Nekoliko kratkih priča...

[NGboo]

... nezaposlenog arhitekte koji voli da piše.

SCHWARZ!

Stari, zeleni autobus bio je skoro prazan. Tri tamnoputa majmuna u kariranim odelima sedela su na mestima rezervisanim za trudnice, pričajući nerazumljivim jezikom. Jedan dvoglavi petao zauzeo je sedište u zadnjem delu vozila, noseći tablu sa natpisom "Neo-avangardist." Iza vozača baburastog, pocrvenelog nosa stajala je mršava crnka bez pola desne ruke, držeći neupaljenu cigaretu između tankih, jedva vidljivih usana.
    Pošto ga je ova neobična družina zbunila, odlučio je da se smesti negde u sredini, ne bi li se od svih podjednako distancirao. Kada su, zatvarajući se, vrata zašištala, a truckanje otpočelo, pogledao je u plafon – čitavu površinu prekrivale su (trapavo naslikane) iskežene slonovske tintare. Učinilo mu se da će svakog časa oživeti i hipnotisati ga žutim očima ili zaraziti jezivim osmesima.
    "Imaš li vatre?" – dobaci mu ona prakljača.
    "Mislim da je pušenje ovde zabranjeno."
    "Pih! Pa šta ako jeste? Neće mi biti ni prvi ni poslednji put da kršim glupo pravilo."
    Pretvarao se da je ne čuje jer nije želeo da se razgovor nastavi. Ona je nešto opsovala, a potom se spontano istopila, na radost trojice primata, koji polizaše kašaste ostatke sa poda.
Sišao je nakon pet-šest stanica, ispred ružne, u sivo okrečene kućerine koja je pripadala opštinskom činovniku i njegovoj ljubavnici kokošje pameti. Osvrnuo se da proveri da li je još neki putnik izašao i spazio živinče koje je sada krasila naizgled preteća poruka:
    "Dolazi nam Satan-Suton."
    Pretpostavio je da će ga pernati čudak pratiti, te mu je odmah prišao i otkinuo obe glave. Međutim, u tren oka izrastoše nove, sa plavim krestama i svetlucavim kljunovima.
    "Baš si mi naivan. Ali hvala ti za osveženje."
    "Nema na čemu. I drugi put."
    "Zovem se Jakov. Piliće su mi pojele lisice. Od tada putujem sam, ali stalno nailazim na ljude kao što si ti."
    "Drago mi je. Ja sam svoje ime zaboravio, tako da me možeš zvati kako god hoćeš."
    "Dobro. Nek bude onda Jovan."
    Pružajući ruku u znak odobravanja, mladić se obradova poznanstvu sa misterioznim Jakovom. Ponudio je da ga časti pićem, a ovaj je prihvatio. Svratili su u obližnju kafanu, gde ih je dočekala debela i sisata gazdarica sa porcelanskom maskom koja joj je skrivala levu polovinu lica. Preporučila im je rakiju od brusnice i obojica se složiše da probaju. Piće je imalo sladunjav ukus i vrlo malo alkohola, pa se brzo opiše i zaspaše za stolom prekrivenim ručno izvezenim stolnjakom. Dobroćudna vlasnica nije imala srca da ih budi, a obojica usniše isti san.

***

Ispred zida od braon cigli igrala su se čupava deca. Najstarija među njima, riđa i pegava devojčica, nadgledala ih je sa bele i uglačane mermerne kocke, grizući poveliki struk praziluka i povremeno sopstvene nokte. Sa njene poderane haljinice visilo je nekoliko privezaka u obliku prasića. Oko rogljastog postolja mlađane ali silne nevaljalice vrtele su se biserne perle različitih prečnika. Čim bi se zaustavile, klinci su vrištali i bacali se na zemlju poput omađijanih.
    Nedaleko odatle džinovske muve zavalile su se u udobne fotelje, heklajući mrežu za lov na crvene miševe koji su ih neprestano obletali i cijukali Odu radosti. Kolevke sa njihovim jajima ljuljale su mehaničke gusenice. Nebo je bilo narandžasto, a u vazduhu se osećao miris zapaljenog drveta. Odjednom, sve je postalo crno. Čulo se meketanje jarića...

***

U cik prevrtljive zore ležali su na travnjaku okruženom narogušenim betonskim zgradurinama bez prozora. Pretpostavili su da ih je izneo osedeli konobar, grmalj debelih prstiju i spojenih obrva. Ustali su mamurni ali razdragani i oteturali se do najbližih vrata. Dok ih je otvarao, Jovanu se ukazala ćelava i krilata lepotica sa četvrtastom rupom na stomaku, koja ga je prizivala k sebi.
    "Hoćemo li?" – upita ga novi prijatelj.
    "Strpi se... Zar ne vidiš da uživam?"
    "Ma, šta će ti te halucinacije, unutra ih ima na pretek."
    "A otkud znaš?"
    Na ovo pitanje, petao mu samo mangupski namignu.
    Prošli su kroz dugačak hodnik ispresecan zastorima od pliša i obložen kitnjastim keramičkim pločicama, da bi se na kraju zaustavili u prostranoj sobi šarenih zidova, iz koje se silazilo u podrum. Tamo ih obljubiše zubate crv-devojke i iščupaše im teška, skamenjena srca.

POSLE KIŠE, DECA SE (NE) IGRAJU

Dok je posmatrao kako u pretesnu raku spuštaju crni kovčeg sa njegovim lešom, osetio je da mu se usne razvlače u širok osmeh, a zenice cakle od radosti. Držao je mirišljavi grumen zemlje u šaci i došlo mu je da ga proguta ili zavrljači nekom od prisutnih u lice, ali je uspeo da se obuzda, ne želeći da se obruka na sopstvenoj sahrani.
    Kada su ravnodušni gosti počeli da se razilaze, čuo se lavež razjarenih pasa u daljini. Na grani ogoljenog i mršavog drveta graktao je veliki gavran čije perje je imalo plavičast odsjaj. Žuta, ofucana mačka sedela je na velikom panju, zevajući i povremeno oblizujući levu šapu. Činilo se da nije zainteresovana za pticu, iako je delovala kao da danima nije omrsila brk. Hteo je da je povede kući i dobro napoji i nahrani, ali se setio da je alergičan na skoro sve što hoda četvoronoške. Prišao mu je jedan gojazni rođak, koga dugo nije video i rekao mu:
    "Glavu gore, dečače, tvoj život tek sada dobija smisao!"
    "Da... hvala." – procedio je tužno kroz zube, kao da mu ovaj izjavljuje saučešće.
    Debeljko ga je odmerio dugim prezrivim pogledom, a potom se pridružio ostalima koji su uveliko ulazili u ostarele i izljuskane automobile. Vladislav je opet bio sam i bilo mu je drago zbog toga. Odlučio je da se prošeta i pritom razmisli o novoj, ko zna kojoj smrti. Obližnji park je bio savršen za meditiranje, jer u njemu skoro nikada nije bilo prolaznika. Pokušavajući da razreši misteriju slabe posećenosti, došao je do zaključka da se ljudi verovatno plaše blizine groblja, žutih stabala glatke kore i ljubičastog lišća koje niti vene, niti opada.
    Trebalo mu je svega nekoliko minuta da stigne na to mesto svilene tišine. Po dolasku je spazio zgradu nalik nedavno srušenom muzeju i iznenadio se koliko su je brzo završili. Projektovao ju je poznati arhitekt sumnjivog morala i sa još dubioznijim saradnicima. Bila je prizemna i sva u staklu, a na izloge su njeni vlasnici navukli teške zavese boje trule višnje. Sa ulaznih, širom otvorenih vrata isijavala je plavičasta svetlost u pratnji zavodljivog ženskog kikota.
    Obično nije dozvoljavao radoznalosti da ga vodi, ali ga je kučka sada nadjačala i već u sledećem trenutku stajao je u dovratku, pomalo zbunjen prizorom koji mu se ukazao. Središte ogromne prostorije, podeljene mermernim stubovima, zauzimao je kavez zarđalih rešetaka unutar koga je preživao ogroman zlatan bik. Triput uvijene rogove i muda otekla do poda krasili su blistavi safiri. Čuvala su ga dva sveštenika u belim odorama i izgledalo je kao da su pod dejstvom nekakvih opijata, pošto su neprestano klimali tintarama gore-dole. U uglovima su, na udobnim naslonjačama, sedeli sredovečni muškarci, koje je odmah prepoznao, jer su se stalno pojavljivali na televiziji da bi držali duge govore ispunjene slatkim lažima. Oko njih su zavodljivo igrale obnažene silikonske lepotice, čija plastificirana koža nije imala nijedan mladež, a kamoli neki ozbiljniji beleg. I niko nije obraćao pažnju na njega. Poželeo je da lipšu, svi do poslednjeg, i u tom trenutku vreme oko njega stade. Odjednom, glave i udovi orgijaša odvojiše se od tela i obrušiše jedni na druge, sve dok od njih ne ostade crvena kaša.
    "Četir' konja za jednoga!" – dreknu ciganin koji je izlazio iz susedne ulice i Vladislav se trgnu. Videvši prodavca u dronjavoj odeći i njegove nejake životinje, beše mu žao, te mu ponudi novac koji je poispadao iz dubokih džepova osakaćenih elitista.
    "Njima više nije potreban. Uzmi sve i nosi... I daj nešto tim jadnim konjima da jedu, pocrkaće od gladi."
    Bez ustručavanja ovaj prihvati ponudu i, pokupivši novčanice rasute po podu, otide presrećan lako stečenim bogatstvom.
    "E, sad mogu ponovo da umrem!" – uskliknuo je mladić zadovoljno, a onda uzviknuo na sav glas iako je znao da ga niko neće čuti: "Od blata ćete da me pravite, ali je blato još dosadnije od mene!"
    Izvukao je očevu britvu iz otrcanog novčanika i po prvi put prerezao sebi vrat. Četrdeset dana kasnije, našla su ga deca na igralištu u južnom delu grada. Ležao je go u bari koja se zadržala posle kiše. Kroz ispucalu kožu na leđima nazirala su se čađava pera. Žabe su masovno napuštale reku, krekećući tužno, a polarni medvedi su se topili od sreće. Bezuba starica pokušavala je da sažvaće dinstanu krmenadlu, njena nevidljiva sestra heklala je stolnjak za njihov sto trinaesti rođendan, a tri novorođenčeta rodila su se sa zubima, sama otkinuvši pupčane vrpce i prste nervoznoj babici...

REKET OD KRISTALA
(TRA-LA-LA-LA)

"Žao mi je zbog crvenila u tvojim očima." – rekla je pre nego što je za sobom zatvorila vrata. Na rastancima neki ljudi ne znaju šta da kažu, a ostavljeni moraju da tragaju za tumačima. Obostrano nerazumevanje ume da pecka, ali, srećom, peckanje traje kratko (pod uslovom da su vam zaslađivači pri ruci). Ako pokušate da racionalizujete svoju situaciju, naći ćete se u blatu do kolena. Napadaće vas bahate zunzare sa obližnjeg smetilišta i dvodnevni leptiri-mutanti, sve dok ne okrenete novi list – žut i neispisan.
    Sa druge strane prazne 'artije migolje se reči koje tek treba da se rode. Sitne su vazdušaste, a ostale (valjda) nisu. I to mu dođe kao prosta računica sa pogrešnim rezultatom. Tada nastaje panika, a ona ima običaj da izaziva halucinacije i nesanicu. Ili je obrnuto? Kako god bilo, nema vam spasa. Osuđeni na propast, tumarate lavirintom uskih hodnika i čim stignete do cilja, on isplazi jezik i pomeri se X koraka ulevo. Bezobrazluk! Taman pomislite da gore ne može da bude i počinje da pada kiša. Pljušti li pljušti, i grmi i seva, iako niste naručili prilog. Suncu izmamite osmeh na jedvite jade i pritom saznajete da je štrbo poput stogodišnje babe. Veštačku vilicu nema gde da čuva, pa stalno izbegava posetu stomatologu...
    Po izlasku iz ludačke košulje koju ste sami sebi skrojili (i nekako navukli), odlučujete da se popnete na brdo, i to ne bilo koje. U obzir dolazi samo ono pod kojim su pohranjene lobanje mučenika, a nad kojim se nebo ne prenemaže i ne soli ničiju pamet. Vrh mu je zatupast i obrastao u krupne ljubičice. Najkrupnije koje ste ikada videli! Ošamućeni njihovim opojnim mirisom, zamišljate vrbu na kojoj raste grožđe i, iza drveta, đavoljeg dvojnika koji se olakšava. Prilazite oprezno (kao što biste prišli i običnom poserku) i nudite mu cigaretu. A on bulji neko vreme, pa se ljubazno zahvali i odbije pošto se odvikava od pušenja i žena mu je trudna.
    Potom silazite zavojitim stepeništem u memljivu tamnicu i srećete obezglavljenu trudnicu pored priručne giljotine. Dodajući joj prvu glavu iz obližnje korpe, pitate je zašto im je dozvolila da je pogube. Nekoliko trenutaka ćutke vas posmatra, a onda progovara:
    "Zato."
    "Kakav je to odgovor?" – čudite se bezrazložno.
    "Nikakav." – rugajući se vašoj izgubljenosti, skače ka čađavom plafonu i iz utrobe joj izlazi kavez sa klackalicom. Prilikom pada na kameni pod, otvaraju se vratanca i ka slobodi grabi mermerna ptičica. Leteći prema lažnom otvoru, udara u nevidljivu barijeru i nestaje. Njena žrtva, međutim, nije uzaludna.
    Zovu vas nepregledni pašnjaci i blejanje rasnih ovaca, koje je neobrazovani čobanin izveo još u nedelju, a već je sreda i trebalo bi da se posti. Kad legnete na meku travu, oblaci menjaju oblike i podsećaju na ratnike. Rađa se (ko zna koja) Danica, spremna da preuzme ulogu vodiča. Nedaleko od mesta u kome ste proveli detinjstvo okupljaju se buržuji da bi se divili kristalnom reketu. Tu beskorisnu informaciju prenosi vam zečica trojeručica.
    "Nisam ni ja neka cvećka..." – branite se, "... ali me za njihova interesovanja baš zabole dupe."
    Utrnula zadnjica posledica je lošeg položaja pri sedenju.

ŽUTA TRAGIKOMEDIJA U KOCKI ŠEĆERA

Tokom protekle noći, ruže su dobile zube i dobro izujedale grupicu slučajnih prolaznika. Jadni ljudi nisu mogli ništa da učine, jer je na tablama postavljenim u svim uglovima aleje pisalo:

ZABRANJENO BACANJE SMEĆA,
GAŽENJE TRAVE I BRANJE CVEĆA!

Na devojčicu koju je baba pokušala da sakrije ispod kaputa, okomila se krvoločna puzavica i malo je falilo da joj iskopa desno oko. Srećom, uspela je samo da se dočepa drške uveliko rasklimanih naočara. Hitna pomoć je brzo intervenisala, a radnici komunalnog preduzeća dobili su dozvolu da potruju i poseku podivljale biljčetine. Nebo je bilo bleđe nego inače, a mesec se zakleo da više nikad neće popiti ni kap alkohola.
    U kućici koja se nalazi na stotinak metara od mesta nezgode, novorođeni blizanci sanjali su embrionske snove. Pre spavanja otac ih je nahranio mlekom u prahu, pošto ga je žena i maćeha njegove dece napustila zbog karijere folk pevačice. Žedan skandala, menadžer ju je u dvorištu svoje majke ubio sekirom kojom je cepao drva za ogrev i klao kokoške. Usled nedostatka dokaza bio je pušten na slobodu.
    Sa trinaestog sprata bespravno izgrađenog solitera, nedaleko od doma jednoipostrukog udovca, bacila se suvonjava studentkinja arhitekture, saznavši da je dečko vara sa koleginicom koju nije mogla da podnese i koja je preko veze osvojila prvu nagradu na konkursu za idejno rešenje socijalnih stanova. Kroz zagušljiv vazduh tonula je mnogo duže nego što je očekivala, pa joj je proradila mašta i videla je sedam jarića sa osinjim krilcima koji su meketali tako slatko, da se umalo nije otopila. Poručili su joj da izdrži još nekoliko minuta, jer je predstava tek počela.
    Golu Crvenkapu jurio je mladi, napaljeni vukodlak oko starog hrasta. Jedva ju je stigao, ali mu se isplatilo. Snežana je odlučila da ne ispljune komad jabuke i zauvek trune u staklenom kovčegu, kada joj se u lažnoj smrti ukazao lik ružnjikavog princa. Izljubio ju je uzduž i popreko, drmusao sam, pa onda i zajedno s patuljcima i u usta joj gurao prste masne od jagnjetine, ali sve je bilo uzalud. Tvrdoglavost crnokose princeze bila je nepopustljiva. Uspavanu lepoticu silovalo je dvanaest nekrofila, a tri medveda gostila su se rebarcima Ivice i Marice, na koje su naišli jureći drsku Zlatokosu. Usamljeni div lio je gorke suze, kojima je zlatousti mačak napunio bazen, nameravajući da se u njemu utopi i pritom zaboravljajući da mu čizme nisu ukrali, već da ih je odneo senilnom obućaru. Iskoristivši to što pripada ugroženoj vrsti, Mala Sirena se zaposlila u velegradskom akvarijumu, gde su radoznali posetioci mogli da je vide u periodu od jedanaest do devetnaest časova. Palčicu su krastače neosnovano kaznile zbog skrnavljenja lista lokvanja njihovog cara, pa je morala da ga očisti abrazivnim sredstvima koji su štetili njenoj baršunastoj koži...
    Pri udarcu o beton, nesuđenoj inženjerki prosuo se mozak, a iz sive mase na ulicu otkotrljala se jedna kocka šećera. Mravi prirediše gozbu i pozvaše puževe u goste. Međutim, u poslednje vreme mekušci izbegavaju slatkiše.

[Savajat Erp]

Човече, где баш сад кад су сви у фази ишчитавања прича са радионице и контемплирања о истима? Мада, наћиће се покоји манијак и ово да прегледа....

[Karl Rosman]

"Pokoji"? Pih... 
Elem, svidja mi se kako "nezaposleni arhitekta" razmislja.  Sto se zanatskog dela tice, o tome ce vec neko od radionicara.

[Savajat Erp]

Јбг, ја опет полазим од себе и мислим да су сви као ја...а оно... Тек сам прочитао 5 прича из радионице, па ето 

[Karl Rosman]

Vazi... A to te ne sprecava da svesno i namerno umanjujes broj manijaka na ovom forumu? Je l' da? Je l' da? 

[Savajat Erp]

Не спречава ме, couse I....am a Lifesaver! Може и Lightsaber, како коме одговара.  Хм, нешто ми говори да ова температура лоше утиче на мене...

[Plut]

Pročitala prvu. Ok, razmišljaš poremećeno, ali ja ovde osim nabacivanja slika ništa drugo nisam videla. Gde je tu priča?

[Josephine]

Eh, poremećeno... Treba samo da stilizuje slike iz glave. Nemoj obeshrabrivati čoveka na startu. 


Ovaj je vodolija, ili je negde, u horoskopu, ima.

[Plut]

Pa nije to bilo negativno, aman. Al' priču i dalje ne vidim, osim da onaj tip luta i sreće raznorazna stvorenja.

[Josephine]

Al' priču i dalje ne vidim, osim da onaj tip luta i sreće raznorazna stvorenja.

Moguće, nisam dočitala. 

[Karl Rosman]

Al' priču i dalje ne vidim, osim da onaj tip luta i sreće raznorazna stvorenja.

Upravo tako! U tome lezi genijalnost ovog Lovkraft-srece-Bukovskog-u-predskolskoj izvodjaca pisanih radova! 

[Milosh]

Ako vam se ovo svidelo, potražite priču istog autora u prošlom Emitoru i sačekajte jednu zbirku koja će uskoro.

[Josephine]

Kog autora?

[Karl Rosman]

Ako vam se ovo svidelo, potražite priču istog autora u prošlom Emitoru i sačekajte jednu zbirku koja će uskoro.

Fo' real? 

[pokojni Steva]

Ako vam se ovo svidelo, potražite priču istog autora u prošlom Emitoru i sačekajte jednu zbirku koja će uskoro.

Nimalo. A očito je da arhitekta nije glup.

[Josephine]

Sad moram da pročitam.

[angel011]

Pa nije to bilo negativno, aman. Al' priču i dalje ne vidim, osim da onaj tip luta i sreće raznorazna stvorenja.

I na kraju njemu i petlu-prijatelju stvorenja iščupaju srca.


Izvinjavam se na spojleru.


Ima neki početak, sredinu i kraj, samo što ovakvo pisanje nije my cup of tea.

[scallop]

Piješ li ti čaj uopšte?

[angel011]

Piješ li ti čaj uopšte?

U velikim količinama. 

[Josephine]

Uspostavlja i drži visok ritam i dinamiku, a prepuno je (običnih) prideva. Ovo su više postmodernističke slike, nego priče, jer u njima ima ređanja slika i ima neke radnje, ali ona, usled ređanja slika i prideva, biva zagušena.

Meni se veoma dopadaju slike koje pisac stvara, ali su preopterećene (i opet:običnim, beznačajnim!) pridevima. Radnja je rastrzana na malom prostoru. Previše sabijeno, ne diše.

Pridevi mi ovde ne smetaju iz razloga iz kog mi uobičajeno smetaju, već zato što često nemaju nikakvu ulogu. Recimo ovde:

a tri novorođenčeta rodila su se sa zubima, sama otkinuvši pupčane vrpce i prste nervoznoj babici...

Ništa mi ne znači ovaj opis neke tamo babice. Opterećuje tekst, opterećuje moju dobru volju da priču čitam, i ostavlja utisak "pumpanja" teksta.

Ja ovde vidim originalan talenat. Šteta što samog sebe guši sabijanjem na malom prostoru. Pre svega svešću o originalnosti.

[scallop]

Ako ne pukne, pumpanje je OK.

[Josephine]

Što se mene tiče - puklo je. Jedva dočitah dva komada. :)

[vimen]

Što se mene tiče, nije ni stiglo da se naduje. Nema tu ničega poremećenog, ovo je samo niz nasumično nabacanih slika. Vidiš ovo je poremećeno:

https://picasaweb.google.com/112903412228597938783/GoyaYLucientesFranciscoDe#5347396965624262994

https://picasaweb.google.com/112903412228597938783/GoyaYLucientesFranciscoDe#5347396979621636370

https://picasaweb.google.com/112903412228597938783/GoyaYLucientesFranciscoDe#5347396991913163218

Tome dodajmo da su te slike satira na tadašnju političku scenu u Španiji i dobijamo i novu dubinu i dimenziju pored unutrašnjeg sklada koji postoji i bez socijalnog konteksta. Sad, ja možda nisam razumeo prvu priču (samo nju sam pročitao), ali ako je to ono što nagađam da jeste (random character generation), onda se šupljini dodaje i odbojna pretencioznost.

[Mme Chauchat]

A ako ja sad kažem da je nadrealizam bio popularan tamo negde pre osamdeset, devedeset godina, i da mi se ni priča iz Emitora nije svidela, i da je Nemanja Mitrović ovo radio nesravnjeno bolje dok nije pukao (da li su zato tu Jovan i Jakov?), i da čak i automatsko pisanje može da se stilski dotera tj. da ovde vidim neke jezičke rupe maskirane zaumnim slikama, opet će me proglasiti nadrndanom.

[NGboo]

Elem, svidja mi se kako "nezaposleni arhitekta" razmislja.  Sto se zanatskog dela tice, o tome ce vec neko od radionicara.

Hvala! 

Ovaj je vodolija, ili je negde, u horoskopu, ima.

Blizanac. 

A ako ja sad kažem da je nadrealizam bio popularan tamo negde pre osamdeset, devedeset godina, i da mi se ni priča iz Emitora nije svidela, i da je Nemanja Mitrović ovo radio nesravnjeno bolje dok nije pukao (da li su zato tu Jovan i Jakov?), i da čak i automatsko pisanje može da se stilski dotera tj. da ovde vidim neke jezičke rupe maskirane zaumnim slikama, opet će me proglasiti nadrndanom.

Dela nadrealizma me najviše inspirišu i tu pre svega mislim na Dalijevo slikarstvo i filmove koji bi se delimično ili u potpunosti mogli okarakterisati kao nadrealni (M. Deren, Luis Buñuel, A. Jodorowsky, S. Terayama, D. Lynch, Mamoru Oshii, T. Gilliam, Satoshi Kon itd, da ne preteram u nabrajanju).
Iskreno, ne znam ko je Nemanja Mitrović. 
I nemam nameru da ikoga proglasim nadrndanim. Taman posla. 

Hvala i ostalima na komentarima. Daju mi snagu da nastavim da tonem još dublje u apsurd, apstrakciju, fantazmagoriju... 

Što se priče iz Emitora tiče, u pitanju je Kentaur (by Nikola Gocić).

[Mme Chauchat]

Iskreno, ne znam ko je Nemanja Mitrović. 
I nemam nameru da ikoga proglasim nadrndanim. Taman posla. 

Hvala.    Ali onda, obavezno čitaj Mitrovića, dopašće ti se, samo nađi nešto što je objavljivao do 1990. (mogu i stvari iz kasnijih odabira za taj period, Scenario za san ili Izabrane priče) jer posle... nije valjalo, odnosno ne valja.

[Josephine]

Ah, blizanci su veoma inteligentni. Šteta što se drže na površini.

[NGboo]

@ Jevtropijevićka
Hvala na preporuci. Potrudiću se da pronađem njegove priče.

@ D.
... i što su, izgleda, malo uobraženi, naročito ako se navuku na pretencioznu umetnost.

[Josephine]

Nisam rekla da je pretenciozno. Rekla sam da je tekst zagušen slikama, sabijen. Ja volim nadrealizam, postmodernizam i sl. No, ovolika količina prideva koji ne ostavljaju nikakav utisak, predstavljaju šum u onim slikama gde pridevi funkcionišu.

:)

[NGboo]

^ Da tih prideva nema, onda bih ja osećao da tu nešto fali i bio bih nezadovoljan konačnim rezultatom.

[Josephine]

Pa ako si zadovoljan konačnim rezultatom, što si priče postovao ovde?

[mac]

Da bi i nas usrećio, naravno. Možda smatra da greške ako ih i ima treba tražiti na drugom mestu, ali svako ima pravo da smatra šta mu se smatra.

[NGboo]

Pa ako si zadovoljan konačnim rezultatom, što si priče postovao ovde?

Da vidim kakve će reakcije one izazvati kod ljudi koje ne poznajem.

[mac]

Reakcija osobe koju ne poznaješ vredi kao reakcije pet osoba koje poznaješ, jer osoba koju poznaješ uvek okleva da ti kaže šta stvarno, stvarno, misli o nečemu u čemu si emocionalno investiran.

[Josephine]

Reakcija osobe koju ne poznaješ vredi kao reakcije pet osoba koje poznaješ, jer osoba koju poznaješ uvek okleva da ti kaže šta stvarno, stvarno, misli o nečemu u čemu si emocionalno investiran.

Auh. Onda ja živim na pogrešnoj planeti. Dobro pa imam prijatelje...