ZS Izazov: BUENA

[Coffin Annal]

Trenutno nisam u mogućnosti da napišem nešto novo i uključim se u igru kako valja, ali evo jedne prilično sveže priče (ovogodišnja). Može da bude SF, može da bude i ljubavna, ali ne nužno. Još je i pesmom inspirisana, ehej!
Ne bih nikoga "izazivao" (ružna mi reč, nekako), ali ako Hrundi ima vremena da okači nešto, bilo bi lepo.


Buena


Huana je Đavola upoznala iste večeri kada je shvatila da je mesec na tuđem nebu mlečan – za razliku od kiselog žućkastog, kojem je odmahnula napuštajući Grad bogova.


Plamen noći ražaren ritmom salse u klubu El hombre de Arena na obali Santijaga nije se dao ukrotiti dimom cigarete i čašicom rakije od šećerne trske. Unutrašnjost dvadesetogodišnjakinje dodatno je to naglasila vriskom kroz ključale pore pazuha i međunožja. Tražila je još! Strasti, vreline, lepljivih pokreta, znojavog pulsa – svega što je devojka pod skupljenim usnama skrila kada je majci pre nekoliko dana rekla da odlazi put sjaja i prašine, u potragu za poslom, u drugi grad i svet...


Izmorena, tek je na korak bila od zapaljenog srca podijuma za igru, kad joj je Nečastivi, opasan kožom momka iz predgrađa, zario kandže pod lakat i povukao je među senke.


Nije to bila ljubav na prvi pogled, jer za pogledom nije bilo potrebe.


Jedna reč zapečatila je odnos, baš kao što se običavalo na uličnim ćoškovima.


,,Želiš?"


Htela je...


Bio je to đavo drugačiji od dotadašnjih. Uzvišen. Svetlog tena. Krupnih očiju. Maznog dodira. Otelovljenje zanosa. Ni nalik prethodnicima iz mladosti, što su joj ujutro ostavljali glavobolju, mučninu i natruo zadah. Već ju je te noći imao u ušmuranoj kabini kupatila, potom u automobilu, pre no što ju je odvezao do iznajmljenog stana i prekrio jorganom, dopustivši da snovi oplemene epilog.


A ona je sutradan, za ručkom cvrkućući sa stanodavcem – elitnim probisvetom i vucibatinom svih vucaranja i batina – o mladiću čula samo najbolje. Sa osmejkom ga je  uveče potražila u zabačenoj petlji noćnih prolaza, van pogleda sveta, baš tamo gde joj je vlasnik stana objasnio da zagazi. Našla ga je naslonjenog na zid jedinog osvetljenog ugla. Dao joj se kao i svakom posrnulom verniku – u jednom dahu, bezbroju nadražaja i obećanju o neograničenom.


Od tada, svake večeri mu je dozvoljavala da joj kadi krvotok, zanesena idejom da su cvet i izmet istog mirisa, ukoliko je pod nozdrvama podmazano pravim osetom – ljubavnim, verovala je. Nakon mesec dana, oprostivši se od stanodavca zbog manjka novca, a nepredviđenih troškova, skrasila se u napuštenoj kolibi na plaži. Zavesu je noćima povlačila za miljenikom, pa i onima što bi ga dovezli, te nakon njih i svim ostalim mučenicima iz zaboravljenih dana.


Takvu je ljubav kušala, sve dok je naredne godine nisu pronašli bledu i hladnu, ušuškanu vlažnim peskom.


Odsustvo pulsa i krv nad usnom objasnili su smradom tuđeg boga.

[Kimura]

Slažem se da ''izazov'' nije lepa reč, ja i nisam tako doživela ovu igru. Dopada mi se to sa zazivanjem, šteta što ne privlači veću pažnju.

Tvoja mala priča može da se posmatra kao ljubić, ali sigurno nije SF. Više je neki ''magijski realizam'' (možda ovo nije pravi naziv, ali ja nisam stručnjak, pa mi, valjda, niko neće zameriti). Može da se posmatra kao celina, ali meni više liči na deo romana (možda i pišeš neki?). Fino bi se uklopila u neku širu priču, dok sama za sebe deluje prejednostavno.
Lepo je napisano, tu ne mogu da se požalim. Jedino što prebrzo pogodimo o čemu je reč. Ali ovo je, možda, samo do mene.

[saturnica]

slažem se s kimurom, ovo je ljubić, ali sf nema nigdje. ni da ga pod mikroskopom tražimo. đavo nije đavo. možda tek nadimak ili karakterna ljudska osobina. ne znam zašto se kao mjesto radnje koristi santiago? ima li to neko posebno značenje ili ne? općenito mi zasmeta korištenja bez nekog pravog razloga, strana i donekle nepoznata mjesta, gradova i država ako za to ne postoji neki poseban razlog. ako je ovo dio neke veće cjeline koji sada nije vidljiv, onda ok. ovako, mogla je dama i skončati na nekoj lokalnoj plaži. a i slasa se da zaplesati u svakoj malo boljoj birtiji.
sve u svemu, pričica i stil pripovijedanja su mi ok.

[scallop]

Ima kod nas radioničara koji veruju da su strana mesta i imena književničkija i svetskija. Ništa od toga. Ovo je najslabije Coffinovo pisanije. Priče nigde, a za stil smo odavno zaključili da je OK. Ni traga od fantastike, o SF da ne govorimo. Opet ću da ponovim da je skoro generalna slabost odsustvo nečega što sam mislio da smo apsolvirali još pre tri godine. Priča mora da ima početak, sredinu i kraj.

[Coffin Annal]

@kimura
Priča nije deo veće celine, jednostavno je izletetla iz mene, za desetak minuta, kao reakcija na pesmu koju sam čuo, možda je zato i jednostavna. Ali, roman se kuva, svakako (doduše, nevezan za priču).
@saturnica
Santiago sam izabrao za mesto zbivanja, jer se zna da su tamo najbolje žurke po klubovima i najbolji koks, koji je, naravno, i osnova same priče, a i plodno je tlo za sejanje kojekakvih natuknica rasutih po priči (ime junakinje, recimo, Huana, kao u "Juana's addicion" (Janes addiction, nevezano za pesmu koja me je inspirisala, ali za addiction svakako jeste), ili El hombre de Arena, kao Sandman, što je prezime frontmena benda koji je pesmu "Buena" lansirao i City of God, za koji znamo o čemu je).
@scallop
Nema se šta pravdati, poradiće se na slabostima, ostaje mi samo da u narednoj priči vidim da čvršće svežem glavu i rep (i priče i vlastite).

[Hrundi V. Bakshi]

Coffine hvala na pozivu, Hrundi odmara od pisanja mesecima, jedino da okačim nešto staro, ali to ne bi bilo sporCki.

[Kimura]

Nije sporCki. Prekini odmor.

[SuperSynthetic]

Jutro!

http://youtu.be/Y72acy5-r34

[Hrundi V. Bakshi]

Nije sporCki. Prekini odmor.

Ma nije u pitanju odmor te vrste, nego otiš'o čo'ek.


https://www.youtube.com/watch?v=Th-r8rwW3EU


Čemu žurba, biće priča... samo bi da čitate i pišete, biće da ste dobro primenili onu Dositejevu - Knjige braćo, ne zvona i praporci. Dosta nam je knjiga, brate, hoćemo molekularni dezintegrator. Ljudožderstvom protivU pismenih. 

[Biki]

https://www.youtube.com/watch?v=Th-r8rwW3EU

Mene ova muzika podseca na nedelju popodne, na pilecu supu s knedlama, na mamu i tatu ...

[Hrundi V. Bakshi]

Jeste, to je zbog ovoga

https://www.youtube.com/watch?v=G_XYwEreEFo

[Josephine]

Zašto ne pišeš više?

Gledala sam juče Vudi Alenov Vicky Christina Barcelona. Onaj matori, slikarev otac, ne objavljuje svoje sjajne pesme iz revolta prema svetu, tako kažnjava svet. Jel ima sličnosti između tebe i njega?

[Hrundi V. Bakshi]

Pče sam da zabrljavam pjedna slva, nea vrsa amnezje.
Ša predlaeš?

[Josephine]

Da jedeš normalnu hranu, a ne slova. Slova posluži drugima za hranu. Duševnu.

Ne, ozbiljno, nemam opravdanja. Jesam radila kao kreten i pogubila se u mračnom sistemu sebičluka i pohlepe, i ne volim da stvari radim ofrlje (pa ni da čitam tuđa čeda), tako da se potrefilo da nisam pročitala. Nisam. Jebiga. Često sam mislila na to, ali nisam.

I dalje smatram da si najbolji pisac na radionici.