Марко Перковић Тхомпсон је Србин!!!

[Alexdelarge]

INTERVJU: BOŽIDAR KLJAJEVIĆ   
Četiri decenije izučavanja srpskih rodoslova

Etnolog i istoričar priča o svom radu na temelju metoda Jovana Cvijića, sudbini ruke Svetog Save, Ruđeru Boškoviću, Marku Perkoviću Tompsonu, Oliveru Dragojeviću, hrabroj Anđeliji Kosorić...

Božidar Kljajević, etnolog, istoričar, geograf i književnik, objavio je dvanaestu knjigu. Posle prošlogodišnje, ,,Potomci Nemanjića u srpskom rodu" sad je izdao ,,Stare srpske plemićke porodice u Hercegovini". I ova otkriva niz tajni i ima, kaže Kljajević, ,,zadatak da vrati srpski ponos koji je izgubljen u određenim teškim vremenima".

Rođen je 6. januara 1953. u Kosanici kod Pljevalja. Bio je profesor u valjevskom kraju, Zemunu i Beogradu. Član je Udruženja književnika Srbije.

Živi u Zemunu. U braku s Ružicom, profesorom, ima dva sina, inženjere: Ljubodraga (30) i Predraga (26).

Od kad sastavljate rodoslove?

Poreklom srpskih porodica bavim se 39 godina, još od studija na grupi za istoriju i geografiju, a sve na temelju metoda i radova velikana srpske nauke, akademika i profesora Jovana Cvijića i njegovih sledbenika. Tako nije ostala tajna porekla srpskih velikana: Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina, Ruđera Boškovića...

Odakle je Ruđer Bošković?

Njegov otac Srbin Nikola, trgovac, živeo je u okolini Trebinja. Slavio je Svetog Đurđa. Otišao je u Dubrovnik i prihvatio katoličku veru da bi, zbog trgovine, mogao da ide, nesmetano, u Italiju. Na jednom od tih putovanja se zaljubio u Italijanku Paulu Batera i oženio se. U tom braku rođen je Ruđer, koji je dobio ime po ujaku. Ruđer je bio istaknuti profesor matematike i astronomije, a njegov otac se posebno pamti po velikom delu.

Šta je to učinio Nikola, Ruđerov otac?

U vreme kad je goreo manastir Mileševa, krajem 17. veka, Nikola je svojim zlatom kupio od Turaka zlatni krst i srebrnu kutiju u kojoj je bila ruka Svetoga Save. To je predao Pravoslavnoj crkvi. Ruka Svetog Save, posle vekovnih putovanja sad se opet nalazi u manastiru Mileševi.

Zašto Hrvati svojataju Ruđera?

Samo zbog prelaska njegovog oca Nikole u katoličku veru. Ali to, kad je o Balkanu reč, nije važno, jer s ovog prostora, uprkos vladavini tri vere: pravoslavnoj, katoličkoj i muslimanskoj – svi narodi su isti. Oni su razdvojeni sticajem okolnosti i, uglavnom, po želji silnika koji su dolazili na ove prostore. I tako smo postali udaljeni narodi bez ikakvih potreba. Za ovo imam primere po kojima su veliki Hrvati, čak nacionalisti, ustvari ljudi srpskog porekla.

Koji su to ljudi?

Na primer, to je hrvatski pevač nacionalističkih, pa i ustaških pesama, Marko Perković Tompson čija porodica vuče poreklo iz istočne Hercegovine, iz stare srpske porodice. Na toj listi Hrvata srpskog porekla, iz starih srpskih porodica, iz istočne Hercegovine, su i predsednik Dinama iz Zagreba Zdravko Mamić i splitski pevač Oliver Dragojević.

Da li Mamić to zna...

Ako želi da proveri poreklo svoje porodice to može uvek da učini. Doduše, Mamić je nedavno, koliko sam čuo, o temi ,,Srba u Hrvatskoj" imao problem zbog svog stava da hrvatski ministar Željko Jovanović ,,ima krvna zrnca koja pretežu na onu stranu koja mrzi sve hrvatsko". Što znači da Mamić ne zna ili ne želi da zna sve o svom poreklu.

... a Dragojević?

On se posle devedesetih zarekao da ,,njegova noga nikad neće da kroči u Srbiju". Ali, o svom poreklu on je, po pisanju novinara sa obe strane granice, rekao: ,,Odakle ću znati kog porekla mi je prezime. Mi, Dragojevići, nastali smo iz sedam porodica. Ali nemam problem čak i da je poreklo mog prezimena srpsko." I u pravu je. Jer, etnološka je činjenica da je na Balkanu čak dolazilo do velikih seoba državnih razmera.

Gde na primer?

Evo u mojoj Crnoj Gori. Nepobitna je činjenica da se u stvaranju države Crne Gore nije vodilo računa ko su, šta su i odakle su narodi koji su se tu, u tom trenutku, zatekli. Ne može u Crnoj Gori mnogo bratstava da se podiči kako su oni tu starosedeoci. Jer, mnoge porodice su došle sa strane.

Šta je bilo sa starim crnogorskim porodicama?

Iselile su se. Najviše ih je otišlo u Banat. To je, uslovno rečeno, neka naša tragedija pri stvaranju država na Balkanu. Od Makedonije do Slovenije. U tim selidbama menjane su navike, pa i naravi ljudi.

Šta znate o naravima Srba?

Time se Jovan Cvijić posebno bavio. Svaka borba između dobra i zla, to jest soja i nesoja je večita. Sve do pred Drugi svetski rat u srpskom narodu je vladao stav da ispred junaštva ili svakog drugog uspeha stoji prvo ime domovine, porodice, roda, pa tek onda čoveka. Ali, posle Drugog svetskog rata, to se promenilo. Dolazi do velikog prodora – nesoja! Do onih koji svoja imena stavljaju u prvi plan čak i bez zasluga. I karakterna crta Srba je promenjena.

Šta, posle svih saznanja, mislite o karakteru ljudi?

Sklon sam stavu da je nepromenljiva kategorija. Može malo da se oblikuje, ali ne potpuno da se promeni. Obrazovan čovek lošeg karaktera ume malo da sakrije tu svoju tamnu stranu, ali ne zadugo. Samo do prve ili druge krivine kad se pokaže u pravom svetlu. I područja utiču na karakter. Imate smirene Vojvođane, vesele primorce, razborite i posebno hrabre Dinarce.

Da li su i žene pokazivale hrabrost?

Imam više takvih primera, ali poseban je onaj Anđelije Kosorić. Ubila je pašu Selmanovića na jezerima ispod Durmitora. On je ubio njenog muža Iliju, pa je poslao svoje ljude po nju, a ona je stavila u nedra nož koji je dobila od svekra kad je došla u rod. Kad su je vodili kod njega videla je glavu svog muža na šatoru. Ostala je mirna sa željom da se osveti. U toku noći, kad je paša poželeo da je ima, ona ga je zamolila da udalji stražu od šatora. Progutao je mamac i ona ga je, u trenutku kad mu je pažnja bila smanjena, ubila i s njegovom glavom i glavom svog muža došla u Kosoriće. Te noći celo selo se iselilo u strahu od osvete Turaka.

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Cetiri-decenije-izucavanja-srpskih-rodoslova.lt.html

[Albedo 0]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=09&dd=21&nav_id=756242

[Alexdelarge]

http://www.mondo.rs/a634436/Info/Ex-Yu/Cirilicom-u-Zagrebu-Tompson-nije-Hrvatska.html