Radmila Satarić - Tajna ljubav (2004)

[Mica Milovanovic]

Da je kojim slučajem roman Tajna ljubav Radmile Satarić napisan pre nego što se uopšte pojavila ideja o technei onta, veštačkim bićima, verovatno bi se moglo govoriti o romanu-bajci; ovako, može da se govori o naučno-fantastičnom romanu. Pa i tu treba biti oprezan. Jer, ima jedno mesto u romanu na kome se, u izvesnom smislu, na autoreferencijalan način raspravlja o fiktivnom i stvarom, a to mesto je ova sintagma: nestvarno stvaran. I ceo roman kao da počiva na njoj, kao na kakvom izvoru, arche-u iz koga sve proizilazi i sve se vraća.


...


Tako su, na primer, Mario i Dona stvarna bića, ali su ona ipak u technei onta, jer su veštačka, jer su stvorena laboratorijskim zahvatom u samu ćeliju i darovani gen, u cilju stvaranja idealnog bića. A to je uzrok što se ova bića ponašaju u skladu sa merom izmenjenosti u odnosu na ostala ljudska bića.


itd. itd.
Recenzija prof. dr Nikola Strajnić
(inače, profesor svetske i komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu)

[zakk]

U zdravom telu, zdrav duh?