ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U danasnjoj Politici


Svuda prorok, osim u svojoj kući
U drugoj polovini dvadesetog veka umetnost fantastike bila je žalosno skrajnuta u srpskoj književnosti zato što se prednost davala takozvanoj stvarnosnoj prozi, kaže pisac Zoran Živković

Zoran Živković jedan je od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Knjige su mu objavljene u SAD, Engleskoj, Rusiji, Južnoj Koreji, Španiji, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Češkoj, Bugarskoj, Turskoj, Sloveniji i Hrvatskoj. Prema Živkovićevim pričama ,,Voz" i ,,Hotelska soba" Puriša Đorđević snimio je igrani film ,,Dva", koji je imao premijeru na prošlom Festu. Isti reditelj ekranizovao je Živkovićevu priču ,,Ispovedaonica" koja je u vidu kratkog filma prikazana na beogradskom Festivalu kratkometražnih filmova.

Dve Živkovićeve priče, ,,Voz" i ,,Budilnik na stočiću", emitovane su na programu britanskog radija Bi-Bi-Si. Televizija Studio B emitovaće uskoro nastavak serije ,,Sakupljač", snimljene prema Živkovićevom ciklusu ,,Dvanaest zbirki". Ugledna engleska producentska kuća ,,Chocolate Films" otkupila je prava za ekranizaciju Živkovićevog romana ,,Skrivena kamera".

Pre svega da razjasnimo žanr Vaše proze, jer čitaoci o Vama  najčešće govore kao o piscu fantastike. Na drugoj strani kritičari se o Vašoj prozi  izjašnjavaju kao o spekulativnoj ili impresionističkoj.

Kako god da gledate na moju prozu, smerno se nadam da ona nikako nije žanrovska u smislu u kome se taj pojam koristi da se bliže odrede vrste takozvane trivijalne književnosti. Ja jesam pisac fantastike, ali tom odrednicom samo se kaže da ono što pišem pripada džinovskom korpusu fantastičke proze, na koji otpada približno osamdeset odsto onoga što je ikada napisano otkako je pre pet hiljada godina izumljena pismenost. Ja se najprijatnije osećam, kao pisac bez prefiksa – naprosto kao pisac drevne i otmene umetnosti proze. Mislim da je to sasvim dovoljno.

Gotovo da nema savremene srpske stvarnosti u Vašim knjigama. Da li ste ,,pobegli" od ratova, nacionalizma, siromaštva, u jedan svet u kojem je sve moguće?

Nisam nikuda bežao. Nije bilo razloga za to. Čak i da sam živeo u, recimo, Švajcarskoj, u kojoj je istorija odavno prestala da se događa, pisao bih isto ovo što sam pisao živeći u Srbiji. U mojoj prozi nema lokalnih obeležja zato što ono o čemu pišem ne važi samo za moj životni prostor nego je globalne prirode. Temeljne ljudske prilike u osnovi su iste bez obzira na etnički, verski ili bilo koji predznak. Suočeni s krajnjim pitanjima, svi smo mi samo krhka, kratkovečna bića, koja se upinju da se suoče s dramom vlastite smrtnosti, a na toj najvećoj pozornici lokalni kolorit postaje nebitan.

Još jedno od mišljenja inostranih kritičara o Vašoj prozi jeste da je bezvremena, na trenutke bliska ,,bogojavljenju". Odakle crpite nadahnuće?

Voleo bih da imam jednostavan odgovor na ovo pitanje. Nadahnuće je konačna zagonetka stvaranja. Sada već deceniju i po dugo bavljenje prozom, tokom koga je nastalo šesnaest knjiga, naučilo me je da pre svega uvažavam energiju nesvesnog. Negde ispod praga svesti, u onom delu uma koji nikada ne spava i u kome je smešteno sve što sam ikada doživeo, iskusio, pročitao, čuo, osetio, povremeno dolazi do nastanka svojevrsne kritične mase koja teži da pokulja napolje. Njeno naviranje nepogrešivi je znak da je u meni nastalo novo prozno delo. Sve što je tada potrebno da učinim jeste da pristupim kompjuteru i počnem da ga pišem. Poput pukog daktilografa...

Često mozaički kombinujete okrutnost i duhovitost, napetost i setu, kažu kritičari ,,Sijetl tajmsa". Da li su ekstremne suprotnosti i naša stvarnost?

Krajnosti, nažalost, određuju ljudski život. Naše postojanje omeđeno je s jedne strane ljubavlju, a s druge smrću. A to su ujedno dve stožerne prozne teme. Može se, zapravo, pokazati da nema ničeg drugog u umetnosti proze, odnosno da je sve ostalo samo izvedeno iz ova dva krajnja uporišta. Nijedna druga umetnost ne progovara tako ubedljivo o ljubavi i smrti kao proza, a to su ujedno njene najbliže tačke dodira sa stvarnošću.

Na Studiju B vodite povremeno naučnopopularnu emisiju. Koliko je nauka za Vas predmet književnosti?

Vodio sam emisiju ,,Kvark" na Studiju B dok je, bez obrazloženja, nisu ukinuli. Ali ja sam tu bio potpuno marginalan. Prava zvezda serije bio je Milan Ćirković, uistinu blistav naučnički um, kakav se rađa jednom u pokolenju. Što se tiče nauke kao predmeta književnosti, nje nema u mojim proznim delima naprosto zato što ne pišem niti sam ikada pisao naučnu fantastiku. Ovo će svakako biti iznenađenje, ali samo za one koji ništa moje nisu pročitali. A takvih, izgleda, ima i među sastavljačima pitanja za televizijske kvizove. Nedavno je na jednom kvizu RTS-a takmičaru bilo postavljeno pitanje: ,,Ko je naš najveći pisac naučne fantastike?" Očekivalo se da se kao tačan odgovor kaže moje ime, a ja ne samo da nisam najveći nego nisam uopšte...

U ,,Njujork tajmsu", povodom prevoda Vašeg romana–mozaika ,,Sedam dodira muzike", pojavila se kritika u kojoj Vas nazivaju novim Borhesom. Šta mislite o tom poređenju?

Mislim da veći kompliment nije mogao da mi bude upućen. Zbilja, šta bi moglo biti laskavije nego proglasiti vas za naslednika najvećeg majstora umetnosti fantastike u dvadesetom veku? Stvar dodatno dobija na težini ima li se u vidu da Dejvid Ickof spada u poslovično stroge književne kritičare ,,Njujork tajmsa". Ali i uticajne. Naprosto je neverovatno koliko je njegova pohvalna kritika ,,Sedam dodira muzike" doprinela prodavanosti američkog izdanja moje knjige. Na poznatoj internet knjižari ,,Amazon" ona se jedno vreme našla na neverovatno visokom 1742. mestu među preko osam miliona knjiga koje su tu u ponudi.

Sa kojim biste srpskim piscem voleli da budete upoređeni?

Nema mnogo srpskih pisaca s prosedeom sličnim mome. Bar ne u novijem vremenu. U drugoj polovini dvadesetog veka umetnost fantastike bila je žalosno skrajnuta u srpskoj književnosti zato što se prednost davala takozvanoj stvarnosnoj prozi. Iako su prilike počele da se menjaju tokom poslednjih petnaestak godina, ovdašnji književni establišment i dalje s podozrenjem gleda na fantastiku. Ponekad čak i prezrivo. To je, razume se, veoma konzervativno stanovište, budući da je upravo u dvadesetom veku svetska književnost svoje najviše visove dosegla upravo na području fantastičkog, a taj trend se nastavlja i u novom milenijumu.

Šta mislite o književnoj kritici kod nas?

Mislim da postoji dramatična oskudica kvalitetne književne kritike.

Vaši romani ,,Knjiga", ,,Biblioteka" i ,,Skrivena kamera" nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja – ,,Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK". Kako ste se osetili kada Vam je izmakla NIN-ova nagrada za roman ,,Most"?

Osetio sam se veoma počastvovano što se ,,Most" našao u najužem izboru za najugledniju srpsku književnu nagradu. Dela svih ostalih kandidata bila su uistinu izvrsna, tako da ne bi bilo nimalo nezasluženo da je bilo koje od njih postalo laureat. To što je za pobednika izabran Basarin roman ,,Uspon i pad Parkinsonove bolesti" doživeo sam ne samo kao potpuno zavređeno priznanje nego i kao ispravljanje jedne stare nepravde.

I uopšte, kako komentarišete činjenicu što ste u svetu poznatiji nego u Srbiji, jer skoro svaki dan se pojavi neka kritika u američkim ili britanskim listovima?

Pisac nema uticaja na to gde će ga radije čitati. To zavisi od čitalaca. Već sam se uveliko navikao na neobičnu okolnost da sam poznatiji u inostranstvu nego u vlastitoj zemlji. Ostaje mi samo da se ponizno nadam da će se okolnosti promeniti, da neću doživeti usud da budem svuda prorok osim u svojoj kući.

Vaša dela izučavaju se na univerzitetima sa druge strane Atlantika, na fakultetima u Torontu i Bafalu. Šta mislite, zašto se ne izučavaju i na našim univerzitetima?

Zato što me sadašnje pokolenje predavača savremene srpske književnosti na našim univerzitetima uglavnom ne uzima ozbiljno kao pisca. Uz moj prozni opus pletu se izvesne konzervativne predrasude. Ne bih imao ništa protiv da se sudovi o mojoj književnosti donose na osnovu uvida u nju i kritičkog prosuđivanja. Nažalost, najstameniji su u svojim uverenjima u nisku vrednost moje proze oni koji baš ni jedan jedini njen red nisu pročitali...

Kako su savremenost i prošlost dočarani, po Vašem mišljenju, u novijoj srpskoj književnosti?

Gotovo da nije bilo ničeg drugog u novijoj srpskoj književnosti osim dočaravanja savremenosti i prošlosti. Manje ili više uspešnog. To je, nažalost, s vremenom postao svojevrstan samonametnuti geto u koji se naša književnost začaurila, pa tako ostala izolovana od uticaja svetske književnosti koja se u međuvremenu otisnula u kretanje potpuno drugačijim magistralama.

Koliko se interesujete za prijem Vaše proze u bivšim jugoslovenskim republikama. Da li Vam je to važno?

Svakako da mi je važno. Ponajpre zato da bih obesnažio stereotip o mojoj zemlji koja tobože nije u stanju da u kulturi proizvede ništa kvalitetnije od Sabora trubača u Guči. Smerno se uzdam da izdanja mojih knjiga u Sloveniji i Hrvatskoj doprinose promeni ove krajnje pogrešne slike o Srbiji.

Šta mislite o sve češćim ekranizacijama i radio izvođenjima Vaših romana kod nas i u inostranstvu?

Nesumnjivo je veoma laskavo videti kako na ekranu oživljavaju likovi nastali u mojoj spisateljskoj mašti. Podjednako je uzbudljivo slušati glasove tih likova kako govore na engleskom u radio-adaptacijama koje priređuje Bi-Bi-Si. Ko zna, ako budem dovoljno dugovečan i uporan, možda ću doživeti da iste glasove čujem i na srpskom izvorniku u okviru dramskog programa Radio Beograda...

Upravo ste završili novu knjigu, a iz inostranstva Vam stižu nove ponude?

Završio sam svoj prvi triler pod naslovom ,,Poslednja knjiga". Može se, međutim, dogoditi da se nađem u krajnje paradoksalnoj situaciji – da se ta knjiga, oko koje se već nadmeću vodeći svetski izdavači, uopšte ne pojavi na srpskom. Ono što mi ovdašnji izdavači nude za nju naprosto je ponižavajuće, sramno malo...

Quote from: "Alexdelarge"Ono što mi ovdašnji izdavači nude za nju naprosto je ponižavajuće, sramno malo...

Matematika je jednostavna, a honorar je u celom svetu isti: 7-10% za autora, osim u ekstremnim slučajevima kada se može dobiti 12 ili čak 15%. Ne mogu se upoređivati domaći tiraži koji se mere u stotinama i strani u hiljadama ili desetinama hiljada. A znatnu razliku prave i cene knjiga koje su kod nas 4-6 evra a napolju 2-3 puta više.

Quote from: "Alexdelarge"U danasnjoj Politici

Još jedno od mišljenja inostranih kritičara o Vašoj prozi jeste da je bezvremena, na trenutke bliska ,,bogojavljenju". Odakle crpite nadahnuće?

Novinarski zanat u Srbiji je spao na niske grane. Nije samo Kurir pun gluposti, nego su i "ozbiljne" novine kao Politika sve češće pune baljezganja. Izgleda mi da je danas za novinara neophodno da se dete rodi sa pola mozga i to sa onom polovinom koja služi za lupetanje.

Ove novine su cudo!

QuoteMatematika je jednostavna, a honorar je u celom svetu isti: 7-10% za autora, osim u ekstremnim slučajevima kada se može dobiti 12 ili čak 15%. Ne mogu se upoređivati domaći tiraži koji se mere u stotinama i strani u hiljadama ili desetinama hiljada. A znatnu razliku prave i cene knjiga koje su kod nas 4-6 evra a napolju 2-3 puta više.

Zar tako bedno? Pa stvarno, recimo da se knjiga stampa u 500 primeraka i da kosta 300 din,10% mu dodje... 190e za prvo izdanje, i to ako se rasproda ceo tiraz? Za godinu-dve rada na knjizi?

Moram priznati da me je ovim intervjuom Zoran Živković samo odbio. Zaista mi se ne sviđa ta poza eminentnog autsajdera koji se postavlja iznad/izvan svoje književne scene i kroz fetišizaciju autsajdesrtva gradi neki sujetan stav.

Takođe, recimo, i neki ljudi koji na sve to gledaju blagonaklono i nisu iz ovog miljea, bivaju odbijeni takvim intervjuom, to sa baš danas saznao na jednom porodičnom ručku na kome je nekoliko njegovih što što osvedočenih što potencijalnih čitalaca diskutovalo o ovome.

Nego... da li ja imam neki uvrnuti deja vu ili sam već negde video neki njegov intervju sa istim naslovom?

Quote from: "Morningstar"Zar tako bedno? Pa stvarno, recimo da se knjiga stampa u 500 primeraka i da kosta 300 din,10% mu dodje... 190e za prvo izdanje, i to ako se rasproda ceo tiraz? Za godinu-dve rada na knjizi?

A koliko bi te zadovoljilo? 1900€... to je ukupna cena za ceo tiraž.
Moramo početi da živimo tržišno, a ne da očekujemo da će nam neko plaćati za trud koji ne rezultira uspehom.

Iako nisam pobornik tržišne ekonomije, apsolutno se slažem sa Bobanom. Trebalo je malo da se zamislimo svi zajedno kada smo odlučili da zakoračimo u neoliberalni kapitalizam, da li će neke vrednosti koje su nam važne i drage moći u njemu da opstanu. O tome u sveopštoj histeriji niko nije tazmišljao. ja perd taj izbor ne stavljam neki predznak, možda je ovako i bolje na duže staze, zaista ne znam, ali problem je u tome što se u javnoj raspravi kada su se odluke donosile, neke stvari kao što je ova nisu ni potezale kao pitanje.

Neke stvari, kao što je književnost verovatno neće preživeti u nekom zadovoljavajućem obliku, što je negde i prirodno, to je sasvim legitiman segment neoliberalne prirodne selekcije.

Moraćemo mi da sačekamo jako puno vremena da se naš tek mlad neoliberalni kapitalizam razvije do stadijuma u kome sebi može da proizvede toliki višak da bi se to uložilo i u književnost.

Setih se. Nije isti naslov bio, ali veoma sličan - Najteže je biti prorok u svom selu ili tako nekako. On izgleda sam daje instrukcije kako da se stavi naslov.  

On godinama već daje isti intervju, isti tekst, iste postavke, samo se menja stepen osude domaće književne javnosti koja je nesposobna da uvidi njegovu veličinu.

p.s.
Zar nije bila priča da je Laguna presrećna što izdaje Živkovića i da nova izdanja samo pljušte a prodaja udara u plafon?
U najužem izboru za NIN-ovu nagradu je bio.
Šta bi taj čovek hteo preko toga?
Šta umišlja da može postići tim jednoličnim dosadnim knjigama?

Zoranovi intervjui su dosadni kao i njegove knjige. Za knjige je odgovoran on sâm, ali za intervjue su odgovorni "novinari" koji su ih radili. Kopirajuci jedni drige, prepisujuci iz americke stampe, oni svi postavljaju ista pitanja, ponavljaju opsta mesta, ne trudeci se da smisle nesto novo, niti da se zaista posvete osobi koju intervjuisu.

Za to vreme, Zoran lagano, ali sigurno, postaje najvazniji srpski Kalimero.

Ali... na kraju krajeva... koga je uopšte briga?  

Quote from: "Jake Chambers"Ali... na kraju krajeva... koga je uopšte briga?  

Ali, Jake, to je nepravda...

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Jake Chambers"Ali... na kraju krajeva... koga je uopšte briga?  

Ali, Jake, to je nepravda...

Again... who cares?   Umesto da kukumavči po novinama, neka nešto promeni. Ako neće ili ne može, bože moj, američko tržište je mnogo veće od našeg.

Quote from: "Cornelius"Zoranovi intervjui su dosadni kao i njegove knjige. Za knjige je odgovoran on sâm, ali za intervjue su odgovorni "novinari" koji su ih radili. Kopirajuci jedni drige, prepisujuci iz americke stampe, oni svi postavljaju ista pitanja, ponavljaju opsta mesta, ne trudeci se da smisle nesto novo, niti da se zaista posvete osobi koju intervjuisu.

jeste i to, donekle, ali bio sam blago zaprepašćen kad videh ovo vrlo lucidno i možda čak uvijeno-prekorno pitanje: 'Gotovo da nema savremene srpske stvarnosti u Vašim knjigama. Da li ste ,,pobegli" od ratova, nacionalizma, siromaštva, u jedan svet u kojem je sve moguće?'
njegov odgovor je, naravno, bezlična bljuzga i budalaština, ali zadivljen sam da ga je neko, najzad, i ovo pitao.

inače, i mene je zoća oduvek odbijao tim svojim nadobudnim nastupom: uvek ima tu pozu uštogljenog, suvoparnog, mrtvo-ozbiljnog, suvog, ispijenog profesora koji drži pridike celom razredu, kritikuje ih što galame dok on priča, što ga ne slušaju, i stalno ih poziva da ga poštuju, da ga vole, da mu se dive.

jebote, što neko već reče gore, pa šta on više očekuje? svake nedelje je u nekim novinama intervju s njim, stalno ga zovu i gde treba i gde ne treba (čim je tema emisije SF, po inerciji zovu njega, iako se on uvek explicitno ograđuje od žanra), zovu ga da otvara sajmove (recimo u nišu), snimaju te dosadne 'filmiće' po njegovoj prozi i puštaju ih, za dž, pred nezainteresovanom publikom, prave mu promocije, turaju ga uz samog Nina... pa šta on još hoće? da bude bestseler pisac? da mu se te knjižice razgrabljuju, da ga na ulici spopadaju lovci na autograme, da zarađuje još više para no što ih sada ima prodajom toga u srbiji...? da ga zove isidora bjelica u 'kukičanje'? da sa oljom bećković razglaba ustisak nedelje? da daje 45minutni intervju koji će ići odmah iza II dnevnika? da bude tadićev savetnik?
hoće da bude prorok? u svom selu? i da proriče... šta? neke bezlične bljuzgave uopštene apstraktne smor-festove o 'pamćenju', 'vremenu', 'bibliotekama' itsl. na najsuvoparniji, svakog-soka-lišen način?

Quote from: "Ghoul"...oduvek odbijao tim svojim nadobudnim nastupom: uvek ima tu pozu uštogljenog, suvoparnog, mrtvo-ozbiljnog, suvog, ispijenog profesora koji drži pridike celom razredu, kritikuje ih što galame dok on priča, što ga ne slušaju, i stalno ih poziva da ga poštuju, da ga vole, da mu se dive itd.

Sounds familiar?

ghoul u stvari neizrecivo zavidi Zivkovicu jer ovaj sadrzi apsolutno sve sto njemu nedostaje i ne preklapaju se gotovo niti u jednoj jedinoj tacci.

tacci?

Hashim?

Quote from: "Ghoul"
jebote, što neko već reče gore, pa šta on više očekuje? svake nedelje je u nekim novinama intervju s njim, stalno ga zovu i gde treba i gde ne treba (čim je tema emisije SF, po inerciji zovu njega, iako se on uvek explicitno ograđuje od žanra), zovu ga da otvara sajmove (recimo u nišu), snimaju te dosadne 'filmiće' po njegovoj prozi i puštaju ih, za dž, pred nezainteresovanom publikom, prave mu promocije, turaju ga uz samog Nina... pa šta on još hoće? da bude bestseler pisac? da mu se te knjižice razgrabljuju, da ga na ulici spopadaju lovci na autograme, da zarađuje još više para no što ih sada ima prodajom toga u srbiji...? da ga zove isidora bjelica u 'kukičanje'? da sa oljom bećković razglaba ustisak nedelje? da daje 45minutni intervju koji će ići odmah iza II dnevnika? da bude tadićev savetnik?
hoće da bude prorok? u svom selu? i da proriče... šta? neke bezlične bljuzgave uopštene apstraktne smor-festove o 'pamćenju', 'vremenu', 'bibliotekama' itsl. na najsuvoparniji, svakog-soka-lišen način?

Da bude Stiven King?

Quote from: "lilit_depp"tacci?

tačci... nisam u tom trenutku imao pri ruci kvačice.

Lilit je htela reći kako se kaže "tački".

Jok. U pitanju je prelazak kgh u czs ispred i. Zato se kaze "tacci".

može i jedno i drugo, deco, ne slušajte Klajnovo trabunjanje, odbačen iz beogradskog kružoka srpske akademije nauka ide okolo i propoveda neku svoju poetiku pravilnog pravopisa.

Quote from: "Cornelius"Jok. U pitanju je prelazak kgh u czs ispred i. Zato se kaze "tacci".

Jok. Tački, Mački i slično je izuzetak. Isto kao i u sibilarizaciji što od imena Milka ne kažeš "Milci", već "Miki".   Nisu problem glasovne promene, već izuzeci.

Quote from: "Dr Kunac"

Quote from: "Ghoul"...oduvek odbijao tim svojim nadobudnim nastupom: uvek ima tu pozu uštogljenog, suvoparnog, mrtvo-ozbiljnog, suvog, ispijenog profesora koji drži pridike celom razredu, kritikuje ih što galame dok on priča, što ga ne slušaju, i stalno ih poziva da ga poštuju, da ga vole, da mu se dive itd.

Sounds familiar?

now that you mention, da, ima nečeg poznatog!
imamo i ovde, među nama, neke profesore srpskog, lišene smisla za humor, autore suvoparnih, dosadnih i bezličnih textova, itd.
drago mi je da si ukazao na sličnost, tj prepoznao (se?).

Quote from: "Boban"ghoul u stvari neizrecivo zavidi Zivkovicu jer ovaj sadrzi apsolutno sve sto njemu nedostaje i ne preklapaju se gotovo niti u jednoj jedinoj tacci.

to stoji, da se sa zoćom ne poklapam (skoro) ni u jednoj tački, i ja se iz sve snage trudim da to tako i ostane.
ali mi je zabavno da TI to govoriš, ti koji si se ispilio iz njegovog jajeta, i večito ostao u njegovom zapećku, kao potrčko koji je za njega svojevremeno bio 'vodonoša' i odrađivao mu poslove za koje danas sebi ne možeš da nađeš adekvatnu ovcu, itd. itd. da ne skrećemo previše sa teme, sem ako baš ne želiš.

Quote from: "Ghoul"now that you mention, da, ima nečeg poznatog!
imamo i ovde, među nama, neke profesore srpskog, lišene smisla za humor, autore suvoparnih, dosadnih i bezličnih textova, itd.
drago mi je da si ukazao na sličnost, tj prepoznao (se?).

Mislio sam na tebe - ti si maestro samoreklamerstva, niski profesore engleskog.

Koliko zavidnih ljudi na malom mestu...  

Quote from: "Jake Chambers"
Jok. Tački, Mački i slično je izuzetak. Isto kao i u sibilarizaciji što od imena Milka ne kažeš "Milci", već "Miki".   Nisu problem glasovne promene, već izuzeci.

jake, gde si ti ucio srpski???!!! Kaze se "Daj hranu mačci" (a ne "daj hranu mački"),  kao sto se kaze "Donesi vodu Milci" (a ne "donesi vodu Milki"). Da ti nisi rodjen van granica istorijske Srbije?

Korni, mislim da dotična tema nije za zajebanciju... naročito ne kad neki sveci pričaju kako je Emitor nepismen i slično. Hahah. Hahah.

Quote from: "Dr Kunac"

Quote from: "Ghoul"now that you mention, da, ima nečeg poznatog!
imamo i ovde, među nama, neke profesore srpskog, lišene smisla za humor, autore suvoparnih, dosadnih i bezličnih textova, itd.
drago mi je da si ukazao na sličnost, tj prepoznao (se?).

Mislio sam na tebe - ti si maestro samoreklamerstva, niski profesore engleskog.

raduje me da misliš na mene.
drago mi je što smatraš da sam 'maestro'.
uostalom, da bi se neko samo-reklamirao, mora da ima ŠTA da reklamira.
tj, možda bi još neki reklamirali, kad bi imali šta.
umesto toga, bave se reklamacijama.
i brabor-saborom.
   

Džejk je u pravu.

Quote from: "Jake Chambers"Korni, mislim da dotična tema nije za zajebanciju...

Argh, kaka mori zajebancija. Zar ja tebi izgledam ko zajebant?! U mojim godina i u invalidskim kolicima?

Budući da te ne znam mimo foruma, da, mislim da si zajebant. Dokazao si to već.

Jake, ne povodi se za recima, nego za delima. Pitaj nekog ozbiljnijeg, na primer, dedu nase Lilit Dep. Ama, pitaj i Bobana. On ce da garantuje za mene.

Ma verujem ja tebi, ali imaš ti zajebantskih momenata... ovo je jedan od njih.  

Quote from: "Ghoul"    

Time will tell...

A što se sad vas dvojica svađate?  

Quote from: "Cornelius"Jake, ne povodi se za recima, nego za delima. Pitaj nekog ozbiljnijeg, na primer, dedu nase Lilit Dep. Ama, pitaj i Bobana. On ce da garantuje za mene.

nemoguce da si i ti tih godina Kornelijuse?  

Nije.
Kornelijus je daleko drevniji.

Kaf, kaf, kaf... Dete moje, Lilit, tvoj deda i ja nismo baš sedeli u istoj klupi i nismo bili pelcovani od istih bolesti, ama sigurno smo se sretali u Skadarliji na ladjenom belom sa pokojnim Lazom Komarčićem. Joj, čim mislim na prošlost, odma me štreca u krstima.

odbijam da dalje ucestvujem u oftopikovanju (i tacca!) i odlazim da resavam teske zadatke: koliko moze putnik ako ide peske...

Quote from: "Harvester"A što se sad vas dvojica svađate?  

Zato što se primadone ljute kad im kažeš da su iste kao druge dive koje pljuju.  

Quote from: "Jake Chambers"

Quote from: "Harvester"A što se sad vas dvojica svađate?  

Zato što se primadone ljute kad im kažeš da su iste kao druge dive koje pljuju.  

oćeš reći: SKRAJNUTE DIVE!      

Quote from: "Jake Chambers"

Quote from: "Harvester"A što se sad vas dvojica svađate?  

Zato što se primadone ljute kad im kažeš da su iste kao druge dive koje pljuju.  

Apsolutno si, for once, u pravu!

Quote from: "Dr Kunac"

Quote from: "Jake Chambers"

Quote from: "Harvester"A što se sad vas dvojica svađate?  

Zato što se primadone ljute kad im kažeš da su iste kao druge dive koje pljuju.  

Apsolutno si, for once, u pravu!

...drugim rečima, zato što pogled u ogledalo, prepoznavanje vlastitih obrisa u odrazu drugih, ume da zaboli, baš, baš da zaboli, bili primadona/( skrajnuta) diva ili ne...

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...drugim rečima, zato što pogled u ogledalo, prepoznavanje vlastitih obrisa u odrazu drugih, ume da zaboli, baš, baš da zaboli, bili primadona/( skrajnuta) diva ili ne...

naravno, gde je kundžija, tu je odmah i njegov furundžija.      

...oh,why won't you finally grow up???

...da li iz straha da ne izgubis titulu(courtesy of Ivan Bevc!) "vodećeg niskog metroseksualca ili...???