Put u Zonu

[klem]

Ušao sam u noćni voz za Zonu. Prolazio sam hodnikom i tražio mesto da sednem. Bilo je jedno prazno mesto pored neke babe koja je šila džemper svojim rukama, nije me gledala, a ja nisam hteo da je gledam, pa sam seo i ćutao. Gledao sam kroz prozor. Na peronu su ljudi stajali i čekali neke vozove, negde su hteli ići. Prolazili su železnički radnici, nosili su velike torbe, a ispod mene je neki čovek udarao u točak voza. Bilo je maglovito tog jutra i kiša je mokrila stubove oronule železničke stanice, u kojoj su neki klošari sedeli i pili pivo. Rano jutro, 5 sati. Voz kreće polako, ostavlja za sobom ovaj predeo i putuje svojim putem, po pruzi, kroz grmlje i šiblje, drveće i smeće. Gledam kroz prozor, vidim zelenilo, potoke, planine, sve lepo, onda voz skreće i ulazi u drugu traku, ulazi u tunel u obliku ljudskog trupla. Sada je sve crno, a na prozoru se vide lica nekih ljudi, pale se i gase, ne znam ko je to, pa ustajem i odlazim u hodnik da zapalim pljugu. Na kraju hodnika stoji neka devojka, i ona puši cigaru. Pogledam je i pridjem joj.
-Ćao. Gde putuješ?-pitam je.
-U Zonu, odgovara mi. Ima velike oči i crne usne, plavu kosu i lepo lice.
-Svi idemo tamo, valjda.
-Da, ovo je voz za Zonu.
Pušim moju cigaretu i gledam kroz prozor u crnilo. Vetar duva u moje lice, mrsi mi kosu, a dim od cigarete leti brzo. Bacam cigaru i vraćam se u moj kupe. Tamo više nema nikoga, ona baba je nestala. Sedam i gledam kroz prozor. U kupe ulazi jedan čovek sa torbom. Ima brke i naočare, nosi lepo odelo i kravatu, lici na nekog službenika. Seda naspram mene i stavlja svoju torbu na grudi. Deluje nadmeno.
-Dobar dan, kažem mu. Vi ste trgovački putnik?
-Da, jesam, odgovara mi nehajno, otvara torbu i gleda neke papire u njoj. Potom ulazi neka žena u kupe, ali shvata da je pogrešila, pa izlazi. I tako sedim ja sa tim čovekom u kupeu, nije mi prijatno baš, volim biti sam. On ubrzo odlazi, otvara prozor kupea i skače iz voza u tunel. Već smo dugo u tunelu. Ona devojka iz hodnika mi ulazi u kupe i seda mi u krilo. Mazi mi lice i grudi, trlja mi kurac preko pantalona. Skinem joj majicu i sisam njene sise, ona mi ga drka, legne na mene i počne mi jahati kurac. Svršim u njenu pičku i ona odlazi iz kupea. Konačno, tunel je nestao, ponovo smo na otvorenom. Kroz prozor vidim zapaljene njive i sela, sve gori, ljudi se muvaju okolo sa puškama u rukama, a neki tip hoda i skida jednog po jednog svojim mitraljezom. Očito je u pitanju neki sukob. Čuje se elektronski glas žene najavljivača:
-Pristigli smo u Zonu. Molim putnike da se pripreme.
Ustajem i izlazim iz kupea, oprezno koračam hodnikom i spuštam se stepenicama napolje. Tu me dočekuje mali čovek jezivog izgleda, sa kapom na glavi. Kaže da je on moj vodič. Idem sa njim i gledam ga u ledja. Vodi me u jednu kuću kafanicu, tu odsedam i spremim se za spavanje. Ujutru se budim. Neko kuca na moja vrata. Otvaram i vidim čoveka u uniformi, nekog vojnika ili šta već.
-Vi ste gospodin Gec?
-Da.
-Potrebni ste nam zbog pisanja propagandnih članaka protiv neželjenih ljudi. Imate talenat. Pođite sa mnom.
Odveo me je u neku kancelariju, stavio mi mašinu za pisanje, puno cigareta i kafe, i neke papire i materijale. Gledao sam lica tih ljudi na slikama, svi će oni biti spaljeni, sad shvatam. Ne znam da li je ovo ispravno što radim, ali mi treba zaposlenje. Počinjem da smišljam anti-crnačke pamflete i manipulatorske mehanizme. Gledam lica tih ljudi, tako su ogavna, lišena duha, životinjska, pokvarena. Pišem malo i odlazim da istražim ovu zgradu. Ima neka mrtvačnica tu, ulazim unutra i vidim mrtvozornika, sedi pored stola sa mrtvacem.
-Ćao.
-Ćao.
Približavam se mrtvom telu, u pitanju je jedan crni dečak, rasporenog trbuha i iskidanog lica. Kurac mu je isečen, pa mu je samo ostala crna rupa i jaja ispod.
U tom času ulaze vojnici i donose male dečake crne puti. Za njim ide i doktor, ubrizgava im amonijak u grudi velikom injekcijom, oni se grče i polako vidim kako se život gubi iz njihovih očiju, stoje tako kao zombiji, a vojnici ih maze i ljube, jedan mu prilazi sa leđa i jebe ga u dupe. Posle ga izlože jakom hladnoćom i noge mu se lome u komadiće leda, pa dečak pada. Spremaju ga u sanduk i spaljuju ga u pećnici. Onda dolaze ljudi sumnjivog izgleda, opisuju krug oko sklupčanih kostiju mrtvog dečaka i bajaju nešto. Vraćam se u moju kancelariju i iz ormarića vadim bočicu morfijuma. Popijem ga malo i zavalim se u fotelju, dremajući. U kancelariju ulazi debela žena samo u crnim uskim gaćama, na sisama su joj okačene neke kuke, a po rukama i nogama joj vise igle i kocni, šeta oko mene i širi svoje noge, iz njene pičke izlaze stržibube i počinju šetati po mojoj koži. Ja ih pokušavam strgnuti sa mene, ali me privlači ta ogavna žena, želim je jebati, pa idem sa njom u prljavi wc i tamo je jebem. To je neka opaka kurva. Poziva me večeras u njenu kuću. Odlazim tamo. Unutra se nalaze puno ljudi isukanih kurčeva, nekoliko pasa, i nekoliko žena sa svojim ćerkama i braćom. Jebemo se naizmenično i pijemo opijum. Klečim na nogama i guzim se a jedan po jedan muškarac ulazi u moje dupe i razvaljuje me kurčinom, davi me rukama i svršava mi u dupe. Mnogo su lepi ti kršni momci, zlatnog tena, mišićavi, kao panteri. Posle nekoliko časova teškog jebanja, odlazim umoran u svoju kancelariju, vadim malo morfijuma i ušmrkavam ga, i zaspim u svojoj fotelji. Posle mi dolazi ponovo debela žena, stavila je masku đavola na lice, njen stomak je baš veliki, kaže mi:
-Trudna sam. Porodiću.
Baci se na moj sto i počne da stenje. Iz njene pičke izlazi malo dete, ja ga primam u ruke, a onda mi ga ona preotme i baca kroz prozor. Odlazi bez reči. Sedam ponovo za stolicu i palim svoju cigaretu. Kroz rešetku ventilacije izlazi mačka, seda mi u krilo, a ja je stisnem rukama i pomazim malo. Ustajem i izlazim napolje malo, da udahnem sveži vazduh. Po ulicama šepaju bogalji i prosjaci, bolesnici i sadisti, ja ih izbegavam i ulazim u tramvaj. Tramvaj putuje puno, duga mu je trasa, sedim tu do kraja...sanjam debelu ženu, na licu joj nazlikana zlatna zvezda i lav sa zmijom oko grive, smeši mi se i igra oko stola, pijana i luda, iz sisa joj izlaze debele zmije i bljuju vatru oko njenog mesnatog tela...dolazim do zadnje stanice, vozač tramvaja mi govori da izađem, ja izlazim, to je neka okretnica okružena šumama i kućicama,  šetam tuda malo po reci i gledam u nju, plutaju čamci u daljini, zamišljen, kao da nisam tu, nešto me vuče ka njoj...duva vetar, drveća se njišu i šalju mi miris cveća, tako je lepo crno more ispod velikih šuma, neko religiozno osećanje, šetam po stazi i vidim kako počinje sneg da pada, ljudi sede na klupama i gledaju u more, liče na kosture, smeju se a neki i ćute, drveća su okićena svetiljkama oko kruga, idem natrag i u mojoj kancelariji vidim ženu. To je moja prijateljica iz Mendorga.
-Otkud ti ovde?
-Ne daju mi da odem.
-Hoćeš da popiješ nešto?
-Ne, hvala, idem sad.
Otišla je i zalupila vrata za sobom. Ostajem sam ovde, gledam kroz prozor, nebo je lepo, spuštam pogled dole i vidim ulicu, mokru od kiše, prolaze automobili, svetla se gase i pale, reflektori, semafori, trube, zvukovi...zatvaram prozor i slušam tišinu moje sobe, hvata me neka melankolija. Gasim svetlo i legnem u krevet.

[Kimura]

  u svakom pogledu.

[scallop]

Tako ti i treba.

[Kimura]

Tako ti i treba.

Ne znam šta mi bi da pročitam, neću više.

[scallop]

Gledam šta se postavlja i znam da je Radionica bolja. Napiši jednu standardnu, okači je, pa da raspravljamo.

[Kimura]

6000 karaktera ili dužu?

[betidejvis]

 

[scallop]

6000 karaktera ili dužu?

Ili 6Kk ili Tabak - 25 - 30 Kk.

[Jake Chambers]

Zanimljivo, mada malo prenatrpano kurčevima naizgled besmisleno.

Bilo bi lepo da autor ume (ili možda namerno to ne radi) da koristi povratne zamenice, a i da pogodi lica u glagolima i poneki promašen padež.
Jesam li ja jedina budala koja voli da čita pismeno napisane priče?

[M.M]

Imenjače, svaka ti čast. Ja sam odustao posle ovog: "koja je šila džemper svojim rukama," 

[SuperSynthetic]

Srpski film. Post moderna. Cemu? Nisam fan. Ne bih ovakvu sliku u kuci. Mada udara. Baca u bedak.




 

[Meho Krljic]

Imenjače, svaka ti čast. Ja sam odustao posle ovog: "koja je šila džemper svojim rukama," 

I ja. A mogao sam i ranije. Slabo ovo pismeno.

[scallop]

Danas svi pišu i svi brane svoj stil.

[Meho Krljic]

Pa, za to smo se i borili. Ali to ne treba da znači da ćemo mi sve da čitamo i da će sve što pročitamo da nam se dopadne.

[Džek]

Ovo mi lici na neki opak san koji bi mogao da bude interesantan da je napisan pismenije i da je data neka nit za tumacenje simbolike, pod uslovom da je autor svestan iste. Citaoci nisu psihijatri, a nisu ni glupi. Znaju da covek pusi svoju cigaru, ne treba naglasavati cija je, i da babac strika svojim rukama, nece valjda tudjim.

Nije mi bilo tesko, uprkos svemu, da procitam tekst, verovatno zato sto me drzala nepovezana dinamika, u kojoj sam trazio spomenutu nit, a koju nisam nasao.   

[scallop]

Ja nisam. Evo i Džek lupeta koješta, kao da se iz te priče da nešto izvući. Mogu samo da se izvuku uši potpuno nepismenog pisca.

[Mme Chauchat]

Ok, tek da javim da je autor počeo da šalje PM-ove (za sada neutralno besmislene) pa sad idem da vidim može li to da se blokira.

[Jake Chambers]

Može ako ga staviš na ignore.

[Mme Chauchat]

Hvala, stavila na ignore, valjda će pomoći.

[scallop]

Hvala, stavila na ignore, valjda će pomoći.

Teško je biti autoritet za pisanje.

[angel011]

Ok, tek da javim da je autor počeo da šalje PM-ove (za sada neutralno besmislene) pa sad idem da vidim može li to da se blokira.

I tebi?

[scallop]

Angel, sad smo joj dunuli na ignore.

[hidden]

Pfffffffff....u mom inboxu ni mukajeta.

Pa šta je sad ovo...građanin sagite drugog reda?

[Mme Chauchat]

Ok, tek da javim da je autor počeo da šalje PM-ove (za sada neutralno besmislene) pa sad idem da vidim može li to da se blokira.

I tebi?

I meni. :/


@Scallop: Nije smešno.

[scallop]

Meni jeste. Ja sam prilično vedra osoba.

[klem]

je li zabranjeno slanje privatnih poruka članovima ovog foruma? ako je zabranjeno, onda se ja izvinjavam zbog slanja privatne poruke jevtropetroćićevskoj, i neću više slati poruke dotičnoj osobi.

[Agota]

Ok, tek da javim da je autor počeo da šalje PM-ove (za sada neutralno besmislene) pa sad idem da vidim može li to da se blokira.

+ 1

[ALEKSIJE D.]

Ovaj, zar smo meni ovo liči na prepričavanje epizode Dilan Doga "Povratak u zonu sumraka"? Onivsilni kosturi, ta idi- mi -dođi košmar atmosfera, naracija "sad ću ve šokiram" itd?
Izgleda.
Nadrealizam volim, ali kod Daviča.

[SuperSynthetic]

Ma nije frka to sto salje PM. Bice interesantno kad pocne da salje u PM.

[ALEKSIJE D.]

I ju! Zar i to ima? Zar među nama, vrlim sinovima i kćerima svih muza i ostalih izmuzenih boginja, ima nekulturnih? Nemoj me razoČaravati i ljuljati čvrsto usađeno poverenje u humanost čovečije.