Milosav Slavko Pešić — Šaka Mraka (Heliks, 2011)

[zakk]

Шака мрака
Милосав Славко Пешић
Година издања: 2011.
Област: фантастички роман
584 стране
Тврди повез, формат 15 × 21 cm
ISBN: 978-86-86059-27-7
Цена: 1296 дин.

http://www.heliks.rs/saka_mraka.asp

одломак: http://www.heliks.rs/assets/text/saka_odlomak.pdf

U roman Šaka mraka, zasnovan na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima, utkana je živopisna fantastika koja poslednjih godina pleni pažnju svetskih znalaca beletristike i ima izuzetnu čitanost.

U knjizi su sjedinjeni istoriografija i fantastika, a radnja romana satkana je od brojnih čuda i proteže se na pet vekova, sabijena u 24 sata i omeđena na 11 hektara smederevske citadele.

Vojnik, koji je poverovao u podnarednikovu priču o uskrsnuću i blagu koje traži ljudski žrtvu da bi bilo otkriveno, po starešinovoj zapovesti iščupao je podnarednikovo srce i jabučicu, a krv nakapao na mestu koje mu je rečeno. Po podnarednikovom uverenju trebalo je da vojnik, pošto iscedi krv iz srca, lako nađe bočicu s čudotvornom vodom kojom će oživeti podnarednika, što se nije obistinilo.

U romanu su prezentirani istorijski dokumenti i novinski tekstovi iz 1892. kada je podnarednik sebe ritualno prineo na žrtvenik u nadi da će mu se tako otvoriti put do zakopanog blaga despota Đurđa Brankovića.

Verodostojnost događaja dokumentovana je i autentičnim mišljenjem o psihičkom stanju podnarednika i vojnika koje su vojnoj komandi dali profesor Velike škole dr Milan Jovanović Batut, upravnik Bolnice za duševne bolesti dr Milan V. Vasić i sanitetski major profesor Vojne akademije dr Sima Gerasimović.

Milosav Slavko Pešić je ispisao očaravajući roman suverenom veštinom renesansnih pisaca enciklopedijskog znanja i mnogovrsnog umeća.

После пет година штампања искључиво најбољих светских наслова популарне науке, издавачка кућа Хеликс објављивањем романа Шака мрака српског писца Милосава Славка Пешића не занемарује првобитни концепт, већ обогаћује понуду. Роман Шака мрака вишеструко ће понети читаоца.

Роман припада фантастичкој прози која осваја светску књижевну сцену, особеног је стила и необичног приступа јер је радња  заснована на историјским догађајима и стварним личностима. Истовремено је Шака
мрака психолошки трилер форензичке прецизности.

Аутор романа Шака мрака заводљиво осликава историјска дешавања у Србији и дворовима кћери Бранковића, током пет и по векова, уводећи их у фантастичне оквире и сабијајући у 24 сата. Тако замршена историја Србије, кроз призму Смедерева, српске престонице, добија фантастичне боје и померено тежиште у коме је сваки дан последњи.

Милосав Славко Пешић је исписао очаравајући роман сувереном вештином ренесансних писаца енциклопедијског знања и многоврсног умећа. Служећи се модерним техникама приповедања на темељу обимне грађе коју је веома дуго и предано прикупљао, трагајући за бизарностима, заумним и 
чудноватим појавама,  Пешић је на светлост дана изнео ову шаку таме.

Песничко искуство,  небесни  дар за посебну и оригиналну, само Пешићу својствену врсту црног хумора, ироније и гротеске чини Шаку мрака посебним романом без трага сладуњавог сентимента.

Милосав Славко Пешић (1943), песник, прозаист, преводилац. Објавио, поред других, песничке збирке Књига постања (1972), Хелена спава с мишицом под главом (1978), Мали знаци неверства (1980), Тамни вилајет (1983), Вечерња благост (1984), Мефистов вез (1986), Мирна кућа (1987), Смрт је ловац самотан (1980), избор песама У дом за старе стигао је комунизам (2004), двојезичну збирку Мастило је горко / Ink is Bitter (2007), књигу кратких прича Човек против себе (1979), лирске записе С љубечитим штовањем (1986), песме за децу Мачје, мишје и друге (1987), есеје о глумишту Бенгалска ватра глуме (1977) и Глумци одлазе, сире (1988). Приредио је песничке антологије Кад те заболи душа (1981) и Љувене (1984), изабрао, превео и белешкама опремио генерацијски круг савремених словеначких прозаиста Берба небеског винограда (1990). Сачинио избор, превео и коментарисао Моцартове епистоле женама Писма осамљеника (2003). Под насловом Књига промена издао је 2007. обимну романсирану илустровaну прошлост Смедерева.

[Mica Milovanovic]

Skupo ko sam djavo. Je li neko citao?

[mac]

Nisam čitao, ali slutim da je smislenije i pismenije od Konstantinovog raskršća (kog takođe nisam čitao).

[Boban]

to valjda i nije teško...

Ali zbog ovakvih stvari (preskupih nepoznanica, kojih će bivati sve više kako vreme odmiče) treba da postoji biblioteka LK.

[Boban]

Evo, večeras sam imao ovu knjigu u rukama.
Zaista je to pozamašno delo u čisto fizičkom smislu.
Primenio sam svoj metod; pročitao tri pasusa s početka.
... literarno, ovo je ne slab pisac, nego nedovoljno dobar, ajde da budem određeniji. Korektno to izgleda, ali prozaično, drugorazredno, ravno.
Knjiga ovakvog obima mora da ima mnogo jači početak da bih se upustio u čitanje.
Džarno sam pomalo i unutra, tu i tamo i sve je to beskrvno ravno, nabrajanje, gomila tačnih rečenica, nikako ono što ja tražim, očekujem i želim od literature.

[Plut]

Pravo pitanje: šta očekuješ i želiš od literature?

[Boban]

da mi ponudi bilo šta natprosečno i neočekivano; bilo u idejnom smislu, ili u izvedbi ili u stilu; najbolje sve ali retko bude takav ishod...

[scallop]

Samo pusta opravdanja da se ne bi čitalo. Puna škola dece koja tako opisuju lektiru.

[Boban]

Ja imam problem da čitam pisce koji su upadljivo slabiji od mene i to nisu nikakva opravdanja nego je to naprosto tako.

[Lord Kufer]

Treba čitati samo najbolje, od kojih se može nešto naučiti.