ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kad već na drugim topicima pravimo liste naj filmova iz prošle godine, što se ne bi malo pozabavili i albumima (s tim što će ovde, rekao bih, lični ukusi & afiniteti još više doći do izražaja). Evo moje liste:

 1. In the Maybe World – Lisa Germano
 2. The Fountain – Clint Mansell (with Mogwai & Kronos Quartet)
 3. We are The Pipettes – The Pipettes
 4. The Drift – Scott Walker
 5. The Eraser – Thom Yorke
 6. Mothers, Sisters, Daughters & Wives – Voxtrot
 7. Let's Get Out of This Country – Camera Obscura
 8. Someone to Drive You Home – The Long Blondes
 9. Powder Burns – The Twilight Singers
10. Citrus – Asobi Seksu

Top 10:

1. Beirut - Gulag Orkestar
2. Bruce Springsteen - We shall overcome
3. Los Lobos - The town and the city
4. TV on Radio - Return to Cookie mountain
5. Yo La Tengo - I am not afraid of you and I will beat your ass
6. The Hold Steady - Boys And Girls In America
7. Gnarls Barkley - St. Elsewhere
8. Kekele - Kinavana
9. The Pipettes - We are the Pipettes
10. Sparklehorse - Dreamt For Light Years In The Belly Of A Mountain

Ako cemo po singlovima, dodao bi jos "Live with me" Massive Attack, ali kako je to sa njihove "The best of" kompilacije, to ih nema na listi. Takodje, domaci bendovi su jako prijatno iznenadili ove godine, a kao apsolutni #1 bi izdvojio Goribor. Od ostalih vrijedi spomenuti Virvel, Jarbole i zdravog Marcela. Pozdrav.

Gaddemit, što se svi pale na taj Gulag Orkestra??? Mislim, vrlo prijatna ploča, naravno, ali kako to da NIKO nigde ne spominje SUPERIORNI A Hawk and a hacksaw koji je isti taj fazon provlačio poslednje 3-4 godine i odradio ga na dva tri nivoa iznad ovih likova?

Meho Krljic

QuoteGaddemit, što se svi pale na taj Gulag Orkestra??? Mislim, vrlo prijatna ploča, naravno, ali kako to da NIKO nigde ne spominje SUPERIORNI A Hawk and a hacksaw koji je isti taj fazon provlačio poslednje 3-4 godine i odradio ga na dva tri nivoa iznad ovih likova?

Svaka tebi cast, ali meni ta dva benda uopste ne lice. "Hawk and a hacksaw" rade isto ono sto radi i odurni "Balkan beat-box" - uzimaju temu i ponavljaju je uz jeftino razvlacenje. To treba da zvuci kao balkanska muzika, ali ako obratis paznju - to je muzicki totalno siromasno. Naime, svi oni uzmu neki klasican narodni motiv (recimo triler), ponove ga tri puta, pa onda uzmu drugi motiv, pa ga ponove tri puta i to rade pet minuta (ponekad promjene ritam... u tri takta). Meni to ne drzi vodi i tu repeticiju posmatram iskljucivo kao nedostatak inspiracije i zelje da se zvuci vise etno od etno starosjedilaca. Zbog toga radije volim da slusam izvornu (trubacku) narodnu muziku, nego onako kako je vide "Hawk and a hacksaw".

Kod Beiruta je postavka drugacija, tj. upravo iz potrebe da se nuzno ne snimi etno album (Scenic world), on je ispao toliko dobar (obraditi paznju i na produkciju polovine "Neutral Milk Hotela"). Takodje, stihove za "Postcards from Italy" ili (vec spomenut) "Scenic world" izuzetno cijenim, jer ne kriju prividnu i pretencioznu dubinu tako prisutnu u savremenoj muzici, nego jednostavne istine jednog mladog momka koji se ne trudi da bude pametniji nego sto jeste. U stvari, mene odusevljava ta neposredna fasciniranost svijetom koja se provlaci kroz njihovu muziku. Preko glave mi je starmalih 'I wanna be adored' bendova koji iz prosvetitljeske poze pjevaju o svijetu koji ih okruzuje. Zbog toga Beirut - kao iskrena i cista suprotnost svemu tome i u muzickom, i u tekstualnom smislu. Pozdrav.

Bogami, zanimljiva analiza. Mada se, makar u slučajau AHAAH ne slažem. Ja kod njega vidim pre svega jednu pankersku, minimalističku interpretaciju mediteranskih i balkanskih motiva koja u prvi plan stavlja strast. Dakle, ne zvuči mi kao 'više' etno nego baš kao da čovek iz drugog sveta (Amerike) pokušava da iz ove muzike destiluje ono što mu se najviše u njoj dopalo - energiju.

Quote from: "Meho Krljic"Bogami, zanimljiva analiza. Mada se, makar u slučajau AHAAH ne slažem. Ja kod njega vidim pre svega jednu pankersku, minimalističku interpretaciju mediteranskih i balkanskih motiva koja u prvi plan stavlja strast. Dakle, ne zvuči mi kao 'više' etno nego baš kao da čovek iz drugog sveta (Amerike) pokušava da iz ove muzike destiluje ono što mu se najviše u njoj dopalo - energiju.

Ovo sto si napisao bi za mene bili Gogol Bordello, iako ih ne volim previse. Mislim da velike veze ima na koji nacin se cuje balkanska narodna muzika. Ja sam imao srecu da sam bio kljukan izvornom muzikom jos kao klinac (prvi rodjak trubac, osvajao sve i svasta u Guci), dok 90% ljudi za tu muziku sazna bukvalno preko nekog benda iz Njujorka koji uzme da je obradi. Za mene licno, album "Cuvari sna" Brace Teofilovic je revolucionaran u svom izrazu, a isto vazi i za albume Anastasije (narocito Melurgiju). Uostalom, meni je bolja obrada teme "Dobar, los, zao" Mice Petrovica (100% sam siguran da bi je Tarantino ubacio u neki svoj film, samo da je cuo) nego kompletan opus AHAAH. Stvar ukusa, valjda, a o njima se ne raspravlja, osim na forumima . Nego, koji je tvoj top 10?

Wtf??? Pa kad vi stignete da preslusate sve te silne albume?? Ja nisam preslusao nijedan album iz 2006., ali ovako na nevidjeno proglasavam najboljim Window To The Soul novoformirane grupe GPS.

THE STRANGLERS - XVI Suite (2006)  

Quote from: "BladeRunner"

Quote from: "Meho Krljic"Bogami, zanimljiva analiza. Mada se, makar u slučajau AHAAH ne slažem. Ja kod njega vidim pre svega jednu pankersku, minimalističku interpretaciju mediteranskih i balkanskih motiva koja u prvi plan stavlja strast. Dakle, ne zvuči mi kao 'više' etno nego baš kao da čovek iz drugog sveta (Amerike) pokušava da iz ove muzike destiluje ono što mu se najviše u njoj dopalo - energiju.

Ovo sto si napisao bi za mene bili Gogol Bordello, iako ih ne volim previse. Mislim da velike veze ima na koji nacin se cuje balkanska narodna muzika. Ja sam imao srecu da sam bio kljukan izvornom muzikom jos kao klinac (prvi rodjak trubac, osvajao sve i svasta u Guci), dok 90% ljudi za tu muziku sazna bukvalno preko nekog benda iz Njujorka koji uzme da je obradi. Za mene licno, album "Cuvari sna" Brace Teofilovic je revolucionaran u svom izrazu, a isto vazi i za albume Anastasije (narocito Melurgiju). Uostalom, meni je bolja obrada teme "Dobar, los, zao" Mice Petrovica (100% sam siguran da bi je Tarantino ubacio u neki svoj film, samo da je cuo) nego kompletan opus AHAAH. Stvar ukusa, valjda, a o njima se ne raspravlja, osim na forumima . Nego, koji je tvoj top 10?

Ma, nemam top 10, kako napisah na blogu, sama pomisao na utvrđivanje šta je sve od onoga što sam slušao izašlo 2006. mi nanosi fizički bol...

Gogol Bordelo je sa svoje strane mnogo suženiji od AHAAH, izražajno, iako da, imaju sličnu filosofiju. A, sad, jebiga, meni su Teofilovići baš suprotno od tebe odvajkada bili preterano umivena i zašećerena muzika. Svetlana Spajić/ Drina je daleko više po mom ukusu...

Meho Krljic

QuoteA, sad, jebiga, meni su Teofilovići baš suprotno od tebe odvajkada bili preterano umivena i zašećerena muzika.

Jesi li siguran da pricamo o istim Teofilovicima? Ovi o kojima ja pricam su dva brata koje, na tom albumu, nije pratio NIKO. Vecina ljudi koja uzme da se bakce sa tradicionalnim muzikom pokusava da je nadogradi na nesto jer im se ona, takva kakva je, cini ispraznom. Recimo, Biber ubaci elektronske 'a la chill-out' ritmove, Sanja Ilic ubaci hazarski orkestar (stagod to bilo) itd. Teofilovici su prvi koji su isli totalno drugom logikom - oni nasledje nisu nadogradili, nego su ga ogolili do same sustine. Kako? Time sto su jednostavno otpjevali tu muziku onako kako ona zaista zvuci. Zbog toga je remixovana "Duni mi duni ladjane" Madam Piano 10x gora od iste numere u izvodjenju Teofilovica. Ne vidim kako nesto sto se sastoji samo i jedino od dva muska vokala (bez instrumenata) moze da bude umiveno i zasecereno, ali ako mozes da objasnis - samo napred. Sta je umiveno i zasecereno. Produkcija? Ali, oni nemaju instrumente, nego samo pjevaju. Tekstovi? Ali oni ih nisu pisali, to je izvorna muzika. Interpretacija? Ali to je klasican nacin na koji se ove pjesme pjevaju ("Gusta mi magla padnala" sam uzivo cuo prvi put dobrih 5 godina prije Teofilovica i u dlaku je zvucala isto). Dopadati/ne dopadati OK, ali ako ti 'bend' sastavljen od dva muska vokala zvuci umiveno i zasecereno onda no comment. Mislim, nije to doo wop. Pozdrav.

Quote from: "Meho Krljic"
meni su Teofilovići baš suprotno od tebe odvajkada bili preterano umivena i zašećerena muzika.

Reci da si se šalio.

Ono što ja znam o njihovoj muzici, a bio sam na jednom koncertu i imam jedan cd, govori mi da njihova muzika ne sadrži ni ideju, ni koncept, ni sredstvo, ni način, "umivanja i zaslađivanja"!

Osim beskrajne monotonosti. Ja kao neko ko se bavi horskom i tradicionalnom i crkvenom muzikom užasno se ložim na harmoniju i aranžman - dva glasa mogu biti zanimljiva, da ne pevaju unisono ili povremeno u kvinti i da imaju bar neki... izraz. Meni oni sve isto pevaju i nekako (iako tvrde suprotno) potpuno neprirodno. Pre ću doživeti trostruki orgazam samo slušajući DD Synthesis nego da mi se ijedna dlačica naježi slušajući njih.

Inače, o albumima iz 2006 ja neću da pričam.

0. Tom Waits - Orphans: Brawlers, Bawlers & Bastards
1. Razorlight - Razorlight
2. Goo Goo Dolls - Let Love in
3. Aerosmith - Devil's Got a New Disguise
4. Tenacious D - The Pick Of Destiny
5. "Weird Al" Yankovic - Straight Outta Lynwood
6. Neil Young - Living with War
7. Mark Knopfler and Emmylou Harris - All the Roadrunning
8. Rookie Of The Year - Goodnight Moon
9. Yellowcard - Lights and Sounds
10. The Strokes - First Impressions of Earth
11. Elvis Costello & Allen Toussaint - The River in Reverse
12. The Killers - Sam's Town
13. Foo Fighters - Skin and Bones
14.Bowling For Soup - The Great Burrito Extortion Case

John Reynolds

QuoteOsim beskrajne monotonosti. Ja kao neko ko se bavi horskom i tradicionalnom i crkvenom muzikom užasno se ložim na harmoniju i aranžman - dva glasa mogu biti zanimljiva, da ne pevaju unisono ili povremeno u kvinti i da imaju bar neki... izraz. Meni oni sve isto pevaju i nekako (iako tvrde suprotno) potpuno neprirodno. Pre ću doživeti trostruki orgazam samo slušajući DD Synthesis nego da mi se ijedna dlačica naježi slušajući njih.

Ovdje je pitanje samo jedno: da li je to kako oni pjevaju njihova vizija izvorne muzike (uzeli izvornu muziku pa uradili nesto sa njom), ili to JESTE izvorna muzika. Posto se bavis tradicionalnom horskom i crkvenom muzikom, vjerovatno ces znati odgovor na ovo pitanje. Isto tako, vjerovatno si bio u Nisu na (nekadasnjim) Jugoslovenskim horskim svecanostima - ponekad su znali da imaju vece posveceno tradicionalnoj muzici (recimo, 1996-e su ga imali), i tu je izvorna muzika izvodjena upravo onako kako su je i sami Teofilovici izveli. Poenta Teofilovica je da se oni ne trude da budu zanimljivi, tj. oni su zanimljivi koliko izvorna muzika jeste. Nekome je monotono, meni je genijalno, ali ovdje se kritikuje koncept sto smatram besmislenim.

Nego, u svemu ovome je pomalo zabrinjavajuce to da se ljudi javljaju iskljucivo kako bi kritikovali tudji ukus na temi "Top 10 albuma godina", pri cemu ne postuju ono o cemu tema jeste... a to bi bili 'top 10 albuma godine'. Evo, upravo sad skidam zadnji album(e) Toma Waitsa, jer mi je promakao ove godine, a valjda u tome i jeste poenta - neko vam ukaze na nesto sto ste propustili, a sto moze da bude dobro. Pozdrav.

Evo, ja ću onda da se uzdržim od viška proseravanja... Teofilovići su svakako bolji od raznoraznih Vlada Maričića, Sanja & Balkanika i Madam Pijanih, ali da mi se nešto dopadaju, baš i ne. Što se 'izvornosti' tiče, ja imam o tome teoriju, ali ću je sačuvati za drugo mesto i vreme. Dovoljno je reći da su oni vrlo namerno originalne melodije interpretirali sa drugim glasom koji peva 'neizvorne' intervale i kontrapunkte originalnim što je sasvim legitimno i protiv toga se ne bunim, ali mi se i ne dopada previše.

Okej, izlazim...

Quote from: "BladeRunner"John Reynolds

QuoteOsim beskrajne monotonosti. Ja kao neko ko se bavi horskom i tradicionalnom i crkvenom muzikom užasno se ložim na harmoniju i aranžman - dva glasa mogu biti zanimljiva, da ne pevaju unisono ili povremeno u kvinti i da imaju bar neki... izraz. Meni oni sve isto pevaju i nekako (iako tvrde suprotno) potpuno neprirodno. Pre ću doživeti trostruki orgazam samo slušajući DD Synthesis nego da mi se ijedna dlačica naježi slušajući njih.

Ovdje je pitanje samo jedno: da li je to kako oni pjevaju njihova vizija izvorne muzike (uzeli izvornu muziku pa uradili nesto sa njom), ili to JESTE izvorna muzika. Posto se bavis tradicionalnom horskom i crkvenom muzikom, vjerovatno ces znati odgovor na ovo pitanje. Isto tako, vjerovatno si bio u Nisu na (nekadasnjim) Jugoslovenskim horskim svecanostima - ponekad su znali da imaju vece posveceno tradicionalnoj muzici (recimo, 1996-e su ga imali), i tu je izvorna muzika izvodjena upravo onako kako su je i sami Teofilovici izveli. Poenta Teofilovica je da se oni ne trude da budu zanimljivi, tj. oni su zanimljivi koliko izvorna muzika jeste. Nekome je monotono, meni je genijalno, ali ovdje se kritikuje koncept sto smatram besmislenim.

Nego, u svemu ovome je pomalo zabrinjavajuce to da se ljudi javljaju iskljucivo kako bi kritikovali tudji ukus na temi "Top 10 albuma godina", pri cemu ne postuju ono o cemu tema jeste... a to bi bili 'top 10 albuma godine'. Evo, upravo sad skidam zadnji album(e) Toma Waitsa, jer mi je promakao ove godine, a valjda u tome i jeste poenta - neko vam ukaze na nesto sto ste propustili, a sto moze da bude dobro. Pozdrav.

Ja rekoh neću da komentarišem svoje omiljene albume, jer vi ljudi tu muziku ne slušate i neću nepotrebno da ulazim u konflikte.
U Nišu bio nisam. Ali sam slušao pevanje u selima recimo kad ljudi vrte prase za Božić na ražnju i to nimalo nije monotono kao već pomenuti blizanci. To je samo njihova interpretacija i ništa više i nije moj kap of ti. Ako se to nekome sviđa - super, ima na estradi dovoljno mesta za sve.
A plus, ma šta sad Meho rekao, ja se ložim na masu i na punoću zvuka, te može i Balkanika da prođe - doduše samo sa par kompozicija.

Jake Chambers

QuoteU Nišu bio nisam. Ali sam slušao pevanje u selima recimo kad ljudi vrte prase za Božić na ražnju i to nimalo nije monotono kao već pomenuti blizanci.

Pa jes, ljudi se napiju, tako da je to sve samo nije monotono. Nase neslaganje je u tome sto ja tvrdim da se po selima pjevalo upravo onako kako to oni sada rade (ako se dobro sjecam, Teofilovici su Cacani, pretpostavljam da dosta toga zavisi i od kraja odakle su). Da li je monotono ili nije - stvar je ukusa, kako je vec navedeno, a u vezi sa prethodnim, etc. etc. Pozdrav.

Eto, vidiš da može. Ali ja i dalje sumnjam da je pevanje kosovskih pesama onako kako oni pevaju autentično. Naprosto je lišeno svake emocije, bar meni.

Auh, ovo je bio brz odgovor. Inace, editovao sam svoj prethodni post da bi boldovao ime (drugo nista nisam dirao cross my heart). U svakom slucaju, zakljucak je: kad bi napili Teofilovice, oni bi zvucali manje monotono. Eto, konacno smo dosli do necega sa cim se slazemo. O emocijama smo rekli sto smo imali - na prelaz izmedju ladjana/magle ja se i dan danas najezim, ali to je bespredmetno razglabati - tebi se ne svidjaju, meni su super, i na ovo bi stavio tacku. Pozdrav.

Teofilović bros. nisu Čačani nego Milanovčani... što i nije neka razlika kad se gleda odavde... Ali da pevaju drugačije nego seljaci kad se napiju to je apsolutno tačno. Kao što gore rekoh oni su smišljeno i namerno drugi glas uradili onako kako te pesme inače nisu pevane.

A ja sam, takodje gore, rekao da se sa tim ne slazem. Pozdrav.

Nema sanse da se ja setim sta sam sve slusao ove godine. Mogao bi da presedim (i osedim) ceo dan pred kompom pa da kopam.... Ma idi, bre!
Al', evo nekoliko dobrih koji mi sad padose na pamet:
Joanna Newsom - Ys (vrh!)
Theta Naught - Sound Weave
The Core - Blue Sky (thanx to Meho   )
Natsumen - Never Wear Out Your Summer XXX!!!
Isis - In the Absence of Truth
As Tall As Lions - As Tall As Lions
Adrian Belew - Side Three
Woven Hand - Mosaic
Magnolia Electric Co. - Fading Trails
Jason Molina - Let Me go Let Me Go Let Me Go

I secam se da bese dobar i neki Enslaved, i da Ihsahn imao o.k. album i .....

tripovi, nasumicno nabacani... dosta toga se sada, naravno , ne mogu setiti:

1) Dub Trio - New Heavy
2) Boris - The Thing Which Solomon Overlooked Part 2 i 3
3) Dysrhythmia - Barriers and Passages
4) Skullflower - Tribulation
5) Natsumen - Never Wear Out Your Summer XXX
6) Soil & 'Pimp' Sessions - Pimp of the Year
7) The Thing - Action Jazz
8 ) Bardo Pond - Ticket Crystals
9) The Mars Volta - Amputechture
10) Behold... The Arctopus - Nano-Nucleonic Cyborg Summoning (Re-Issue) (strictly za teske prog uzivaoce)
11) 324 - Rebel Grind
12) John Zorn - Moonchild

sad, 100% sam dosta toga propustio, a mozda se nesto ovde i krisom uvuklo, s obzirom da ovo pisem pod uticajem par jelencica, dok mi jos bruji u usima od probe...

razocarenje godine: svakako TOOL - 10 000 Days... kad bendovi sebi postave neponovljive granice, desavaju se ovakva kompilacijska sranja...

Eh, da... Labor omnia vincit improbus.

1)Tool - 10,000 Days
2)DEICIDE - The Stench of Redemption
3)Cradle Of Filth - Thornography
4)Black Label Society - Shot To Hell
5)King Diamond - Sleepless Nights
6)Soulfly - Dark Ages
7)DevilDriver - The Fury Of Our Maker's Hand

Bob Dylan me je najvise iznenadio i odusevio u 2006...

Audioslave onako.. Stereolab nisam ni ocekivao.. i tako

Nikada ne bih rekla da će mi se The Pipettes dopasti, ali... never say never.

Quote from: "Morticia"Nikada ne bih rekla da će mi se The Pipettes dopasti, ali... never say never.

 

Evo i mog izbora za prethodnu godinu.

1. Nine Rain - Mexico Woke Up
2. Tuxedomoon - Bardo Hotel Soundtrack
3. The Residents - Tweedles
4. Killing Joke - Hosannas From The Basement Of Hell
5. Sixth Comm - Headless/Let The Moon Speak
6. Spear Of Destiny - Elephant Daze
7. Mick Karn - Three Part Species
8. Brian Eno - 77 Million - An Audio Visual Installation
9. Scott Walker - The Drift
10. Supernaut - Eli

Slušaj bez predrasuda!

Quote from: "BladeRunner"Takodje, domaci bendovi su jako prijatno iznenadili ove godine, a kao apsolutni #1 bi izdvojio Goribor.

Poslusah i ja konacno Goribor, doduse samo jednom. Ne svidja mi se preterano muzika, ni glas, ali me pesma Bez potpuno odusevila.

Trans Am - Sex Change  (Thrill Jockey, 2007)

Trance Am, kao i svaki drugi, u najboljem slucaju par stvari je sjajno, ostatak bledunjav. Ovaj album im je jos jedno preproducirano ponavljanje i vracanje na stare aranzerske seme. Nisam nesto odlepio. Ustvari, nikad nisma potpuno odlepio na Trance Am. Mozda na po koju stvar. Inace, vise su me smorili bendovi koji ne znaju sta ce od sebe pa se sami u svoje dupe zavlace.

dupli post..

a kao sjajne stvari dodao bih jos:

Boris & Michio Kurihara - Rainbow (2006)
Sunn O))) & Earth - Angel Coma (Split) (2006)

Da, naravno, i fenomenalnu kolaboraciju ova dva giganta od bendova:

Sunn O))) & Boris - Altar (Southern Lord, 2006)

Space - Prison   Francuski žanmišelžaroliki bend sa sjajnom tamnoputom pjevačicom.

...omiljeno iz pretrhodne godine(bez redosleda):
-DAMIEN RICE-9
-JARVIS COCKER-JARVIS
-TOSCA-J.A.C.
-V.A.-SHORTBUS OST
-NATACHA ATLAS-MISH MAOULI
-MY MORNING JACKET-Z
-BAADER MEINHOF-S/T
-CASSIUS-15 AGAIN
-JOANNA NEWSOM-YS
-LAYO&BUSHWACKA- FEELS CLOSER
-BEADY BELLE-CLOSER
-SNOW PATROL-HANDS OPEN
-AMY WINEHOUSE-BACK TO BLACK
-PET SHOP BOYS-FUNDAMENTAL
-NINA NASTASIA-ON LEAVING
-SAINT ETIENNE-FROM THE TURNPIKE HOUSE
-LINDSEY BUCKINGHAM-UNDER THE SKIN
-PEACHES-IMPEACH MY BUSH
-GNARLES BARKLEY-ST.ELSEWHERE
-JOAN AS A POLICE WOMAN-REAL LIFE
-BENJAMIN BIOLAY-A L'ORIGINE
-FAT FREDDY'S DROP-BASED ON A TRUE STORY
-V.A. by JAZZANOVA-BROADCASTING...

STRANI ALBUMI:

1. PET SHOP BOYS – Fundamental
2. JUSTIN TIMBERLAKE – FutureSex/LoveSounds
3. NELLY FURTADO - Loose
4. LAIBACH - Volk
5. OPPENHEIMER - Oppenheimer

DOMAĆI ALBUMI:

1. (MOSKRI) PRTI BEE GEE - 77-05
2. AUTOPARK - Osećanja za poneti
3. ČOVEK BEZ SLUHA - Second hand
4. EYESBURN - How Much For Freedom?
5. BETHOR - Potonja

Autopark i Bethor... hehehehehe.  

Nelly Furtado - Loose
Gnarls Barkeley - St Elsewere
Iron Maiden - A matter of life and death
U2 - 18 singles

Demit, promašio sam topik. Nema veze, nadajmo se da niko nije primijetio.

Inace, Eyesburn... morao sam da ih dokacim nekom prilikom. Neka to bude ova. Izvinjavam se na oftopikovanju, ali smorglupo  mi da zbog ovoga otvaram novi topik, a Cripple ih malopre spomenu, pa mi prdnulo da se na sekund okrenem njima.

Prvo, u pocetku je to bio bend ne samo vredan postovanja, vec i vredan slusanja. Prvi album i Doglife su svojevremeno bili medju najboljim metaliziranim domacim ostvarenjima, pogotovo ako jos kazemo da su u to vreme cepali bendovi koji i vrede nesto: Svarog, Urgh, Dead Ideas itd.

Kasnije, nakon sto im je tadasnji gitarista (moj dugogodisnji kompanjone Gilespie) predlozio da cepaju obradu Marlijeve stvari Exodus, okrenuli su najbanalnijem, neuspesnom kopiranju crossover fazona koje su prosipali velikani kao sto su Bad Brains i Dub War. Naravno, Eyesburn, nikada nisu mogli ni do tarzancica da im doskoce. Vecina toga je bila uzasno plitki, providni fazoncic, ali, istina, odlicno odsvirano. OK, cstvarno su super cepali (sa tehnicke strane gledano), pesme su im sve bile iste doduse, mozda je po koja iskakala nekim rifom ili melodijskom linijom. OK, imali su i dve sasvim solidne roots dub stvari.  

Posle Doglife nikad ih nisam slusao, ali vodjen opravdanjem da je to srpski mainstream produkt, odavao sam im iskreno postovanje na radu i posvecenosti. Na kraju, bolje deca da slusaju Eyesburn, nego EPlay i slicne.

Medjutim, kad su doveli Duleta Petrovica, inace tehnicki veoma potkovanog i odlicnog, a improvizatorski u etno kliesima zarobljenog i idejno veoma ispraznog, saksofonistu, ne znam cemu sam se nadao. I jbg, Dule, naravno, previse filuje, shara i bocka, i to mi se nije uklopilo u Eyesburn i njihove dosadasnje tekovine. Mada, iskreno Dvojac su mi jedan od najboljih bendova danas na ovim prostorima, i vredni su svake paznje i postovanja, bar njihove svirke koje su odlicne! Ali, ko me 'be, govorio sam sebi, ne slusam Eyesburn, pa kao sve kul, neka capaju momci, sta ja da ih komentarisem kad ih samo onako podrzavam u opstoj prici, a niti ih slusam, niti idem na koncerte.

OK, a sta me je uvek nerviralo: to sto Nemanja kao jedan beogradski blejac, ako engleski jezik vec ne zna, i ne trudi se da izgovor popravi, zasto onda lepo ne peva engleski-po-srpski kao Vuk Draskovic sto lepo krklja i prica, vec mi tu skracuje, izvrce sece i menja kao da ga je majka iz utrobe izbacila pod stabljiku nekog ljutog skanka, usred Kingstona?  Prvo to mi je uvek bilo mnogo isfolirano i odbojno, jer neke kulturoloski usadjene karakteristike autora mizuke koju voli unakazuje u svojoj besmislenoj interpretaciji. A ja vec deset godina uzasno mnogo slusam i sviram roots i dub, i prosto se divim mnogim velikanima te scene. Naravno, volim i evropske bendove, i mnoge crossover tripove, ali sve dok to ne krene u plitku ikonografsku idolotariju i foliranje.

OK, Koyot, veliki guru, rasta borac za prava potlacenih, da mu svako buksnu u cast svari.... sta je onda taj pozrtvovani asketa, produhovljeni duvach, tako ponizni i iskreni Jah, Jah Praise I and I borac protiv nasilja i nepravde trazio na opste narodnom seljackom veselju Vojislava Kostunice? Jebote, medju svim govnima, jednog od najtorih likova...

I sto je jos gore, mesto kad je vec u dupe debelu butkicu eura primio, da mu kao se kao svaki pravi posten covek iskreno i zahvalno pokloni i skute mu poljubi, on onako nesto kenja kao "nismo mi ovde zbog Kostunice vec zbog lakih para", i kao nesto "Srbija, Srbija drkanje kurca". Nema sada ,druze, ni Jordan te nece oprati, kad si mu vec i pre toga u dupe puvao. Cuvenom se rastamanu (i pored sve one vutre) asketizam omrzo pa bi da se preda svetovnim zadovoljstvima. Jasno je i prihvatljivo i to, sasvim ljudski... ne poznajem Nemanju, i licno protiv coveka nemam nista ... samo pricam o Eyesburnima i njihovom dvostrukom licemerju.

Uvek su oni super svirali, i odlicno uzivo zvucali, iako im je muzika  vremenom postajala sve ispraznija i bezlicnija, a tekstovi copy-paste naglabanja tinejdzrskih snova vunom naklepanog blejaca koji se pregledao filmova poput Rockers i Babylon. OK i to.. OK sve, postovao sam ih samo zato sto uzivo dobro zvuce.

Medjutim, kad se neko citav zivot iskljucivo poziva na svoja nebeska muda, svoje iskreno plamtece  srce i celicnu pesnicu, pa posle sve to u eure umota i u svoje dupe lepo i glatko zabije... svako moje postovanje prestaje.

Mozda, mozda, cu opet o njima pozitivno pricati, ako im na sledecem albumu budu gostovali najnoviji kompanjoni: mesina od onog raspalog idiota Bore Djordjevica, i svesrpska majka i boginja Svetlana Raznatovic. Kad prihvate svoje najblize kojima su sami dobrovoljno prisli, i prekinu sa ovakvim licemerjem, mozda i odem na sledeci promo cert Kostunjavog, i uzivam u njihovom najnovijem albumu uz domace pivo i siptarsku buksnu (za tu priliku posebno cu se vratiti starom poroku), sa sajkacom na glavi i majcom Burning Spear-a.

Hm... I ja se izvinjavam na oftopiku...

Nemanju poznajem lično i, uh, nikad ga nisam uistinu doživljavao kao nekoga ko ima pretenzije ka istinskoj angažovaosti bilo kog tipa. Njegov, da kažem, rege diskurs u tekstovima i pripadajući stil oblačenja su meni uvek delovali kao kvalitetno odrađena stilizacija. Dakle ne ikakav pokušaj nekakve autentičnosti. U tom smislu se nikad nisam ni bavio analizom značenja ili ambicija koje Kojotove poruke eventualno mogu sadržati. Tako da je za mene sasvim okej i prirodno da vidim Ajzbrn da, posle sviranja za Đurđeve stupove pre par godina, sad sviraju i za srbsku NG Voji na uvce i to me ne pogađa ni malo. Naprotiv, sinoć sam rado odgledao Kojota i ispričao se s Mengeletom (potražiti na blogu utiske, koga zanima). Ajzbrn me muzički veoma malo zanima (još od najprvijih snimaka & nastupa, da ne bude zabune) ali to što rade rade kvalitetno i mislim da je jedina Nemanjina ambicija vazda bila da bude dobar zabavljač, na ovaj ili onaj način. Pošto je u tome dobar na relativno benigan način nekako nikad nisam ni pomislio da ga podvrgavam nekoj ideološkoj anaizi oli kritici jer bi mi to delovalo deplasirano. No... možda grešim...

Pa, ne gresis.
Poznajes coveka licno. Ja ne. I stvarno nista licno protiv njega nemam.
Jeste on zabavljac, ali sam se istripovao da sve to iole ima neku dublju pozadinu. Verovatno ja gresim...

a ne, nemoguće je da obojica grešite!
greši samo jedan!
i to mora odmah da se istera na čistac!
muka mi je od ovolikih izvinjavanja i samounižavanja!

Bez veze. Ne samo što je moguće da obojica greše, nego je moguće i da su obojica u pravu. I to nema nikakve veze sa samounižavanjem (što je stvarno disgusting, i treba ih zbog toga sve odmah streljati).

E, moram da se ubacim. Kojota sam upoznavao nekoliko puta, a pošto on nijednom nije bio pri sebi, ta nesreća je mogla da me strefi još ponekad da nisam počeo da pribegavam taktikama izbegavanja i ignorisanja. Sve u svemu, dotični odaje utisak isfoliranog kvazi-urbanog glupaka kome proizvodi šiptarske agrikulture ne donose ništa korisno. Ne doprinose čak ni imidžu; ionako je u pitanju hodajuća karikatura.

Što se svirke tiče, ne mogu sa potpunom sigurnošću da tvrdim, pošto ih odavno nisam gledao uživo. Gledao sam nekoliko skorijih snimaka i svaki je bio iskod mojih nevelikih očekivanja. Njihovi prebudženi studijski snimci, priznajem, mogu da obećaju mnogo, ali taj bend jednostavno nema delivery. Bio sam u SKC-u na njihovom sešnu sa Maksom Kalaverom i u jednom trenutku se časno povukao na šank, iako je sa mnom bio jedan od najvećih Maksovih fanova koje poznajem. Dakle, što se mene tiče, Kojot je i privatno i svirački zabavan koliko i lagana smrt u hiperbaričnoj komori.

Joj, sad kad krenu da se izvinjavaju zbog samounižavanja...  

edit: ovo je bio odgovor na mac-ov post.

Bezveze, većina albuma koje sam kupio 2006 - e su iz 2005 - e, kao npr. Saint Etienne - Tales From The Turnpike House (koga je stavio na listu ginger toxiqo 2 gafotas), na istom cd-u sa EP-jem Up The Wooden Hills

izuzeci su:

Prince -3121
Pet Shop Boys - Fundamental
Paul Simon - Surprise
Dr. John - Mercernary
Cassandra Wilson - Thunderbird

i još poneko kao Herb Alpert i kompilacije Electronic, TFSOL, Jamiroquai itd.

Inače u planu su mi Bob Dylan, Diana Krall, Muse, Bruce Springsteen, kompilacija ili album Paula Wellera...

Pitanje za ginger toxiqo 2 gafotas-a:

kakav je Lindsey Buckingham?

...LINDSEY BUCKINGHAM je josh jedan u dugom nizu bashtinika nasledja rahmetli Elliotta Smitha, shto je samo po sebi vec dovoljna preporuka...Trazeci svoje mesto, uglavio se negde izmedju nepatvorenog bola DAMIENA RICA i osveshenosti po pitanju trubadurske tradicije neo folka RUFUSA WAINWRIGHTa...veoma slick produkcija, shiroko posatavljeni aranzmani, zauzdana poezija, jasna pop struktura kompozicija...
...in a nutshell, poshtovalac opusa Elliotta Smitha, lishen jecheceg splina Damiena Rica i camp sub-konteksta Rufusa Wainwrighta...

...svake preporuke vredno!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

...nadam se da sam bio od kakve-takve pomoci!