ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hm, posle petnaestak godina u RPG svetu, chini mi se da je ovaj zhanr zamro na PC mashinama, ili je zamenjen hack n slash igrama a la Diablo II .

Na PC ju kao da je u poslednjih 10 godina izashlo nekoliko stvarno velikih naslova iz USA: Fallout 1 i 2, Torment i Arcanuum. Sve ostalo niko chak ovde nije pomenuo (Icewind, Neverwinter nights, Baldrur). Elder Scrolls zahteva oko 500 sati, tako bese? Bards Tale je kao Diablo samo pogled odozgo? Shteta za Westwood studios i Interplay, koji su prashili sa Bards Tale klasicima i Dragon Wars, shteta za SSI koji je imao Pool of Radiance ...

Na konzolama, a ponekad i na PC, Square izbaci neku legendu, tipa Final Fantasy VII i VIII za PSX i PC. Kao da Japancima PC trzhishte nije primamljivo.

Na konzolama, npr PSX postoji bar 5 firmi koje objavljuju RPG (Square, Atlus, Konami, SCE), a ni hack and slash ne manjka. Ako je mali slatki PSX skup, skinite emulator i kupite Suikoden, Legacy of Kain, Final Fantasy VII i Persona 2, disk je 120 do 150 din, da bi ste videli ponovo RPG igre koje imaju prichu, iako je ta pricha u fazonu za sve uzraste, narochito u FF serijalu.

Ako vam nisu bitne pucaljke i RTS, cena PlayStation II je pala , a grafika u PS2 igrama mozhe josh uvek da parira nekim PC klasicima, da ne pominjem da je animacija bolja, da pirat DVD igra koshta 200 din a ne 350 i da na PS2 mozhete odigrati fajt, arkadne igre, platforme, logichke avanture i sve shto je na PC nekad postojalo a sada ga vishe na zhalost nema...

Ko o chemu, baba o ushtipcima a ja o FINAL FANTASY XII -genijalan RPG za Soni 2!!!

Dobro, Marko, zaboravljaš i post-Baldur's Gate/ Icewind Dale svijet.

KOTOR 1 i 2 su sjajne igre, kao i Vampire the Masquerade: Bloodlines. A Neverwinter Nights 2 još nisam stigao ni da instaliram...

Quote from: "Meho Krljic"
KOTOR 1 i 2 su sjajne igre, kao i Vampire the Masquerade: Bloodlines.

Apsolutno.

Mada, kad smo već kod teme...

Ja volim slobodu i sendboks pristup zapadnih RPGova, tu su klase, tu su alajnmenti, često free-roaming mehanika, a sve češće nema random borbi. Japanski RPGovi su najčešće utegnuti u rigidno postavljene kalupe, nemaš mogućnost da lik razvijaš onako kako si zamislio, veoma su linearni i pretrpani random borbama.

S druge strane, japanski RPGovi skoro po pravilu imaju bolju priču od zapadnih (iako je i kod njih mnogo klišea - zapadni RPGovi daju protagonistu koji je izgubio pamćenje, japanski siroče), veza sa mitologijom i istorijom im je interesantnija, lepše su dizajnirani (ne pričam o sirovim stvarima kao što je broj poligona itd., nego o umetničkom dizajnu) i, što je skoro ključno, mehanika borbe im je vrlo često mnogo interesantnija nego čak i kod najboljih zapadnih igara. Iako imam simpatija za realtime (ili kvazi realtime) borbu, moram da priznam da neke potezne (ili kvazipotezne poput u svim novijim FF igrama) mehanike meni daju mnogo više zadovoljstva u igranju jer je tu taktika i promišljenost značajnija od veštine i brzine... Rogue Galaxy koji sad igram ima (skoro) realtime borbu a opet prilično dubine u borbenoj mehanici. Oblivion, koji takođe igram (već, argh skoro godinu dana) ima dobru mehaniku borbe na papiru, ali u realnosti ovo je frustrirajući, dosadan sistem...

FF XII ti ostavlja potpunu slobodu sto se tice razvoja lika - dakle, sistem je uredjen tako da mozes likove da razvijas po zelji. Imas 6 likova (uvek vodis po tri) i kombinacija njihova, i strategija prilikom borbi je veoma bitna. Druga stvar je sistem gambita - a to je preprogramiranje akcija koje ce likovi da rade u borbi. Veoma zanimljivo, veoma, veoma!!!
Plus, prica je super, i sve je onako visokobudzetno napakovano tako da je ovo milina.
Meni je Oblivion bio nekako razocarenje, a zbog te igre sam kupio nov kompjuter! Zapravo, ono sto me je najvise nerviralo, a sto neko mozda nije ni primetio, jeste sto se svi oko tebe levelapuju kao i ti, pa ako posle 30 sati igranja sretnes divlje prase, ono ce biti istog levela kao i ti... Mislim, sustina RPGa je sto postajes mocniji, i jachi, i sve to, pa naletis na neke jadovane 3 levela, pa ih pocistis jednim udarcem... zar ne?

Hm, sto se tice klasa i to, ne znam sad ni jednu igru za Soni koja ima klase, ali na primer u Personi 1 si gradio lik BASH kao u starim Interplay igrama, tipa Str, Vitality, Magic, Luck, a i u Shin Mega Ten Nocturne, koga sam zavrsio , ITEKAKO moras da pazis sta i kako budzis od atributa, probaj igru.

Kao sto u Final Fantasy VII imas materije, u Persona i SMT Nocturne imas karte odnosno parazite koji ti daju sposobnosti, i mnogo ces teze da zeznes stvar nego gradeci intuitivno likove u Diablu. Barbarian u Diablu II ispegla shta hoches, a Sorceress kod puzha ne mozhe nishta i inache je slabiji lik sa lepo animiranim spellovima.

Da li je Ok igrati neshto ako prvo chitash FAQ, ne bi li video kako da ne zeznesh stvar? Meni je to malo trulo, a na zhalost i Fallout 2 vuche na tu stranu.

Dalje, u JapRPG ti MORASH da krenesh odnekle da bi imao prichu i svaki lik ima neki svoj zez. Kako god okrenuo, u skoro svakom FF imash fightere, magove, healere tako da mozhesh tako da sklopish ekipu bez gradjenja likova, jer je broj ljudi u druzhini manji nego ukupan broj likova u igri, a ti biraj shta volish.

E da, i hvaljen Isus za sluchajne borbe! Ako ti se ne svide, u SMT lako zbrishesh , a trebace ti ponekad sat vremena peglanja radi level upovanja. Takodje imaju magije invisible i attract, npr u SMT, pa ako bash nechesh da se kachish, invisible, a ako hocesh non stop da nalecesh, attract.

E da, i probaj Baldurs Gate za Sony II, tako treba da izgleda po meni Diablo III, i tu imash: Fighter, Mage , Archer i kolko se secham, gradish sa levelom atribute i traitove...koliko se secam...

Dobro, ja sam divljacki generalizovao, naravno. Final fantasy ima od trećeg dela 'job' sistem koji funkcioniše kao sistem klasa u WRPGovima itd. Ali sam izvukao najopštije karakteristike...

Mene random battles nerviraju ne zato što ih ima tako mnogo (dobro, malo i zato), jer se iz većine da pobeći, nego jer je to skoro pa veštački način sticanja XP. Znači, posoliš dungeone (ili eksterijer) slučajnim čudovištima i tako obezbediš da protagonista ima dovoljno visok level kada se suoči sa story-related monstrumom. Ova mehanika je meni nekako prevaziđena. KOTOR je ne koristi. Bloodlines je ne koristi. Oblivion je ne koristi. Jade Empire koji izlazi za PC ovih dana je ne koristi. Da ne pominjem predivni Deus Ex.... FFXII još nisam odigrao ali ako sam dobro razumeo recenzije, ni ovde nema random battlesa.

Opet velim, sasvim podržavam ideju da okoliš kroz koji se krećeš treba da ima određen broj neprijatelja koji služe da te a) zabave b) snabdeju XPom, ali želim da biram kada ću sa njima da se sukobim a ne da se šokiram svakih 40 sekundi (kao u Rogue Galaxy koji trenutno igram) i da se pitam da li moje bežanje iz borbe znači da neću imati dovoljno visok nivo kad natrčim na bossa...

Hoću da kažem, KOTOR ili Bloodlines ti daju mogućnost da stvari rešavaš pričom ili šunjanjem i za to dobijaš XP analogno onome što bi dobio borbom. To je za mene dobar gejm dizajn.

Apropo Obliviona i levelovanja svih neprijatelja zajedno sa protagonistom, mislim, Milane, da smo već pričali o tome (uživo). Ako hoćeš poslaću ti link za mod koji ovo anulira i menja igru u 'običan' RPG gde neprijatelji imaju fiksan nivo a ti se levelapuješ. Poenta je da je Bethesda želela da ti omogući punu slobodu kretanja i da budeš siguran da gde god da zalutaš, u bilo kom trenutku igranja, neprijatelji neće biti na tako visokom nivou da ne možeš da preživiš susrete. Naravno, druga strana medalje je baš to što spominješ: nikada u igri nemaš utisak apsolutne nadmoći čak ni nad najslabijim neprijateljima... Ali opet, ja cenim taj totalni sendboks pristup...

Quote from: "Meho Krljic"
Hoću da kažem, KOTOR ili Bloodlines ti daju mogućnost da stvari rešavaš pričom ili šunjanjem i za to dobijaš XP analogno onome što bi dobio borbom. To je za mene dobar gejm dizajn.

U Personi i Atlus-ovim igrama mozhesh takodje da pricash sa ekipom monstruma na koje si naleteo, a ako to odradish kako treba, dobijash iteme ili ti se chak protivnik prikljuchi, a tu foru sa time shta chesh kome da kazhesh imash u SSI igrama, ja sam je video u provoj Knights of Krynn igri.

U Planescape Torment i u Falloutu takodje ima fora da se borba zaobidje, a u Planescape sam chuo da imash samo TRI obavezne borbe u celoj igri, sve ostalo je dijalog. Kad budem uzeo da igram rechi chu ti koliko je ovo tachno, mozhda Lurd mozhe da nam pomogne?

Sigurno bi mogao da nije napustio forum pre nekoliko meseci.

Ah, Lurd, stari gejmerski freak i on je izbegao odavde.... dokle li ce trajati exodus takije dusa?    

Jebaga taj je bas dosta znao i umeo da nesto zanimljivo napise...

Juche sam zavrsio FINAL FANTASY X.

Sinoc sam razmisljao o ovoj igri, a zatim o nekim bitnim filozofskim pitanjima koja su postavljena, i na koja se pokusava odgovoriti. Sama chinjenica da sam ovoliko razmisljao o igri, dovodi me do zakljuchka da je ovo jedno od najvecih gejmerskih iskustava koja sam ikada imao - a imao sam ih dosta.

Kraj igre me je ostavio bez rechi, i skrivao sam od sina suze koje su mi lile niz obraze - prvo, zato sto ima osam godina, i ne moze da ukapira zasto mu otac plache zbog igre, a drugo, NE SME da vidi oca kako plache, gaddemit!!

Posebno mi je zanimljivo koliko me drugi "produkti" koji dolaze sa dalekog istoka: filmovi, stripovi, anime, ostavljaju ravnodushnim, a koliko me svaka prokleta igra (posebno u ovom serijalu) prodrma.

Ako sam nekada pomslio da kompjuterska igra moze biti nova vrsta umetnichkog dela, to se desilo 03.06.2007. godine, ma sta Hideo Kojima govorio...

"Svi prijatelji koje smo izgubili...
svi snovi koji su izbledeli...
nikada ih ne smemo zaboraviti."