Dronjavljenje svega u vezi s knjigom

[Mica Milovanovic]

Šta se preispituješ? Sranje je sranje i nikakvo preispitivanje ne može od njega načiniti ništa drugo nego sranje.
Mada, kad se preispitam, sranje sa konceptom ponekad može biti umetnost.
Problem je u tome što u većini tekstova koji se danas serviraju kao fantastična književnost nema ni "k" od koncepta.
Beskrajno prežvakavanje jednih te istih sadržaja, polupismenih, beskrajno dosadnih bilo kome ko želi od književnosti nešto više od pukog nizanja događaja.
Čisto sranje... nepatvoreno, da pozajmim pravi izraz...

[Kimura]

Izvrdavate, gospodo.
Ovo jedino ne važi za Varvarina koji u svom pisanju, onoliko koliko je meni poznato, poštuje estetiku za koju se zalaže.
Od Bobana ne bih očekivala da ''trajne vrednosti'' traži u okviru školske lektire, mada nije sporno da ih upravo tamo ima. Ali, to znamo svi, zar ne?

[varvarin]

Mića je u pravu: Može i sranje, ako imate koncept!! 


https://en.wikipedia.org/wiki/Artist%27s_Shit

[Kimura]

Mića je u pravu

Jasno!

[Mica Milovanovic]

E, samo da kažem da se ja nisam referisao na pisanje Mire Satarić, koje nedovoljno poznajem da bih išta decidnije mogao tvrditi (pročitao tek par priča), već na generalne tendencije u domaćoj književnosti u kojoj je gotovo svaka treća knjiga epska fantastika sa zmajevima, kao i na poplavu domaćih tematskih zbirki vrlo kratkih priča, koje, u principu, vrlo malo zanimljivog i novog donose.

[Mica Milovanovic]

A ono za šta sam se zalagao u književnosti (u skladu sa svojim mogućnostima) jeste težnja ka originalnosti, ka nečemu novom, drugačijem, nečemu što će me iznenaditi, naterati da se zamislim; pomeranju iz ustaljenog, mirnog tečenja, ka nestacionarnom, burnom tečenju (da iskoristim već gotovo zaboravljeno znanje hidraulike). To nije lak put i često sam  znao da se ogrešim o ljude koji su još iskrenije i vičnije od mene bili na tom tragu (siroti Ilija Bakić nek mi oprosti), ali, u suštini, iskreno, to je ono iza čega mogu da stanem.
I, naravno, za pismenost... bez koje nema ni književnosti...

[scallop]

Bre, poremetite me, a tako sam se lepo smirio. Koliko ste se zalagali toliko ste i dobili. Da ne ispadne da ciljam pojedinačno - ciljam generalno. Zato je ZS manje nego marginalan. Izlišan incident. Čisto sam radoznao kako zamišljate zalaganje, ako ja vidim samo neodmereno upljuvavanje "protivnika"?

[Mica Milovanovic]

Teško je odgovoriti na ovo. Moje "zalaganje" se možda može meriti kroz učestvovanje u žirijima za ZS, nastojanje da se pojedine priče pojave u Monolitima, Alefima i sl. a i povremeno učestvovanje na radionicama ZS (mada sam tu daleko ispod pojedinih ljudi, pa ne znam da li je pristojno da pominjem). I, možda ponajviše, knjigu o srpskom SF-u...
A ZS nije marginalan, ma kako ti se to možda danas činilo.

[scallop]

Meni se slabo šta čini. Mogao bih da napišem pola tvoje knjige o svemu šta nismo uradili. Isto toliko o degradiranju ZS. Ko odavde nije otišao, povremeno se prošunja kao da iščekuje da se nešto dogodi.

Što se tiče Mire Satarić, rodila se na ZS, pa utekla na vreme. Ko od vrednih pa nije? Treba prvo da se suočimo sa sopstvenom sramotom, pa tek onda da se bavimo zašto se odavde odlazi. I Boris je zbrisao jer niko nije hteo da vidi koliko napreduje. Neću da pominjem ko na ZS piše o pisanju i čitanju, prevrne mi se u stomaku. Eto, to legat koji ostavljamo.


Na kraju, baš me briga šta si uradio, briga mi je šta nisi uradio. Isto važi i za Bobana, pa donekle i za Varvarina. Čemu služi pisac ako za sobom ostavlja samo sebe?

[Boban]

Većina onih koji su utekli odavde, a to važi i za "poznate" i objavljivane domaće pisce, uradila je to jer im nije odgovaralo okruženje u kome ne dobijaju hvalospeve za svoje ponekad lelemudno pisanje. Tačno mogu da se detektuju trenuci odlaska pojedinaca i to se uglavnom poklapa sa izdavanjem knjiga koje nisu ovde pohvaljene. Ljudi vole da ih hvale a retko ko će prihvatiti da izostanak pohvale (ili uopšte pominjanja) znači da knjiga nije dobra. Svi su postali primadone i ko iskompleksirane ženske kojima ima svrhe jedino govoriti: lepa si, dobro ti stoji, sjajno izgledaš... Ostaću sam ali neću trpeti takvo trkeljisanje i kad god neko uzme da hvali delo koji objektivno to ne zaslužuje dobiće po prstima. Svi treba da odu tamo gde im je bolje, u svoje samoljublje i uljuljkanu viziju sebe i svog rada.

[mac]

Nije stvar u samoljublju, nego u novcima, rekao bih. Ako ostaneš ovde onda dobiješ što osnovanu kritiku, što neosnovano pljuvanje, ali u svakom slučaju smanjen prihod od knjige. Niko nema računicu da ostane.

[Boban]

pa šta ja tu mogu? ima toliko kiberokupljališta na kojima učesnici jedni drugima ližu dupe da zaista ne mora i ZS da se pretvori u to.

[mac]

Imao si plan jednom da reorganizuješ sajt tako da svaki autor ima ovde blog. Kada bi autor želeo da se priča o njihovoj knjizi otvorio bi novu temu na svom blogu, i moderisao bi po svom nahođenju komentare na svom blogu. Ovde ljudi nemaju pravo da moderišu komentare koji ih se tiču lično i monetarno. Ti ne želiš da ikome daš tu kontrolu, niti želiš sam time da se baviš. Kada bi autori sami moderisali svoj kutak na sajtu (ali ne i ostatak sajta) onda bi možda drugačije bilo. I to više ne bi bio forum, ali izgleda da su se ljudi malo i otuđili od forumskog formata.


Moguće je da to ne može više da se ostvari. Geocities je verovatno s razlogom prestao da postoji.

[scallop]

Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?

[D.]

Prvo se, Srbi, odreknite klanova, plemena i klika, gde je dobar, vidljiv i gde "napreduje" samo drug/arica član/ica, pa pričajte o napredovanju, objektivnim kritikama i održanju fantastike.

Pritisli ste da se ukloni svako ko vam nije odgovarao, a sada kukate na nedostatak kvaliteta. Na vašu nesreću, kvaliteti, mahom, ne ljube dupeta i ne trče po burek da bi "napredovali".

Da je ovde bilo poštovanja prema svačijem trudu i radu (kvalitetnom, da se razumemo; izuzimam skribomanske pokušaje), bez obzira na, tako vam drage, zasluge po stažu, bilo bi nečeg i od ovog sajta.

[Boban]

Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?

Upravo obrnuto. Umesto Unazad prodao sam joj Spiridona.
Ja zaista mislim da neko ko nikada nije čitao Radmila treba da krene od novela i priča, a svakako ne od Unazad.

[Anomander Rejk]

Promuvam se ja povremeno, nisam otišao, ali jesam tu dosta ređe nego ranije.
Nema to veze s mojom knjigom, nije nju niko nešto specijalno ni pljuvao, a i da jeste, ne bih ja otišao zbog toga. Radi se prosto o pomanjkanju sadržaja koji me interesuje. Mene na ovom forumu najviše zanimaju utisci i diskusije o domaćim knjigama, a toga je sve manje. Poslednji smisleni topik koji sam sa zadovoljstvom čitao i sam učestvovao u diskusiji, bio je onaj o Varvarinovom Sokolaru. Većina na drugim mestima popularnih dela savremene srpske fantastike, ovde se ili ne komentarišu, ili završe s jednim postom ili jednom, dve strane. Ne mora to da se dopadne, nek se i kritikuje, zašto ne, sve je podložno kritici, ali mi je glupo da se naprosto ignoriše. Kal Juga, Praznik zveri, Svetioničar, Tešićeve knjige, samo da nabrojim neke aktuelne i relativno zapažene, ovde su gotovo bez komentara. Naprosto, ne diskutuje se o domaćoj fantastici, a da otvaram nove topike i diskutujem sam sa sobom, ne pada mi na pamet, to mogu i kući u četri zida-mislim da sam sa sobom pričam  .
Komentarisaću Lonijevu Paradigmanoju kad pročitam. Od mene dovoljno.

[scallop]

Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?

Upravo obrnuto. Umesto Unazad prodao sam joj Spiridona.
Ja zaista mislim da neko ko nikada nije čitao Radmila treba da krene od novela i priča, a svakako ne od Unazad.

Pokušaj jednom da se uzdržiš laganja. Žena ima UNAZAD najmanje godinu dana.

[Boban]

i, šta sam joj zvanično prodao?

[scallop]

i, šta sam joj zvanično prodao?

Uspela je da se odbrani i kupila ono po šta je došla. Mogu zamisliti kako nudiš moje knjige onima koji me ne poznaju. Kad počneš da se stidiš možda bi mogao da se vratiš tamo gde si bio. Ja sam bio postiđen kad me je pitala kako mogu da te poznajem skoro četrdeset godina.

[Boban]

ma, daj... ili je potpuno operisana od humora. Kad je rekla ko je a ja pitao "Da li ste sigurni da hoćete da kupite njegovu knjigu?" kako je to mogla da shvati kao odgovaranje?
Nemam reči da se zezanje na tvoj račun završi ovako... a je li ti možda pričala šta je sve ona rekla o tebi?

[scallop]

a je li ti možda pričala šta je sve ona rekla o tebi?

Nije, ali mi je upravo rekla da pitam tebe. Bilo bi zgodno jer si ekspert za olajavanje. Mada, imam utisak da ti više niko ništa ne veruje.

[Boban]

u stvari, ti si taj koji je potpuno izgubio smisao za humor.

[scallop]

Nimalo. Da te pitam nešto smešno. Kako su sve tvoje priče pokrali pre nego što si ih napisao?

[ridiculus]

Izdronjavilo se mnogo toga, Bobane, ne samo knjiga tj, prozna fikcija. Film, odavno. Strip. Ne pričam samo o Srbiji, tako je u čitavom svetu. Moderna publika je u globalu ahistorična i nestrpljiva i narcisoidna, i tu nema pomoći. "Meni se to sviđa". Što znači da mora da bude dobro, a važi i suprotni slučaj. Kraj priče. Jedino što živimo u zlatnom dobu televizije (ali najgore u toj ponudi je i dalje pakleno loše) i video-igre su možda u zenitu - ali one se baziraju na pravilima i izazovima, i, uglavnom, fantazijama o moći, i predstavljaju drugačiju vrstu estetike od svega ostalog. Većina "talenta" odlazi u te dve oblasti, a "talent pool" nije beskonačan.

Neko reče - a da me ubiješ ne mogu da se setim ko - da su moderni mediji omogućili publici da ima mišljenje bez nužnosti da nešto nauči usput.

Naravno, još uvek ima dobrih dela i autora u svim oblastima, ali pronaći ih u prašumi u kojoj se drveće stalno pomera stvarajući lažne staze je mnogo teže nego što je bilo dok smo mogli da vidimo svako drvo sa čistine.

[scallop]

Nikada me nisu impresionirale generalizacije i konstatacije o stvarnosti u kojoj živimo. Predmet ove teme je srozavanje domaće fantastike. Zato se meni nameće samo jedno pitanje. Ako je politika društva "Lazar Komarčić" bila da okupi sve manje ili više sklone pisanju fantastike u Srbiji, kako smo dospeli sa "Znakom Sagite" ovde gde smo, a i dalje su dominantni napori Boban i mene, da dozvolim sebi prisustvo?

[Boban]

Evo, upravo sada, tj. za sat i po kreće savršena tribina u Domu omladine:

19:00 Panel: Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla?
Ana Martinoli, Mihajlo Pantić, Boban Stojanović; moderatorka: Marija Nenezić

[Kimura]

Eh, po ovoj vrućini!
Za manje od sata ću plivati na Adi. Ako neko ode, neka piše kako je bilo!

[Boban]

jel ti vidiš da se momci sa AVKF-a izruguju s tobom?
A ti si čak obnarodovana na fejsu da radiš za njih.

[Kimura]

Koji se AVFK momci rugaju meni?

[scallop]

Čitajući napise po FB i drugde, bio sam uveren da je jedan od najbanalnijih načina da se započne rečenica kombinacija "Ono kad...". Kako stanje vremenom ne postaje bolje, sve češće me ometa čitav niz početaka rečenica. Ne bih sve tačno mogao navedem, neke od njih su "Žalosno je...", "Tužno je...", "Grozno je...". Izbegavam ih koliko mogu, ali se stalno nude kao da su u prvom redu izloga knjižare. Primetili ste da se radi o "teškim" pridevima. Što teži to bolje.


Dobar savet bi bio izbegavanje prideva na početku rečenice. Ceh će platiti i nevini pridevi, ali za teške probleme treba primeniti i teške mere. 

[mac]

Početak "ono kad" se na društvenim mrežama koristi za ironiju i sarkazam. Te dve reči su dobile novu funkciju u komumikaciji.

[scallop]

Ti slobodno troši. Savet je za pisce.

[ridiculus]

pa vidiš da se preispitujem.
ono što sam nekada glatko proglašavao za sranje sad je uzelo toliko maha da sam počeo da se kolebam.
Čak pomišljam da je moj sud postao irelevantan. Otud prizivanje na Igoa i traganje za trajnim vrednostima. Danas skoro niko ne piše kao Igo. Da li to znači da ništa od ove sad hiperpodukcije neće izdržati bilo kakav sud osim autorovog samohvaljenja?

Odgovor je gotovo sigurno potvrdan.

Nego, skoro sam bio čitao Estoril Tiago-Stankovića, koji je em popularan, em umereno cenjen, a posle toga sam čitao Bogorodičinu crkvu u Parizu od pomenutog Igoa. Prvi sam tolerisao, izdržavao; drugi sam čitao sa guštom i uzbuđenjem. A kako onda da uzmem u ruke išta domaće a savremeno, kad Igo, čak i kroz prizmu prevoda, šije ono što se smatra kremom domaće produkcije kao od šale?

Postoji više mogućih razloga zašto se svekolika kultura dronjavi, i nije ih lako pojedinačno sve nabrojati, možda zato što deluju simultano. Lepo bi bilo razlučiti ih, makar da bismo neimpresionirali scallopa (ako uopšte ovo prati).

Al' evo ga jedan: kao što je čovek ono što jede, tako je i njegov um ono što jede. Ako jede prosečnost, ili smeće, tako će i razmišljati. Um jeste želudac, reče neko.