ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prvo, fala nekom da se vratio.
E sad, kritike.

Prvo, da li je logo Emitora promenjen sa namerom?
Da li je kontrast crvenog fonta i crvene boje na naslovnom nameran? Posto, ja jeste da imam dioptriju -2 i ne nosim naocare/sociva, ali kad odaljim primerak metar i po od sebe, nista ja tu ne vidim.

Da li cete probati da rasturate primerke po knjizarama? Joco, da li si se raspitao gde potpadaju fanzini po novom zakonu? (mada ne verujem da iko u vladi ima pojma sta je to "fanzin")

Ok, zamerke za prelom i "dizajn" na stranu. Naucicete taj Quark, pa ce nekako i ici. I valjda ste shvatili da u tu fotokopirnicu gde ste umnozavali broj vise nikada ne zadjete: slova se lepo vide, ali slike su sve redom da umres od stida.
Pitam se da li je namerno sto su na prvoj strani toliko bleda slova da mi je trebalo uzasno puno napora da procitam KO su urednici. Heh heh heh... "Zare? ...MAMUTI!"

Dalje. Da li je font kojim su kucane price namerno razlicit od fonta kojim su tipkana ova dva priloga? Just for the record, onaj prvi jos djene-djene, ali font za priloge mi se nimalo ne svidja.

Jos dalje. Da li je nekom od vas trojice, a posebno tebi, Joco, palo na pamet da eventualno procitas price i pogledas malo zareze i ostale kukice? Je l' mislite uopste da se bavite tako necim? Da li mislite da se eventualno neko od vas pozabavi i onim delom urednickog posla koji se odnosi na uredjivanje samih prica?

E sad. Sto se samih prica tice, moje potpuno neopravdano misljenje.

Zoriceva prva napisana prica nije losa, iako ne nudi nista novo. Dobro tece, iako nije toliko zanimljiva niti kompleksna kao, recimo, price koje je otposlao na forum. Svejedno, okej bomba da otvori resurekciju Emitora.

Tamarina "Grobar" je dobar korak napred u razumevanju zanra. Naime, Tamara je izgleda pametna, pa je shvatila da za hororicnu pricu nije dovoljno tek baviti se horor motivima, vec je i neophodno izazvati odredjen osecaj jeze kod citaoca. U ovome cak nekako i uspeva.
Mislim da bi ovo jos bolje funkcionisalo da nije onog uzasno iskliseitiziranog kraja. Mislim da bi funkcionisalo jos vise da je 'uslikala' jos neke subjektivne planove i sugestivne detalje. Ovo jeste suva naracija, i ja najvise na svetu mrzim opise koji nicemu drugom ne sluze nego da opisuju, ali fali mi poneki detalj. Sa druge strane, lepo je sto je ta naracija podrzana Tamarinim kontemplativnim stilom. Cini mi se da njena recenica tezi jos vecoj kompleksnosti, i mislim da bi samo trebalo da se kloni 'odstepovanih' delica kakvi se mogu naci u prici, tipa, "Nijedna nije htela da se uda za grobara. Cak ni da bude vidjena sa istim.", ili, "Od tada je sa nestrpljenjem ocekivao (prizeljkivao!) nove slucajeve, Musterije, i mrmljao bi, zadovoljan, sebi u bradu, kad god bi se ista pojavila...

Inace, odlican momenat u prici je elipsa pred vrlo 'gruesome' radnju. Ostavlja citaocu da zamislja, i bolje tvori osecaj jeze (pa i nekakve teskobne privlacnosti) nego bilo kakav opis same situacije. I Tamara potvrdjuje onu staru: "Less is more".

Vidim da je na ovoj prici neko ili nesto jos poradilo, zato sto je sad rastavljena na manje pasuse, i neke recenice koje su bile nepotrebne ili trivijalne su izbacene. Sada bolje tece, ima bolji, opusteniji ritam, i ova verzija jeste bolja.

Sto se Bevcove price tice, ostaju iste pohvale i zamerke koje su postojale i kada sam je prvi put procitao. Odlicno, odlicno, odlicno, lose napisana vest iz novina iako je sama taktika odlicna jer pravi odmak od do tada vodjene perspektive, druga vest iz "novina" je apsolutno nepotrebna za pricu, i moze da sluzi samo kao nesvrsishodno humoristicko odmoriste i da pokaze virtuoznost autora (koje, ponavlja, bar u pisanju novinskih vesti i izvestaja - NEMA!).
Epilog koji dolazi posle vesti jos je vise nepotreban i cak malo razjeda efektnost price. Da se radilo o nekakvoj pomerenoj/izmenjenoj percepciji iz prvog lica, imalo bi smisla. Ovako nema.

Ali, u svakom slucaju, Bevcova prica mi se jos i najvise svidja u novom Emitoru. Tough call, ali tu je negde.

Da. Bevcova prica jos ponajvise pati od toga da niko nije pogledao gde stoje zarezi i ostale kukice. Dobrovoljno se javljam da vam odsada radim taj posao, sa ono malo znanja koje o 'kukicama' imam (pritom nemam problema ni da konsultujem autore oko promene istih, i nekih drugih karaktera).


E, da. Uvodna rec vam je TRAGICNA! Tuk'o bi' vas govnjivom motkom za nju.

E, pa dobro, mogu sad malo i ja. Fali mi dakle jos ponesto o aktivnostima kluba ili bilo kakva vrsta identifikacije ili bilo cega sto bi moglo da privuce nekog mladjanog ljubitelja SF-a da dodje u klub.

Price mi nisu lose, za fanzin su okej, ali mislim da bi mogle da budu za nijansu ili dve bolje. Prva je jos mozda i najbolja, ali samo u prvom delu, onom prepisanom od Barkera. Drugi deo price je dobar, mada mi se cini da tu fali neka strana ili nesto slicno. Njih dvojica sede u kafani, a u sledecoj sceni junak prica sa nekim, a ne vidimo ni gde su se upoznali ni kako su se upoznali i tako.

Ma ni to nije strasno, ali mi smeta odsustvo svake motivacije - zasto se sve to desava? Mislim, ko su ti ljudi? Ne u smislu objasnjavanja, ne mora, ali zasto bi to nas trebalo da uznemirava?

Druga mi je dobra, ali kratka i nerazradjena. Treca bi mogla da bude i najbolja, ali fale joj neki momenti i da ne tupim previse, fali joj zanr. Nije ili ne mora da bude nikakva fantastika.

I tacno, ta prica je najnepismenija, obiluje pleonazmima, zbrkanim vremenima, pomesanim znakovima interpukcije i tako to. Mozete stvarno i Spajderu da date da to rediguje, ali mora da obeca da ce da nauci dvostruku negaciju

Ma, u sustini samo napred i bice valjda bolje!

E, da a zasto bas na Horou?

Moraces da me naucis tu dvostruku negaciju, Marsupilamice.

Stavio sam na horror zato sto nije SF i Fantasy. Stavio sam na horror zato sto su i price horror, i prilozi su horror (Bad Taste + King), i zato sto je Uvodna rec horror.

I polako oko Bevca. Prvo da ga nateramo da ne koristi italic. Tek onda idu tacka, zarez, i najvaznije za stil koji hoce da progura, tacka i zarez.

Sledeci broj ce imati i jednu sjajnu stranu pricu u odlicnom prevodu, for the record. (ne, nije moj.)

Odlicno, jedva cekamo. Hm, dobra argumetacija, ali ja sam mislio da ce se ta rasprava malo siriti o Emitoru uopste, i da nece biti vezana samo za ovaj broj.

Najkraci kurs:

Teorija: veznik "ni" neposredno pre negacije zamenjuje se sa "i".

Primer:
Nepravilno-Hocu da ispravljam a ni ne znam da i sam gresim.
Pravilno-Hocu da ispravljam a i ne znam da i sam gresim.

Gotovo.

Quote from: "Ooooshmypinkiepantiesgotstuck"Marsupilamice

Polako, bato. Ono je bio laspuz lingvi, a ne razotkrivanje, kako si se ti obradovao.

Mislim da posle ovoga imam sav kredibilitet sveta. Mogu da povecam i cenu svojih usluga. Hvala, marcipanche. Vodim te na limunadu kad zaradim prvi milijun.

Off I go da ispravljam neke tekstove...

Hvala na kritikama, bez ikakve ironije.

Logo EMITORA je promenjen sa namerom. Novo urednistvo, novi izgled. Iznenadjenja vas tek ocekuju.

Boje... da, u pravu si. Na ekranu mi je izgledalo nekako svetlije. Trebalo je da posvetlim slova. Bah!

Na jednom drugom mestu na ovom forumu (topic EMITOR STRIKES BACK) objasnio sam kako che ubuche izgledati logo EMITORA. Upravo zbog izmene zakona, koji sam ovih dana imao prilike da proucim. O tome, i o stavljanju broja u knjizare, detaljnije bih u Klubu, a ne preko sajta. Dobro pitanje, u svakom slucaju.

Inace, molim da se rasprava o Emitoru prenese na EMITOR STRIKES BACK, da ne dupliramo pricu. Tamo je pod FANOVI, KLUBOVI, MANIFESTACIJE, CHAT.

Kritika lekture je sasvim na mestu. Nju je, navodno, jos pre dosta vremena uradio Sale, pa sam ISKLJUCIVO jurio slovne, i neke mnogo krupnije greske nego sto su zarezi. Ali lepo od tebe Spajderu sto si se dobrovoljno javio. Smatraj sebe zaposlenim.

Fontovi i razlika medju njima definitivno je stvar ukusa. Meni se, recimo, nikako nije dopadao font u prethodnim brojevima Emitora. Narocito mi se nije dopadala velicina fonta - smatrao sam da je liliputanska. Secham se da se to ni drugima nije dopadalo. Elem, na topicu EMITOR STRIKES BACK videchete koliko je tesko ugoditi svima. Zato se i nechemo preterano truditi da ugadjamo. Isporucivachemo. Takva vam je sudba.

Evo, meni se ne dopadaju fontovi u pojedinim brojevima Znaka Sagite. Ali me Boban ne pita za misljenje.

No dobro, od sledecheg broja odnos prema fontovima biche promisljeniji.

Ako uvodnik nije po svacijem ukusu ne znaci da je tragican. Vise poznajem onih kojima se uvodnik dopada nego onih kojima se NE dopada. Najvaznije je da se dopada meni i clanovima urednistva. Heheheheheh.

Slike. Stideo bih se da sam imao prethodnog iskustva sa crno-belim fotokopiranjem slika. Ali posto me mama nije rodila naucenog, niti sam Boban Drugi, prinudjen sam da ucim na sopstvenim greskama. Ko razume shvatiche.

Pljujte slobodno, unapred se radujem! A josh vishe se radujem predlozima za poboljsanje kvaliteta Emitora.

O daljim planovima, i drugim pitanjima na koja ovde nisam odgovorio, vidite topic EMITOR STRIKES BACK. Tamo sam postavio i glasanje za najbolju pricu u broju. Glasanje je ograniceno na 30 dana - otprilike do sledecheg broja.

Quote from: "taurus-jor"
Pljujte slobodno, unapred se radujem!

sasvim ti verujem. dobijas priliku za svoje ogromantne eseje na vecitu i neiscrpnu temu "evo zasto to uopste nije tako"...  

You got that right.
Sjebali ste se!!!

Da dodam i ja nekoliko zapažanja vezi samih priča, pošto stalno
kritikujete da ima malo komentara članova žirija Bobanovog konkursa.

Prvo, pitanje: Da li je u Koloniji ispušten neki deo priče između 12 i pogrešno napisane 13 stranice? Ili fale tri zvezdice?

Ako je Kolonija prva priča Ivana Zorića, kako Spajder kaže, onda je to dobro. Bočica vilinskog praha, sa Konkursa ZS, bolja je priča od ove. Kolonija ima mnogo problema. Pre svega, mislim da se, generalno, treba uzdržavati od pisanja o nečemu što se vidi da piscu nije preterano blisko (muški žigolo, diler...), tako da pojedine situacije u priči deluju krajnje neuverljivo, a ponašanje junaka je na granici (nehotične) karikaturalnosti. Drugo, odnos između uvoda (koji valjda treba da posluži samo kao podloga za prikazivanje ispraznosti života glavnog junaka) i velikog finala, nije baš uravnotežen. Dalje slede problemi sa logikom priče, ali tu već možda je moj problem da prihvatim određene konvencije horora... Hoću da kažem, što bi, kog vraga, trebalo ljudsko seme za oplodnju nečega što "nije bilo ljudsko biće"... Znam, zvučim kao ABN, ali šta ću? Meni smeta...
Ono što je dobro, a to je mnogo važnije od ovih primedaba koje su uglavnom zanatske prirode i koje se mogu lako prevazići, jeste činjenica da Ivan dosta lako vodi priču i da ume da stvori, na nivou pasaža, prilično zanimljive slike. A za to je potreban talenat, koga ima... Ostalo se, kao što sam već rekao, uči. Bez ovog prvog teško ide...

Kod Tamarine priče možda mi najviše "smeta" to što sam mnogo više očekivao posle zaista veoma dobre priče "Gargojl" u ZS 9. Ona dva "ista" koje pominje Spajder, zaista bodu oči i ukazuju da ovoj priči nije posvećena dovoljna pažnja. A što je najveći problem, bar za mene, posle čitanja ostaje nerazjašnjeno šta je Tamara htela da postigne ovom pričom. Dok Ivan Zorić postiže da malo razmislim šta je hteo da mi poruči (pa makar to bilo i donekle nespretno urađeno), posle Tamarine priče ostaje veoma neugodno pitanje: pa šta? Opet, talenat je i ovde nesporan, a možda je malo grublja ocena posledica većih očekivanja.

Na glasanju koji nam je omogućeno, glasao sam da je najbolja priča u ovom broju priča Ivana Bevca, što ne znači da i tu nema dosta toga što se može doraditi...
Pre svega, na nivou detalja, dosta smeta prilična neuverljivost u funkcionisanju obrazovnog sistema... Ako je u pitanju vreme sadašnje, na šta ukazuju pojedini detalji u priči, baš bih voleo da vidim kako to da za tri dana stiže "nova profesorka Engleskog". Gde je tu konkurs? Pa žalbeni postupak? A, uostalom, čemu ta epizoda? Zatim, policija koja dolazi iz Beograda... Povremeno sam čak mislio da to namerno Ivan radi, ali mislim da ipak nije tako... Drugo, ako je direktor tako obrazovan i pametan (9,80 prosečna ocena na fakultetu), zašto piše dnevnik kao prosečno pismena netalentovana trinaestogodišnjakinja ("laku noć, dnevniče" "stanovaćemo u maloj kućici", "laku noć", i, generalno, ceo ton dnevnika, pogotovu u početku.), ima toga još...
Meni ne smeta toliko drugi novinski članak, na šta se Spajder žali, jer, bar meni, pruža neku vrstu "autorskog pomaka" koju volim da vidim u pričama... Međutim, slažem se sa Spajderom da je sam kraj verovatno nepotreban u ovom obliku.
Ivan je na nivou rečenice, pasusa, još ponegde grub, ali se vidi napredak, koji je posledica rada i pisanja. I kod njega je priča sa konkursa - "Selo" dosta bolja od ove priče. Mada i ova ne funkcioniše tako loše, uprkos mnogobrojnim zamerkama...

Gledano sve skupa sa poslednjim Konkursom ZS, mislim da veliki broj priča veoma kuburi sa stepenom doziranja informacija čitaocu...
Kod Ivana Zorića je uvod preopširan, sa predoziranjem informacija o ispraznosti i promašenosti života glavnog junaka.
Kod drugog Ivana informacija koju pruža glavni junak da njegova deca neće rasti okružena kriminalom je, po meni, sasvim nepotrebna. Zašto to?
Da me opusti? Pa zar se iz prethodnog ne vidi da se nešto gadno sprema? Da pisac koristi alat sa kraja ovog istog Emitora...

Sve u svemu, nije loše, za početak...
Nadam se da će sledeći broj uskoro...

EMITOR's missing pages:


"Volim kad si tako pun optimizma", odvrati Sale, i tu se razgovor završi. Deset minuta kasnije već su žurili svako svojim poslom.
Sale odluči da se vrati u krevet. Sad kad je konačno napunio stomak, osećao je da bi mu dobro došlo još nekoliko sati izležavanja. Vratio se u stan i zavukao u čaršave koji su smrdeli na znoj i jeftin duvan.
***
Sa dolaskom mraka, bio je ponovo na ulici.
I dalje ga je pratila loša sreća. Na njegovom mestu stajao je mladi par, zagrljen. Dok je prolazio pored njih, mogao je da čuje zvuke poljupca i tihi šapat. Njih dvoje će to veče, najverovatnije, završiti na nekoj od klupica u parku, po prvi put otkrivajući čari seksa, i što je još važnije, uživaće u tome. Zavideo im je. Za njega je seks postao samo fizički napor, nimalo lakši i zanimljiviji od kopanja kanala. Ljubav? U njegovom svetu, to je bio luksuz koji nije mogao sebi da priušti.
Nastavio je da hoda, zanet mislima, ne primetivši da je centar grada ostao iza njega.
Prenuo se i zastao tek kad je ulično osvetljenje prešlo iz slabog u nepostojeće. Ulica ispred njega bila je mračna i pusta. I neprirodno tiha. Nije se čulo urlanje automobilskih motora, a izostala je i uobičajena pseća serenada, zaštitni znak predgrađa. Samo polutmina i grobna tišina. U nekom dubokom kutku njegovog uma probudi se uplašeni dečak, i poče da plače. Jeza ga pomilova hladnom rukom, nakostrešivši mu dlake na vratu. Nije imao pojma gde se nalazi. U nekom od prigradskih naselja, sigurno, ali u kom?  Mogao je samo da se moli da nije zloglasna Mala Bosna – seljaci iz tog kraja potezali su nož i na sam pomen reči peder. A da im uleti u ruke trofejni primerak kao što je on... Stresao se na pomisao šta bi mu uradili. Zavukao je ruke u džepove, tražeći nešto teško, nešto oštro, što bi mu ulilo makar malo pouzdanja. Nešto što bi moglo da posluži kao oružje. U levom džepu zazveketaše ključevi stana. U desnom je pronašao samo rupu, kroz koju je mogao da opipa nešto što nije bilo nimalo čvrsto i oštro. To što je sad stezao ne bi moglo da uplaši ni radoznalu dvanaestogodišnjakinju. Proklevši svoju nesmotrenost, brzim korakom krenuo je u pravcu iz kojeg je došao.
Pet minuta kasnije, ustanovio je da se izgubio. Bio je u Maloj Bosni – to mu je sad bilo potpuno jasno, delom zbog smrada stoke koji je ujedao nozdrve, delom zbog poznate činjenice da je to naselje niklo bez ikakvog urbanističkog plana i zbog toga noću predstavljalo pravi lavirint. Da je poznavao antičke mitove, mogao bi da kaže da se oseća kao jedna od žrtvi Minotaura, ali se njegovo poznavanje literature svodilo na nekoliko pročitanih priča u prašnjavom primerku 'Erotike'.
Par puta ugazio je u nešto meko i bio je potpuno siguran da su njegove bele starke otišle u majčinu, jer si u ovom delu grada još mogao da naletiš na prikolice koje su vukli konji. Kada je već izgubio svaku nadu da će pronaći put kući, ugleda farove kola koja su mu išla u susret. Zaustavio ih je, dok mu je srce mahnito tuklo u grudima.
"Dokle ,care?", upita vozač, spustivši staklo.
"Do centra", izvali Sale, obećavši Bogu da će, ako ga ovaj put izvuče iz govana, početi da slavi sve poznate svece.
"Hajde, upadaj. Taman i mi idemo do centra", odvrati vozač i otvori zadnja vrata.
Nije čekao da mu dvaput kažu. Uleteo je u kola i zalupio vrata, nervozno se osvrćući.
"Šta je, frka od mraka, a?" upita ga vozač u šali.
"Ma jebem ti ja ovaj grad. Za čas posla možeš da nastradaš. Ni da sam u Njujorku...",  reče Sale, drhtavim prstima paleći cigaretu.

evo dobronamernog entuzijaste da udeli mladim piscima neke svoje opservacije. casopis cu ovoga put preskociti da nam se jor ne nervira...

prvo o koloniji, ciju recenziju odavno dugujem autoru, koji je bio dovoljno ljubazan da mi pricu (sa jos nekim svojim) davno posalje, a ja previse osetljivih ociju da je procitam sa kompa u toj i takvoj duzini.

osnovnu gresku vidim u postavci, neposredni uzor je trebao biti Scorseseov "After Hours" a ne Barker. taj tip realizma koji se, kroz igru ponocne somnabulicne fantazmagorije pretvara u kosmar zahteva ostro skicirane likove, bez preteranog filozofiranja. nije toliko problematicno sto su likovi tipizirani (zapravo, u ovoj vrsti price jedino takvi smeju biti) vec sto se oko njih previse koplja lomi a premalo prepusta opstoj atmosferi okoline. opis "Male Bosne", bas u onom segmentu u kojem sam ga postirao na ovom topicu s tog aspekta uopste ne vrsi fukciju, nedovoljan je. po meni, sve je trebalo biti znatno nabijenije, ostrije, dramaticnije, glavnog lika uvesti u pricu trenutku nekog njegovog zivotnog klimaksa koji ce ga jasnije ocrtati nego stotine stranica njegovog ispraznog svakodnevnog zivota. naprimer, u pocetnoj sceni lik je umlacen na polocniku, svuda po njemu tragovi seksualnog i fizickog zlostavljanja koji nose upravo onakve asocijacije o kojima ivan pise zapravo samo ih demistifikujuci i kvareci nas licni dozivljaj.

jedan je barker, kome uspeva da kroz gradaciju bizarnih slika uvede citaoca u svoj bolesni svet. svakako previse masan zalogaj za jednog pocetnika u svojoj prvoj prici.

da ne ispadne da samo kudim (ustvari trudim se da pruzim sto konstruktivne primedbe) prica od sve tri je zaista najvestije vodjena. bez ozbira sto junak ne nosi u sebi protebnu dozu real life marginalizma, on je uverljivo dat kroz emotivnu linearnu shemu tako da je prica pitka, citljiva i na neki nacin, prakticno do samog kraja, uverljiva. barkerovska prekretnica kvari to, jer ivan ocigledno, u svojoj pocetnickoj entuzijastickoj potrebi da iznenadi citaoca nije pazio da ipak teba da nam pruzi kakvu-takvu naznaku onog sta ce se dogoditi. majka – zaboga, pa kakve veze to ima s bilo cim (sem na vrlo udaljen nacin sa junakovom potrebom da nadje sebi 'sponzorku') sto susrecemo kroz pricu? bilo bi podjednako prigodno da svo troje, pred to zavrsno navlacenje kukuljica, opice jednu pijanu partiju bilijara i pobodu se na smrt stapovima. ustvari, cak i prigodnija gayish asocijacija...


ono sto je najbolje u tamarinoj prici jeste atmosfera. cak ne ni posebno hororicna atmosfera, prosto jedno vrlo iskusno redjanje slika, dogadjaja i emocija koje su po prirodi istorodne i samim tim uverljive. zbog toga kod tamare toliko ne smeta kad ona prica o stvarima koje se kasnije nece odreziti na sam tok price, niti se uklapaju u psihologiju lika (jer njen lik je samo crtica) kao sto je to naprimer prvo i jedino ljubavno iskustvo malog grobara. sasvim nepotrebna i neoskoriscena informacija a ipak savreno naleze u tom redjanju bizarnih, vanvremenskih slika, gotovo markesovog magijskog realizma.

zato je prava steta sto prica tamare lujak ne poseduje nikakvu narativnu strukturu, sto linearna strukturalna isprekidanost izmedju njenih pasusa (kao da je pricu gustirala, pisuci je godinama pasus po pasus) nije na kraju ipak kulminirala kroz neki hiper-logicni magijski preokret vec zavrsava krajnje banalno. sto ipak nije nadogradila svoj lik da poseduje bar primitivnu logiku delovanja.

kao da tamara ne voli da se ponavlja, vec misli da je dovoljno da dotakne citaoce kroz 2-3 recenice svakog svog pasusa umesto 10-15 koliko je zaista potrebno za bilo kakav sadzajno dubinski utisak. tada bi se i likovi razradili i mnoge stvari bi dosle same od sebe... opet ponavljam, velika steta...


tematski, bevcova prica mi je najvise lezi, horror murder mistery. predvidljiva, jako. ne volim kada pisac toliko potceni kao citaoca pisuci o ubistvima kroz perspektivu dusljaka koji se uklapa u novu sredinu. gotovo oksimoron.

drugi utisak je da bevc nema izgradjen stav prema junaku sostvene price. u dnevnickoj formi redjaju se epiteti i fraze koje su me podsetile na vec pomalo zaboravljeno vreme skolskih reformi soc-realizma Josipa Broza Tita. kao satira ili nostalgija, ostaje nejasno, a mislim da je trebalo uloziti samo jedan mali napor i sa par politickih osvrta prikazati svoj kriticki stav, distancirati se i dobiti za dve nijanse puniju pricu.

posto bevca ranije nisam citao ne razumem da li su nabrajanja njegov uobicajeni stil. previse ih je, u svakom slucaju. kako ne kapiram pricu kao satiru uzimam ovo kao stilsku gresku. i omasku. i promasaj. i abortus. takodje, slozio bih se sa Micom da ono "laku noc dnevnice" previse strci. da je ubaceno jos par ovakvih pokusaja duhovitnosti mogao bih da ih progutam kao karakteristiku lika, ovako opet samo jos jedna stilska greska.

citam sad sta sam sve napisao, sasekoh coveka a prica zapravo nije ni toliko losa. svakako manje hermeticna od grobara, gde sam se cesto vracao na prethodni pasus pod utiskom da nesto fali. takodje, obicno domaci autori iz meni misterioznog razloga iznistiraju da se price desavaju kod nas (mada, dok ih citas, imas utisak da se zapravo desavaju anywhere, anytime close now) u jedinoj od ove tri da se zaista desava u Srbiji. sto se zavrsnice tice, mada mi skretanja u novinarsko izvestavanje izgledaju kao prilicno overused resenje (pogotovo kao jednom fanatiku za stripove) nalazim opravdanje za onaj drugi tekst. dobar, pomalo satricni kontrapukt koji nas, upravo kroz nebuloze iz zute stampe uvodi u zavrsno poglavlje dnevnika koji otkriva da je demonska posednutost iza svega. takav preokret posle preokreta, slazicu se za trenutak sa micom i spajderom, sasvim je nepotreban jednoj zavrsenoj murder mystery. ali da je bevc na samom pocetku odustao od jeftinog obrta krimi price i odlucio se za cist horor, prikazujuci nam prvo cin zaposedanja direktora od strane demona ili neko ranije ubistvo u beogradu gde odmah saznamo pravi identitet ubice pa TEK TAD uveo u dnevnik, mislim da bi tada ispunjeni krajnjom jezom citali direktora u njegovim ekstazama ruralne kvazinostalgicnosti i ne bi bili tako potcenjeni kao citaoci, pa bi taj drugi "preokret" dobro dosao umesto epiloga. bila bi to jedna sasvim cool pricica...

nego, ako se novi EMITOR ne pojavi u ponedeljak, hoce li ovo biti JEDINI broj i JEDINE tri price koje ce konkurisati za nagradu Ljubomir Damnjanovic za 2003?  

Hm, pa ne bas.
U stvari, ove tri su jedine u konkurenciji za nagradu za 2002 godinu.
Pitaj boga kada ce se to dodeliti.
A mislim da, posto jelte 2003 godina ima da traje jos podosta, da je logicnije da se nagrada dodeljuje na kraju kalendarske godine, sto bi nam, sa tri price u ovom sledecem, i jos bar po cetiri u julskom, avgustovskom i onim sledecim, dalo solidan broj prica u konkurenciji. Ipak, moracem prvo da vidimo sa Nesicem za to.

Mislim da se memorijalna nagrada Ljubomir Damjanovic daje u junu, odnosno na kraju sezone. Tako je bar bilo od ustolicenja nagrade.

U tom smislu, mislim da smo ga za ovu godinu malkice ispusili. Doduse, za sledecu, ako sve ode prema vec ustanovljenom planu, bice i previse prica.  (25-30, najmanje.)