Srbi, knjige i knjizare

[mac]

Ti kapitalni rečnici treba da se sprovedu preko konkursa, i da uslov bude da se objave elektronski. Firma prihvati posao u zadatom roku, dobije honorar, a mi dobijemo freeware knjigu.

[zakk]

"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

Ali nije problem u tome! Ok, ne moramo se lagati da je sve u SG poslednjih godina bilo idealno i savršeno, daleko od toga ali aman, TREBA da postoji barem jedan izdavač koji će da objavljuje neprofitne a dobre knjige!!! Barem jedan!!! Mislim ej, ko će i kada da objavi "Poetiku srpske avangarde" ili "Teoriju književne istorije" ako budemo čekali da postanu profitabilne? Alnari?
Ljudi, ma šta ja lično mislila o svima uključenima, oni su npr. objavili prvo kolo od predviđena dva Sabranih dela Stanislava Vinavera, sad izlaženje drugog kola pitaj boga da li će se desiti, da li mislite da je to profitabilan poduhvat? Da će to da ide ko iduća Habjanovićka? A da li mislite da je bitan, koristan, dobar?

Ja sam prilično ubeđen da je i to tačno :/

[Albedo 0]

mora se ipak priznati da je Glasnik objavio neke prilično glupe knjige, npr onog Zerzana anarhistu, koji moj to ikome treba, o nekim mojim profesorima koji se kurče u penzionerskim danima, da imaju kome da poklone svoje gluposti da ne pričam

dakle, imaju neke odlične knjige i neke kršine za koje se čudim da su upale pod presu

ali ako je ova priča tačna, da SG troši 13 miliona evra, pa to je ništa, trebaju da mu daju 30 miliona, ali da se prevede sve što valja

i treba da ima urednika za svaku oblast, pa ako ih je 30 neka bude tako

[Mme Chauchat]

Ti kapitalni rečnici treba da se sprovedu preko konkursa, i da uslov bude da se objave elektronski. Firma prihvati posao u zadatom roku, dobije honorar, a mi dobijemo freeware knjigu.

...ali koja firma?...ona ista koja je radila sajt "Očistimo Srbiju"?...

[mac]

Preko tendera i konkursa se sve radi, pa onda ispadne skandal ako neko zloupotrebi situaciju. Za javne projekte to je najbolji sistem, jer bolji nemamo..

[Mme Chauchat]

Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

[Ghoul]

"Nisam ni slutio da će me narod izabrati da budem prvi u mnogo čemu. Tako i danas, kao prvi predsednik koji je pohodio hram knjige, koji nije slučajno pored Hrama Svetog Save sa posebnim zadovoljstvom prihvatam pokroviteljstvo nad ovom institucijom doživljavajući je i lično kao jedan od osnovnih simbola naše zemlje. Obećavam da ćete uvek imati moje razumevanje i podršku", poručio je Toma Nikolić.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=02&dd=28&nav_id=690868

[Truman]

Pa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji. Analogija je OK.

[Mica Milovanovic]

Pa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji.

Hoćeš li nas, molim te, počastiti svojom vizijom školstva u Srbiji početkom 13. veka...

[Albedo 0]

Rastko je prvi srpski pisac...

[Truman]

Pa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji.

Hoćeš li nas, molim te, počastiti svojom vizijom školstva u Srbiji početkom 13. veka...

U manastirima je sirena pismenost, naravno. Sta je tu sporno?

[Ghoul]

evo kako Ivica Stevanović opisuje ljubitelje knjige u srpskoj atini:

Obreh se juče na prvom danu novosadskog sajma knjiga, tj. Art-Expo-u i mogu vam reći da kad bi se neko odlučio da kroz isti protera autobus, bager, traktor, vršalicu ili kakvu drugu tešku mehanizaciju, malo je verovatno da bi uspeo da zgazi (nedoBog) nekog slučajnog posetioca i zaljubljenika u knjigu, strip i umetnost. Možda bi okrnjio koji štand i napravio manju materijalnu štetu ali da potrefi zalutalog knjigofana – teško! Takvi su retki na ovakvim novosadskim manifestacijama. A ako se i pojave, činjenica je da je aktuelna kriza učinila svoje, te su isti bili primorani da se bave uzgojem zmijadi po novčanicima i buđelarima, a guja kad ujede – to boli do koske! Zanimljivo je da na štandovima izdavača pored knjiga možete naći floru i faunu karakterističnu za pustinjske krajeve, a katkad monotoniju ovog okruženja poremeti kotrljajući busen sasušene trave koji kao da se dokotrljao iz nekog kaubojskog filma. 

[zakk]

Nije ni pre bilo bolje, al u njegovom opisu je potresno.

[Nightflier]

Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

Kakav je tvoj stav o "starom" rečniku SANU? Sve više sam izložen stavovima da je neupotrebljiv jer je rečnik "srpskohrvatskog" jezika.

[scallop]

Srpskohrvatski jezik više ne postoji, pa je i taj rečnik - srpski. Daj Bože, kad bismo upotrebljavali bar taj rečnik.

[Mme Chauchat]

Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

Kakav je tvoj stav o "starom" rečniku SANU? Sve više sam izložen stavovima da je neupotrebljiv jer je rečnik "srpskohrvatskog" jezika.

Kasno vidim...
Čijim stavovima?
Vidi, što se mene tiče, srpski i hrvatski su dva varijeteta jednog jezika koji se sad nasilno i iz političkih razloga razdvajaju u dva "različita" jezika, i time oba siromaše. Priča o "neupotrebljivom" rečniku samo tako može da se protumači. Što je neupotrebljiv? Možda sadrži i "supu" i "juhu"? Jao strašno, da ga spalimo! Nedobog da se Srbi i Hrvati razumeju bez titlova! A u Sarajevu da ljudi ne izlaze iz kuće bez trojezičnog rečnika, za slučaj da požele da negde popiju kah/v/fu!!!

[Nightflier]

Veliki broj izdavača za koje radim aktivno suzbija sve reči koje i zamirišu po hrvatskom. Na primer, poslednji put sam popio po nosu zbog reči "sklisko".

[Mme Chauchat]

Sad bih se negativno izrazila o toj osobi i njenom 'poznavanju' srpskog, al bolje da oćutim! Da se kladimo da "sklisko" ima i kod Dobrice Ć. u sabranim delima?

[Nightflier]

Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

[Mme Chauchat]

Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati.

  Koji to čitaoci?

[Hiperhik]

Ovi što ih treba izbegavati..

[zakk]

Sa Kalenić knjižare:

Mary Norton, "Bedknob and Broomstick"; Kinky Friedman, "Elvis, Jesus and Coca-cola"

[scallop]

Bravo, Hiperhik!

[Hiperhik]

 


...i uvek

[Nightflier]

Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati.

  Koji to čitaoci?

Pretpostavljam oni koji šalju mejlove izdavačima...

[Dacko]

Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

Nije tačno da su svi rečnici srpskohrvatski. Postoji jednotomni Rečnik srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, koji u suštini predstavlja izbor standardnih srpskih reči iz šestotomnog rečnika srpskohrvatskoga jezika (što ne znači da su sve ostale reči hrvatske, jer nisu, nego da su u šestotomniku zastupljeni i arhaizmi, regionalizmi itd.). Igrom slučaja, u jednotomniku se nalazi i reč ,,sklisko", i na to je trebalo da se pozoveš u raspravi. Rečnik  srpskoga jezika može se naći po knjižarama i po sajmovima, košta oko 2000 dinara, a to što nikad nije bio jefttiniji ima veze s tim što je na net odavno procurila njegova elektronska verzija, zaista neophodna svakom ko se bilo kako bavi jezikom.

[Dacko]

Nije da ne shvatam zašto je skraćeno vreme za editovanje, ali je šteta da svi čitamo postove sa slovnim greškama zbog nekoliko ljudi koji napišu nešto o sagovorniku pa obrišu čim to ovaj pročita (a u idealnom slučaju i reaguje na nestali tekst). 
U svakom slučaju, žao mi je što kucam dva posta u nizu, ali moraću ovde da dodam da sam ostavila link za pominjani rečnik na odgovarajućoj temi.

[angel011]

Hvala!

[Nightflier]

Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

Nije tačno da su svi rečnici srpskohrvatski. Postoji jednotomni Rečnik srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, koji u suštini predstavlja izbor standardnih srpskih reči iz šestotomnog rečnika srpskohrvatskoga jezika (što ne znači da su sve ostale reči hrvatske, jer nisu, nego da su u šestotomniku zastupljeni i arhaizmi, regionalizmi itd.). Igrom slučaja, u jednotomniku se nalazi i reč ,,sklisko", i na to je trebalo da se pozoveš u raspravi. Rečnik  srpskoga jezika može se naći po knjižarama i po sajmovima, košta oko 2000 dinara, a to što nikad nije bio jefttiniji ima veze s tim što je na net odavno procurila njegova elektronska verzija, zaista neophodna svakom ko se bilo kako bavi jezikom.

Recimo, kada sam se pozvao na taj rečnik, rečeno mi je da je nepotpun i nedovoljan. Nije problem u tome da li reči jesu ili nisu u rečnicima, već u tome što čitaoci zatrpavaju redakcije mejlovima u kojima izražavaju stavove u vezi sa svojom percepcijom srpskoh i hrvatskog jezika, a redakcijama je lakše da popuste i uslovno rečeno sankcionišu prevodioce (i/ili pisce) nego da se svađaju sa hordama besposlenih branlaca srBstva.

[Father Jape]

A da ti iz redakcije uzmu jednotomnik i pogledaju pod "integritet"?


Pomislio bih da će prosta lenjost i inercija makar raditi, pa da te horde ignorišu.

[mac]

Problem je što moraš da pročitaš pismo i saslušaš čoveka na telefonu, da bi tek onda znao da možeš da ga ignorišeš. Lakše je ako nema nikog da se žali.

[scallop]

Biće da je Nightflier malo preterao. Ako se ljudi žale, odnosno, ako se ljudi žale u tolikom broju da bi se neki izdavač trgnuo od brige, onda se sigurno ne žale zbog upotrebe pogrešnog rečnika.

[Nightflier]

Biće da je Nightflier malo preterao. Ako se ljudi žale, odnosno, ako se ljudi žale u tolikom broju da bi se neki izdavač trgnuo od brige, onda se sigurno ne žale zbog upotrebe pogrešnog rečnika.

Čitaoci se žale kada prevod percipiraju kao "hrvatski", odnosno neke reči kao "hrvatske". Redakcije na to reaguju. U mom slučaju, packe sam pio zbog "jamačno", "dapače", "oprečno",  "rub" umesto "ivica", "sklisko" umesto "klizavo", "skupina" umesto "grupa". Da naglasim, sve u prevodima epske fantastike.

Od jednog izdavača rodom iz Hercegovine doživeo sam da čujem kako mi ovde ni ne znamo srpski, već smo previše "južnjaci" i "poturčeni". Razlog tome je bio što sam reč "ladder" preveo kao "stuble" - s napomenom da reč koristi neobrazovana seljančica u osamnaestovekovnoj zabiti negde u sadašnjim SAD. Dakle, pokušao sam da prenesem okruženje kroz njene oči. Izdavačem lektor mi je reč "stuble" prepravio u "gelender". Inače, staru srpsku reč, pošto znamo da su se gelenderi koristili i na Dušanovom dvoru.

[scallop]

Jamačno bi trebalo da se stidiš zbog reči "dapače", ali si to nadoknadio sa "stuble".

[Alexdelarge]

kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

[Nightflier]

Znam da postoji sprej kojim se knjige dezinfikuju, ali bojim se da ne znam kako se tačno zove.

[scallop]

Ne zna ni Alexdelarge od čega je smrad. Odvratan nije pouzdan trag.

[Ghoul]

kad smo već kod toga - da li neko zna za pouzdan, bezbolan način da se sa korica (raznih: maznih, mekih, tvrdih, kartonskih...) skinu nalepnice a da se ove ne poderu, odnosno da ne ostave trag lepka ili tako nečega?

isto pitanje, još teže - za unutrašnjost.

imam bar 20-ak knjiga kupljenih u usa kao USED koje su ražalovane iz tamošnjih biblioteka, i nervira me što imaju nalepnice ove ili one prirode na sebi, a nisu od sorte koja se lako može noktom sljuštiti, nego to baš prionulo! 

[scallop]

Znam kako ti je. Neke su imale i umetak za kartice čitalaca. Meni to nije smetalo, jer nose u sebi i dodatnu priču. Može to i sa vodom i laganim otrljavanjem slojeva papirnih vlakana. Jedno vreme su kod nas bile u opticaju sjajne reprodukcije ikona, sa jednim problemom. Lepili su ih na drvenu podlogu naopako i otrljavali do emulzije sa slikom ikone. Kad je raja shvatila da su ikone naopake, nestale su.

[zakk]

kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

mikrotalasna?

[Gaff]

kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

mikrotalasna?

Veoma loša ideja!

Probao.

[Alexdelarge]

šta mikrotalsna? nisam te razumeo.

[Alexdelarge]

 

[zakk]

Ja sa ćorav a slika sitna, ali tamo piše Leon Koen?

[Alexdelarge]

da, leon kojen.

[Alexdelarge]

Tradicionalna manifestacija Noć knjige osmi put zaredom održaće se u petak, 14. juna, od 17 do 24 sata. Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi. Izdavačka kuća Laguna postoji već 15 godina i sa produkcijom od preko dve stotine pedeset objavljenih naslova godišnje s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća ne samo u zemlji već i u čitavom regionu. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje dvadeset pet knjižara, kao i najveća internet knjižara u regionu www.delfi.rs.

Noć knjige je prilika koja se ne propušta, jer samo u okviru ove manifestacije knjige različitih žanrova možete kupiti po neverovatno niskim cenama.

Popusti na Lagunina izdanja za jednu knjigu biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na naslove ostalih izdavača biće do 20 odsto. U knjižari Delfi SKC važiće popust od 20 odsto za knjige na engleskom i francuskom jeziku dok će u knjižari u Subotici knjige na mađarskom jeziku biti na popustu od 20 odsto.

U toku Noći knjige članski popusti Laguninog kluba čitalaca i količinski popusti neće se sabirati sa akcijskim, odnosno sa popustima koji će važiti samo za Noć knjige.

Za sve one koji nisu u mogućnosti da posete naše knjižare, akcija će važiti i na sajtu www.delfi.rs.

Noć knjige održaće se u knjižarama Delfi, koje se nalaze na 11 lokacija u Beogradu i u još 10 gradova u Srbiji: Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Pančevu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Kruševcu.

Cilj manifestacije pokrenute 2009. godine jeste popularizacija knjige i čitanja, a brojka od 45.000 posetilaca za samo šest sati ukazuje na to da su očekivanja više nego opravdana.

Pored ponude više od 50.000 naslova i ove godine posetiocima će biti ponuđeni fantastični popusti, raznovrsni performansi, pokloni, promocije, nezaboravna druženja sa najpoznatijim domaćim autorima.
Budite deo ove jedinstvene manifestacije, budite ,,Budni uz knjigu"!

Manifestacija Noć knjige održaće se na sledećim lokacijama:

1. Knjižara Laguna Immo Outlet centar, Gandijeva 21, Novi Beograd
2. Knjižara Super Vero Milutina Milankovića 86a, Novi Beograd
3. Knjižara Knez Knez Mihailova 40, Beograd
4. Knjižara SKC Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske)
5. Knjižara Laguna Makedonska 12
6. Knjižara Bulevar Bulevar kralja Aleksandra 146
7. Knjižara Kod Vuka Bulevar kralja Aleksandra 92
8. Klub čitalaca Beograd,Delfi knjižara,Stanoja Glavaša 1
9. Knjižara Zira, Ruzveltova 33
10. Knjižara Terazije, Terazije 38
11. Knjižara Zemun Glavna br. 20
12. Delfi knjižara Subotica, Korzo 8
13. Knjižara Novi Sad Kralja Aleksandra 3
14. Knjižara Rodić TC Rodić
15. Delfi knjižara Niš Voždova 4
16. Knjižara Kalča TC Kalča – Niš
17. Knjižara Laguna Kragujevac Kralja Petra I 12
18. Knjižara Kruševac, Mirka Tomića 89, Kruševac
19. Delfi knjižara Kod sata Kneza Miloša 33, Valjevo
20. Knjižara Kraljevo Omladinska 16/1
21. Knjižara Laguna Čačak Gradsko šetalište bb, Čačak
22. Knjižara Pančevo TC Aviv Park Pančevo Miloša Obrenovića 12
23. Klub čitalaca Vršac, Smart Office d.o.o, Trg Svetog Teodora Vršačkog 5, Vršac
24. Klub čitalaca Zaječar, Knjižara Kaligraf, Svetozara Markovića 26, Zaječar
25. Klub čitalaca Leskovac, Bigz Knjižara Kultura 27, Južni blok 1
26. Klub čitalaca Jagodina, Salon knjige Til, Kneginje Milice 83, Jagodina
27. Klub čitalaca Zrenjanin, Knjižara Teatar, Trg Slobode 7
28. Klub čitalaca Požarevac, Bigz Knjižara Kultura 20, Stari Korzo 3, Požarevac
29. Klub čitalaca Loznica, Knjižara Svet knjiga, Svetog Save 4, Loznica
30. Klub čitalaca Šabac, Knjižara – galerija Sova, Trg đačkog bataljona 15, Šabac
31. Klub čitalaca Pirot, Pi – Press – knjižara 1, Dragoševa, Pirot

[Nightflier]

http://www.citaliste.com/content/view/4795/lang,sr/

[Alexdelarge]

O ponižavanju ljudi i kulture

Autor: Gojko Tešić

Otvoreno pismo prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću

Vaš aktivizam i rad, Vaša misija, nešto su posebno na političkoj sceni Srbije: posve drugačije, vredno poštovanja. Hrabrost i odlučnost Vam se ne mogu poreći. Ne obećavate nego delate. Govorite o nasušnoj potrebi modernizacije Srbije za koju su važni svi časni, pošteni, vredni, odgovorni, čestiti, bez obzira kojoj stranci pripadali ili nijednoj ne pripadali.

Govorite o onome što je ključno u svakom civilizovanom društvu: o poštovanju ljudskog dostojanstva, vrednosti svakog čoveka, o brizi koju svako poniženo i ljudsko biće zaslužuje... Govorite o preko potrebnoj odgovornosti na svakom poslu, na svakom mestu, u svakoj prilici. Govorite o kadrovima iz svoje stranke koji su po Vama uzorni, odgovorni, čestiti – ali govorite i o onima koji nisu ispunili očekivanja. A ispunjavanje očekivanja ponajmanji je problem u ovoj priči. Vi jeste novi politički duh koji, s pravom, želi da menja sve nabolje, prosperitetnije, modernije. To su uočili svi, pa i oni koji vas nisu voleli, i ne vole, i neće Vas voleti. Ipak, ne biste smeli da odvraćate pogled i od onog što vas sapliće na putu modernizacije Srbije, ponižava je, unazađuje, unesrećuje, vraća u stara ostrakistička, osvetnička, zla vremena.

O ,,vašim" kadrovima je reč. O onima kojima njihovu ,,suštinu" ispunjava ono što su i njihove karakterne i intelektualne i vrednosne osobine. Reč je, naime, o onima koji se iza vas propinju ne bi li se njihov ,,plemeniti" lik video u Srbiji, duvaju vam za vrat, a zlo im je ključna vrednosna kategorija, mržnja aksiološki stav; laži, obmane javnosti, poluistine, klevete, blaćenje su model njihovog delanja na javnoj, političkoj sceni, u institucijama u kojima sprovode , kažu, i u vas se zaklinju – vašu strategiju modernizacije Srbije. Čine ono najgore, najprizemnije, najopskurnije, najneljudskije koje je mnogo bliže zverskom, nečasnom, primitivnom, uličarskom, prostačkom... A o tzv. intelektualcima je reč. Ima takvih na svakom mestu. Oni su opasnost i zlo ne samo za vas, vašu stranku, Vašu misiju; oni su zlo za Srbiju – i ono što je najgore: oni su opako zlo za kulturu, za onu supstancu koja je naša identifikaciona karta, po čemu se prepoznajemo u Evropi, u svetu... Tamo stremimo... Tamo nam je mesto, zar ne? Ali znajte onima kojima je prostakluk, primitivluk, zlo i mržnja osnovno načelo njihovog ,,ljudskog" i profesionalnog delanja, angažmana u Vaše ime, strateško opredeljenje... ponavljam: oni su podjednako vaša sramota, kao što su i sramota Srbije. Da li su Vam takvi potrebni, da li takve smete braniti po svaku cenu jer su, kako kažu, ,,Vaši" kadrovi, jer se tobože ponose time što su vaša dika i perjanica? U tu priču, naravno, ne verujem. Hoću da verujem da Vas ti obmanjuju, i zloupotrebljavaju, i obezvređuju svaku plemenitu misiju koja od Srbije želi napraviti doista modernu državu. I zato ne bi trebalo da štitite te koji su u ponižavanju i ljudi i Srbije suviše daleko otišli.

Skrivaju se iza Vašeg autoriteta i istovremeno su sinteza svega negativnog. Ništa im nije sveto. Njihov angažman se sveo na ponižavanje ljudi. Njihova moć, snaga, temelji se na uterivanju straha u kosti svakom zaposlenom, na potkazivanjima, na uhođenju, na ostrakizmu, osvetništvu prema svakom navodnom neposlušniku.

I još jednom : o ponižavanju kulture je reč, o uništavanju one vrednosne supstance kojom smo se ponosili. O ponižavanju ljudi, naročito – možda najvrednije supstance.

Znate da je Službeni glasnik bio ona institucija srpske kulture i nauke koja je na najlepši način vaskrsnula izdavačku strategiju nekadašnjeg Nolita, Prosvete, BIGZ-a, a na koju smo bili ponosni. I na koju ste, verujem, i Vi bili ponosni, jer ste imali prilike da to i vidite, i da o tome slušate. I na Glasnikovu misiju u ovim vremenima, naravno da ste bili ponosni. Ta priča je, što se Glasnika tiče, prošlost. Postala je tužna priča, strašna. A ona je sad takva zbog mnogo čega od onog na šta ukazujem. Da li je to strategija koja se sprovodi u Vaše ime, da li je to ono čime treba da se ponosite ili je trenutak da podignete svoj glas i da sprečite i ponižavanja ljudi koji su radili odgovorno svoj posao i o tome ostavili dubok trag u ovoj kulturi. Pre svih mislim na Slobodana Gavrilovića. Ali mislim i na urednički sastav koji je takođe radio krajnje savesno, odgovorno, s uvažavanjem najviših vrednosnih, naučnih i estetskih kriterijuma. Razjureni su na beskrupulozan način. Kao prvog, najpre je, dakle, oterao Gavrilovića, čija je plemenita kulturna misija bila nesporna, a kome je obećao urednički angažman u bibliotekama koje je pokrenuo i uređivao – ,,Svedoci epohe" , ,,Koreni", ,,Otpori i zabrane" – postoje živi svedoci tog razgovora. Zatim je na red za likvidaciju došao sjajni urednik Branko Kukić – a greh mu je bio što živi u Čačku! Novi hazjajini, Vaši stranački egzekutori, mislili su drugačije i Kukića, koji je besprekorno uređivao baš najprofitabilnije knjige – odjurili su bez trunke stida. (Javno se lično izvinjavam Branku Kukiću zbog učinjenog mu zlodela.) Potom su ismejani i uklonjeni dr Boško Mijatović, prof. dr Tanja Miščević, prof. dr Tanasije Marinković, urednici časopisa (,,Izazovi evropskih integracija", ,,Pravo i društvo", TFT, koje je s uživanjem ugasio), Triva Inđić, Bogdana Koljević, Nikola Jovanović, Slobodan Šuljagić... Verovao sam, u prvi mah, da će se sa tim besmislenim i nerazumnim i ničim izazvanim osvetničkim nasrtanjem na ljude od ugleda i stvaralačkog integriteta – prestati. Prevario sam se. Oni oprezniji, od samog početka, znali su da je novi a stranački hazjajin odmah po dolasku presudio svima – nekima je presuda doneta sa odloženim aktiviranjem. I ta egzekutorska presuda, začinjena bednim licemerjem, aktivirana je ovih dana uz opskurne ponude dotičnog v. d. izvršioca radova u ime stranke, pa pretpostavljam i u Vaše ime, gospodine Vučiću. Šutnuti su Jovica Aćin, prof. dr Ilija Vujačić i ja, sa obrazloženjem, kako v. d. izvršioca reče, da smo ,,najbolji urednici u državi", dodajući ,,bogato ću vas nagraditi za vaše nove rukopise"! Izvesna vremena i običaji se nikad ne menjaju! Nove čistke nesumnjivo tek slede.

A da li znate, gospodine Vučiću, i Vi i javnost Srbije, taj gospodin perjanica Vaša i Vaše stranke je, i u Vaše ime, ukinuo kapitalne nacionalne projekte kao što su ,,Koreni" (objavljeno 17 knjiga – autori su najveća imena srpske i evropske nauke od Jovana Cvijića, Tihomira Đorđevića i mnogih, mnogih drugih – rađeno je u saradnji sa SANU – da li je to i zbog osvete prema SANU), potom Frekvencijski rečnik srpskog jezika, koji je predano decenijama radio Đorđe Kostić (od najstarijih vremena...)? Da li je to ono iza čega i Vi stojite gospodine Vučiću? Uveren sam da ove podatke ne znate, jer dotični o tim svojim poduhvatima nije govorio i ne govori.

Pitam Vas da li je ukidanje knjižara strateški zadatak SNS – a to je ono čime se gazde Glasnika hvale. Da li je za hvaljenje, u kriznim vremenima, teranje ljudi na ulicu koji su bili sa ugovorima na određeno vreme – dakle oduzimanje im i parčeta sirotinjskog hleba?

Da li ste ikada čuli bilo koju rečenicu o dobitima koje je Glasnik ostvarivao u prethodnim vremenima? Da li ste i vi i javnost Srbije čuli bilo koju reč o strateškim kapitalnim ulaganjima u Glasniku?... Mnogo toga bih Vas mogao pitati što je svakom razumnom čoveku neshvatljivo, a dešava se u Glasniku dok nesrećni ljudi ćute, gnevni, poniženi, prestravljeni...

O ponižavanju i kulture i nauke je reč, ponavljam. O ponižavanju ljudi ,što je najgore. I to od onih koji svoju moć zasnivaju na bahatom ponašanju, na aroganciji, na manifestovanju rečnika koji je uličarski, primitivan, prostački – na strahu kojim se najmoćnije vlada. Nije moj glas usamljen. Mnoštvo je onih koji se pitaju šta se dešava, zašto sve to, šta je uzrok ovoj vrsti beslovesnosti, ludila u ime Vaše, Vaše stranke, Vaše misije modernizacije Srbije. Samo mali, neznatan, broj se usudio da podigne glas protiv ove vrste ludila. Ne dozvolite da se iza Vas kriju svi oni koji ovakve gadosti čine. Vi to zasigurno ne znate, a bilo bi dobro da sve to istražite i da tu pošast odstranite dok je vreme. Znam da se sa mnom slažete da je ovo trenutak za uzbunu. Znam da posle svega ovoga ne možete niti smete reći da su Vaše intelektualne perjanice ovoga kova besprekorne, odgovorne, humane, onaj soj ljudi koji je ovoj Srbiji potreban, kojima biste se Vi smeli ponositi... Poslednji je čas: stati zlu nogom za vrat, jer je malignitet te vrste postao velika nesreća Srbije – ne samo u Glasniku. Ima toga, zasigurno, i na drugim mestima, u institucijama, u javnim preduzećima. Da li je to moderna Srbija koja hitro želi u Evropu? Verujem da je Vaš stav izričit i jasan – s takvim ljudima Srbija sreće neće imati nikad i nigde.

Autor je bivši urednik Službenog glasnika i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/o_ponizavanju_ljudi_i_kulture.26.html?news_id=263798

[Alexdelarge]

Štulić traži 75.000 EUR od "Platoa"

Beograd -- Ponovo odložen početak suđenja po tužbi Branimira Džonija Štulića protiv izdavačke kuće "Plato buks" zbog doštampavanja Štulićevih prevoda antičkih dela.

Prevodi klasičnih dela antičke književnosti na savremeni srpski jezik, koje je pre tri godine objavio poznati muzičar i pesnik Branimir Džoni Štulić, umesto na policama s knjigama, našli su se na sudskoj klupi.

Štulić je tužio beogradskog izdavača "Plato buks", tvrdeći da su višestruko doštampavali ta izdanja, bez njegove dozvole. Početak suđenja je danas ponovo odložen, skoro godinu posle podnošenja tužbe

Najmanje 75.000 evra Branimir Džoni Štulić traži od izdavačke kuće "Plato buks", tvrdeći da su prekršili njegova autorska prava.

Naime, Štulić tvrdi da je komplet od 14 njegovih knjiga i dva kompakt diska sa neobjavljenim koncertima koji je "Plato" objavio 2010. godine, bez odobrenja doštampavan u tiražu višestruko većem od dogovorenih 1.000 kompleta, da su knjige i diskovi prodavani van kompleta i da su distribuirani van zemlje. Zato traži naknadu.

"Pošto je ugovor važeći samo za 1.000 kompleta, potražujem kao autor 50.000 evra za druga dva tiraža, premda to uopšte nije cena tiraža, pošto se radilo o simboličnom činu i kulturnoj akciji, plus nadoknada štete (promocija od 25.000 evra na moj račun), kao i celokupan iznos od druga dva ilegalna tiraža (sledećih 25.000 evra). Također, hitnu obustavu prodaje knjiga, kao i vraćanje moje pripreme za štampu", navodi se u Štulićevoj pisanoj izjavi sudu.

U izdavačkoj kući "Plato buks" tvrde da je prodata polovina dogovorenog tiraža, a da doštampavanja nije bilo i optužuju nekadašnjeg lidera Azre da tužbom pokušava da dobije besplatnu reklamu.

Suđenje po Štulićevoj tužbi danas je ponovo odloženo, četvrti put, tvrdi njegov pravni zastupnik Stevan Janković.

"Suđenje se otkazuje iz meni nepoznatih razlgoa, a sada sačinjavanjem službene beleške saznao sam da je sudija na godišnjem. Tokom juna je trebalo suđenje biti održano, otkazano je iz meni nepoznatih razloga do danas, a evo danas je preči odmor sudije", navodi Janković.

Novi pokušaj početka suđenja zakazan je za novembar, više od godinu od podnošenja tužbe za kršenje autorskih prava, koje se sprovodi po hitnom postupku.

Branimir Štulić se priprema da podnese još jednu tužbu i to protiv "Kroacija rekordsa" (bivšeg "Jugotona") iz Zagreba.

Naime, Štulić tvrdi da je ova kuća objavljivala njegove radove bez njegove dozvole i to u periodu od 1985. godine do danas.

Na ime kršenja autorskih prava Branimir Štulić traži od Kroacija rekordsa najmanje 50 miliona evra.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=08&nav_category=16&nav_id=730498

[Ghoul]

Štulić traži 75.000 EUR od "Platoa"

hahaha, mora da su ovi grohotom reagovali na to! pa oni da imaju te pare...
...ček, zar oni nisu pukli skroz?