keli posmatra zvezde i drugi muzikalni roboti

[Meho Krljic]

Da, pa eto, valjda se razumemo, ni ja ne mislim da je držanje udžbeničkog pravopisa jedini način da se piše ali pokušao sam da istaknem zašto mislim da mešanje vremena u ovom tekstu često tom tekstu škodi umesto da mu doprinosi. U konkretnom primeru gde priča posle nekoliko rečenica u sadašnjem pređe u prošlo vreme, za mene se radi o velikoj promeni tona (pripovedanje u sadašnjem vremenu je meni uvek neposrednije, urgentnije, sugeriše napetost itd.) koja nema "opravdanje" u sadržaju. Ne radi se o dva dela priče gde jedan treba da deluje napeto, urgentno i neposredno a drugi komparativno relaksiranije, kao što bi recimo bilo da je priča podeljena na mala poglavlja pa da ona u sadašnjem vremenu recimo opisuju trenutak u kome narator odlučuje da napusti svog bro-ljubavnika (jer je to momenat krešenda, radikalne promene status quoa, momenat posle koga ništa neće biti isto) a da između tih mikropoglavlja u sadašnjem vremenu imamo flešbekove u prošlom gde vidimo pojedinačne epizode iz njihovog zajedničkog života koje nam oslikavaju njihov odnos kroz konkretne događaje i situacije.

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

[Stipan]

Ne mogu da verujem koliko sam loš!!! Isti ovaj Meho, jedini put kad je komentarisao moju priču, to je uradio ovako:

Kad priča počinje rečima "Pogledao je preko ograde u crvenilo smiraja", čovek zna da ne treba da očekuje bogznašta. No, već druga rečenica je agresivno nečitljiva. Ja, naravno nemam volje da napredujem posle nje, ali mislim da bi autoru koristilo da prvo počne sa jednostavnijim rečenicama, koje bi scene predstavljale sa minimumom reči (a maksimumom efikasnosti), jer ova druga rečenica je katastrofa. Te blješteća brazda, te umiruće sunce, te mirna voda, te (ponovo) blješteća staza, da ne pominjem da se sunce ponavlja još jednom u rečenici. Ovo ne da nema ni ritma ni lepote (gomilanje epiteta), nego mi ponavljanje istih reči u rečenici sugeriše da je autor nije sebi ni pročitao nakon što ju je napisao...

[scallop]

To se zove "promena metoda". Pošto je kroz tvoj slučaj shvatio da si nezaustavljiv, odlučio je da pređe na metod "besmislena podrška."

[Meho Krljic]

Ma, ne, ne, možda sam tad bio u PMS-u. Ne treba pretpostavljati da sam ja u svakom trenutku podjednako pribran, jer nisam.

[Mica Milovanovic]

živim u ubeđenju koje je potrekpljeno zakonski ne zakonski brenego zvanično da u tekstu, čak u rečenici je dozvoljena kombinacija svih vremena i načina.


Ja sam glupi gradjevinski inzenjer i nisam skolovan za ovo sto pricam, ali mislim da zivis u pogresnom ubedjenju. Dovucite ovamo Father Japea, Dacko  i Jevtru, pa da vidimo ko je u pravu...

[RedSonja]

kako vam zvuči ovo :
,,Berem ja tako komšijine kruške, i sve mi vodica na usta curi. Kad - eto ti komšije. Kad sam ga spazio, a ja uzmi ono malo krušaka koliko mi staje u nedra i skoč' u potok koji tuda tecijaše! Njemu ne bi dosta moga straha, pa će za mnom koliko ga noge nose. A ja - ud'ri u bežaniju ka vodenici! On će prečicom i bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama''

našla sam primer onlajn

[Meho Krljic]

Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

[RedSonja]

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

a oa pisao si meho, a mi te čitali, mnoštvo!
hoću rećišto se mene tiče, ti možeš da sedneš i pišeš enitajm

[RedSonja]

Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

nisam mislila da opravdam svoju priču, nego da rešimo to mešanje vremena.
ovako to objašnjava izvesni mrkalj

Ova priča ispričana je u prezentu (i imperativom), ali jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje. Dakle, stilistički je loše ako měšamo prezent i aorist u istoj hronološkoj niti jer remetimo ritam, ali kada je potrěbno dočarati proměne ritma, onda je ovo "měšanje" dobrodošlo:

[Meho Krljic]

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

a oa pisao si meho, a mi te čitali, mnoštvo!
hoću rećišto se mene tiče, ti možeš da sedneš i pišeš enitajm

To ste vi nešto pomešali, ja nikada ništa prozno nisan pisao.

Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

nisam mislila da opravdam svoju priču, nego da rešimo to mešanje vremena.
ovako to objašnjava izvesni mrkalj

Ova priča ispričana je u prezentu (i imperativom), ali jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje. Dakle, stilistički je loše ako měšamo prezent i aorist u istoj hronološkoj niti jer remetimo ritam, ali kada je potrěbno dočarati proměne ritma, onda je ovo "měšanje" dobrodošlo:

Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,       fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

[Father Jape]

"Berem" jeste sadašnje vreme (= prezent), jer je 'vreme' u tom kontekstu stručni termin, i odnosi se na oblik glagola. Dakle u pitanju je sadašnje vreme upotrebljeno da iskaže radnju u prošlosti, kao što bi se moglo upotrebiti i da iskaže nešto u budućnosti ("Sutra idemo u bioskop.").

A kada su takvi postupci u književnosti preporučljivi, odnosno kada funkcionišu a kada ne, i zašto, to je drugo pitanje. Suština je u onome Mehovom i Mićinom "bez vidnog opravdanja".

[pokojni Steva]

Meho i Red Sonja raspredaju o pisanju... Gde utokeše ona druga dva trola, D i Bata?

[Meho Krljic]

Gde utokeše ona druga dva trola

Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč 

[pokojni Steva]

Gde utokeše ona druga dva trola

Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč 

Samo kad je tebi lepo. Kontam ja da ti je sve ovo jače od masturbacije.

[RedSonja]

Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,       fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

pa nije isto, svakako, lepo je objašnjeno
''jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje.''
eto objašnjenja otkuda to skakanje po hronološkoj temp lestvici

nema ovo veze sa mojim ispisanim, ne sporim da nisam nikada ikada obratila pažnju na to, niti da sam s predumišljajem menjala vremena. to se više desilo spontano, ko ako si hrišćanin pa ti ćale umre i ostavi slavu, tako nekako spontano.
nego sam se nadovezala na miću, kaže nije siguran, pa da razjasnimo to.

stevo kao i obično ponašaš se ko šmizla glupača
kojoj sam pobila familiju i spalila selo . iskuliraj jebote

[Meho Krljic]

Gde utokeše ona druga dva trola

Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč 

Samo kad je tebi lepo. Kontam ja da ti je sve ovo jače od masturbacije.

Daleko bilo  Ništa nije jače od masturbacije!

Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,       fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

pa nije isto, svakako, lepo je objašnjeno
''jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje.''
eto objašnjenja otkuda to skakanje po hronološkoj temp lestvici

nema ovo veze sa mojim ispisanim, ne sporim da nisam nikada ikada obratila pažnju na to, niti da sam s predumišljajem menjala vremena. to se više desilo spontano, ko ako si hrišćanin pa ti ćale umre i ostavi slavu, tako nekako spontano.
nego sam se nadovezala na miću, kaže nije siguran, pa da razjasnimo to.

Da, ja i imam utisak da je ti pisano spontano, pa sam zato i gore objašnjavao da mislim da bi moglo da se onda napisanom tekstu priđe ponovo pa da se drugačije struktuira, da se podeli na manje celine od kojih bi neke pričale o sadašnjem trenutku (u kome se odluka donosi) a neke o trenucima prošlim u kojima bismo izbegli narcisoidno ja-pa-ja pripovedanje i ilustrovali odnos dvojice likova kroz situacije i događaje. Onda bi delovi pričani u sadašnjem vremenu mogli da imaju tu neposrednost i tenziju u svom tonu a ovi u prošlom relaksiranost i fatalnost nečeg što se već dogodilo, nepromenljivo je a refleksija im daje jednu simboličnu težinu.

Hoću da kažem, možda autor ceni spontanost nastanka teksta kao njegovu najveću vrlinu, ali ja kao čitalac mislim da bi više rada na njemu dalo bolji tekst.

[Mica Milovanovic]

Sonja, niko ti ne spori da možeš da se igraš vremenima, da koristiš aoriste, da sadašnje vreme koristiš kao prošlo i buduće, ali samo ako to ima opravdanja u tekstu, ako time postižeš neki efekat. U tvojim rečenicama ta nepravilna mešanja vremena, opet se ograničavam, kod mene, ostavljaju utisak nebrige za tekst, brzopletosti... Ove rečenice koje sam naveo su mi zasmetale prilikom čitanja, nisu ostavile nikakav drugi utisak. To sam pokušao da ti kažem...


Rušenje pravila je sjajna stvar, ali zahteva mnogo osećaja za jezik.


Ako si primetila, ja se mnogo ne javljam da komentarišem tekstove koji su ovde postavljeni, pogotovu kad vidim da je autor još daleko od nekog suvislog izraza. Kod tebe postoji talenat za pripovedanje, ali i određena doza haotičnosti, zbrkanosti, nedovoljne brige za detalj. Spontanost je lepa osobina, talenat mnogo znači, ali sve je to beskorisno ako se na talentu ne radi.


Mada, kad bolje razmislim, možda je sve ovo što pišem besmisleno. Možda ako nastaviš ovako imaš više šansi da se uskoro vidimo na onom topiku Oj NIN-o, NIN-o... 

[Josephine]

Meho i Red Sonja raspredaju o pisanju... Gde utokeše ona druga dva trola, D i Bata?

ti mu dođeš kao neki dežurni namćor na svakoj temi?

[pokojni Steva]

Daklem, Sonja, to što se sada uzajamno smatramo glupačama, nije tako bilo na početku. Šta sam rekao pre skoro dve godine, u velikom stoji i sada: ,,Da, Crvenosonja izuzetno lepo barata rečima, majstor je u izradi armiranih bunkera. Anpak, ono gore nije priča. Razumiješ ti mene". Ja sam matori prdekanja, ili barem na pragu toga, karakterno čangrizav i minimalno tolerantan. Što nikako ne znači da idem uokolo i cakam u potkolenice da bi mi prošao dan. Zabole me za tvoja i tuđa foliranja po Sagiti, ako nemaju veze s pisanjem/radionicom. Neko ovde reče, možebiti gosn Mića, da kod tebe postoji talenat za pripovedanje. Nikako se ne bih složio. I opet pozvao na gore citiranog samog sebe – ti umeš s rečima, ali ti pisanje nije ništa više do tašto vrekanje šerpenje kad odbreca stepenicama. ,,Pripovedanje" je nešto sasvim drugojačije. Jedan Vimen po Sagiti je i previše. Ja verujem da ti je diskusija s Mehom bila od narajcajućeg užitka, ko ne bi voleo brkatog čoveka, pride izvanjavam se na penetraciji, ali vaša diskusija je u jednom momentu zaista obesmislila granicu uljudnog podlizivanja. On nema šta da kaže, ti još manje, pa hajd' da drugi moraju čitati. Palamuđenje nije odraz lepog domaćeg vaspitanja.
Naravno, to je samo moje iščašeno viđenje.

[RedSonja]

Rušenje pravila je sjajna stvar, ali zahteva mnogo osećaja za jezik.

ja bih da probam.
hvala lepo mićo!
ja bih samo da pišem...

stevo, rekla sam da se ponašaš ko glupača, ali ti nisi glupača , a ja jesam, i treba da si srećan što jesam, ne da ti smetam. jer da nisam kako bi se vi pametnice razlikovale od nas glupača. nemoj da si nezahvalan.
i nemoj da si dosadan.

[pokojni Steva]

Ja bih rekao da sam ipak prevashodno "ooodvratan". No, nemoj da te moja malecka pojava smetne s puta, doguraćeš ti. Uporna si.

[SuperSynthetic]

Ne kapiram bas o cemu se radi u ovom poslednjem sonjinom textu. Da li su likovi homoseksualci? Sve je to rastrzano visoko u oblacima. Spusti se ali nemoj da dodirnes zemlju. Nemoj da tresnes o nju. Samo je pomazi. Pusti je da se ogleda u tvojim ocima. Malo krupniji plan bez dezorjentisanih uglova kao u prvom textu.

[Biki]

Ne kapiram bas o cemu se radi u ovom poslednjem sonjinom textu. Da li su likovi homoseksualci? Sve je to rastrzano visoko u oblacima. Spusti se ali nemoj da dodirnes zemlju. Nemoj da tresnes o nju. Samo je pomazi. Pusti je da se ogleda u tvojim ocima. Malo krupniji plan bez dezorjentisanih uglova kao u prvom textu.

To su muzikalni roboti.

[SuperSynthetic]

A haa... A Keli posmatra zvezde. Sta ima na sebi? Jel gola?

[Biki]

Keli ko Keli, sedi na krckavoj klupi neke zeleznicke stanice, koja sudeci po fotografijama na zidu datira jos od 1900.godine. Sedi i bocka noktima po malim crnim tipkama na tastaturi starog telefona. Onaj novi joj je pukao jednog dana, kada samo sto nije htela da pukne sama.Desava se to ponekad.Sedi tako natrontana, u nekoj ogrmnoj ali toploj jakni punjenoj perjem. Pise na nalepnici unutra da izdrzava temperature do -25. Evo ga stize voz.Zvizdi, pa zvoni, a Keli i ostalih par desetina ranoranilaca mirno i disciplinovano izlaze iz stanice pa se postrojavaju u redove. Ulaze u voz bez guranja, tiho, svako seda u svoje najdraze mesto . I Keli se smestila. Toplo je, sad lepo moze da zatvori oci i masta kako je gola na nekoj pescanoj plazi u Portoriku i kako gleda zvezde.Nabrekli mesec gleda sa neba i smeje se njenim zvezdanim mladezima.

[SuperSynthetic]

Jel si krenula? - pisalo je u poruci koja ju je trgla iz sanjarenja. - Neka - pomislila je,- posle ovoga cu moci stvarno da odem u Portoriko.- 
-Krenula sam - odgovorila je.

[Stipan]

A haa... A Keli posmatra zvezde. Sta ima na sebi? Jel gola?

Jeb'te Sintetik!!! Koje ti ideje imaš!!!