ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

bla bla bla... cvrc

Lilit, kako bi reko Ali G u svom filmu: rispekt

Quote from: "Meho Krljic"Šalu na stranu, kako već rekoh, tinejdžeri ne znaju ništa a imaju mišljenje o svemu.

To se odnosi i na večinu tzv odraslih.

Pink kultura i GranDŽ kultura...

Svojevremeno sam pisao pilot za sitkom u kome je kao fora da je 9. mart uspeo, Srbija je postala monarhija i ušla u EU a Hagu se sudi Aliji.

U Srbiji je glavna muzika rokenrol, glavni medij je B92 a bivši basista Oktobra 1864 takođe ima totalno rok televiziju na kojoj je glavna emisija "Grandž Parada".

Narodnjaci su underground a glavni junaci su Marina i Futa koji žive kao alternativni umetnici i jedva spajaju kraj s krajem.

Zvuči kao još gora verzija od onoga što imamo, hehehe, kao neki zaista užasan filipdikovski alternate reality. Srećom, zakoni entropije su na našoj strani...

Sticajem nekih okolnosti sam ovih dana hengovao sa sešn muzičarima i saznao sam niz zanimljivih detalja o folk sceni.

Naime, sledeća je situacija. Uspeli smo da dođemo do računice koliko je potrebno para da se uđe u igru. Kako kažu album te košta oko 80 000 evra, ukoliko hoćeš da ti ga radi top tim koji čine likovi poput Braje, Marine i Abadića. To jest, ukoliko imaš četiri udarne njihove pesme, a da su sve ostale manje afirmisani autori, a da je komplet rađeno kod Abadića, njihove četiri te izađu 40 000 a ostale neka koštaju upola, ali mora da ih je i duplo više, to bude oko 80.

Naravno, Braja i Marina imaju priliku da biraju pošto im se ne isplati da rade neke totalne dunstere pošto im se cena formira na bazi toga koliko njihovi klijenti dobijaju na tezgama.

Kada imaš gotov i kredibilan album (što ti oni obezbeđuju), sledeća stvar je ulazak u diskografiju. Tu postoje dva paketa.

Skuplji paket je Pink paket od 40 000 evra gde se publika indoktrinira da si ti zvezda i kod nas i u na satelitu, i taj paket ti mogućuje nastupe i ovde i napolju.

Jeftiniji paket je Pink + paket koji košta 25 000 evra koji ti omogućuje da budeš zvezda samo napolju, na satelitu, a da si ovde potpuno anoniman.

U svakom slučaju, ozbiljan ulazak u biznis košta između 105 i 120 hiljada evra.

Što znači da bi mesečno trebalo da zarađuješ 10 soma samo da bi vratio investiciju.

Quote from: "crippled_avenger"Što znači da bi mesečno trebalo da zarađuješ 10 soma samo da bi vratio investiciju.

Dobro, taj sistem i jeste formiran da se isprazne puni džepovi roditelja, čijim je sinovima i ćerkama (ljubavnicama i trofej-ženama) motivacija popularnost, a ne zarada.

sto je jos jedan dokaz da je andergraund subkultura kafanske i svadbarske svirke do 4 ujutru sa pijanim gostima koji ti balave po harmonici - tesko zaradjen novac vredan svakog postovanja.
tako reci, covek koji u kafani svira "nek uvenu ruze" (jos jedan biser narodne muzike u originalnom izvodjenju besmrtnog dua latif havkic/zica kojic) i jeste alternativa takvom "ulasku u biznis" i monopolistima turbina scene.
protiv ovakvog stanja po principu "paketa" u turbina industriji se ne moze boriti gadjenjem prema svemu sto je folk, vec upravo pregalackom borbom za vrednosti autenticnog kantrija. ejmin.

Da znaš da si u pravu. Nisam razmišljao u tom pravcu.

Ali s druge strane, treba prepoznati inenzivnost artificijelnosti turbina-škole koja kič izdiže na nivo autentične estetike. Mslim, come on, recite mi da stihovi 'Koka-kola, Marlboro, Suzuki, Diskoteke, Gitare, Buzuki' koje je otpevala Viki Miljković nisu destilisan socijalni komentar plasiran kao frivolni hedonizam. Ili onaj stih benda kome se imena i ne sećam više: 'A da imam cisternu rumunskog benzina, ja i ti bi čekali ćerku ili sina'.

Vrlo malo ljudi ovde shvata razorni kritički potencijal ovakve poetike (i odnosne zvučne podloge koja varira/ karikira nekoliko kulturološki razdvojenih svetova, ali o tome nekom drugom prilikom). Tek su Prti Bee Gee (beogradski hip-hop sastav, za neupućene) ovu poetiku shvatili do kraja i ekstrapolirali je, možda i nesvesno.

Recimo stih:

'Čvarci, beli luk, slaninica i kobaja,
Kiselina, ekseri, kokica i paja'

je gotovo  savršeno cinična refleksija treš-hedonizma devedesetih i uspeva da subvertira već subverzivan materijal.

Kao pobornik marksističkih teorija refleksije, ja i inače mislim da je najpogrešniji put fetišizovanje izvorne narodne muzike u odnosu na turbo folk, pošto se time, na neki bizaran naci način očekuje od naroda da bude vezan za nekakav "izvor" sa kojim u suštini nema ama baš nikakve veze. Kao što narod ni mentalno ni ideološki nije u vezi sa Nemanjićima, toliko je u suštini blizak tom loše izrađenom melanžu primitivizma, sirove energije, seksualnosti, eurobeat ritmova i turskih vokalnih linija, i turbo folk je ne samo slika i prilika svojih slušalaca, već je on i slika prilika njihovih perspektiva, pa u krajnjoj liniji i njihovih potreba.

U suštini jedini je turbo folk počeo da priprema ovaj narod za trenutak velike istine a to je konačno kačenje Srbije na svoj šteker u lancu ishrane gde će ovo postati zemlja priproste i jeftine radne snage, a turbo VOLK će biti himna, koračnica i rekvijem.

E sad, naravno da tu postoji perspektiva za alt.country ali tek u momentu kada u folkoteci u Kolašinu ustane visoki Crnogorac sa uvučenim kožnjakom u trenerku i poviče "Spalite folkoteku, objesite di-džeja, on pušta pjesme koje ništa ne govore o mom životu!"

Ili da na koncertu Džeja poviče, "Objesite Džeja!"

Quote from: "Meho Krljic"Ja sa decom imam izuzetan odnos međusobnog razumevanja: ja mrzim njih i ona mrze mene.

Ako se radi o stvarima koje se direktno njih tiču, treba im dati priliku da odlučuju, mada i tu treba imati na umu da je generalno mišljenje da oni nisu u stanju da odluke donose informisano i odgovorno, što je formalno potvrđeno institutom maloletnosti i institucijom odgovornosti staratelja.

Буде ли те ико икад притерао у шкрипац инсистирањем на томе да постанеш родитељ, имаш free hit код мене.

njet, njet, ja sam kazao "protiv stanja 'paketa' u industriji." to znaci da o turbo folku nemam ni unapred odbacivacki, pa cak ni nuzno negativan stav uopste. stanje monopola nekolicine kompozitora vec je ozbiljniji problem.
takodjer, dzej ramadanovski bi bio apsolutno nezaobilazan deo nasledja alt. kantrija. kao i juzni vetar. jerbo, kako lepo i vrlo pronicljivo kazu strasni haremski cuvari, novi talas, yu rok blef i juzni vetar imaju zajednicku esenciju - brane se  od realnosti, iliti od niceanski pogubnog delovanja Istine, svak na svoj nacin. u tom smislu ne vidim da bi alt. kantri imao osnovu u trenutku kada crnogorac vadi pistolj i buni se sto sve to nema veze sa (njegovim) zivotom. juzni vetar, kao i turbo folk, brane se banalnoscu, i to je sasvim u redu. cak je, rekao bih, estetski sasvim validno.

Žiko, smatram da se previše oslanjaš na krajnje oportune i šaljive teorijske temelje Strašnih haremskih čuvara.

Saljive i oportune?
Ne bih rekao.
Tim pre jer sam svirao s njima.
Sve je to vrlo ozbiljno, a i zasto ne bi bilo?
A sto si ih nazvao oportunistima ce raspravimo na sledecem partijskom sastanku. Ne znam da li se sme tolerisati ovo povampirenje trockizma...  

Ja sam kao i svi neo-konzervativci ozbiljno oslonjen na trockizam kao političku tradiciju. Ostaslim opotunim teorijama se služim u krajnje postmodernom ključu.

Quote from: "Mixitron M. Storm"

Quote from: "Meho Krljic"Ja sa decom imam izuzetan odnos međusobnog razumevanja: ja mrzim njih i ona mrze mene.

Ako se radi o stvarima koje se direktno njih tiču, treba im dati priliku da odlučuju, mada i tu treba imati na umu da je generalno mišljenje da oni nisu u stanju da odluke donose informisano i odgovorno, što je formalno potvrđeno institutom maloletnosti i institucijom odgovornosti staratelja.

Буде ли те ико икад притерао у шкрипац инсистирањем на томе да постанеш родитељ, имаш free hit код мене.

Jel 'free hit' znači da ćeš ti postati roditelj umesto mene ili da ćeš me roknuti, ili da ćeš da radiš abortus za dž?

Ne nego će napisati hit numeru za neki od bendova u kojima sviraš... I dete će moći da živi od tantijema preko SOKOJa...

Zanimljiv članak na ovu temu (uslovno) sa www.suprastudio.blogspot.com

od sinoć stvari stoje ovako: ako bi mi neko zavrteo točkić na ipodu, našao bi među raznim, manje-više polusvarljivim, stvarima i album soldatski bal plavog orkestra. ne znam kako definišete guilty pleasure. ukoliko me poznajete barem malo, pretpostavljam da bi vam odmah to palo na um. inače relativno pribran tip, istina povremeno sklon stranputicama, ali nikada tolikim... pa to mu je guilty pleasure! trt.

spreman sam da otvoreno, bez kajanja i krivice priznam – soldatski bal je epohalna ploča. sad, termin *epohalno* nije nužno ili izvorno vrednosno opredeljen ka pozitivnoj strani skale. ukoliko teramo stvari do tzv. krajnjih instanci, epohalno je nešto što obelažava epohu. od nje i toga kako je doživljavamo, zavisi i naše vrednovanje epohalnog.

moje prvo novovekovno preslušavanje ovog albuma bilo je, priznajem, blago razočaravajuće. njegova mentalna slika u mom nepouzdanom i tendenciozno varljivom pamćenju popila je sinoć par šamara. ali se pridigla nakon njih. očekivano, desilo se to na istim mestima koja su i učinila da soldatski bal pamtim kao veliku stvar.

dobro, suada se ne komentariše. u suadu se ne dira. suada je negdje drugdje. gujo, vrati se je prvi ozbiljan upper i jedna od pesama koje zvuče bolje nego onda, 1985. odlazi nam raja je šizofreni spoj problematičnih, šatro-mračnih strofa i moćnog refrena koji se oslanja na rif koji to nije i adolescentsku samouverenost glasa saše lošića. a ima i stihove "ako odem draga, ni popa ni hodžu"... goodbye teens je dovoljno informisani retro pop broj; parajlija je, meni vrlo draga, klasno svesna pesma ("dukati, dukati, nisu valjda dukati tebe meni oteli, ukrali?!"). kad mi kažeš paša je barbara ann po sarajevskom receptu. soldatski bal zatvara istoimeni, larger-than-life, mračno-čežnjivi komad. "hajde, hajde, skini se/sanjam te, devojčice"? ups. kada sam imao 11 godina, bilo je to previše za mene. jasno sam se sinoć prisetio tog osećaja.

nikada zaživeli pokret new partisans je možda bio šuplji gimmick kojim je plavi orkestar pokušao da napravi nekakvu barijeru prema new primitivesima, ali dve sumanute decenije kasnije deluje veoma intrigantno. sem otpora organizovanoj religiji (i bratsko-jedinstvene pesme stambol, pešta, bečlija, u kojoj se, btw, pominje i moj hometown, grad b. na severu), plavi orkestar će svoj drugi album nazvati smrt fašizmu. država i ideologija u kojima je to, možda, bilo redundantno su se tada već opasno primicale ambisu. danas? šta da kažem sem – smrt fašizmu.

i pored cheesy produkcije i često cheesy svirke, neki delovi soldatskog bala su i dalje vrlo uzbudljivi, odvažni i, najjednostavnije rečeno, dobri. naknadna pamet bi, dvadeset godina kasnije, mogla dosta da ga poboljša editovanjem, trimovanjem, fazoniranjem i nekolikim dobrim savetima.

kad smo već kod saveta i plavog orkestra:
1) legenda kaže da su plavci pre soldatskog bala otišli sarajevskom (i šire) guruu bregoviću po savet i mudru smernicu, a kako bi izrasli u pravi, dobar i važan bend. navodno ih je on uputio na ploče grupe foreigner! mwahahaaa...
2) savetujem vam da u nedelju, 10. decembra u 19:00 posetite centar za kulturnu dekontaminaciju, gde će u okviru projekta suspended adolescence biti održan razgovor na temu
plavi orkestar i druge priče, sarajevska pop-scena 1980-ih.
gost će biti, sada već proslavljeni, sarajevsko-američki pisac aleksandar hemon.
razgovor će voditi toma grujić i vlada tupanjac.

prilažem i dizajn koji sam, puna srca, napravio za tu prigodu.

Quote from: "Meho Krljic"
Jel 'free hit' znači da ćeš ti postati roditelj umesto mene ili da ćeš me roknuti, ili da ćeš da radiš abortus za dž?

Znači da imaš dž rešavanje problema na samom izvoru. (       )ju nou vot aj min  

Don't kol as, vi'l kol ju      

http://www.myspace.com/kulturshock
Žiko, Cripple, preslušajte Tutti Frutti i Horse Thief.
kolko se Kultur shock i, hm, Gogol Bordello uklapaju u ovu priču?

Ko je idejni kreator Turbo Folka? Kad je poceo sa radom, ko je ubrzao tradicionalni srpski zvuk ili melos?
Nadam se da doci do tog podatka je veoma tesko. Slicno je i sa cuvenim retoricko - filozofskim pitanjem ko je prva hevi metal grupa.

zakk, Đina iz Kultur Shocka znam preko pokojnog strica mu, ili kako već rođaka, Aleksandra Jevđevića koji je režirao sarajesku postavku VELIKE BELE ZAVERE. Đino je jako mnogo pomogao pokojnom Aci da istraži Nirvanu pred rad na predstavi.

Quote from: "crippled_avenger"zakk, Đina iz Kultur Shocka znam preko pokojnog strica mu, ili kako već rođaka, Aleksandra Jevđevića koji je režirao sarajesku postavku VELIKE BELE ZAVERE. Đino je jako mnogo pomogao pokojnom Aci da istraži Nirvanu pred rad na predstavi.

isqusno.
nego mi ne odgovori na pitanje, kako ti njegova muzika čuči u ovoj priči.
mnogima je Kultur shock previše narodnjak da bi ga trpeli i svarili. e sad, niko iz šireg kruga poznanika ne sluša narodnu & derivate, pa ne znam kako bi iz te vizure izgledalo... verovatno podjednako neslušljivo :-/

(eks-)Demonlišeru: odgovor na tvoje pitanje:

Prva hevi metal grupa je bila Blue Oyster Cult, odnosno, njihov menadžer je prvi koristio ovaj termin da opiše njihovo stvaralaštvo (vele ljudi da ga je na to inspirisao stih 'heavy metal thunder' iz Steppenwolf pesme 'Born to be wild').

Analogno: prvi turbo-folk izvođač je bio Rambo Amadeus jer je on, zajedno sa Sašom Habićem ovaj termin izmislio da opiše muziku na svom prvom albumu. Album je kombinovao tada cutting-edge elektronsku muziku (dakle jeftine ritam mašine i primitivne semplere) electro i hip-hop mirisa, sa turkoidnim narodnjačenjem.

E, sad, pošto je kod Ramba to sve bila, jelte, svesna subverzija, parodiranje i privlačenje pažnje, prvi 'pravi' turbo folk izvođač je bio Ivan Gavrilović, sa svojim albumom '200 na sat' na kome smo čuli izmešan izuzetno jeftin euro house sa kvaziorijentalnim motivima. Ostalo je istorija.

Gde onda spadaju sve one muzare koje su defilovale TV Palmom &c pre njega?

Pre njega? Uhm...  Prvi album RA je izašao, ako me pamćenje služi, 1986. godine. Vi mladi mislite da je Palma postojala još od devetnaestog veka. Miki Vujović bi pukao od ponosa.

Edit: No, ako shvatim tvoje pitanje u širem smislu, onda je odgovor: turbo folk kao prepoznatljiv i imenovan fenomen nije postojao pre RA. Iako je možda bilo izvođača koji se retrospektivno mogu tako nazvati. Slično kao što je James Joyce bio postmodernistički pisac četrdeset godina pre nego što je termin ušao u upotrebu u literaturi...

@zakk
kultur shock zvuci dobro, bar meni... pliva na interesantnom talasu gypsy panka o kom se u njujorku prica na sva usta... cak je, eto, i Spin nedavno objavio poveci clanak o svemu tome. doduse, kultur shock mi ide vise u hevi, ali meni ne smeta, iako nikad nisam "mirisao" metal. sa narodnjacke strane, ne bih rekao da je neslusljivo. ponegde su harmonije i melodijska resenja standardna, ponegde su oneobichene stihovima, dok je ponegde, sto mi najvise (i jedino) smeta, KS na granici parodiranja i ociglednog zezanja (stvar je, da izvinis, u meni, zezanje je sasvim ok). u svakom slucaju, zanimljivo je i napredak je ka sanjanoj folk/alt. rok (in)fuziji... ipak, mene vise zanima osvesceno i iskreno bistrenje novokomponovane muzike sa autenticno narodnjackim korpusom sadrzina & formi, ali iz druge (referentne, poznavalacke, i.e. postmoderne?) pozicije i regitra alt. kulture, gde su bendovi gypsy punka samo korak na dugackoj cesti...
mda...

Mislim na Ivana, bre.

I nemo' mi tumačiš istoriju Palme, ja odras'o uz nju... delimično

U tom slučaju, drugi deo mog odgovora. Uz napomenu da je, naravno i već pominjani W-Ice učinio mnogo na ovom planu.

Hehe, W-Ice ulazi u moju učionicu: "Jo, već me znate što sa TVa što ovako (lik iz kraja), ja sam Danim..."
Geza geografičar: "Skini kapu u učionici, magarče!"



 

Blago tebi... Meni su uškolu dovodili samo neke narodne heroje na samrti... Mada, ni danas mi nije jasno, ako se orden narodnog heroja dodeljivao samo posthumno, otkud živi nosioci (Tito na stranu)?

Ma bilo je tu valjda nekoliko gradacija... koj' će ga znati, ja sam učio samo mrtve, a oni živi su valjda krili i sebe i svoje narodne peMzijice...

Ne pada mi na pamet ništa drugo do da citiram Ajsa Nigrutina:

'Kroz dimčinu se naziru
ortaci na paji
Šaolin karate
ludi samuraji!!'

valja pomenuti i coveka koji je svojim licnim primerom pokazao da se u vodama folka i panka moze dostojanstveno plivati i na duseku sunchati: ivana glisica. siroj javnosti poznat najpre kao tekstopisac hitova zabavne muzike sedamdesetih (darko domijan, josipa lisac, beti djordjevic), a svakoraznim punkosima kao valjda jedini kom se moze nalijepiti apozicija "pank pisac" (roman "cizme slobode", inspirisan satanom panonskim, pa romani "dogfaker" i "rokenrol ratnici", i zbirka ex-yu pank poezije "deca starog bakunjina" koju je priredio), najmanje je poznat (docim najvise novca dobija) kao pisac tekstova za narodne, tzv. radio pevace. muziku su uglavnom komponovali pomalo zaboravljeni genije narodne kompozicije radoslav grajic ("mito, bekrijo" je njegova pesma, a ne izvorna narodna) i kontroverzni milutin popovic zahar.  
ivan glisic napisao je tekst za izvanrednu "zubor voda zuborila" (ciji je homoerotizam ostao, avaj, neprepoznat), koju je najpre otpevala mira vasiljevic sa grupom "djerdan", a potom i cakana (i na ploci je pogresno, a ta greska se cesto ponavlja, potpisala sa "izvorna narodna" - za sta je morala uplatiti na glisicev ziro racun. kako lose peva ovu pesmu mozete cuti na http://www.youtube.com/watch?v=xjGTWsWdIyw).
drugi dijamant iz saradnje glisic-grajic je pesma "rumenika" zorana gajica (ponatiji po pesmi "rastao sam pored dunava"), tesko nabavljiv novokomponovani sleeper koji jos uvek ceka na zasluzeno priznanje, pa makar i medju poznavaocima.
osim objektivne starogradske vrednosti pesama poput "kad se udje u kafanu" i "macvani", koje su ovekovecili i u istoriju uneli Stari Zvuci (odgovorni i za skadarlijske numere "ne tuguj, dorcole moj" i "kad je deda lumpovao", ciju je melodiju citirao ugledni i najbolji beogradski live bend "chinch" na albumu "ponasanje"), ivan glisic je pisao tekstove i za neke od apsolutnih favorita yuznog talasa (yu rock blef + novi talas + juzni vetar): "moje su oci dve krupne suze" kemala malovcica http://www.plav.net/muzika/kemal_malovcic.htm i "nema nista bez milene" duska tesica, na muziku m. p. zahara (u trku, ali vise kao kuriozitet za fanove glisica, ulazi i "da li me zelis dok se budis", koju je otpevao i dzej na svom prvom albumu "zar ja da ti brisem suze" (diskos, 1988)).
najveselije glisicevo ostvarenje je svakako jedna od prvih pesama lepe brene, koju je takodje komponovao m. p. zahar, "bez ljubavi srece nema"
danas, novac od narodnjaka glisic ulaze u stampanje pankerskih i underground knjiga, pa iako preferira svoja "evergreen" dela (osobito "vece u luna parku" josipe lisac, jednu od najcudnijih pesama tog doba i zanra, na tragu uvrnutih, ali vazda i pomalo kicastih tekstova rok psihodelije), glisic se ne sramoti svojih narodnjaka, i kad je dobre volje, pusti koju od tih ploca, uvis dize ruke i ponosito pevucka... i svi mi mladjani pankeri sa njim, fanzinaskim guruom od 60 godina, sto je, priznacete, slika i po.

Pazi kad to nisam ni znao.....

Quote from: "Zika Kisobranac"radoslav grajic ("mito, bekrijo" je njegova pesma, a ne izvorna narodna)

aha, znači on je autor legendarno-antologijskih stihova
'...da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam...'
-najromantičnije deonice u svekolikoj srpskoj poeziji, naročito u svetlu činjenice da svaka druga baba ovde završava šlogirana (što će reći: oduzeta, polu-luda i usrana), i na teretu 'kućne nege' svoje snaje...

kud ces predanije, patrijarhalnije i cestitije snajkine/devojacke ponude od te?
a evo i engleske verzije http://youtube.com/watch?v=-OKtQ2-gyjA&mode=related&search=

za one koji mozda razmisljaju da se otisnu u vode alt. novokomponovanja, evo malog treserskog dajdzesta ustaljenih tema, da ne kazem prepoznavanja obrazaca:


http://www.balkanmedia.com/m2/doc/1962-1.shtml
Iza kulisa

Narodnjački stihovi – od očajanja do komedije

Poštovaoci kvalitetnih narodnih pesama možda i nisu obratili dovoljno pažnje na stihove mnogih pesama i hitova koje vole i rado pevuše. Ima i onih koji smelo tvrde da folk tekstopisci prave pesme po ustaljenim klišeima zato što to publika voli i traži.
Evo jedne analize novokomponovanih pesama čija se tematika ponavlja iz godine u godinu, samo uz druge melodije.

Bol, tuga i depresija – nepresušne teme

U samim naslovima hit-pesama dominiraju tugaljive i pesimističke emocije, pre svega BOL ("Bolna ti ležim", "Bolno srce", "Bol, bolujem", Pesma od bola", "Od bola", "Bol bolivaj"...), TUGA ("Pevam i tugujem", "Tugo, moja tugo", "Tužna priča", "Dobar dan tugo", "S one strane tuge"...). Uz bol i tugu idu i SUZE ("Kad suze najave kraj", "Suze, suze", "Plač bez suza", "Tecite, suze, tecite", "Božije suze","Obriši se suzo sama", "Suze u vinu", "Suzo moja, Suzana"...), PLAČ ("Ne plači dušo", Ne vredi plakati", "Plačem ja, plačeš ti", "Ni da pevam ni da plačem", "Muške oči ne plaču"...). RASTANCI su još jedna velika tema tekstopiscima ("Rastanka se našeg sećam", "Rastajemo se mi", "Na rastanku ispuni mi samo jednu želju", "Rastanak"...), kao i SAMOĆA ("Opet sama", "Sama si ti a sam sam ja", "Sama sam". "Samoća je od bolesti teža"...).

Grešnice hladnog srca

Nisu optimističke ni pesme gde se peva o SRCU ("Zašto mi srce rani", "Šta si srcu učinila", "Zašto mi razdireš srce", "Srce je moje violina", "Zveket srca"...), kao ni kada su pesme posvećene MAJCI ("Ne kuni me, ne ruži me majko", "Ne plači majko", "Karala me stara mati", "Oprosti majko", "Majko, majko"...).

Tekstopisci često pišu o ŽENAMA, ali u negativnom smislu ("Jedna žena ostavi me", "Žena prijatelja mog", "Ti pakosna ženo", "Grešnica", "Ta je žena varala me"...). Ipak najčešće se spominje LJUBAV i o njoj se peva sa peva često sa ushićenjem ("Verujem u ljubav", "Živela ljubav", "Hvala ti za ljubav", "Zbogom moja ljubavi", "Hej, ljubavi", "Zaljubljen sam stara majko"...).

Dotako sam dno života...

Ogroman je broj kompozicija koje govore o krahu u životu, ličnostima sa promašenim životom i propalim iluzijama, uz veliku dozu pesimizma i depresije, gde prednjače Toma Zdravković, Bora Spužić Kvaka, Rade Vučković, Nazif Gljiva, Nedžad Salković, Jelena Galonjić (pevačica "Zane" kao tekstopisac), uz svoje sledbenike kojih je sve više ("Dotako sam dno života", "Umoran sam od života", "Dobro veče izgubljena nado", "Nemam vremena da živim", "Ja nemam prava ni na kakvu sreću", "Nisam bio dete sreće", "Život kratko traje", "Ubijte me", "Stojim na uglu prosjaku sličan". "Otrov mi dajte", "Nek sve umre", "Kraj nogu ti mrem", "Još pomišljam na najgore", "Razočarana", "Gubitnik"...).

Pretnje i prokletstva

Mira Škorić u svom repertoaru peva pesme čudnog sadržaja "Oboje ću da odležim" i "U bunaru trunuće ti lice"! Slične pesme, uz kletve i prokletstva sve su češće i na repertoaru Lepe Brene, Ace Lukasa, Željka Samardžića, Ane Bekute, Šabana Bajramovića, Bobana Zdravkovića, Vesne Zmijanac, Cece Ražnatović. Saše Matića, Nina...
Miroslav Ilić

("Sunca nikad ne videla ti", "Kao da sam proklet", "Ne kuni me", "Umri muški", "Drugarice prokletnice", "Dokaz", "Kunem ti se životom". "Devojčka kletva", "Nisi mi crno ispod nokta", "Teška zemlja kojom hodaš", "Koliko žena te kune", "Umri u samoći", "Prokleta je žena ta","Prokleta je Amerika", "Proklela me, proklela", "Prokleta je violina"...).

O prirodnim lepotama i običajima

Kako ne bi sve bilo crno valja pomenuti da ima dosta namenskih pesama o prirodnim lepotama naše zamlje (prirodi, rekama, gradovima...), običajima (svadbama, odlascima u vojsku, slavama, rođendanskim slavljima, rođenju, praznicima...) Među takozvanim namenskim pesmama poznate su "Hoćemo li u Šabac na vašar", "Mi Bosanci delije", Pod Lovćenom zeleni se trava", "Danas majko ženiš svoga sina", "Kad u vojsku pođem ja", "Novogodišnja", "Rodiću ti sina", "Rađaj sinove","Zlatibore pitaj Taru", "Rođendan", "Slavski kolač", "Svadba, svadba", "Rastao sam pored Dunava", "Stani, stani, Ibar vodo", "Dunave , moje more", "Košava sa Dunava","Mostovi na Morači", "U Šapcu kraj Save" Od ženskih imena u pesmama su se najviše pominjale Mirjane, Jelene, Marije, Esme, Snežane, Marijane, Ljiljane, Ivane, Milice i Dragane.

Kafanski štimung

Određena vrsta pesama posvećena je kafanskom štimungu. Pominje lomljenje ćaša ("Ćaše lomim", "Polomiću čaše od kristala","Čaša po čaša"...), krčmarice ("Hej, krčmarice", "Donesi vina krčmarice"), kafanski stolovi ("Ne diraj onog čoveka za stolom"), raznorazne svađalice i pijanci koji tuguju za nevernim ženama i neostavrenim ljubavima ("Svađalice moja mala", "Napij se srce", "Poslednje pijanstvo"...).
Lepši pol pak kuka za lažljivim muškarcima ("Kukavica", "Šta će mi život bez tebe dragi", "Ti, gde si sad","Nevero moja", "Zbog tebe"...), i sve to uz omiljena pića - vino i rakiju ("Ni vino mi ne pomaže", "Šumadijski čaj", Vino čemerno", "Od rakije čaj", "Nit si vino, nit rakija", "Ajde Jelo toči belo", "Crno vino", "Zbog tebe sam vino pio", "Dajte vina hoću lom"...).

D. Aćimović,31.10.2002

Žiko, bravo!

...a mozda nam/vam se i ispuni poneka od zelja...
...naime...

...srpsko-americhki rok bend STRIMERS uchestvovace u snimanju albuma HOPE 4STRUKI, na kome ce predstaviti GLOBAL WARMING BALKAN BAND PROJECT- OLD TOWN SONGS, srpske starogradske pesme koje na engleskom, kako kaze lider benda Nebojsha(Sean) Joksovic, zvuche kao neverovatna kombinacija Led cepelina, Rolingstonsa i Oejzisa. Srpske "urbane narodnjake" u svojim verzijama svirace americhki i engleski bendovi, a STRIMERSI otvaraju i zatvaraju album.

...mislim, poshto vlada opshta konfuzija( pa i u okviru same ove kratke vesti) glede distinkcije starogradska vs. novokomponovana pesma, mozda ti STRIMERSI  i ini ubodu i neki od ovde pominjanih favorita...

nekoliko postova ranije sam i ubacio taj Global Warming odlomak s ju tjuba, obradu "mito, bekrijo", koju su nazvali "the last bohemian", ali bi svakako bilo zanimljivo da obrade bas "poslednji boem" od sekija turkovica.

...Cripple ima za chim da zali- sinoc na kraljevachkoj TV MELOS veche njegove ljubimice VERE NESHIC...

..."Srce gori jer te ludo voli" et autres histoires

...a juche sam chuo i moj novi tekstualni favorit- Dragica Radosavljevic CAKANA otpevala stihove Leontine Vukomanovic- "...u tvojim posnim venama ja bicu vitamin secanja...

...WICKED!!!

Pogledaj te jedno čitanje turbo-folka kao popularne,subverzivne kulture.
http://www.nspm.org.yu/Intervjui/2005_mdj_seka.htm

Quote from: "rade"Pogledaj te jedno čitanje turbo-folka kao popularne,subverzivne kulture.
http://www.nspm.org.yu/Intervjui/2005_mdj_seka.htm

seka je '81 godište?!  
izgleda jako starije  

[research]...[/research]

pardon. izgledala je starije.

hajde, sto si taki, zena nam je zemljakinja... kind of...
odrastala u lipolistu, u sabacku srednju poljoprivrednu isla sa mojim pokojnim burazerom.
mislim, kako da ne izgleda starije kad je u poljoprivrednu putovala "svakodnevno, vozareći u međumesnom autobusu «Sedmog jula»"?

inache, tekst Pobuna socijale je prepun proizvoljnosti i zreo za sizoanalizu: na jednoj strani je odbrana "tehno-folka", uz veoma slobodnu i siroku, diskutabilnu upotrebu termina tresh i kemp, a odmah zatim je vidljiv i nekakav cudan i meni nejasan "narodski" kontekst, koji bi, da je u bahtinovskom kljucu, mozda i imao smisla, ali ovako mi vise lichi, narocito s obzirom na prepostavljenu ideolosku poziciju Evrope i NSPM-a, na dnevno-politicku polemiku sa "liberalnim intelektualcima", napisanu iz ugla "narod zna najbolje". verovatno sam neupucen, ali meni u toj papazjaniji nista nije jasno.
ta mesavina apoteoze kempa (ili bar, hajde de, kempa sa normativnim znacenjem), a istovremenog, kaobajagi moralizatorskog podteksta, sa sve siromasnom omladinom koja, dabome, ni za sta nije kriva, i rasnom i oblom sekom, ama uzorom plodne srpske zene, ciji je najveci san, sasvim nevin i posten, da bratu kupi stan, i usput da svije porodicno gnezdo, ne zaboravivsi staru majku, samo je nastavak sumanutih srpskih spojeva socijalizma i pravoslavlja, desnicarskog elitizma i narodskog duha, eklekticizma i postmoderne zajebancije, koji, sasvim pretenciozno i neprimereno, pretenduju na ozbiljne politicke poente (a la Svetislav Basara, meni i dalje mio & drag, ali u realnosti danasnjice sasvim out of place).
cak i da stavim na stranu nategnuto povezivanje lepe brene i seke, marinka rokvica i tehno-folka, granda kao najveceg dometa andergraund (sic!) "kafanskih" pevaca sa vasara i svadbi, ne mogu da oprostim neupucenu analizu sekinih glasovnih mogucnosti, uz potpuno promaseno poredjenje sa ljiljanom petrovic i semsom suljakovic (oh, kaman, "nategnuti vibrat u donjim registrima" mora da je neuspela erotska aluzija - kakve to, dodjavola, ima veze sa ljiljanom petrovic?), kao ni  prilicno ruzicasto, pojednostavljeno i bezmalo naivno tumacenje fenomena srpske estrade.
zapravo, ovakvi tekstovi su najopasniji za potencijal alt. folka, iako su naizgled poplocani dobrim namerama. opasno deluju, najpre i najvise, svojom konfuzijom i meni odbojnim, a dnevno politicki inspirisanim ideoloskim stavom. Evo primera: "Sa dolaskom nove vlade možda po prvi put je u relativno normalnim uslovima čitav segment zabave ostavljen tržištu", osim sto navrce vodu na to da je nova vlada najzad oslobodila pucki ukus od nekakvih fantomskih "kulturnih dekontaminatora", zeli valjda da nam kaze kako je to super za moral naroda, jer mu umesto " 'emancipovanih', smorenih i depresivnih" zena sa trulog i moralno posrnulog Zapada nudi role model jedre, patrijarhalne i marljive srbijansko-republicko-srpske Seke. pritom, covjece, citava tirada nije nikakva zajebancija, ironija, post-post moderni fukcionalisticki sarkazam. (molim da me neko uteshi i u suprotno uveri.)
e, vala, ja taj nametljivi, retoricki, podrazumevajuci binarizam/izbor izmedju Ovih i Onih, B92 i Pinka, DS/LDP i DSS ne mogu da svarim cak ni kao "srpska posla", i da bih smirio zeludac moram ponovo, naglas, procitati izvanredni tekst "Meho protiv Koštuničinog bilborda".
nego, da manem politiku u koju se ne kontam i vratim se onom sto me vise zanima... s obzirom na to da bi alt. folk, bar kako ga ja vidim, trebalo da se krece u okvirima prvenstveno estetske tradicije, dakle forme i njenog novog tumacenja, gde bi mozda bas ta esteticnost, na kraju krajeva, postala politicki svetonazor, ovakvo nametanje ideoloskih znacenja, u sluzbi dnevne politike, nije nesto sa chim se i trunku slazhem ili iole podrzavam/odobravam. naprotiv.

Quote from: "Zika Kisobranac"hajde, sto si taki, zena nam je zemljakinja... kind of...
odrastala u lipolistu, u sabacku srednju poljoprivrednu isla sa mojim pokojnim burazerom.
mislim, kako da ne izgleda starije kad je u poljoprivrednu putovala "svakodnevno, vozareći u međumesnom autobusu «Sedmog jula»"?

nisam znao. moje isqustvo sa sekom aleksić se svodi na nekoliko njenih TV nastupa, od kojih mi je ubedljivo najbolji neki doček nove godine na nekoj levoj lokalnoj televiziji. nosila je ultra kratku suknju a kamerman se stalno spuštao niže i niže ne bi li joj snimao gaćice. cenim da se od svih ljudi koji su gledali on najviše dobio

Quote from: "Zika Kisobranac"inache, tekst Pobuna socijale je prepun proizvoljnosti i zreo za sizoanalizu: ...

ja sam prestao da vrednujem posle "tehno-folk" i samo se smejao.