Pomoć u dokučivanju tajne stila u knjizi "Metro 2033"

[Chgr]

Ovo nije diskusija o toj knjizi, zato i ne otvaram u tom podforumu. Radi se o stilu koji me intrigira, a "Metro 2033" je savršen primer za isti, pa bih voleo da ljudi odavde koji su stručniji u spisateljsko-dramaturškom zanatu pokušaju da mi objasne stvar.

Naime, stil pisanja maltene i ne postoji! U pitanju je samo golo nabacivanje rečenice za rečenicom, gotovo samo faktografski, bez kitnjastih prideva i lucidnih konstrukcija, a opet je jako opijajuće i privlačno (ima "the hook" što b' se reklo); jedna od onih knjiga koje samo klize i zbog kojih se odlaže odlazak do toaleta.

Moje pitanje je, u čemu je trik? Kako je to postignuto? Da mi neko opiše način pisanja Gluhoskog (a da sam nisam čitao), mogao bih da se kladim u mlađeg brata da bi meni to bilo krajnje dosadno. Međutim, potpuno je suprotan slučaj.

Ima li neko ideju zbog čega je to tako?

[Karl Rosman]

Ima li neko ideju zbog čega je to tako?

Interesantno. Ni ja ne citam (skoro) nista, a da prethodna preporuka ne ukljucuje kitnjaste prideve i lucidne konstrukcije!!!

Ovo cu da zaobidjem. Hvala!