ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dakle, S.T.A.L.K.E.R. je KONAČNO izašao i sinoć sam proveo nekoliko prilično impresivnih sati igrajući početne momente ove igre. Da odmah bude jasno, kao i većina igara razvijanih u bivšem Sovjetskom Savezu, i S.T.A.L.K.E.R. pati od vidnih produkcijskih nedostataka (ne koliko i nesrećno, polomljeno remek-delo Boiling Point, srećom), ali ih nadoknađuje popriličnom širinom i smelošću koncepta.

Za slučaj da neko nema pojma o čemu pričam, S.T.A.L.K.E.R. je igra koja se naslanja kako na roman Piknik Pokraj Puta braće Strugacki, tako i na film Stalker Andreja Tarkovskog koji je bio inspirisan knjigom. Ali samo se naslanja, najviše u osnovnoj ideji i atmosferi. Priča ne prati ni knjigu ni film. Dakle, ovde je zona u koju se stalkeri upuštaju nastala ne kao posledica posete vanzemaljaca nego kao posledica nove černobiljske katastrofe. Sve je tu, i razrušena industrijska postrojenja, i mutirane životinje, i razne frakcije stalkera i bandita, umotanih u kojekakve provizorne uniforme koji se šunjaju zonom. Glavni junak je stalker sa amnezijom koji pokušava da shvati šta se dešava i zašto na njegovom PDA uređaju piše da treba da ubije stalkera po imenu Strelok.

S.T.A.L.K.E.R. je u osnovi FPS igra, dakle, RPG elemenata ima nešto malo, ali ovo nije ni Oblivion ni Deus Ex pa čak ni Boiling Point. U osnovi, ovo je FPS u kome se prepreke uklanjaju pucnjavom, a od RPG elemenata ima (veoma jednostavno) 'dijaloško drveće', grid-based inventory, kao i limite na težinu koju glavni lik može da nosi. Ima još parametara o kojima treba voditi računa, pored zdravlja tu je i izdržljivost a pored metka i očnjaka našem junoši može da naudi i radijacija. Upadanje u neke od, ah, manifestacija čudne fizike koja vlada u zoni takođe zna da bude fatalno... Tu u igru dolazi ono bacanje kamenčića (dobro, 'boltova') koje smo videli u knjizi...

Ono što je jasno od početka je da igra produkcijski ne može da se meri sa AAA FPSovima. Grafika je (vema) lepa, ali daleko od vrhunaca žanra, voice actinga ima, ali većina dijaloga mora da se čita itd. No, s druge strane, S.T.A.L.K.E.R. ima ono što skoro ni jedan drugi FPS ima, a to je funkcionalan otvoren svet u kome se odvija. Dakle, vo je za sada jedan od boljih primera sandbox dizajna u FPS igrama koji sam video i moram da kažem da sam se svojevremeno nadao da će Half-Life 2 izgledati ovako. Znači, možete se šetati gde god hoćete kako god hoćete, ako ste u stanju da se izborite sa preprekama, imate mnogo toga za istraživanje, a sve to vreme svet oko vas nastavlja po planu. Dakle, kao u recimo Oblivion ili GTA igrama, svet u kome se igra odvija nije fokusiran na igrača. ovo je uvek mač sa dve oštrice i videću još kako će do kraja igre sve da se odvija, ali za sada S.T.A.L.K.E.R. uspeva da ima izvrsno izbalansiran odnos 'emergent gameplay'-ja (dakle događaja koji nastaju slučajnom kombinacijom parametara igre) i skriptovanih događaja koji teraju radnju dalje. Ovo je vrlo teško postići, setimo se samo Deus ex: Invisible War ili pomenutog Boiling Point u kojima su ili postupci igrača delovali nekonsekventno ili, pak, nisi mogao da odradiš zamišljeno jer su ti se slučajni događaji stalno isprečavali na putu. U S.T.A.L.K.E.R., kako rekoh, do sada ima utisak da je balans lepo pogođen.

Uz to je atmosfera u igri sjajna, izuzetno je uzbudljivo šetati se po zoni i slušati životinje kako se glasaju, udaljenu pucnjavu i psovke drugih stalkera, bandita ili vojske koji su ili naleteli jedni na druge ili su ih napale životinje (Mercenaries i Boiling Point su imale slične karakteristike ali u S.T.A.L.K.E.R. ovo deluje najuverljivije), pažljivo skenirati horizont u potrazi za anomalijama, obraćati pažnju na promene dana i noći, ne biste li sebi uvećali mogućnost za preživljavanje, obraćati pažnju na vreme itd. Grafika je vrlo dobra, opet ne sa strane supervisokog broja poligona ili najnadrkanijih tekstura na svetu, ali bivša socijalistička industrijska zona u raspadanju u ovoj igri izgleda fantastično.

Videću kako će se sve daje odvijati. Priča je malo konfuzna, ima puno da se čita a misije nisu uvek najjasnije, ali moram da kažem da me svet u kome se sve dešava veoma privlači i da imam utisak da je vredno truda. Kao i Boiling Point ili Pathologic pre njega S.T.A.L.K.E.R. je izuzetno hrabro i inovativno delo kome nedostaje malo uglancanosti da bi bio privlačan širokim masama. Srećom, mi nismo široke mase. Prijaviću kako napredujem...



Edit: typos

Koja je zahtevnost igre? Imam Pentium 4 na 3 giga, 2 giga RAMa i Nvidia 7600 GT karticu... Imash li ideju kako bi radilo kod mene?

Isto kao kod mene jer imamo identičnu konfiguraciju. Dakle, dobro. Da ti režem?

O DA!!

You got yourself a deal there, Mr. Horsewhisperer!!!

mislim da ce to biti najbolji FPS do izlaska Crysis-a.
posebno ce biti zanimljivo ako su se ispostovali originalnu zamisao da imaju dinamicko vreme (as in weather) i smenu dana i noci u igri.
nazalost, oduzelo bi mi previse vremena kog ionako nemam.

evo sta gamespot.com ima da kaze ukratko :
The Good: Atmospheric, immersive, open-ended first-person survival gameplay; amazing virtual world is like being at chernobyl; excellent blend of action, horror, and exploration.
The Bad: Bugs both minor and major, especially when it comes to Windows Vista; story is a bit incoherent.

izgleda da nisu bas ispeglali igru kada je tehnicka strana u pitanju (bagovi), ali to ce sigurno regulisati prvim patchom koji budu izbacili.

uzivajte!

Nisu je ispeglali, to je sigurno. Bagova ima, recimo quicksave taster psotoji (F6) iako nije dokumentovan, ali ne postoji ni quickload taster niti bilo koji nacin da se ucita quicksaveovana igra...

Smena dana i noći su tu, što nije big deal, to ima u milion igara (GTA igre, kao najlakši primer), jedino što ovde to ima određenog značaja zbog šunjanja a i to ću tek da vidim u kojoj meri. Weather jeste dinamički ili, radije random, što takođe imaš i u GTA igrama. Nisam siguran kolikog uticaja ima na gameplay, tek treba da istražim da li recimo čopori mutantnih pasa manje napadaju kad napolju grmi i pljušti...

I, da, Crysis će, smem da se kladim, kao i Far Cry pre njega biti 'ograničeni' sandbox šuter, dakle, ne open-world kao S.T.A.L.K.E.R. i već pomenuti Boiling Point i GTA. Njegova otvorenost će biti ograničena na set-piecove i borbu. Što nije loše, meni je Far Cry okej igra, ali daleko od revolucije koja mu se pripisuje (sem u tehničkom smislu). Crysis će biti to isto samo na DirectX 10.

Mene je FAR CRY smorio, recimo, samo zbog toga sto nisi mogao da sejviras kad hoces, sto je razmazenost usled igranja PC igara, znam, ali sta da radim. Negde sam pred kraj odustao, kada uletis u neki hangar a njih milion, sa svih strana i nemam pojma... Nervirao sam se, nervirao i nervirao i na kraju sam odustao.

Od novijih (u poslednje dve godine) FPSova jedino mi je HALF LIFE 2 potpuno legao, a prijatno iznenadjenje mi je bio PREY, koji su svi napljuvali a meni bio prilichno zabavan.

vreme ima uticaja na mehaniku igre, bar bi tako trebalo da bude i u tome je bila poenta. GTA igre su to imale kao cistu sminku tako da ti je poredjenje malo bzvz.

no,  u pravu si sto se tice open endinga...crysis ce biti linearna igra.
ali ok i boiling point je the mother of open endedness (heh).

edit: milan se ubacio

Aaah, pa je l' to ono što smo svi željno iščekivali još 2003. godine, a sad je 2007?!  
Pojavio se dakle!!! Sad, kad mi je komp sjeban i mogu na njemu da igram samo Heroje dva bez nekih velikih problema   .
Ubiti ću se!  

Milane: Far Cry ima u potpunosti implementiran save anywhere sistem koji je uklonjen iz menija u gold verziji igre, ne bi li igra bila 'more challenging'. Ludaci turski, Far Cry je jedan od najtežih FPSova ikad. Srećom, može se koristiti konzolna naredba koja omogućava da se snima svugde, inače nikad ne bih završio tu igru. Kraj je, čak i tako, NEVEROVATNO težak.

Lilit: Čuj, nemo' me napadaš brez razloga. Ja znam da su divni ljudi iz Ukrajine koji su pravili igru rekli da vreme ima uticaja na mehaniku igre, ali ja to do sada nisam primetio. I to sam napisao. Zato sam i napravio paralelu sa GTA jer se može ispostaviti da vreme u ovoj igri ima isto uticaja kao u GTA, to jest ni malo.

Boiling Point je toliko open ended da se čovek zaista u njoj izgubi... Ali ima i tu neke lepote...

E, a je l probao neko SILVERFALL? Izaslo pre neki dan.

Video sam, ali nešto se nisam zaleteo. Toliko sam u zaostatku sa RPGovima da nemam snage da isprobam još jedan koji mi deluje kao najprostiji hack 'n' slash kad jošnisam ni pipnuo NWN 2 i Jade Empire...

Quote from: "Meho Krljic"

Lilit: Čuj, nemo' me napadaš brez razloga.

Kako bre bez razloga? Ja samo brinem .

S.T.A.L.K.E.R. has a complete day and night cycle, meaning that you will often have to seek shelter when darkness falls – unless, of course, you can see in the dark. You are equipped with a flashlight, but its usefulness is quite limited in total darkness. Once I went on a mission to clear an area for wild boars just when it had turned dark. I decided to go to the area only equipped with a machinegun, a leather jacket and a small flashlight. As I got closer to the area, I got more and more convinced that we weren't talking about regular harmless pigs, but pissed off radioactive bacon, and with the dim light from my discount flashlight, I decided that life's too short to hunt mutated pigs at night, and made my way to the guarded camp close by, where I sad shaking till daylight broke.

Za JADE EMPIRE mi kaze kolega koji ga je igrao na XBOXu da je to u sustini maskirani RPG, i da je zapravo akciona igra. Posle nekoliko sati igranja, shvatio je da gubi vreme i prestao.
A NWN 2 je meni dosadio posle desetak sati, na sopstveno zaprepascenje - posto sam i Baldure i Ajsvind Dejlove i prethodni NWNights igrao sumanuto po nekoliko puta...

Haha, da, čitao sam i ja ovakve reviewe... Videćemo... Do sada sam se prilično uspešno borio sa veprovima i psima... Doduše, bio je dan... Ali poenta je da oni rado napadnu kad vide da su brojniji, ali uplašeno i pobegnu kada im čovek ubije jednog ili dva drugara.

Edit: ovo je bilo u odgovor Lilit...

Glede jade Empire, ja je doživljavam kao KOTOR sa akcionom komponentm i linearnijom pričom, ali videću kad je zaigram...  NWN2 ti je dosadio??? Kako? zašto???

Inače, kad već pričamo o tome što u FPS žanru još vredi željno očekivati ove godine, to je svakako Irrationalova nova igra Bioshock. Deluje kao da bi mogla da ima sandbox duh S.T.A.L.K.E.R. i emerging gameplay Deus Ex, ali uz to i vrlo visoke produkcijske kvalitete. Poslednji trejler koji sam video (borba sa big daddyjem) je impresivan, ne toliko tehnički (grafika i zvuk, iako jesu impresivni) nego kao demonstracija da se sve odvija neskriptovano, spontano. Amazing...

Apdejt: izašao je prvi peč za S.T.A.L.K.E.R. a dobri ljudi iz Vitalitya su ga odmah krekovali i torentovali za sve nas koji još uvek nisamo u prilici da pazarimo original. U tom smislu, nadam se da će beogracke prodavnice uskoro biti posećene od strane ove igre jer želim da je pazarim...

ahhh...

Huh, evo, posle skoro godinu i po dana, oficijelna ekspanzija za S.T.A.L.K.E.R. Shadow of Chernobyl, pod nazivom S.T.A.L.K.E.R. Clear Sky je na domak naših oznojenih, željnih ruku.

U razgovoru sa dosta ljudi koji su izigrali S.T.A.L.K.E.R. složio sam se da je bio u pitanju jedan od najboljih naslova iz prethodne godine, FPS igra sa zaista prilično otvorenim svetom i neverovatnom atmosferom. Jeste, S.T.A.L.K.E.R. je bio pretrpan bagovima i neki elementi igre su bili siromašni, ali je s druge stvari imao elemente koje ni Crysis ni CoD4 nisu mogli da ponude. Pre svega atmosferu i osećaj mesta, po čemu je ušio i BioShock. S.T.A.L.K.E.R. je igra koja me je naterala da se osećam dosta poetski, pa ću, evo, neskromno citirati sebe

Quoteprvi veliki šuter u ovoj godini je bio godinama iščekivani S.T.AL.K.E.R.: Shadow of Chernobyl. Izdavaču, firmi THQ se mora priznati dobar poslovni njuh. Doduše, treba im lupiti šamar što su igru posla GODINA razvoja na tržište izbacili barem šest meseci pre vremena, osudivši nas na gomile bagova i ne baš savršenu optimizovanost, ali s druge strane, ovo je značilo da je izbegnuto davljenje STALKERa (ne mogu da kucam više te /&$%$#ene tačkice) u poplavi ispoliranih (a često bezdušnih) šutera u poslednja tri meseca 2007. godine. Ovo mu je obezbedilo sasvim dovoljno prostora i u medijima i na policama prodavnica tako da je STALKER uprkos svojoj hardverskoj zahtevnosti i generalnom utisku nestabilnosti/ nedorađenosti (na primer, u ne-patchovanoj verziji, taster za quicksave je beskoristan jer na taj način snimljene pozicije nije moguće učitati) prodao popriličnu gomilu kopija. Iako THQ možda neće biti izdavač prequela najavljenog za 2008. godinu, treba reći da su učinili dosta da ova prilično nestandardna igra uspe i u poslovično maloj bari punoj krokodila.



Jer, STALKER je, kad se sve sabere i oduzme neka vrsta anti-Call of Duty formule. Pričamo o antitezi skriptovanog corridor-shootinga, o gotovo neviđenoj otvorenosti sveta u kome se igra odvija. STALKER je često opisivan rečima 'Oblivion sa Kalašnjikovima' ili 'Boiling Point bez vozila' a ja bih u taj silni nejmdroping rado udenuo i svoja dva eurocenta: 'STALKER je Mercenaries sa pričom'. Dakle, govorimo o svetu u kome je ekologija (u koju ubrajam životinje, mutante, kao i suprotstavljene ljudske frakcije) naglašeno nezavisna od igrača i njegovih nauma. Neskriptovani događaju nalik onima koje smo viđali u Mercenaries, Boiling Point, Oblivion i raznim GTA igrama ovde jako doprinose atmosferi, a njihovo kombinovanje sa skriptovanim situacijama koje se okidaju zavisno od prisustva igrača na određenim mestima uspelo je da učini igru onoliko slobodnom i nepredvidivom koliko je bitno da se stvori utisak duboko zadovoljavajuće nelinearnosti. Toj svrsi pomaže i mogućnost praćenja narativa po sopstvenom nahođenju i odbacivanje ili prihvatanje velikog dela misija (čak i vezanih za osnovnu priču) po izboru.

Međutim, ovo je u osnovi ipak FPS, a ne RPG igra poput Obliviona i vrlo je važno što su ukrajinski developeri uspeli da akciju u igri učine centralnim delom gameplayja, te da je izbruse tako da bude surova i uverljiva. Ovde pomaže odličan AI protivničkih frakcija, kao i vrlo dobar dizajn mapa. Borbe na otvorenom su zato veoma zadovoljavajuće, jer ostavljaju mnogo mogućnosti za taktičko odlučivanje koje znači razliku između pobede i umiranja. Međutim, čak i kad igra devolvira u corridor-shooter, a hodnika ovde ima DOSTA, iznenađujuće je koliko je i tu dobra, atmosferična i ubedljiva.



No, akcija nije jedini, pa čak ni najvažniji deo ove igre. Jer da jeste, sumnjam da bih uopšte potrajao do kraja STALKERa. Naime, pomenuti bagovi i neke zaista loše dizajnerske odluke, ovu igru znaju da učine pravim testom nerava. RPG elementi su loše izbalansirani i preturanje po inventaru tokom borbe, kočenje oružja, stalna borba sa limitom težine opreme koju možete poneti, nepostojanje vozila u igri i konsekventne višeminutne seanse pešačenja, sve to prilično umanjuje slast prilikom igranja. Još gore, ekonomija je u igri skroz naopako postavljena i istraživanje ogromnog predela na kome se ona odvija je direktno obeshrabrivano činjenicom da nikad nemate mesta u inventaru za stvari koje nalazite, da za modifikovana oružja koja ste skupo platili često nema municije, da novca ionako imate previše (što direktno kvari kraj igre) itd. Na svu tu muku, interfejs je zbunjujući do granice animoziteta što ne samo da otežava praćenje priče (pričane kombinacijom izvanrednih kratkih filmova i vrlo jeftinih tekstualnih ekspozicija) već i ume da čoveka dovede do ludila menadžmentom misija koji je, blago rečeno shizofren. I to čak i kada se misije ne zabaguju na pola puta, kao što zna da se desi.



Zašto je i pored sve te muke STALKER jedno apsolutno nezaobilazno igračko iskustvo? Pa, uz već pomenuti gameplay koji kada je dobar, zaista zna da bude izvanredan, STALKER je skoro jedina igra koje mogu da se setim koja uzima za predložak delo iz nekog drugog medija (u ovom slučaju roman Piknik pokraj puta braće Strugacki i film Stalker Andreja Tarkovskog baziran na njemu) i uspeva da ga adaptira na toliko slobodan način da je u igračkom smislu rezultat zadovoljavajući a da je u umetničkom (ups!!!) i simboličkom (ups!!! ups!!!) smislu rezultat, neočekivano, praktično na istom nivou kao i kod predložaka.



STALKER atmosferu remek-dela Andreja Tarkovskog preslikava savršeno, čak je i poboljšavajući time što je smešta u interaktivni medij. Ugođaj raspada i beznađa koji je veliki ruski režiser tako maestralno pretočio iz romana u film, ovde je zapravo pojačan činjenicom da je centralna premisa (o poseti vanzemaljaca našoj planeti) zamenjena premisom o novoj katastrofi u černobiljskoj nuklearnoj elektrani.

Naravno, i Call of Duty 4 sadrži nivo koji se odvija u napuštenom, avetinjskom gradiću Pripjat u blizini nuklearne elektrane i to je jedan od upečatljivijih nivoa ove zaista dobre igre, ali baš se ovde vidi razlika između dizajna velikog i bogatog američkog tima koji želi da napravi zanimljiv nivo, i dizajna malog ukrajinskog tima, sastavljenog od ljudi koji zapravo žive u komšiluku zloglasne elektrane i koji su u STALKER udenuli delić svojih života. Pripjat, jezero Jantar, sama elektrana i njena okolina, u STALKERu svi ovi lokaliteti deluju uverljivije nego i jedan 'realistični' lokalitet do sada viđen u igrama. Ne samo da geografski ovo deluje 'prirodno' u meri većoj nego što je to čak i Far Cry bio, već je i na simboličkom nivou ovo najuverljiviji virtuelni ambijent u kome pamtim da sam se ikada našao. Naravno, kritika je ove godine isticala Bioshock kao najdetaljnije i najuzbudljivije virtuelno okruženje u FPS ponudi, ali STALKER je, u mojoj glavi, pravo mesto na onaj način na koji su to mesta na kojima sam zaista bio.



Povrh toga, STALKER je džinovska metafora u kojoj sva pucnjava, svi mutirani, skoro demonski entiteti sa kojima imate posla služe samo kao nadev za osnovnu notu igre a koja se sastoji od veoma osetne kombinacije kritike spram ali i nostalgičnog prisećanja sovjetskog sna. STALKER nije samo prikaz raspada tehnologije i arhitekture pobeđenih jačim ekonomskim modelom, već prikaz raspada snova čitave nacije, čak grupe nacija, prikaz buđenja i očajanja koje nastupa posle njega, prikaz snova na javi koji slede kao prirodna odbrana od očajanja. STALKER na kraju igre ne sadrži klasičan bossfight niti bilo šta slično (greh koji je prilično osakatio završnicu Bioshocka), već zaključak ove metafore, tačku na kraju rečenice, rečenice o očajanju, gubitku i nadanju. Ali i pre samog kraja, igra na sve moguće načine komunicira svoju poruku o siromaštvu koje nastaje kada se ekonomija sna zameni ekonomijom liberalnog kapitalizma, kada se moć imperije 'slobodnog čoveka' uruši u kataklizmi koja dotiče čak i onostrano. Ovo je sugerisano ne toliko rečima, koliko slikama, prizorima stalkera koji sede oko vatre i sviraju giraru ili se bore i ubijaju, opremljeni kombinacijom vojnog naoružanja, HTZ opreme i nasumično prikupljenih otpadaka... Malo me je koja igra kao STALKER navela da o njoj mislim i izvan vremena provedenog za kompjuterom...

E, sad, Clear Sky, nažalost izgleda kao pobačaj. Dva britanska sajta su danas objavila prikaze CS i oba su pisali ljudi čije tekstove pratim već duže vreme tako da znam koliko mogu da im verujem. I obojica imaju istovetne primedbe na Clear Sky.

Bagova i dalje ima mnogo. Nažalost.

Unapređeni A-Life sistem sada znači da je igra puna živih stvorova što će sigurno da poremeti atmosferu. Ali ajde, to mi ne deluje tako strašno koliko to što:

za razliku od originala, ovde je izgleda mnogo teže dolaziti do novca i artefakta što direktno ometa napredovanje dalje u storylineu i insistira da igrate non-story misije. To ne mora da bude loše, ali... volim kad sloboda znači da zaista imam slobodu da biram šta ću da igram a ne da moram da igram side-missions da bih bio u stanju da ispratim priču. Ovo previše podseća na RPG grind, međutim, ova igra onda ode i korak dalje i na jednom mestu vam oduzme svu opremu i pare koje ste do tada imali, što mi zvuči apsolutno pogrešno (pogotovo jer zapravo zaista ponovo krećete od nule, bez načina da se sve brzo nadoknadi). Plus, ima mnogo više masovnih borbi između frakcija a mnogo manje napetih horor momenata pod zemljom. Što, ne moram da objašnjavam nikome ko je igrao origina, nije baš ono čemu smo se nadali...

No, to ne znači da CS neće biti ni malo dobar već samo da neće biti dobar kao original. Vrlo ću ga rado isprobati čim se na torentima pojavi verzija na engleskom (čak ni ja nisam hteo da skidam verziju na ruskom koja je ovih dana išla unaokolo) a onda bože zdravlje i kupiti kad se pojavi u Beogradu. A onda možete da očekujete i moje utiske...

Evo i linkova za ova dva prikaza:

IGN (Alec Meer): http://pc.ign.com/articles/906/906864p1.html

Eurogamer (Kieron Gillen): http://www.eurogamer.net/article.php?article_id=228698

I ovi iz PC Gamer UK su razocarani   (Kieron radi za njih bese, al' mislim da nije opisivao ovo).

Mada, dobro, imam u vidu koliko stvari mi sad predstoji za igranje pa nisam toliko pogodjen.

Da, Kieron piše za PCG.

Ja sam dosta razočaran, ali ipak se nadam da će od ovoga biti neke koristi...

Samo da prijavim da sam u međuvremenu svukao propisnu verziju Clear Sky, sa sve patchom koji pegla veliki broj bagova i da sam ga instalirao i da je igra UŽASAVAJUĆE neoptimizovana. Mislim, dobro, atraktivan je to svet ali odavno nisam morao igru da igram na medium setinzima.. OK, možda je samo vreme da svoj GeForce 8600 zamenim nečim skupljim i modernijim...

O gejmpleju kada stignem da malo igru izigram, a za sada samo da pomenem da Deep Silver koristi StarForce zaštitu od kopiranja i da su time izašli na samo čelo moje top liste pablišera koje treba vređati u javnim situacijama. Naravno, nije im nešto značajno pomogla da igru zaštite od kopiranja (jedino što se igra ne krekuje na klasičan način nego se pokreće pomoću mauntovanog mini imagea) a kapiram da će mnogim legitimnim korisnicima zagorčati život...

Ja sam dobio original uz ploču kad sam kupio u decembru novi komp i na svim maksimalnim podešavanjim meni ne secka doduše ja imam 4gb memorije core2duo na 2,66g i 8800gt sa 512mb

Da, ali original nije ni meni seckao iako imam malčice slabiju konfiguraciju od tebe (samo mi je kartica slabija). Zato ovo i napominjem.

najpre da primetim da naslov ima slovo viška. i da fali dvotačka.

zatim, ova štura retrospektiva

http://www.eurogamer.net/articles/stalker-retrospective

me je podsetila da nisam dovoljno modifikovao moju verziju, ovim isečkom:

QuoteOf course, there's another aspect at play in any retrospective look at a game like this. Time does funny things to PC games. It's arguable that despite everything that the GSC team and their THQ producers achieved, it was the mod community that finally burnished the weird metal of Shadow of Chernobyl to its current shine. Some of the changes that mod makers have made, such as "injured" state for the player, or the sleep function (in which the game plays little "dream" clips) are actually just unlocks of existing code, apparently dropped at the last minute. Presumably these decisions were made to avoid overwhelming shooter players used to rather less sophistication in their game, but then again perhaps they just didn't seem to sit right with the action game Shadow of Chernobyl ended up being. Whatever the truth, when unlocked by modders they give us a lot more game to be going on with.
'Retrospective: S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl' Screenshot 2

Modded visuals mean SoC can be buffed up for even higher spec machines.

The other rather more significant change that modders have made has been to the balance of combat. Many players noted that enemies didn't seem to go down easily enough, taking more than a couple of shots to the head with weaker weapons. Such balance issues have been addressed, and it's now possible to play the game tweaked to rather different expectations of weapon physics.

ovo je stvarno problem, jer ako se namesti na teško onda stoka neće da umre ni nakon više hitaca iz sačmare u glavu iz neposredne blizine, a ako je lako onda je lako.

na kraju, efekti radijacije odneli su danak...

QuoteStalker didn't manage to be as multi-pronged as something like Deus Ex, nor as all-encompassing and variable as something like Fallout 3. It will always sit in the second row in any parade of classics,

Da, ne znam odakle mi to "s" viška... Bejah mlad, trebae su mi pare.

Ja još nisam ni igrao modovani S.T.A.L.K.E.R. Imam i neki ozbiljan mod koji je inspirisan filmom Sin City ali... nema se vremena...

što se tiče modova:

http://www.moddb.com/mods/stalker-complete-2009 - ovo da dolazi bandlovano sa igrom treba (pačovati na 1.0005 pre instalacije).

http://www.moddb.com/mods/lurk - ovo je fino za drugi prelazak.

http://stalker.filefront.com/file/Oblivion_Lost_22_for_1005;93039 - ovo je fino za iživljavanje.

The Californian sent to save Stalker: Shadow of Chernobyl from development hell                                 

Sećam se sage oko Stalkera onako površno, kao i tog leaka kad su svi bukvalno pobesneli , ali nisam znao ove finese.

S.T.A.L.K.E.R. Writer Sergey Ivanov Dead at 66 From Covid-19

Ubi nas ova godina. 

S.T.A.L.K.E.R. 2 Might Get Mod Support On Xbox

Naredne nedelje bi trebalo da vidimo i trejler za S.T.A.L.K.E.R. 2. Ne znam da li da se nadamo ičemu nalik na datum, ali.. čekaćemo.

Stalker 2 developer reportedly moving to Prague to finish game   

'At this point it's not just a game': the making of Ukrainian RPG Stalker 2 – during wartime

Intervju sa developerima u Gardijanu...

Evo, ko ima sat i po na raspolaganju. Ljudi kažu da je solidno urađen.

War Game: The Making of S.T.A.L.K.E.R. 2 Documentary



https://www.youtube.com/watch?v=28CITqxwNz0

Uvek pouzdani Rick Lane o S.T.A.L.K.E.R. 2, mesec dana pre izlaska:


Stalker 2: Heart of Chornobyl is an open world shooter with the guardrails removed

Sjajan intervju:

"It all felt a bit like running a street gang": The story of Stalker, and the Stalker 2 that never was