Oči boje meda

[Elohael]

- Molim vas, gospodine...

Glas joj je pomalo drhtao, a oči boje meda gledale ravno napred, kao i u svakog deteta nenaviklog na ljudsku zlobu i pokvarenost. Nije mogla imati više od jedanaest ili dvanaest godina.

- Molim vas, gospodine...

Jedan sekund je promatrah pod svetlosti ulične lampe u ponoć, a onda zavukoh ruku u džep pantalona i opipah kovanicu...

- Molim vas... odvedite me mojoj kući.

Izvukoh ruku iz džepa shvativši da se ne radi o običnoj maloj prosjakinji. Dete je tražilo pomoć. Pružih joj otvoren dlan i osmeh.

- Dođi, rekoh.

Ona uhvati moju ruku i niz belih zubića, lica uokvirenog valovitom crnom kosom, zasvetluca joj u mraku.

- Hvala gospodine!

Krenusmo duž uglačane, mračne primorske ulice, uske poput napadaja panike. Koraci nam ispuniše vazduh ritmom nalik na otkucaje kakvog starog zidnog sata.

- Gde stanuješ devojčice, upitah je.

Ona samo neodređeno pokaza u pravcu kojim smo se kretali.

- Tamo...

Ruku mi je držala čvrsto, onako kako to umeju samo deca bez roditelja, željna dodira i pažnje. To malo, usamljeno biće ispod svetiljke sada je veselo stupalo uz moje noge, dok su joj sandale lepršale između tla i bosih nogu poput krila kakvog noćnog leptira.

Dođosmo do kraja ulice i ispred nas se ukaza mračno dvorište duž čijih zidova su stajale prazne kamene klupe.

- Tamo, reče devojčica i pokaza put teško zametljivog tamnog prolaza između kamenih
kuća. Nakon što prođosmo tuda, uplašivši usput jednu usnulu crnu mačku, uđosmo u još užu i mračniju ulicu, poprečnu na onu kojom smo do tada išli.

- Kako se zoveš? upitah devojčicu. Kao da me nije čula ona mi samo jače stegnu ruku i blago ubrza korak. Disala je žurno i teško, kao odrasla žena u zagrljaju muškarca. Tu čudnu misao odagnah brzo. Ona je još dete...

Povremeno bi se zaustavili pored nekog od ulaza, onih teških, u zeleno obojenih drvenih vrata iza kojih spava tišina, i tek što bih pomislio da smo našli devojčicin dom ona bi mi jače stegnula ruku i povela me dalje.

- Tamo, rekla bi i nastavila svojim hitrim, detinjim korakom, dišući, činilo se, još teže, i još
uzbuđenije...

Prošli smo nekoliko pustih ulica i zaustavili se pored nekoliko vrata, kuća u kojima se činilo da ne živi niko, kao da je celi otok utonuo u duboki san ili nesvesticu.

- Tamo... bilo je sve što je govorila, ne odgovarajući na moja pitanja, samo upirući malenim
kažiprstom ravno u smeru kojim smo išli.

U jednom trenutku nađosmo se na uskom trgu s kojeg su se stepenice strmo spuštale k moru. Noćno nebo na dvoje razdeli sjajna zvezda padalica.

- Jesi li videla, upitah devojčicu podigavši prst ka nebu.

- Tamo, opet reče devojčica i povuče me k stepenicama, potpuno nezainteresovana za bilo šta da imam reći.

Siđosmo niz glatke, uglačane kamene stepenice i nađosmo se na nekoj vrsti mola, skoro u potpunom mraku. More se nije videlo, samo se moglo čuti kako mljacka obalu poput bezubih usta starca. Devojčica sede na rub mola i noge uroni u mrak. I dalje je čvrsto stezala moju ruku. Ja se polako spustih pored nje i pokušah razrešiti tu čudnu situaciju.

- Čuj devojčice, ako nemaš kuću reci mi, odvest ću te negde gde ti neko može pomoći... važi?

Ona se samo privi uz mene.

- Zagrli me, prošapta.

Nežno je obuhvatih oko ramena, pomilovah po kosi i počeh tiho pričati, kao da bi nas uopšte neko mogao čuti, tu u mraku obale, nešto iza ponoći...

- Nemoj se bojati, otići ćemo u policiju, to su dobri ljudi, pomoći će ti naći rođake... shvataš? Tamo ti se ništa loše neće desiti, ne možeš provesti noć lutajući...

Njena glava bila je naslonjena na moje rame, i onda s užasom osetih kako njen jezik klizi po mojoj ušnoj školjki. Zaboga, šta to radi? Da neko naiđe, kako bih bilo kome ikada mogao objasniti šta radim tu, u mraku, sa maloletnom devojčicom?

Pokušah se otrgnuti, ali uzalud. Nešto me je čvrsto držalo i nisam čak mogao ni ustati. Nestajalo mi je daha. Njen jezik kao da se zalepio za moje uho, a ruke su me počele obavijati i stezati kao kakvi... pipci!

Koloplet lepljivih pipaka nalik na oktopodove uvijao se oko mene, čvrsto me držeći stotinama sitnih okruglih prilepaka, ticala nalik na puževe nogice. Jezik, ili šta god da je, bio mi je već duboko u uhu.

Umesto djevojčice sada se pored mene tiskalo i užurbano i teško disalo, poput žene u zagrljaju muškarca, glatko telo ogromnog glavonošca okruglih mekih očiju boje meda. Njegovi, ili njeni, pipci su mi iz stegnutih grudi otimali i poslednji gutljaj vazduha.

Uz tih pljusak mi se nađosmo u vodi i vodeni pokrov zaklopi se nad nama. Jezik u mom uhu već je probijao sebi put k mozgu i neizdrživ bol poče mi puniti lubanju.

Bože, zar je ovo kraj? Bože, smiluj se mojoj bezvrednoj duši...

[Stipan]

Uhhh... Meni se dopada. Još samo stručnjaci da kažu svoje.

[Josephine]

Nothing special, nothing to say... Jedino morska atmosfera daje šmeka.

[Plut]

Jasno mi je što se Stipanu dopada , podseća...
Elem, nisam stručnjak, ali je meni ovo bledo. I opet taj aorist
Nekako mi je nevešto napisano, previše poređenja, opisa, prideva...

Ruku mi je držala čvrsto, onako kako to umeju samo deca bez roditelja, željna dodira i pažnje. To malo, usamljeno biće ispod svetiljke sada je veselo stupalo uz moje noge, dok su joj sandale lepršale između tla i bosih nogu poput krila kakvog noćnog leptira.

Uh...

Nije mi baš najjasniji prelaz od deteta do oktopoda, a preko uzbuđene žene. Mislim da razumem šta je Elohael hteo, ali mi se ne dopada. U jednom trenutku sam, čak, pomislila da će priča otići u pedofilski horor...

Koloplet lepljivih pipaka nalik na oktopodove uvijao se oko mene, čvrsto me držeći stotinama sitnih okruglih prilepaka, ticala nalik na puževe nogice. Jezik, ili šta god da je, bio mi je već duboko u uhu.

Previše je meni ovde reči...

[Stipan]

Jasno mi je što se Stipanu dopada , podseća...

Šta sad pa ovo treba da znači, Ha? 

[Plut]

Hah! Znala sam!!!
Zubići, haljinica, sandalice...
Ma šalim se Stipana, moram te malko razdrmati. Nekako si se usedela.

[Stipan]

Ha!

[SuperSynthetic]

 Nikada neću zaboraviti malu cigančicu. Očarana gleda kako turistima radim tetovaže od kane. A, tvrda - iglom da je pipneš pukla bi. Sunce joj ne smeta.
- Oćeš meni da nacrtaš? - pita egzotičnim naglaskom.
- Šta bi ti? - gledam njenu naivnu rešenost da se istetovira.
- Zvezdu! - zna šta hoće.
- Zvezdu? To će da te košta - kažem joj dok dok se njeno mlado telo uvija. Čas stoji na jednoj, a čas na drugoj nozi. Očigledno nema para.
- A gde bi ti tu zvezdu? - pitam. Lice joj se smeje. Nema više od XXX.

[boki77]

Čitljivo. Na par mesta pogrešna upotreba infinitiva. Aorist je ok, to jeste glagolski oblik, ali imaš problem sa infinitivom. "Odvest ću te" - je hrvatski. (Pisac je iz Hrvatske ili..?)
Elem, fino teče, lako se čita. Lično, nemam većih zamerki. Možda dodati rečenicu-dve kod transformacije devojčice i reakcije glavnog lika. Toliko od mene.

[Stipan]

Još nešto : taj naslov - nije li to Ekatarina?

[Plut]

Još nešto : taj naslov - nije li to Ekatarina?

Jap. Ali... ne leži vraže... Našla... ima i Mile kitić svoje okice...

Evo refrena:
Jos me prate tvoje oci boje meda
jos hladnoca caruje u meni
dok ja spremam svoju postelju od leda
nekoj drugoj zeni

Jos me prate tvoje oci boje meda
tuga mi je cimer duze vreme
plakao bih rado, al' srce mi ne da
jos su usne neme

[Stipan]

Hah! Popularna kovanica, nema zbora. 

[Plut]

Gle... i Colonia...

Jer oci boje meda zive samo za nju
Spavaju na njenom ramenu
Oci boje meda ljube samo nju.
Sad ljube nju, samo nju

na na na na na na na na na na........

[Stipan]

Plutone - moja nežna ženska dušica je oduševljena tvojim poznavanjem aktuelnih muzičkih dešavanja!

[Plut]

Plutone - moja nežna ženska dušica je oduševljena tvojim poznavanjem aktuelnih muzičkih dešavanja!

I moja!

[pokojni Steva]

Ovo bi moglo da prođe samo ako je autor, u duhu aprilske polno zavrzlamske Radionice, otišao toliko daleko pa napisao priču kako bi to uradila klinka koju drma pubertet. A i tu je omašio seksualnom fantazijom koja naginje ka perverziji ('ugušenje' kao stimulans?!). Bledi opisi koji bi trebali da budu slikoviti. Preporučujem proučavanje ScaLoopovog recepta za musaku.

[Meho Krljic]

Ma, dobro sad... Nećemo sad zbog perverzije napadati priču, valjda.

Mislim, dovoljan razlog su preterivanje sa aoristima i poneka nezgrapna metafora. Već istaknuto od strane drugih ovde.

[pokojni Steva]

I jedno pitanje, dokle mislite da spočitavate 'infinitiv' ljudima kojima je on sastavni deo maternjeg jezika? Ubili ste im ijekavicu kako su prešli Drinu (obećavam da moja 3 boda dobija priča na ijekavici), dokle više?! Sad ni Pravoslavlje nije dovoljno, mora se i 'infinitiv' ubiti. Fala vam ljepa!

[Mims]

Ahahaha, Stevo

[lilit]

I jedno pitanje, dokle mislite da spočitavate 'infinitiv' ljudima kojima je on sastavni deo maternjeg jezika? Ubili ste im ijekavicu kako su prešli Drinu (obećavam da moja 3 boda dobija priča na ijekavici), dokle više?! Sad ni Pravoslavlje nije dovoljno, mora se i 'infinitiv' ubiti. Fala vam ljepa!

Potpis! 

[scallop]

Ti se baš na svašta potpisuješ. Jekavica je uvek bila legitimna u ovim krajevima, tako da Steva, po običaju, lupeta. Dakanje i tikanje su sa različite strane pismenosti i tu nema popuštanja. Oni koji bi da tikaju imaju konkurse u Hrvatskoj i Bosni, pa neka izvole.

[SuperSynthetic]

 
Iskren početak. Platonsko golicljivi odnos junaka i devojčice. Priča govori o strahu od pedofilije. Predubeđenju. Konformizmu koji stvara čudovišta sa pipcima. Nisam stručnjak ali nalazim i te kako teme za razmišljanje u ovoj priči.
Izvinjavam se na onoj gore šali sa cigančicom. Više je bila u duhu komentara nego na račun priče. Šala mala. Nisam hteo da spopadam priču zbog pedofilije.  

[lilit]

Ti se baš na svašta potpisuješ. Jekavica je uvek bila legitimna u ovim krajevima, tako da Steva, po običaju, lupeta. Dakanje i tikanje su sa različite strane pismenosti i tu nema popuštanja. Oni koji bi da tikaju imaju konkurse u Hrvatskoj i Bosni, pa neka izvole.

Možda si ti u pravu, ali se ja sa time ne slažem.

[pokojni Steva]

Ja znam da u tebi vri viševekovno vrela bugarsko/makedonska krvca, ali sad ga baš zasra SkaLoope. Eto, nisi ni primetio a opet si umesto mene izneo nešto što samo potkrepljuje moju tvrdnju da sa takvom Srbijom treba raskrstiti pod hitno.

[scallop]

Marš, u svoju njivu! Nećeš ti meni više govnarati naokolo.

[Hiperhik]

SS, mozda nisam dobro razumeo sta si napisao, ili sta si zeleo da napises.
Kakogod, bode mi oko povezivanje 'predubedjenja' sa temom pedofilije.
Naime, u mom koordinatnom sistemu nema mesta za open-minded pristup pojavi, to je jednostavno no-no (najblaze receno), u svakom obliku, nema tu mesta za predubedjenje. Ili ga ja, Bogu hvala, ne vidim.

[pokojni Steva]

Zahvaljujem SkaLoope. Ovo je drugi put da me marširaš. Treći korner će biti penal.

[scallop]

Koliko god puta želiš. Ti si za mene svršena stvar.

[Josephine]

Ako radionica opstane do sledećeg kruga, častim sve pivom.

Još čoveku spamujete temu...

[boki77]

Проблем је кад људи помешају граматику са политиком. По правилу, такви се не разумеју ни у једно.

Треба изучити инфинитиве, када се како користе. Елохаеле, онај ко ти говори да је ок бити неписмен, не треба да ти буде саветник. Тај не зна ни себе да саветује. Тај не би требало да је на књижевној радионици, али ето. Спама има свуда.

[Josephine]

Ako nećeš da miriš, nemoj ni da se mešaš. Plz.

[boki77]

Ок. Мада, требало би Бобана мало више ангажовати. Ако је нешто вредно на сагити, то је радионица. Људе који не разликују граматику од политике би требало бановати - не као казну, већ ради чистоте топика. Овде би требало нешто да се научи, а не да се говори о Дрини и Морави...

[Plut]

Izvinjavam se boki, ali ti si taj koji uporno insistira na razgraničavanju šta je 'srpsko', a šta 'hrvatsko'. Kako onda to da nazovemo? Politički? Nacionalno?
A svim mrziteljima infinitiva toplo preporučujem poslednju epizodu (onu od subote) serije "Na slovo, na slovo", infinitiva na tone, prelepo upotrebljenih, a pravili je u Beogradu.

[scallop]

Zna se tačno kako se upotrebljava infinitiv u srpskom jeziku. Ako ga neko pogr3ešno upotrebljava, onda je to rđavo nasleđe iz nemačkog jezika.

[boki77]

Izvinjavam se boki, ali ti si taj koji uporno insistira na razgraničavanju šta je 'srpsko', a šta 'hrvatsko'. Kako onda to da nazovemo? Politički? Nacionalno?
A svim mrziteljima infinitiva toplo preporučujem poslednju epizodu (onu od subote) serije "Na slovo, na slovo", infinitiva na tone, prelepo upotrebljenih, a pravili je u Beogradu.

Не лупетај. У граматици постоје велике разлике између српског и хрватског. На тој разлици ја инсистирам, а не на политичкој. Научи граматику, боље ћемо се разумети.

[Plut]

Vidim na čemu insistiraš i nemam nameru s tobom da se objašnjavam, posebno na tvoj način. I, please, nemoj meni o gramatici.

[Джон Рейнольдс]

"Odvest ću te" i "lubanja" jeste hrvatski. I šta je sad tu sporno? Nema to nikakve veze s... jbt...  "mrziteljima infinitiva".

Dadakanje je jednaka greška kao i pogrešna upotreba infinitiva; a u ekavskom tekstu poput gornjeg "odvest ću te" i "lubanja" mogu se smatrati greškom.

[pokojni Steva]

'Hrvati', možete živeti u Srbiji, ali nemoj da bi neko bacio koje slovo na papir... monitor... Di god, makar bilo i na komšijskoj tarabi.

[Meho Krljic]

Sigurno ovako i Britanci zajebavaju Novozelanđane kad se dosele u Britaniju.

[Джон Рейнольдс]

Samo ako su britanski pandan "mrziteljima infinitiva".

[Stipan]

Pa od Scallopa i Steve ne možeš pobeći! Zar ovde ne pričamo o očima boje meda!?

[pokojni Steva]

Baš kao što se na Radionici ne može pobeći od tebe i D

[Plut]

Čovek je lepo upozoren, još kad nas je sve pozdravio.    Prema tome...

[SuperSynthetic]

SS, mozda nisam dobro razumeo sta si napisao, ili sta si zeleo da napises.
Kakogod, bode mi oko povezivanje 'predubedjenja' sa temom pedofilije.
Naime, u mom koordinatnom sistemu nema mesta za open-minded pristup pojavi, to je jednostavno no-no (najblaze receno), u svakom obliku, nema tu mesta za predubedjenje. Ili ga ja, Bogu hvala, ne vidim.

Kako se devojčica pretvara u čudovište sa pipcima? Šta je u priči razlog za to? Tek tako? Mislim da inkarnacija devojčice u "stvar" postoji samo u glavi glavnog junaka. Ta katarza je očigledno po defaultu ugrađena u njogovo razmišljanje. Pošto se pisac ne bavi njegovim genima te mu ne broji krvna zrnca i ne pravi psihološki profil na osnovu stečenih osobina  imam utisak da nam predstavlja nešto što je deo matrice-koordinatnog sistema u kome svi živimo i koji je svima nama dobro poznat.  -to je jednostavno no-no (najblaze receno)-.
Autor nam pokazuje kako nešto bezazleno postaje groteskno strašno. Možda zato što to čudovište slutimo iako ono ne postoji. Plašimo se da će se baš to dogoditi. Nesvesno ga prizivamo jer iz predubeđenja ne prvimo razliku. Iz predubeđenja, u svakoj devojčici - dečaku vidimo pedofiliju. Strah od linča. Priliku da drugog linčujemo. Bolje MI drugog nego drugi mene. Predubeđenja su "zdrava". Kada sam deo gomile osećam se zaštićen od iste.  
Ako nisu predubeđenja - zašto se o tome ne smemo ni šaliti? Da li postoje stvari o kojima se ne smemo šaliti? Ako i postoje onda one postaju čudovišta sa pipcima u našim ušima.  

[Stipan]

Sintetik - priznajem da ponekad umeš da me oduševiš! Kao na primer sa ovim! Ja na to nisam ni pomislio.

[PTY]

Marš, u svoju njivu! Nećeš ti meni više govnarati naokolo.

siroti steva. istek'o mu rok trajanja.

[Elohael]

"Odvest ću te" i "lubanja" jeste hrvatski. I šta je sad tu sporno? Nema to nikakve veze s... jbt...   "mrziteljima infinitiva".

Dadakanje je jednaka greška kao i pogrešna upotreba infinitiva; a u ekavskom tekstu poput gornjeg "odvest ću te" i "lubanja" mogu se smatrati greškom.

Sasvim se slažem... "Tajna" je u tome da je priča izvorno napisana na otoku Rabu, na hrvatskom, u ijekavici, i kao takva je lektorisana (da ne kažem lektorirana ) ali sam ja onda napravio propust pri lektorisanju/priređivanju iste na srpski... i da, s obzirom na svoje jezičko nasleđe i određene navike pri pisanju slažem se da infinitive često koristim na način koji, verovatno, nije adekvatan za savremeni književni srpski jezik... ali, elem, zato sam se i pridružio književnoj radionici, zar ne I tako, ako apstrahujemo pojedine gramatičko političke ili političko gramatičke komentare (a balkanske politike i politika mi je odavno preko glave) hvala na svim komentarima koji se tiču same priče... mene najviše zanima, šta vidite gde su glavni propusti u priči, i kako bi se priča mogla poboljšati, tako da pri pisanju sledeće možda ne padnem u iste greške? Inače, završavam još jednu, postaviću je uskoro, mada bi možda bolje bilo da se prihvatim aprilske teme... Sintetik, sviđaju mi se tvoje analize tj. kako čitaš ovu priču... moram biti iskren da nisam imao na umu nikakve posebno dubokoumne akrobacije u vezi sa pedofilijom, već sam više išao na jednostavni šok, što seksualnom skarednošću, što transformacijom nečega standardno milog i dobrohotnog (kao što je mala devojčica) u nešto monstruozno i krvožedno (Cthulhuov mali nećak)...

[angel011]

Heh, i pomislila sam na Cthulhua...

Ideja priče mi je zabavna, struktura mi deluje okej, ali je priličan problem sa nepotrebnim aoristom, sa infinitivom gde mu mesto nije, i sa nedostajućim zarezima.

Na početku, opis "deteta nenaviklog na zlobu..." mi deluje kao patetika. Nema potrebe za tim, zbunjena, izgubljena devojčica izazvaće emocije - a ako ih ne izazove, patetika neće pomoći.

Ne obraćaj pažnju na prepucavanja ovde, nešto su podivljali u poslednje vreme, obično ovakvo divljanje ostaje u Donjem domu (Politika, Deponija).

[boki77]

@ SS
Bolje MI drugog nego drugi mene.

Забројао си се, синтетик. ...него други НАС. Елем, учитавање педофилије је... хм... занимљиво... најблаже речено. Не знам зашто би те девојчице и дечаци подсећали на педофилију.

[Savajat Erp]

Мени је ово ОК, лепо тече, мада се мало збрзано заврши...могло се и нешто друго изабрати за задњу реченицу, али `ајд` сад...не занм зашто, али цела прича ме је мало подсетила на стивенкинговски стил.

И једно питање - је л` неко од вас икада видео очи боје меда?