilično brze forme, sa pevačem koji često i rado izlazi u visoke registre, nemirnim aranžmanima gde se često menjaju ritam i harmonija, te ,,tehničkom" svirkom koja nije nametljiva već je u funkciji pesama. Vrlo lepo:
https://crystalthrone.bandcamp.com/album/chantry-of-sacrifice

Finci Cardinals Folly su i dalje nominalno doom metal bend, štimuju se niže i imaju epske teme koje pevaju ne naročito utrenirani vokali, ali njihov sedmi album, Let the Posers Fall! je skoro potpuno ,,normalna" heavy metal ploča. Sa značajnim naklonima andergraundu, svakako, ali tempo je visok, a atmosfera dosta raspusna. I ima to dosta šarma, kako u samim pesmama tako i u izvedbi koja nije kompjuterski upeglana već zvuči život i zdravo. E, sad, taj vokal basiste po imenu Mikko Kääriäinen bi mogao da bude problem jer on PRILIČNO falšira i time privlači pažnju na sebe i nesigurnost svoje izvedbe... Bolje bi bilo da samo vrišti, jelte, ali cenim ambiciju:
https://cardinalsfolly.bandcamp.com/album/let-the-posers-fall

Sagittarius su Poljaci a Abomination of Mind im je debi album i ovo je heavy metal na prelazu u thrash, sa dosta kompleksnih ritmičkih matrica i denflovanih rifova. No, bend čuva melodičnost i dovoljno cheesea  u izrazu da bude zanimljiv i publici izvan tvrdog jezgra thrash metala, pa ovo apsolutno vredi da se čuje. Ima tu dosta jakih rifova, dobrih solaža, solidnog pevanja...
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lRondBTNOWI6jXUpxl6IJKyDv-1D-rc8U

Mančesterski Magnetar imaju novi EP, kao nastavak debi albuma od pre dve godine i Gates of the North je lepo upakovana kolekcija tri pesme njihovog osobenog zvuka. Taj je zvuk prevashodno melodični, vrlo energični moderniji heavy metal sa black metal vokalima i mrvicom melodeath težine. Lepo to radi sve na gomili i bend donosi jednu skroz novu pesmu, jednu staru ali neobjavljenu (koja je bliža čistom black metalu) te jednu obradu i ja sam se vrlo fino proveo:
https://magnetar666.bandcamp.com/album/gates-of-the-north-ep

Kad smo već kod tih nekih blackened heavy metal spojeva, Ted Skjellum, gitarista, basista, pevač itd. kultnih Darkthrone, poznatiji pod nadimkom Nocturno Culto ima i novi bend, Avrak i on je upravo izdao debi album za Peaceville, isto Avrak. I  jedino što tu ima da se o  njemu gunđa su Peaceville al aj da ne smaram sa tim. Avrak je isto duo, kao i Darkthrone a gde drugu polovinu čini isto postariji norveški gospodin, Anders Hegna i ovo je, pa, jako prijatan heavy metal. U kome čak i nema mnogo ,,blackened" komponenti, štaviše ovo je bliže doom i epskom doom metalu nego black metalu sa svojim melodičnim rifovima i tim nekim evokativnim temama. Ali i dalje pričamo o muzici koja ima spontanost i živost namesto kompjuterske upicanjenosti a takva je i produkcija, zdrava, dobra ali ne mrtvački upeglana. Veoma ugodno:
https://peaceville.bandcamp.com/album/avrak

Smoulder su krenuli iz Kanade, pa su preko SAD došli do Finske i sada tamo sede  (makar deo benda)  i sviraju svoj prilično dobri epski heavy metal. Treći album ovog benda, Witch Wife in an Alien World jako profitira od moćnih vokala pevačice (novinarke, vlogerke itd.) po imenu Sarah Ann, ali je i muzika dobar, energičan heavy metal sa finim odnosom atmosfere i rokačine. Bend je pritom prilično levo u svojim uverenjima (eksplicitno su protiv fašista, kulture silovanja i veštačke inteligencije onako kako nam je danas valjaju prevaranti) pa to i informiše njihovu muziku ustaničkom energijom koja meni jako prija. Vrlo prijatno:
https://smoulder.bandcamp.com/album/witch-wife-in-an-alien-world

Šveđani su ove nedelje izdominirali pa imamo i geteborški Ram sa njihovim sedmim albumom, Against i to je superzabavan hevi metal. Ram rade preko četvrt veka, iskusni su i njihova muzika ima idealan odnos zanatske spretnosti i kreativnog napora da se postigne EKSPRESIJA a ne samo puka rekonstrukcija žanra. Against je žestoka ploča heavy metala koji modernizuje klasični '80s format tako što ide dublje i žešće a ne tako što napušta staro da bi dodao novo i, uz solidan miks, zvuči sjajno. Ne propustiti:
https://ramheavymetal.bandcamp.com/album/against


Lésions Graves su avangardni metal bend iz Nemačke a koji ovog meseca izbacuje album  Lésions Graves Sextet plays Julius Eastman. Dakle, za ovu priliku sržni trio je proširen dvostruko, da bi se pravilno ispoštovao legat Juliusa Eastmana, afroameričkog gej kompozitora koji je radio u dvadesetom veku na razmeđi minimalizma i stalne političke provokacije. Njegova kompozicija Evil Nigger je ovde urađena u energičnoj, impresivnoj reimaginaciji koja originalni aranžman za četiri klavira prenosi u formu prilagođenu sekstetu sa četiri gitare i nudi izvanredan spoj minimalističke kompozicije i tehnički naprednog metala. Eastman je radio u standardnim štimovima – za razliku od velikog broja njujorških savremenika sa scene minimalizma – ali je korišćenjem većeg broja istih instrumenata koji sviraju jedan preko drugog, radeći identične tonove ili samo male varijacije u visini tona postizao akustičke efekte koji će slušaocu davati utisak da čuje mikrotonalne harmonije. Eastmanova ,,organska" struktura kompozicija je takođe reflektovana u Evil Nigger, sa postepenim zgušnjavanjem zvučnog programa gde se sve prethodno odsvirane teme akumuliraju a onda gradualno, jedna po jedna izbacuju iz kompozicije i mislim da niko koga zanima interakcija modernog metala sa avangardom dvadesetog veka ne treba da propusti ovaj izvrsni album. Stiže i vinil:
https://lesionsgraves.bandcamp.com/album/l-sions-graves-sextet-plays-julius-eastman

Solidna koncertna ponuda tokom prošle nedelje a i ovaj vikend ćemo se poradovati glasnom psihodeličnom roku domaćih asova The Cyclist Conspiracy u beogradskoj Karmakomi. Vidimo se tamo ako ste, jelte, u mogućnosti, a sad da proverimo šta je zanimljivo izašlo tokom proteklih nedelju (plus minus) dana.


Hellbitch Kommando je teksaški sirovi blek metal projekat koji se sastoji uglavnom od jednog čoveka, a u ovom je slučaju taj čovek žena, a za aktuelni demo snimak, Nekromantikal Mayhems ta žena je dovela i basistu i bubnjara u studio da se snimi materijal od četiri satanske, brutalne pesme. Ovo je jednostavno u osnovi, ali sasvim sigurno u razradi i sva jeftinoća zvuka i sirovost produkcije  su tu da podrže energični, trešerski, rifaški program koji ide jako i bije šamarom. Ima i CD:
https://hellbitchkommando.bandcamp.com/album/nekromantikal-mayhems

Scientiam Templum su opskurni blek metal bend iz Čilea pa im i debi album, Veram Medicinam zvuči kao da ste ga slučajno našli poluotkopanog u šumi kojom ste samo hteli da prošetate sa dečkom. Ne govorim o produkciji koja je sasvim solidna, već pre o tom osećaju da je ovo muzika bolesti, nekompatibilna sa ljudskim umom, čije već slušanje predstavlja ozbiljan mentalni i duhovni rizik. Naravno da za nas, već oštećene, ovo zapravo zvuči prilično prijemčivo sa svojim solidnim programom rifova i solaža izmešanim sa tim dementim harmonskim aberacijama. Šest pesama i autro bogate, energične i slojevite muzike:
https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/scientiam-templum-veram-medicinam

Dosta šarma ima u muzici ekipe Selenoplexia a koja je iz Čikaga i upravo je izdala drugi album, Beneath the Lunar Tyrant. Njihov blackened death metal i tematska orijentacija na mesec se lepo spajaju u muzici koja ima puno hororične atmosfere ali i mišićav, kvalitetan program rifova i mošerskog gruva. Pesme su kompleksne, sa dosta smena ritma i harmonije – a sve to bude tečno i ne deluje skarabudženo – pa čak i neočekivano efektnih klin vokala, dok glavna pevačica Courtney Vida ima odličan promukli urlik. Pomalo garažna produkcija uopšte ne smeta ovom simpatičnom izdanju:
https://selenoplexia.bandcamp.com/album/beneath-the-lunar-tyrant-2

Iako su Amthrÿa iz Italije i Švajcarske, pevačica Francesca Fagioli ovde nastupa pod pseudonimom Kasumi Onryo i zvuči izrazito JAPANSKI u svom gotovo nekontrolisanom vrištanju. Bend od svojih početaka koketira sa japanskom kulturom i mitologijom a na četvrtom albumu, Onnen (što bi kod nas bio resantiman/ mržnja sa dubokom osvetničkom žudnjom), ovo je već sasvim sazreo izraz i nudi spektakularan, teatralan blek metal ekstremne ekspresije ali sasvim sofisticirane forme. Produkcija je ovde možda najmanje napredan element ali Onnen se sasvim lepo sluša i preporučujem ga bez zadrške:
https://amthrya.bandcamp.com/album/onnen

The Fault Of Man su iz Severne Karoline i sebe opisuju rečima ,,Dads playing metal." I, mislim, simpatično je ovo: album  Hope Will Eat You Alive je recimo black-death metal, sa malo metalcore mirisa i mada nije nešto koncepcijski originalan, izvedba je strastvena, žustra, ubedljiva. Šest pesama ljutine, žestine, težine itd. za isto toliko dolara:
https://thefaultofman.bandcamp.com/album/hope-will-eat-you-alive

I Kanađani Empty Chalice tuku jakim black-death metalom, ali ovo je još agresivnija muzika. Novi EP, Heresy of Rebellion, koji stiže svega četiri meseca nakon debi albuma, ima četiri pesme blastbita, vrištanja i energičnih rifova koji još uvek čuvaju melodičnost blek metala, ali je stavljaju u brutalan, abrazivan format. Odlično je:
https://emptychalicebm.bandcamp.com/album/heresy-of-rebellion

Slovaci Otras imaju hrapav, praskav, sirov zvuk na svom drugom albumu, Na krídlach morovida, a to se i uklapa uz koncepciju jer je ovo bend koji meša blek metal sa pankom pa dokle stigne. I ovo je onda ploča agresije, sirovosti ali i dopadljive jednostavne melodičnosti, obeležena i zabrinjavajuće nekontrolisanim pevanjem na momente. Trošiti oprezno ali sa zadovoljstvom:
https://otras-iec.bandcamp.com/album/na-kr-dlach-morovida

Algol je ruski jednočlani blek metla projekat čiji jedini član, Bratislav Djugurov danas živi u Buenos Airesu. I očigledno mu toplija klima prija jer je EP Cosmic Nihilism kojim se najavljuje četvrti album PRILIČNO DOBAR. Ovo je muzika i kompozitorski i produkcijski značajno iznad proseka koji smo navikli da očekujemo od kućnih blek metal projekata, sa čvrstinom i atmosferom koje su ubedljive i kvalitetom zvuka koji je profesionalnog nivoa. Lepe tri pesme evokativnih atmosfera, razrađenih rifova i žestokog tempa. Obavezno čuti:
https://algol-official.bandcamp.com/album/cosmic-nihilism

Vihurienkeli / Primordial Gate je split album jednog američkog i jednog finskog jednočlanog projekta i oba ta projekta vole baš dugačke i epske pesme. Vihurienkeli tako ovde ima jedan komad od devetnaest minuta a  Primordial Gate dve pesme koje traju, redom, jedanaest i skoro osam minuta. I to je zapravo jako lepo jer oba benda rade prilično sirov, neposredan blek metal koji, spakovan u ovako dugačke aranžmane ostvaruje jake hipnotičke efekte sa puno ponavljanja i psihodeličnih gitara, mučeničkih clean vokala itd. Vrlo lepo izdanje:
https://primordialgate.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate
https://vihurienkeli.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate

Veilburner imaju i novi, deveti album za dvanaest godina i, koliko god da mi je prošlogodišnji Longing for Triumph, Reeking of Tragedy bio lepo legao, All That Glimmers Is Gloam, mislim, sada već emituje malo manirističke vibracije. Mislim, sve je to i dalje ambiciozni avangardni i eksperimentalni blek metal sa psihodeličnom crtom, ali nekako mi bend zvuči i tehnički preupeglano i kao da da ubacuje u pesme što više može različitih ideja, ne bi li njihov cunami porodio dubinu kompozicija. Nisam siguran da to tako ide, ali, opet, All That Glimmers Is Gloam je sasvim prijatan na prvo slušanje i mada ne znam koliko će ponovljenih slušanja izdržati, vredi ga čuti...
https://veilburnerband.bandcamp.com/album/all-that-glimmers-is-gloam

Mannveira su jedan od onih islandskih blek metal bendova koje slušate i klimate glavom i kažete da je očekivano da bendovi sa TAKVOG mesta zvuče ovako hermetično a opet nepretenciozno. Drugi album ove ekipe iz Rejkjavika je praktično postpank na koji je zavareno malo blek metala i blek metal na koji je zavareno malo (post)panka, produciran analogno i odsviran za sve pare i sve je to VRLO dobro. Kao i obično, Dark Descent Records ne greši:
https://mannveira.bandcamp.com/album/ves-ld
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ves-ld

Urarv su norveški blek metal bend koji je još 2003. godine osnovao  Bjørn Dencker Gjerde odnosno Aldrahn a koji je pevao sa nekim veoma bitnim bendovima poput Zyklon-B, Dodheimsgard, pa čak i Dimmu Borgir. Urarv je vrlo osoben projekat, baziran na njegovom raznovrsnom i teatralnom pevanju, sa muzikom koja je na trećem albumu, Nychta Psychis, avangardna ali nepretenciozna, sa jasnim, u sebe sigurnim idejama i njihovim uzbudljivim razvojem. Dodatno su i zvuk i miks prilično promišljeni i ovo je ploča kinematske grandioznosti koja istovremeno ume da žestoko udari među rogove i da vas onda tako ošamućenog povuče psihodeličnim putanjama podsvesti ravno do, jelte, dna:
https://urarvdarknessshallrise.bandcamp.com/album/nychta-psychis


Godzilla Snacks iz Fukuoke su heavy psych trio sa sirovom, jeftinom produkcijom ali sa ambicijom da im muzika, ma koliko suštinski garažna bila, ima i nekakvu kosmičku komponentu. Album Tribes of Lost Children je stoga raznovrsniji, slojevitiji i inventivniji nego što se nadate sa bendom koji nastoji da prevaziđe tehnička ograničenja i ponudi memorabilnu tripčinu. Sasvim plemenita ambicija i prijatna ploča:
https://godzillasnacks.bandcamp.com/album/tribes-of-lost-children

Earthcaster su Škoti i sviraju stoner-doom sa druidskom tematikom. To sad zvuči jako ozbiljno ali prvi singl sa ovog njihovog debi albuma, Antediluvian zove se Too Big Gandalf i to je, onako, zabavan sirovi rokenrol, a i ceo album je takav. Nema ovde neke velike filozofije, nego se svira sa guštom i jeftinom a duševnom produkcijom i psihodelija je organska i prelepa:
https://earthcaster.bandcamp.com/album/antediluvian-digital

Japanski stoner rok trio zouningen  nema neku sjajnu produkciju na svom demo snimku Demo 1, ali svirka je poštena, iskrena i simpatična  Pesama je četiri, gruv je zdrav i dinamičan, gitarista samo šiba po wah wahu a pevanje je šarmantno i kad ovi ljudi budu uleteli sa malo više keša u studio ima da kidaju. A i ovako se lepo posluša. Naravno, cena po dogovoru:
https://zouningen.bandcamp.com/album/demo-1

Francuski Birdstone utemeljen na bluzu ali ga svira glasno, sa dosta praktično postmetalskog teatra i to ima šmeka. Album IV je ekspresivan, emotivan, ali i dosta hardrokerski težak a da muzika opet ima slojevitost i nije pretvorena u betonsku kocku. Fino:
https://birdstoneband.bandcamp.com/album/iv

Argentinci Inferous sviraju drogiran stoner rok sa teturavim gruvom i jeftinom produkcijom ali u tome je i njihov šarm. Drugi album, Mueran Todos, ima im samo pet pesama i traje manje od pola sata ali zadovoljava potrebu za velikim, psihodeličnim rifovima, sporim, hipnotičkim tempom, težinom ali i svemirskom širinom. Vrlo korektno:
https://inferousdoom.bandcamp.com/album/mueran-todos

Peacepipe iz Kalifornije su u sličnom raspoloženju na debi albumu Emerald Flood, samo imaju zrnce topliju produkciju i možda su im rifovi za nijansu bliži doom metalu a pevanje sludge metalskom krkljanju. Ali, mislim, to je manje-više to: spora, teška, gruverska muzika jake teksture i opsednuta drogiranjem. Ako volite da već na drugoj pesmi imate utisak da je neko zapalio podebelu buksnu i da je nije gasio do kraja – ovo je album za vas, a pogotovo što se plaća koliko hoćete:
https://peacepipe.bandcamp.com/album/emerald-flood

Za nešto mnogo manje ,,feelgood" tu su Unveiling iz Teksasa i njihov drugi album, In The Days Of Dust. Ovo je sedam pesama apsolutno mučnog, paklenog sludge-doom zvuka, sa sporim pesmama, toksičnim rifovima, vrištanjem. Produkcija je prilično ,,prirodna" koliko se to za ovakvu muziku može reći, odnosno miks dobro razdvaja instrumente a mastering ne komprimuje sve frekvencije u jednu ravan pa se strahovita mučnost i abrazivnost ove muzike čuju na najbolji moguć način.
https://unveilingband.bandcamp.com/album/in-the-days-of-dust

Imamo i Mauvaise Foi, francuski bend koji postoji duže od deset godina a Mauvaise III Foi mu je treći EP i to GAZI najstrašnijim death sludge zvukom. Ovo su četiri pesme spore, teške, mučne svirke namerne da vas uništi ali i da vas ipak malo i zabavi dok vas uništava, pa evo, zabavite se, cena je koliko date:
https://mauvaisefoiband.bandcamp.com/album/mauvaise-iii-foi

Pa onda imamo Poljake, The Black Thunder koji su negde između doom metala  i energičnijeg, agresivnijeg groove metal zvuka. Ne možda kombinacija koju ja po definiciji aktivno tražim, ali album Time Obliteration ima šta da ponudi, dakle, solidne rifove, dobru, profi produkciju, bend koji nastupa sigurno i ubedljivo te pesme koje, pored obavezno sastava rifova i gruva imaju i neke muzičke teme koje ulaze u uvo i ostaju tamo. Nije rđavo:
https://theblackthunder.bandcamp.com/album/time-obliteration

Ukrajinski Stoned Jesus imaju novi album, Songs to Moon i on je logičan nastavak prošlogodišnjeg Songs to Sun. Izdavač je ponovo Season of Mist, muzika je i dalje emotivni, ekspresivni teški rok koji kombinuje progresivni doom i post metal u jednu melodičnu ali i prilično hermetičnu celinu što nudi i perkusionistički, obredni ugođaj ali i kontemplativne, repetitivne gitare. Odlično je kao i prošle godine:
https://stonedjesus.bandcamp.com/album/songs-to-moon

Geteborški Firebreather su mi SJAJNI na svom četvrtom albumu, Blood That I Spill Turns to Fire. Ovo je energični, bučni ali istovremeno psihodelični blend stoner i doom metala sa pesmama koje spajaju dosta znojavog rada sa hipnotičnim efektima na gitarama i sanjivim, udaljenim vokalima. Kombinacija masivnog zvuka i dobro odmerene psihodelije ovde radi savršen posao i od mene Šveđani dobijaju vrlo snažne preporuke:
https://firebreatherdoom.bandcamp.com/album/blood-that-i-spill-turns-to-fire
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/firebreather-blood-that-i-spill-turns-to-fire


Crywar je prvi EP za paragvajski Crywar, i to je kolekcija speed-thrash pesama starinskog zvuka, jednostavnih rifova, prostih aranžmana, jeftine produkcije. Ali ima dušu, kako se to uvek kaže. I, mislim, meni je vrlo simpatično mada je u pitanju materijal namenjen posebnoj podgrupi slušalaca koja ne može da prežali što ne živimo u perpetualnoj 1982. godini. Ako ste i vi jedan od njih, Crywar su, pa pesmama poput Evil is Here, Metal Warfare ili Speed Fvcking Metal, vaš izbor:
https://crywarpy.bandcamp.com/album/crywar-ep

Njemački trešeri Raze najavljuju debi album EP-jem Feral Chaos koji nudi dve pesme što će biti na albumu plus četiri komada snimljena uživo, gde ponove te dve pesme i dodaju još dve sa demoa od pre tri godine. Bend svira u čvrstoj i ubedljivoj power trio postavi, ima opake rifove i osoben zvuk a kuriozitet je da bas gitaru svira i peva Olivia Airey, britanka koja je trenutno i u Girlschool a inače je nećaka čuvenog klavijaturiste Dona Aireyja koga smo prošli vikend gledali u Beogradu sa Deep Purple. Ovo je abrazivnija muzika, naravno, ali lepo je videti da iver ne pada daleko od klade. Plus, daunloud plaćate po želji:
https://razewiththedevil.bandcamp.com/album/feral-chaos

Isto iz Nemačke, ali iz Kelna su Conqueror, a koji su svoj debi album nazvali Back in Rage iako je, jelte, prvi a i bend je osnovan prošle godine. No, slutim da je stvar u tome da su ovde tri člana svirala i u Shredhammer koji se prošle godine raspao, pa ,,povratak u gnevu" označava njihov novi projekat. Enivej, ovo je dobar, energičan thrash metal visoke tehničke kakvoće ali snažne ekspresivnosti. Bend zaista karakteriše jarostan, besan izraz i pesme su agresivne, bez mnogo kontemplacija, sa ređanjem mnogo ubitačnih rifova i generalnom atmosferom pretnje. Veoma lepo:
https://conquerorthrash.bandcamp.com/album/back-in-rage

Pa imate finski Iron Talon sa njihovim prvim albumom, Tunnel Rat i ovoje vrlo prljav, sirov thrash metal na granici, jelte, panka. Produkcija je dosta krševita ali album ima mnogo energije i u zvuku a i u svirci a pesme nisu napisane ,,stručno" i ovo je primer onog andergraund pristupa žanru koji mu daje malo prizvuka odavno zaboravljenog eksperimentalnog haosa. Zabavno je:
https://irontalon.bandcamp.com/album/tunnel-rat

Isto prvi album, za bend Campa iz Berlina, zove se Architecture Of Decay. Ovo izdaje takođe nemačka etiketa, ugledni Witches Brew i u pitanju je tipično kvalitetni, visokoenergetski paket dobrih rifova, vrištavog vokala i udaračkih, mutirajućih ritmova. Campa sviraju napredan thrash metal i pesme su im duže i od šest minuta sa odjecima progresivnih faza Metallice i Testamenta u svojim harmonijama, ali aranžmanski su svoji, agresivni i zabavni. Ne propustiti:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/architecture-of-decay

Isti izdavač izbacuje i prvi album indijskih Kasck i to je vrlo zanimljiva ploča. Na The Universal Lie ova tri momka sviraju thrash metal sa svim onim rifaškim i ofanzivnim ritmičkim radom koji očekujete od ove muzike ali ovde ima i dosta melodije i atmosfere što izlaze izvan standardnih granica thrash metala. To je vrlo kul i bend ima zvuk koji još sazreva ali je i u ovoj divljoj i istraživačkoj formi veoma uzbudljiv. Produkcija uredna, ljudi napaljeni, sve odlično:
https://kasck.bandcamp.com/album/the-universal-lie-full-length
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-universal-lie


Virdžinijski Seikilos imaju iza sebe nekoliko izdanja a pretpostavljam da novi EP, Promo, najavljuje novi album. I najavljuje ga OPAKO, ovo su tri pesme UBITAČNOG metaliziranog hardcore/ moshcore zvuka sa zverskim rifovima, razaračkim gruvom, vrištećim vokalima. odlična produkcija, energija samo šiklja, ne propustiti:
https://seikilos.bandcamp.com/album/promo

Česi Sokolovna sviraju slamming beatdown hardcore, ali sa jednom žovijalnom, partijaškom atmosferom. Ovde se uglavnom razdragano repuje preko nisko naštimovanog slem gruva, koriste se i čisto elektronske matrice a pesme na EP-ju Slet su kratke i slatke. Simpatično:
https://sokolovna.bandcamp.com/album/slet

squelch iz Nju Džersija imaju na omotu minialbuma boyz on a leash besnog psa koji nosi ogrlicu sa šiljcima i čovek, sasvim prirodno, pomisli da će slušati tvrdi, testosteronom nafilovani beatdown hardcore. Ali zapravo ne, ovo je žensko-muški pank rok bend sa odličnim spojem melodije, atmosfere i propisne, znojave rokenrol svirke i pravo je osveženje za ovu nedelju. Produkcija jeftina, ali to tako i treba, a muzika maštovita, sa vrlo dobrim ženskim vokalom. Poslušajte:
https://squelchnj.bandcamp.com/album/boyz-on-a-leash

Hvrt iz Njemačke i sviraju odličan sludgecore. EP  As Live As Life Gets je snimljen uživo i po rečima samog benda ,,is a statement against bloodless, over-produced music, and a friendly reminder that rock 'n' roll should sound loud, dirty and honest before anything else." I, fer, mada je ovo uredno, uvežbano i ima vrlo solidan miks, estetika jeste prljava i jebena i nepoćudna i meni se to vrlo dopada:
https://hvrt.bandcamp.com/album/as-live-as-life-gets

I Throes iz Ajdahoa bi mogli da se opišu kao sludgecore bend, samo njihov album, The Colorless Light of Emptiness zvuči mnogo rastrzanije, neurotičnije, sa češćim promenama ritma, vrištanjem, manijačkim ponavljanjima jedne iste fraze na gitari itd. Zvuk je jako težak i agresivan, ali muzika ima hardcore spontanost i gruv pa se lakše svari:
https://throestodust.bandcamp.com/album/the-colorless-light-of-emptiness
 
Slatki su mu The Shotgun Prodigy iz Tampe sa svojim istoimenim EP-jem koji nudi besan, a opet dosta melodičan metalcore. Ovo je rifaška, energična muzika sa dosta promena ritma i napucanim zvukom, mladalački naložena i nervozna a opet nekako nevina. Sviđa mi se:
https://theshotgunprodigyfl.bandcamp.com/album/the-shotgun-prodigy

The Sheltered iz Čikaga rade energičan, mošerski metalcore na EP-ju Serrate My Vision, produciranom napucano i bučno. Ovde su rifovi i disonance u prvom planu sa puno urlanja, vrištanja i povremenim izletima u melodiju i klin vokal. No, bend se brzo vraća u režim mrvljenja i gnječenja i bude to do kraja baš onako, mučno a katarzično, pogotovo što su pesme kratke i ne filozofiraju mnogo:
https://thesheltered.bandcamp.com/album/serrate-my-vision

I Reward su negde blizu metalcorea mada u njihovoj muzici na EP-ju Soul's Horn ima i death metala. Ali zvuk je ekstremno sirov, izraz neposredan, bez mnogo zaštite za divlju, očajničku emociju koja šiklja iz tvrdog gruva i sve je to istovremeno i ranjivo i agresivno. Lepo, a lepo je i da je cena ona koju vi odredite:
https://reward2.bandcamp.com/album/souls-horn

Teksašani Iron Banner sviraju nešto bliže klasičnom crossover thrashu i mada im je EP  The Rest Of Us Die koncepcijski sasvim generički sklopljen, egzekucija je poštena, sa dosta duše. Ima nečeg u tom iskrenom izrazu čak i kada pesme zvuče kao pačvork delova tuđih pesama i Iron Banner su bend za koji verujem da se raja dosta pokrlja na koncertima kad se svira znojavo i časno:
https://ironbanner.bandcamp.com/album/the-rest-of-us-die

Skin Graph iz Starkvillea u Misisipiju riljaju jednostavniji hardcorepunk i njihove dve pesme na EP-ju Skin Graph / Denihilist su klasični pitstarteri zaraznih rifova i nula meditacije. Prostački, ali tehnički korektno i nekako pošteno a i cena po dgovoru:
https://skingraph.bandcamp.com/album/skin-graph-denihilist

Barren Futures su Šveđani i sviraju crustcore, ali nemojte misliti da zato TAČNO znate kako zvuči album naslovljen Debt to the World. Mislim, da, osnova muzike jeste zdravi, energični, garažni d-beat hardcore ali bend onda preko ovih vitkih, brzih matrica dodaje malo rokenrol šmeka na gitarama i to vrlo lepo osveži program. Da ne pominjem usnu harmoniku! Ako volite pank-rok, D-beat, Motorhead, Anti-Cimex itd, ovde nema greške a i zvuk je prijatno sirov pa uz dvanaest kratkih i jezgrovitih pesama ima da se mnogo lepo provedete.
https://barrenfutures.bandcamp.com/album/debt-to-the-world

Kolumbijski Disgrave su mi sjajni u svojoj kombinaciji sirovog blek metala i sirovog crustpunka. Album  The End Here and Now uspeva da organski i sa razumevanjem spoji nihilistične dimenzije obe muzike u pesmama koje imaju očajničku energiju i tempo što prestiže sam sebe. Produkcija je naravno jako jeftina, ali savršeno odgovara muzici koja je sva u prostim rifovima i ritmovima koji poznaju samo dva podešavanja: ,,brzo" i ,,brže pička ti materina". Još i dva vokala koja oba urlaju i vrište kao da ih deru – savršenstvo!!!!!!
https://disgravedbeat.bandcamp.com/album/the-end-here-and-now

Primitive Rage iz Misurija su grindcore/ false grind projekat članova više death metal bendova poput Fleshless Body i Ethereal Tomb i imaju iza sebe jedan album i više kraćih izdanja. Novi EP, Holy Light je EKSTREMNO abrazivan sa svojim niskom štimom i napucanim zvukom gde rifovi zvuče kao da vam skidaju nekoliko slojeva kože sa lica svakim taktom, vokali su kao agonija duša mučenih u paklu a bubnjevi su streljački odred. Tri pesme razaranja i spaljene zemlje:
https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/holy-light

Kanađani Malefaction sviraju grindcore od devedesetih a sada imaju živi album Prairie Violence (Live at The Park Theatre) i to je jedan spektakl kvalitetne, tehničke svirke odrađivane supersoničnom brzinom. Bend zvuči zrelo, pesme su dobro napisane a i, pošto se koncert održava na teritoriji gde domicilno stanovništvo uživa izvesnu autonomiju, bend i drži govor u kome osuđuje zločine nad njim i zavetuje se da sa njim radi u duhu pomirenja i tako to. Prelepo, a i muzika je STVARNO dobra.
https://malefaction.bandcamp.com/album/prairie-violence-live-at-the-park-theatre

Group Think iz Kalifornije sviraju brutalan deathgrind na split singlu sa Sulfuric Cautery. Ove druge nećemo čuti jer ih nema na Bandcampu, ali Group Think rade tri odlične pesme neverovatno brzih blastbitova, teških slemova, mnogo komplikovanih death metal rifova u aranžmanima gde se ritam menja svake dve sekunde i produkciji koja ne bi funkcionisala ni u jednoj drugoj muzici ali ovde nekako funkcioniše. Izvrsna ponuda:
https://groupthinkgrindcore.bandcamp.com/album/split-7-w-sulfuric-cautery

Malezijci Tools of the Trade su nazvani po pesmi Carcass ali njihov grindcore/ fastcore je mnogo dinamičniji od bilo koje Carcassove faze sa veoma visokim tempom i čestim smenama ritma. Materijal sa 3-way splita sa bendovima My Minds Mine i Kandarivas ima četiri pesme i izvrstan je, sem masteringa koji uspeva da ga gotovo potpuno upropasti. Ako vam ne smeta što sve PUCA i u crvenom je sve vreme, ovo je odlično:
https://toolsofthetradegrindcore.bandcamp.com/album/3-way-split-with-my-minds-mine-kandarivas


Sicilijanci Eraser i Global Horror iz Bordoa u Francuskoj imaju split EP koji ovi drugi zovu Transhumanist Dystopia a ovi prvi NU.BI.CH. ...is good for you! I sve to ima i na sedmoinčnom vinilu, a što je odlično jer je ovo vrlo dobar grindcore. To se naslućuje i iz old school rešenja za oba omota, sa izuzetno vizuelno agresivnim kompozicijama, a muzika je jednostavan, ama tehnički kompetentan grindcore od zida do zida. Kratke pesme, visok tempo, jednostavni, ložački rifovi i zverski vokali: sve što je čoveku potrebno da makar na trenutak bude srećan:
https://erasergrind.bandcamp.com/album/split-w-global-horror-nu-bi-ch-is-good-for-you
https://globalhorror.bandcamp.com/album/eraser-global-horror-split-7-vinyl-2026


Elder Colossus iz Saskačevana su neka kombinacija death i sludge metala sa neočekivano mnogo inventivnosti u pisanju pesama. Ume to da ode malo i u svaštarenje ali podržavam eksperimente i trud da se zaista ispitaju razni aspekti harmonije, teksture, melodičnosti, abrazivnosti itd. na jednom istom izdanju. To je izdanje debi album kanadskog benda, naslovljen Black Kiss of the Crow i ima šest pesama ali su neke od njih baš poduže. Vredi proveriti:
https://eldercolossus.bandcamp.com/album/black-kiss-of-the-crow

Indonežani Ghâsiqin dolaze sa Zapadne Jave i njihov black death metal dosta odskače od uobičajenog brutal death metal programa iz ove države koji ja često i rado hajpujem. No, debi album ove kvalitetne trojke, The Birth of Ghâsiqin, je vrlo dobar pa ćemo i njega hajpovati IZ SVE SNAGE jer nudi metafizičku, filozofsku zamišljenost uparenu sa znojavom, energičnom muzikom punom evokativnih tema i MNOGO disonanci u aranžmanima koji su ambiciozni ali ne smaraju neumerenim komplikovanjem već pričaju baš dobre priče. I produkcija vrlo solidna i potvrda o indonežanskoj metal superiornosti ovde stiže neukaljana ikakvom sumnjom:
https://hexencave.bandcamp.com/album/the-birth-of-gh-siqin

Belgijanci Carnation na svom četvrtom albumu donose more of the same, ali ako volite njihov zvuk, ovo je visokokvalitetni more of the same. Symphony in Flesh nudi vrlo profi kombinovan melodični death metal sa atmosferičnim rifovima i gruvom, produciran za moj ukus preglasno, da sve puca i odjekuje, ali ne neprijatan. Ovo je kao neka kombinacija švedskog death metala i Carcass i, eto, nije loša:
https://carnationofficial.bandcamp.com/album/symphony-in-flesh
https://www.youtube.com/watch?v=vN9TzAvMuXs&list=OLAK5uy_lyDxo8woTnOkXnmGONWOJoxxqv_PG93qI

Moldavski Egocide su ove godine izdali debi album i nekoliko meseci kasnije imamo i živi album  Day Of Gomorrah Live snimljen ovog leta. Nije loše za bend koji je počeo sa radom pre jedne decenije i očigledno radio da sazri sve to vreme. Jer, mislim, ovo je fino. Ljudi ga nazivaju i progresivnim death metalom ali, on je prosto fin, maštovit, muzički kvalitetan death metal koji bih mogao da uporedim sa radovima grupe Death i mada to JESTE proggy muzički stil, u 2026. godini on je ugodno familijaran i više miluje nego što progresivno, jelte, iznenađuje. Ljudi odlično sviraju, zvuk i miks su dosta dobri i ovo se baš lepo posluša:
https://egocide.bandcamp.com/album/day-of-gomorrah-live

Novi nemački bend Dethroned svira ugodan melodični death metal nastao spajanjem death metala i metaliziranog hardcorea i to je, onako, slatko, melodično, energično. Album  War Will Kill Us All, debi za drezdensku ekupu nije sad nešto preterano inventivan u kompozicijama ali muzika je tečna i pitka, sa smenom melodeath tema i mošerskog hardcore klecanja, produkcija je mesnata, debela i teška i okej je sve to na gomili:
https://dethronedfm.bandcamp.com/album/war-will-kill-us-all

Finci Erase This Earth sebe vide prevashodno kao death metal bend ali EP Horrors Unearhed ima i hardcore pa i black metal elemenata. Muzika je svakako HEAVY, sa teškim, ispresovanim digitalnim zvukom i osećajem za hukove i gruv, ali ima i finog blastbita i svega. Jeste svaštarski ali nije nesimpatično:
https://erasethisearth.bandcamp.com/album/horrors-unearthed
 
Leadbelcher iz Irske svoju muziku nazivaju disidentskim death metalom a njihov prvi album, Heaven's Bloated Corpse meni zvuči kao kombinacija hardcorea i death metala. Hoću reći, ovde je gruv u prvom planu, rifovi su često jednostavni, sa samo jednim ili dva tona, ali atmosfera je skurilna, mračna, vokali su death metalski a slede i propisni horror-death metal rifovi kada se zagrejete. Nije loše:
https://leadbelcher.bandcamp.com/album/heaven-s-bloated-corpse

O Lugubrious Garment sam već pisao prošle godine, a sada je ovaj projekat izdao svoj  debi album za 20 Buck Spin i to je očekivano mračna i progresivna ploča avangardnijeg death-black metala. Na In the Wide Vale of Uncreated Night talentovani Gabriele Gramaglia – koga znamo i iz projekata poput Cosmic Putrefaction, The Clearing Path i Vertebra Atlantis – radi atmosferičnu, pa i melodičnu muziku što death metal spaja sa malo klasičarskog šmeka (neke kompozicije imaju gudače), dovodi dosta gostiju i ima živog bubnjara. Zrelo to sada već zvuči i drago mi je da se 20 Buck Spin okrenuo malo u smeru avangarde ali i da je Gramaglia napravio album koji je zapravo prilično pitak a da nije izgubio na beskompromisnosti. Odličan miks, takođe:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/in-the-wide-vale-of-uncreated-night

Bloodstained Revelation je prvi demo snimak za češki death metal kvintet Blood Distortion. Bend je osnovan u Maju ove godine, inspiraciju predstavljaju neki klasični death metal bendovi iz devedesetih a ove četiri pesme nude uragansku paljbu i sprženu zemlju. Blood Distortion vole visok tempo, kompleksne rifove, preteće atmosfere i pošto imaju i jako solidnu produkciju koja dopušta da se visok nivo tehničke ekspertize dobro čuje, sasvim je okej da ovo preporučim i ljubiteljima bendova poput Hate Eternal jer će se MNOGO lepo provesti:
https://blooddistortion.bandcamp.com/album/bloodstained-revelation

Postoje najmanje dva francuska benda sa imenom Sépulcre; jedan od njih svira black metal a drugi death metal i taj drugi, iz Bretanje, je izdao debi album, Cryptic Temple Of Otherworldly Abhorrations. Već iz naslova razumete da će biti mračno, bolesno i psihodelično i Sépulcre ni malo ne razočaravaju nudeći zdrav kavernozni zvuk sa dramatičnim rifovima i tim, jelte, mentalno izlomljenim pristupom kreaciji pesama. Dobre su to kompozicije, da ne bude zabune, samo su zaista patološki psihodelične i zvuče kao izvadak iz košmara sa sve vokalima koji su kao krik duša što se uvijaju u paklenoj agoniji. Vrlo lepo:
https://sepulcredeath.bandcamp.com/album/cryptic-temple-of-otherworldly-abhorrations

Epidemic of Extreme Cruelty je, posle nekoliko demo snimaka, prvi EP za trio Monolith of Carnage iz Noksvila u Tenesiju i to je i dalje kućni brutalni death metal, ali je u tehničkom smislu vrlo kompetentan. U kreativnom ne preterano, ovo je vrlo klasičan program blastbita, denflovanih rifova i srednjetempaškog mrvećeg mošinga, sa vokalima koji koriste sve one tehnike grlenog pevanja koje slam i brutal death pevačima daju osobenu boju, pa ovde ne treba očekivati nešto revolucionarno. No, ko voli ovakvu muziku neće se ni malo loše udati:
https://monolithofcarnage.bandcamp.com/album/epidemic-of-extreme-cruelty

Australijanci Swallower sebe označavaju kao slamming/ brutal death metal bend, ali njihov debitantski EP, Swallower zapravo i ritmički i u domenu rifova ima dosta toga što izlazi izvan ove klasifikacije. I to je sasvim okej, elementi ,,normalnog" death metala pa i thrasha se sasvim okej uklapaju sa mošerskom, teškom osnovom i mada bend još uvek ne piše VRHUNSKE pesme, za sada su one dovoljno zanimljive da ja to poslušam sa osmehom:
https://swallowerbdm.bandcamp.com/album/swallower

Guyođ / Blightbringer je split album dva austrijska benda i ekstremno je agresivan. Ovo se nalazi na secištu black, death i doom metala sa muzikom, koja zvuči teško, opasno i nihilistički i dron-interludijima između svake dve pesme da dodatno potpale osećaj beznađa. Jaki rifovi, užasni vokali, težak zvuk, pakao koji ne prašta, i sve u svemu JAKO dobar materijal:
https://guyod.bandcamp.com/album/guyo-blightbringer

Worm Altar su iz Portlanda, ali u Mejnu a njihov debi album, Pillars of Eternal Dusk je ploča mučnog, teškog, sporog i hermetičnog doom death metal zvuka. I prilično je ekonomična, sa šest pesama u samo malo više od pola sata svirke koja melje, mrvi, preti i kažnjava. Worm Altar nisu toliko konceptualisti koliko vole taj zvuk valjajućeg rifa što ide preko čvrstog, teškog sporog ritma, sve snimljeno da zvuči kao da je bend živeo u pećini od rođenja, tamo sam izmislio instrumente, struju i koncept rokenrola i sada ovako provodi svoje slobodno vreme. Odlično je to:
https://wormaltar-gurglinggore.bandcamp.com/album/pillars-of-eternal-dusk

Morbid Intent su melodeath ekipa iz Finske ali njihov melodični death metal je meni prilično simpatičan jer ga oni sviraju oštro i napadački. Bend se sprema za snimanje prvog albuma a EP Marionettes je tu da služi kao predjelo sa pet pesama prilične ljutine i žestine. Morbid Intent ne zaboravljaju da je rif ipak gradivna osnova svog metala a svirka je brza, žustra i energična. Fino:
https://morbidintent.bandcamp.com/album/marionettes

Njemački Minenfeld se u svojoj muzici bave Prvim svetskim ratom a izdaju za Fucking Kill Records. Ako očekujete da na njihovom drugom albumu, Instruments of Industrialized Warfare čujete dosta boltthrowerovskog ,,ratnog" gruva, samo sa malo nemačke mračne melodičnosti u abrazivnoj death metal formi, sasvim ste dobar pogađač, treba da igrate loto. Minenfeld ovde rade taj old school death metal sigurno, stabilno i bez mnogo izmišljanja tople vode. I to je okej!
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/minenfeld-instruments-of-industrialized-warfare

Carnal Desecration su belgijski death metal kvartet sa članovima koji su staž zarađivali svirajući u Battalion, Works of the Flesh, pa i Bütcher, što znači da imamo posla sa vrlo iskusnim i kvalitetnim muzičarima. Tako je i drugi album ovog projekta, Ancient Malediction jedna instant-ubedljiva ploča agresivne blastbit polivačine i moćnog mošerskog gruva. Bend sebe vidi kao black-death ekipu ali ovo je izrazito rifaška ploča i zapravo ima više thrash metal arome u death metal formatu, sa blek metalskim melodičnim momentima tek tu i tamo poprskanim preko tvrde, crno nalakirane karoserije. Vrlo kvalitetno, vrlo dobro:
https://carnaldesecration.bandcamp.com/album/ancient-malediction


Motherkilljoy iz Solt lejk sitija su noise rock ekipa, ali sa mnogo eksplicitnih uticaja koji dolaze iz smera (sludge) metala i (post) hardkora. Album The Cursed Rare je stoga procesija teških, zajebanih pesama koje imaju svu potrebnu ambiciju da vas smrve ali se istovremeno drže i noise rockerskog gruva i koriste njegove disonantne, bolesne gitare da dodatno onesposobe vaše sisteme za samoodbranu. Moćan zvuk, dobra ploča, ima i vinil:
https://motherkilljoy.bandcamp.com/album/the-cursed-rare

Iako Danci Double Space sebe vide kao prevashodno sludge metal bend sa malo noise rock šmeka, meni je njihov debi album, Not In A Million Years više noise rock sa sludge metal težinom. No, muzika je dostatno lepršava, gruv je poletan i mada pričamo o agresivnoj muzici sa mnogo distorzije i vrištanja, ukupni utisak je simpatičan i prijatan:
https://2xspace.bandcamp.com/album/not-in-a-million-years

Great Falls snimaju za Neurot Recordings i negde su između tenzičnog neurosisovskog post-metal zvuka, noise rocka, eksperimenta i brutalnog sludge udaranja. Album The Bite That Grows Up je istovremeno vrlo umetnički, jelte, uozbiljen ali i pošteno bučan i agresivan i nekako se to okej spoji jedno sa drugim. Pretenciozno je, možda, slažem se, ali ima mesa:
https://greatfalls.bandcamp.com/album/the-bite-that-grows-up


Poljski kvartet Ariadne's Thread je na svom pravom albumu izmešao srednjevekovnu narodnu muziku i moderni metal i mada ne mogu da kažem da su rezultati naročito mnogo po mom ukusu, ovo svakako može da nađe svoju publiku. Animation of Fate karakteriše sigurna svirka, kvalitetan ženski vokal, korišćenje pamtljivih folk-tema pa i solidna produkcija... Ono što meni ne leži preterano dobro je ta prilično generička metal matrica na kojoj je sve zasnovano koja je kao da ste uzeli neki trećeligaški metalcore bend i pokupili mu sve najbezličnije delove da ih ugradite u svoju muziku. Ali ja sam star i ogorčen čovek i ovo treba čuti ako imate inklinacija ka folk-metalu jer su folk delovi prilično lepi a bend odlično svira:
https://ariadnesthread1.bandcamp.com/album/animation-of-fate

Ola Englund iz The Haunted itd. snimio je svoj treći solo album, The Neverending Story, i to je prijatnih deset pesama kombinacije instrumentalnog metala, videoigračke muzike, folklornih motiva, šredovanja itd. Nije ovo meni sad nekakva TRANSCENDENTNA ploča ali je puna dobre svirke i umiljatih melodija, te gitarskih egzibicija koje su ipak u službi kompozicije tako da vredi da se čuje:
https://officialolaenglund.bandcamp.com/album/the-neverending-story

Lisabonski Ashen Throne kažu na svojoj Bandcamp stranici: ,,We like Heavy Metal. We play Heavy Metal. It's that simple." i to onda lepo podvlače sa tri pesme (i introm) umiljato melodičnog i atmosferičnog hevi metala na demo snimku Demo 2026. Ovo je tehnički vrlo kompetentno, sa dobrom rifaškom osnovom, odličnim epskim vokalima, stručno napisanim pesmama, a čak je i produkcija prilično dobra za demo. Bend koji zaslužuje da se prati:
https://ashenthronemetal.bandcamp.com/album/demo-2026

Brazilci Facing Fear nam naslovom svog drugog albuma izdaju jasnu instrukciju: Keep The Heavy Metal Alive! Meni se njihov debi album od pre četiri godine više nego dopao pa sam spreman da postupim po naređenju pogotovo što bend i ovde trese propisan street metal, sa jakom rifaškom bakljadom, pravilnom količinom ustaničkih cheesy tema i tim karakterističnim, meni vrlo simpatičnim vokalom. Facing Fear nisu inovatori a valjda je i iz naslova albuma jasno da se prevashodno bave očuvanjem legata, no to rade sa puno šarma i karaktera a jeftina produkcija svemu dodaje idealnu crtu autentičnosti tako da, ako volite '80 heavy metal i nikada vam nije dosta modernih varijacija na njegove teme, ovde nema šta da se mislite:
https://youtu.be/jEfdYgeNd-A

Španci Streamer svoj treći album, Into the Void izdaju za High Roller records, potvrđujući da su tokom poslednjih godina izboksovali za sebe dovoljno reputacije da budu primećeni gde treba. Into the Void se konceptualno ne odlikuje nekakvim smelim, novim idejama ali ovo je fina ploča dramatičnog, blago teatralnog heavy metala koji ne zaboravlja šta su fundamenti pa nudi oštre rifove, ložačke refrene i dovoljno epske, cheesy atmosfere da svi budemo zadovoljni. Lepo:
https://streamermetal.bandcamp.com/album/into-the-void
 

Njemački heavy metal kombo Generation Steel promenio je skoro celu postavu između drugog i trećeg albuma i gitarista i osnivač, Jack the Riffer doveo je u postavu ljude sa dosta iskustva i kilometraže pa i taj treći album, Steelmachine zvuči vrlo profi i sigurno. Malo mu možda fali neke osobenosti jer je ovo maltene algoritamski spravljen tevtonski metal sa čvrstim, prototrešerskim zvukom, epskim pevanjem i velikim rifovima. Ali dobro, to što nije mnogo inovativan, ne znači da ga ne preporučujem svakome ko voli nemački heavy zvuk. Naprotiv, snažno preporučujem:
https://generationsteel.bandcamp.com/album/steelmachine


Da ispoštujemo! Master nam stižu u Beograd u paketu sa Napalm Death za mesec i po dana a veteranska ekipa je upravo izbacila šesnaesti album. Among The Seeds Of Death je nepretenciozno zabavna ploča old school death metala, punokrvna i žustra od početka do kraja, oslonjena na rif, energiju i hemiju power trija. Ova postava Master je stabilna već nekoliko godina (snimala je i prošli album) i očekujem da i na bini budu ovako lepo raspoloženi kao u ovih devet pesama časne rokačine. Paul Speckmann je jedan od velikana kojem isuviše retko dajemo priznanje za doprinos, pa evo, bar preslušajte album:
https://master.bandcamp.com/album/among-the-seeds-of-death

https://pulse.rs/iron-maiden-prica-o-jednom-bendu/

Dobro, ja razumem da je Piece of Mind bio malo divizivan album i da se nekima nije dopao taj blagi pivot ka prog roku nakon eksplozivnog street metala sa prethodnih albuma, ali baš da se ovako izbriše iz istorije, to nisam očekivao. Ljudi koji pročitaju tekst s pravom će se pitati odakle, dođavola dolaze pesme kao što su Revelations, The Trooper, Where Eagles Dare i The Flight of Icarus     

Pa da, mada od pomenutih pesama imam apsolutni rispekt samo za Trupera
I ja sam mogao da budem izbrisan iz istorije vise puta, pa nikom nista.
Takodje znam i ljude kojima je solo rad Dikinsona drazi od Mejdena, ali
to je vec za raspravu.

Dobro, sad, bolesnika ima svuda 

Pa i beograđana ima svuda pa ih nisam odredio za odstrel
Mada tebe izuzetno cenim i poštujem kao ikonu ove naše mini scene.

Ja da vozim kola, zaletao bih se na rendom u Beograđane i verovatno ne bih mnogo pogrešio.

Samo kažem!