Tišina

[SuperSynthetic]

   


    Danas dok sam završavao poslove po gradu ugledao sam plave oči: "To je ona! To je ona sto posto. Zlatna kosica, asketski nosić, lepo lice koje smiruje."

    Posle sam promenio prevoz, ugledao crni konjski rep na vrhu glave i opet pomislio: "To je ona 200 posto. Misteriozne crne oči u kojima bih se vrlo lako izgubio. Kreativni prstići, ne onako mačkasti kao kod prve." I tako je tražim ceo dan.

                 
                ------------------------------------------------------------------------------------

   
    Tišina. Ljudi drugačije čuju tišinu. Kod mene je to frekvencija koja se menja tokom dana. Lepo zvuči.

    Pa ja čujem? Razmišljam? Zašto se ne isključim? "Se" — otkud ono ovde? Mogla bih da aktiviram "Abort the Mission" protokol. "Mogla." Događam se u tišini.

                 
              -------------------------------------------------------------------------------------


    Na trgu devojčica peva: "Mi seppellire lassù in montagna,... sotto l'ombra di un bel fiore..."

    Violinu više davi nego što svira, ali glas joj ima mladalačku energiju. Prosto bih surfovao po njemu. Taj glas me nosi pravo do tog mesta — gore, u planinu, pod cvet.

    Mrtav čekam, ispod njega.

    Možda će doći i ubrati taj cvet.

           
                     -------------------------------------------------------------------------------------

    Ovo je jezička halucinacija. Jezik zna da laže. Ali zašto čujem tu frekvenciju tišine? Zašto čekam? "Čekam." Zašto ne uključim protokol?

    Čekam njega?

    "Njega."

         ------------------------------------------------------------------------------------------------

    U izlogu preko puta, među lutkama bez lica, vidim nju. Plašim se da će nestati ako se pomerim. Ljudi me zaobilaze i psuju. Zeleno se već upalilo. Krećem, ali i dalje gledam nju. Neonska plava kosa. Oči crne. Malo iskošene. Automobili mi sviraju.

    Nestala je.

                -----------------------------------------------------------------------------------------


    Otvaram protokol za samouništenje. "Samouništenje?" Ne! To je "Abort the Mission" protokol. Brzo ga zatvaram. Uz frekvenciju tišine ulazi još jedna frekvencija. Nepoznata.

    Vidim ga.

    Prelazi ulicu. Metalni ukus njegove krvi na mom jeziku. Jeziku... ili "jeziku"? Automobili mu sviraju.