priča

[klem]

  Čudovište iz druge galaksije

Krenuo sam sa mojim prijateljima na put u svemir. Dugo smo se pripremali za polazak, i puno nam je trebalo vremena da napravimo tačne koordinate i obezbedimo potrebne stvari. Pored mene u posadi su bili još dvoje ljudi, Franc i Bubernaum, i sintetički android ljudskog izgleda, Hale-Bop. Ja sam se zvao Gošling. Sedeli smo svo četvoro u glavnoj kabini svemirskog broda. Franc je čitao knjigu dok je Bubernaum spavao. Ja sam igrao šah sa Hale-Bopom. Nije mi bilo lako protiv njega, predviđao je moje poteze sa iznenađujućom lakoćom.
-Hale-Bop, uvek me pobediš u šahu.
-Haha, ljutiš se, Gošlinge. Nisam ja kriv što si ti čovek, a ja mašina-rekao je Hale-Bop, pomerajući figuru konja nonšalantno. Imao je lice kao bebina guza. Iznervirao sam se i pobacao figurice i ustao sa stolice. Figura topa je pogodila Hale-Bopa u obraz, i on se uvredio. Seo sam na naslonjaču i zapalio cigaru. Obratio sam se Francu.
-Franc, jesu li hromozomatske magnitude usklađene sa bio-mehaničkim specifikacijama?
-Jesu.
-Nadam se da sve biti u redu, drugari. Da se ništa neće dogoditi na ovom našem putu.
U prolasku do kuhinje sam uhvatio pogled Hale-Bopa. Delovao je zabrinut. On me je uvek malo podsećao na Lensa Henriksena iz filma 'Aliens'. Otvorio sam ormarić i izvadio flašu viskija. Nasuo sam sebi jednu čašu i popio. Onda sam prošetao do prozora i pogledao u svemir. Bio je tako lep...zvezde su lebdele i svetlucale, a magline su tekle kao ulje u vodi...sve je bilo tako nestvarno i lepo...nisam više mogao da gledam, oči su me zabolele, sklonio sam se sa prozora i seo pored Bubernauma. On se probudio, i trljao je svoje oči u polusnu. Video je da sedim kraj njegovih nogu.
-Dobro jutro, Bubernaume. Lepo si spavao?
-Makni se od mene, Gošlinge.
Drmnuo me je nogama po dupetu. Morao sam da se maknem, pa sam seo na stolicu. Ja i Bubernaum smo bili neko vreme u teškoj svađi. Ovaj viski je žestok, pomislio sam, i skliznuo sam sa stolice na pod. Jedva sam se podigao. Hale-Bop mi je pomogao. U taj čas se začuo glas centralnog kompjutera.
-Približavamo se odredištu...još pet minuta do sletanja...biiip...
Počeli smo da se spremamo za sletanje. Hale-Bop je preuzeo komande, a nas troje smo obukli skafandere. Uskoro ćemo pristupiti crvenoj planeti. Osećao sam blagu vrtoglavicu. Za nekoliko minuta, letelica je aterirala na tlo. Otvorili smo vrata i jedan po jedan se spustili na tuđu zemlju. Ja sam išao prvi. Neverovatan osećaj me je pratio dok sam koračao crvenom peščanom zemljom. U daljini sam mogao videti čudne staklaste planine i procepe. Duvao je jak vetar, i bilo mi je hladno. Hale-Bop je koračao pored mene, a Franc i Bubernaum su išli iza nas. Sve više sam se približavao podnožju planine. Hale-Bop me je uhvatio za rame.
-Nemoj ići tamo, Gošlinge.
Pogledao sam Hale-Bopa i nastavio da koračam. Franc i Bubernaum nisu smeli dalje da idu, ostali su da stoje blizu letelice. Iz planine je izašlo neko malo biće. Ličilo je na patuljka. Delovao mi je dobroćudno, pa sam mu prišao. Pomazio sam ga po glavi. Bio je sluzav i lepljiv, a iz usta mu je izlazila neka dugačka stvar nalik repu od mačke. I Hale-Bop ga je pomazio. Patuljak nas je uveo u svoju pećinu i poslužio nas nekim kolačima. Jeli smo kolače sa njim, a Franc i Bubernaum su ostali na hladnoći da se smrzavaju.

[Stipan]

E dobro, sad je makar čitljivo...