Srbi, knjige i knjizare

[Alexdelarge]

Zimske gume vrednije od knjiga?

U noći između 1. i 2. februara nepoznati počinioci obili su magacin izdavačke kuće Mono i Manjana, u kojem se nalazi skladišten značajan deo izdavačke produkcija ovog preduzeća. Osim knjiga, u magacinu su se nalazile i četiri zimske gume.

Nakon policijskog uviđaja, ustanovljeno je da su iz magacina nestale gume, a nakon temeljnog popisa utvrđeno je da ne nedostaje nijedna knjiga. Iako nas raduje činjenica da su nam sve knjige na broju, ujedno smo se i razočarali kada smo shvatili da su našim pljačkašima bile vrednije četiri zimske gume od desetina hiljada knjiga koje smo tokom godina izdavali.

U ovim snežnim danima, na odluku naših lopova da svoje napore usmere ka odnošenju zimskih guma sigurno je uticalo vandredno stanje koje je proglašeno zbog loših vremenskih uslova, Ipak, to nas je nateralo da se zapitamo: do kada će trajati vanredno stanje u našoj kulturi, obrazovanju i pismenosti? Jer, sneg će da prođe kao što je i došao, zimske gume će biti zamenjene letnjim, ali činjenica da čak ni lopova ne zanimaju knjige koje mu stoje nadohvat ruke jeste simptom jednog prolongiranog vanrednog stanja, sa kojim smo se toliko srodili da nam deluje kao normalno. Slažemo se, knjiga je svetinja, ali nastavak te rečenice ne treba da bude: ,,u svetinju se ne dira"...

Nadamo se da će ovo saopštenje biti protumačeno u skladu sa našom namerom, koja nije apel lopovima da kradu knjige, već apel ljudima da se zapitaju: koliko cenimo knjigu i koliko vrednujemo kulturu?

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=02&dd=10&nav_id=581549

[Ghoul]

iskren da budem, imajući u vidu kakvo đubre M&M izdaju, da me neko pusti u njiov magacin i kaže - nosi šta ti srce želi, ne znam da li bih našao jedan ili dva naslova koje bih poželeo!

[Shozo Hirono]

da, ali bi pronašao 4 zimske gume (procenjena tržišna vrednost 200E) , and auto-pijac here I come.

[Alexdelarge]

Отворено писмо 50 интелектуалаца Србије поводом партизације чувене издавачке куће

Шта дугујемо Службеном гласнику

После непромишљеног растурања најзначајнијих издавачких кућа у Србији, Службени гласник са својим руководством, и само сво...јим средствима и својом енергијом, успео је да препороди изгубљени културни простор без којег нам нема опстанка и напретка.

Окупио је на хиљаде сарадника из земље и региона, обезбеђујући драгоцено поље за писану научну, интелектуалну и креативну реч. Издања овог издавача покрила су највећи број области знања, историје и баштине, домаћих и светских, донела нам више него икад раније стотине и стотине дела нашег аутентичног духовног и истраживачког стваралаштва, која су увела неопходне и модерне идеје, и устоличила лексикографске пројекте који су нам недостајали. Укратко, са издањима Службеног гласника добили смо незаобилазну примарну и секундарну литературу, квалитетну и од трајне користи, за све научне, интелектуалне и креативне групације у нашој земљи, за све институције, универзитете и за све појединце чији рад нас богати.

Све је то постигнуто захваљујући доброј визији и изузетном професионализму. Партизација или неаргументовано обезглављивање Службеног гласника коштаће земљу значајног доприноса нашем друштву. Коштаће нас видокруга. Ко то не види, не мисли добро нашој будућности, ни себи ни својој деци у њој. Програм Службеног гласника није програм ове или оне партије. То је програм свих нас.

Службени гласник је у овом периоду постао феномен. Треба га подржавати да настави да буде феноменалан.

Потписници писма:
Академик Добрица Ћосић, академик Радован Вучковић, проф. др Драган Стојановић, проф. др Сава Дамјанов, проф. др Мирјана Д. Стефановић, проф. др Биљана Дојчиновић, проф. др Тања Поповић, др Игор Перишић, др Милослав Шутић, проф. др Миливој Ненин, доцент др Слободан Владушић, проф. др Горана Раичевић, доцент др Владимир Гвозден, др Милена Владић Јованов, мр Ђорђе Деспић, академик Драгослав Михаиловић, Милисав Савић, др Жељко Милановић, Радован Поповић, Миодраг Зупанц, Гојко Ђого, Мило Глигоријевић, Ален Бешић, др Марко Недић, Маринко Вучинић, Борислав Радовић, Светислав Басара, Милан Влајчић, Миле Грозданић, Драган С. В. Бабић, Зоран Миндеровић (САД), др Александра Манчић, Сања Милутиновић Бојанић (Париз), преводилац Милица Стојковић, преводилац Елеонора Прохић, преводилац Милан Милетић, Иван Нинић (Израел), проф. др Адријана Марчетић, књижевник Васа Павковић, књижевник Никола Маловић, књижевник Милован Марчетић, Владимир Кецмановић, др Ивана Миливојевић (Даблин), проф. др Жарко Требјешанин, књижевник Милан Ђорђевић, Љиљана Гаковић, Мирослав Јосић Вишњић, проф. др Јован Теокаревић, проф. др Александар Молнар, др Радоман Кордић, доцент др Александар П. Симић, проф. др Славиша Орловић, др Александар Бошковић, проф. др Владимир Вулетић, Александар Стевановић, проф. др Дарко Надић, др Срећко Ђукић, проф. др Даша Духачек, проф. др Младен Лазић, проф. др Зоран Стојиљковић, проф. др Војислав Становчић, Душко Лопандић, др Зоран Скробановић, др Александар Стевић (САД), Предраг Мирчетић, мр Предраг Крстић, проф. др Гордана Матковић, проф. др Даница Поповић, др Селма Каназир, проф. др Борис Беговић, проф. др Томислав З. Лонгиновић (САД), др Весна Матовић, Дијана Митровић Лонгиновић (САД), проф. др Милена Јовановић, проф. др Татјана Росић, преводилац Боривој Герзић, Јана Алексић, књижевница Нина Живанчевић (Париз), проф. др Сташа Бабић, књижевник Гордана Ћирјанић, преводилац Бојана Ковачевић Петровић , сликар Небојша Здравковић, др Ивана Спасић, др Ана Ћосић Вукић, преводилац Мирослава Спасић , др Бојан Јовић, мр Александра Бајазетов, Марта Фрајнд, Брана Миладинов, књижевник Војислав Јовановић, преводилац Дејан Михаиловић, Бранко Белић, Љиљана Пекић, Слободан Шијан, Александра Пекић, Радоман Кањевац , Александар Ђурић - Ђура Морнар, Милан Комненић, преводилац Сава Бабић , Драгомир Антонић , Милета Аћимовић Ивков , Мирослав Цера Михајловић (Врање), Љиљана Гордић , Саша Стојановић, Драган Јовановић Данилов, преводилац Неда Николић Бобић, Владислав Бајац, Давид Албахари, проф. др Ала Татаренко (Лавов), Милета Продановић, др Светлана Пејић, Зоран Ћирић, књижевник Зоран Богнар, др Зорица Бечановић Николић, архитекта Михајло Митровић, др Бојан Јовановић, Слободан Машић, књижевник Дејан Стојиљковић, књижевница Александра Мокрањац, Владан Матијевић, Борка Божовић... и још низ других из земље и света.

danas.rs

[Nightflier]

A šta je obezglavljeno?

[Ghoul]

nisam pratio fabulu, može li ukratko: KO i KAKO pokušava da ih obezglavi?

[Alexdelarge]

ne znam, moguće je da im se sprema seča, promenila se vlast, a SG je javno preduzeće. nadam se da do promena neće doći, u poslednjih nekoliko godina SG je za mene najbolji izdavač sa straobalnim izdanjima.

[mstislaw]

U principu se slažem sa tim, ali kada vidim ko je prvi na listi potpisnika i u trenutku kada treba da izađe knjiga Veselina Šljivančanina kod istog tog izdavača, uhvati me neopisiva muka koja mi i smeta da to preduzeće prihvatim svim srcem (zbog Aćina, Kukića i ostale ekipe odličnih ljudi).

[Ghoul]

ali kada vidim ko je prvi na listi potpisnika

akademiku se u zube ne gleda! 

[Alexdelarge]

Kuda idu pisci ,,Stubova kulture"

Velikić odabrao ,,Lagunu", Albahari će ,,biti strpljiv", Mileta Prodanović očekuje razgovor ovog izdavača sa autorima

Sajamski štand jednog od prvih i najvažnijih privatnih srpskih izdavača ,,Stubova kulture", koji je do sada uvek predstavljao najviše knjiga najboljih srpskih pisaca i primao najveći broj čitalaca koji su se sa njima družili, na ovom međunarodnom beogradskom sajmu knjiga upadljivo nedostaje. Uzroci su prepoznatljivi još od ranije: prvo je nestala čuvena knjižara ,,Stubova" u strogom centru grada (na skoro nerealno dobrom mestu da bi propala), onda smo čuli za veliki minus i dugove ovog izdavača. Zatim je bivši ministar kulture Predrag Marković, osnivač i direktor ove kuće, izjavio da ,,Stubove kulture" prodaje za samo jedan dinar.

Postavlja se pitanje šta će biti sa piscima ,,Stubova" i njihovom kulturnom misijom, šta će biti sa onima koji imaju već gotove knjige, koji ne žele da odustanu od svojih ugovora, a koji ipak moraju da misle i na sebe. Hoćemo li biti svedoci novih, mnogostrukih, književnih transfera, zvučnih kao što su oni fudbalski i drugi sportski prelasci iz tima u tim?

Upravo je veliki transfer odjeknuo Sajmom knjiga: jedan od najvažnijih pisaca savremene srpske književnosti Dragan Velikić prešao je u ,,Lagunu", koja će objaviti tiražnije reizdanje njegovog novog romana ,,Bonavia", kao i nova izdanja prethodnih romana ovog autora.

,,Odabrao sam 'Lagunu' kao izdavača za novi roman `Bonavia`, pre svega zbog toga što ima jaku i razgranatu mrežu knjižara po Srbiji, a prepoznatljiva je i na tržištu čitavog našeg regiona. Prodavati knjige danas, znači pre svega znati doći do čitalaca što `Laguna` postiže i zavidnim brojem svojih čitalačkih klubova. Iz svega onog što vidim, `Laguna` je ozbiljan izdavač, sa jasnim konceptom i profesionalizmom evropskog standarda", rekao je Velikić.

Međutim, iz razgovora sa drugim autorima ,,Stubova" uviđamo odlaganje odluka o promeni izdavača, neprikrivene nade da će se nešto ipak promeniti.

Vasa Pavković objavio je sedam autorskih i priređenih izdanja u ,,Stubovima kulture", a povodom toga što ovog izdavača sada nema na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga kaže:

– Za mene je šokantno što ,,Stubova" nema, zbog toga što je to bila najvažnija kuća za savremene srpske pisce. Tu su objavljivali i okupljali se najbolji srpski pisci: Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Dragan Velikić, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević...

Autor ,,Stubova" je i Srđan V. Tešin, koji je istakao, kako je kazao, najvažniju stvar, a to je da još uvek zapravo ne znamo šta se tačno događa sa ovim izdavačem:

– Obavešteni smo da postoji pauza u radu, trenutna kriza, a mislim da je prosto nemoguće da jedan takav izdavač samo nestane. O prelasku u neku novu izdavačku kuću ne razmišljam, moje knjige još uvek stoje na istom mestu, o objavljivanju nove za sada ne razmišljam.

Za Davida Albaharija odsustvo ,,Stubova kulture" izgleda kao jedan veliki poraz celokupne kulturne politike koja se kod nas vodi.

– Činjenica je, pri tom, da je to bio izdavač koji je celokupnu produkciju posvećivao našim piscima. Dakle, to je trebalo da bude kuća o kojoj društvo na neki način dodatno brine. Ne želim da umanjim greške koje su možda postojale u samom načinu na koji je kuća vođena, ali mislim da je šteta da društvo nije ranije reagovalo i doprinelo da ,,Stubovi kulture" ostanu ono što su bili i do sada, izjavljuje Albahari, dodajući da sada nema nikakvu ideju o nekom mogućem prelasku u drugu izdavačku kuću, zbog toga što se još uvek zapravo ne zna šta će biti sa ,,Stubovima".

– Ja sam svih ovih godina bio vezan za njih i osećam da je moja sudbina, kao pisca, i dalje vezana za istog izdavača. Biću strpljiv još neko vreme, zaključuje Albahari.

Među piscima koji još uvek neodlučno posmatraju neizvesnost ove situacije je i Svetlana Velmar Janković, koja nam je rekla da se još uvek nada mogućem oporavku ,,Stubova kulture":

– Ne znam šta valja činiti. Pisci su od početka radili zajedno sa Predragom Markovićem, bili uz njega, i ostaću autor ,,Stubova" do poslednjeg trenutka. Moja nova knjiga još uvek nije završena, još uvek ne moram da razmišljam u žurbi o njenom objavljivanju, ali kada za to dođe vreme moraću i o tome da mislim.

Još jedan autor ,,Stubova" Mihajlo Pantić, za sada takođe ,,bez žurbe", primetio je za naš list:

– U ovom trenutku uživam u izlasku knjiga mojih kolega, deleći sa njima radost što su se one pojavile. O svemu ostalom razmišljaću početkom iduće godine.

Slično tome, i Mileta Prodanović ostaje i dalje autor ,,Stubova kulture", očekujući konkretan razgovor izdavača sa autorima povodom stanja u ovoj kući.

– Verujem u taj projekat ,,Stubova kulture". Tokom devedesetih godina prošlog veka bila je to za mene svojevrsna porodica, krug ljudi koji mi je imponovao. Međutim, znam da se vremena menjaju i da nostalgija nije produktivna. Nisam razmišljao o prelasku u neku novu izdavačku kuću, za sada to mi nije hitno, zbog toga što sam na polovini rada na novoj knjizi. Iako se čini da ima mnogo izdavača, zapravo ih i nema... Nadam se da će ista grupa ljudi, srpskih pisaca, uz neke mlađe autore, ostati na okupu u ,,Stubovima kulture". Ali, ako to nije moguće, stvar ne treba siliti, mišljenja je Prodanović.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kuda-idu-pisci-Stubova-kulture.lt.html

[Alexdelarge]

da ne otvaram novu temu...zbog čega se vrši otpis knjiga iz biblioteka? npr.ovi primerci mi deluju savršeno očuvani.

[Barbarin]

Zato što ih niko nije čitao, vrv su tako očuvani. A šta je to otpis knjiga?

[Mme Chauchat]

Biblioteke imaju na raspolaganju ograničen prostor, a nove knjige nabavljaju stalno. Otpisuju se ne samo primerci u lošem stanju, nego i duplikati i oni primerci koji su stari/retko čitani. Ako bibliotekar proceni da Gombroviča niko ne čita (sam kažeš kako je dobro očuvan) i evt. biblioteka ima još jedan primerak, otpisaće njega a ne... nešto drugo.

A možda to što si nam slikao i nije regularno otpisano nego je nemoralni član biblioteke ukrao pa preprodao...

[Barbarin]

A šta se dešava sa otpisanim knjigama?

[Mme Chauchat]

Zavisi od biblioteke. Učlanjena sam u jednu gde su naramak otpisanih knjiga ostavili na pultu sa strane da uzme ko šta hoće. Negde fino iznesu do kontejnera. Kad sam jednom na nekom mestu pitala šta tačno rade, krenuli su da mi objašnjavaju dopisivanje sa gradskom centralom, pa preko nje sa Narodnom, pa povlačenje knjiga u depo, pa... ispalo je da se knjige povlače unaokolo dok se ne "istope" usput a na kraju završe kod Alexdelarga.

[Lord Kufer]

Posle im je kriv Hitler...

[Barbarin]

 

[Alexdelarge]

Zavisi od biblioteke. Učlanjena sam u jednu gde su naramak otpisanih knjiga ostavili na pultu sa strane da uzme ko šta hoće. Negde fino iznesu do kontejnera. Kad sam jednom na nekom mestu pitala šta tačno rade, krenuli su da mi objašnjavaju dopisivanje sa gradskom centralom, pa preko nje sa Narodnom, pa povlačenje knjiga u depo, pa... ispalo je da se knjige povlače unaokolo dok se ne "istope" usput a na kraju završe kod Alexdelarga.

pa, da, ja sam poslednji u lancu ishrane visokoobdarenog prelistavanja.
btw. pročitao sam negde da službeni glasnik kani da objavi ove gombrovičeve dnevnike.

[Джон Рейнольдс]

У "мојој" локалној библиотеци постоји један сто испред врата (библиотека је на спрату и кад се пењете степеницама, прво на тај сто налећете, а врата су мало лево). Ту ређају отписане књиге па заинтересовани могу да их однесу и кад библиотека не ради. Досад нисам нашао ништа мени занимљиво, мада није да свраћам често. Али сви су примерци које сам видео били потпуно раскупусани.

[Alexdelarge]

Bakterije koje jedu knjige

U Narodnoj biblioteci Srbije prvi put će biti obavljena mikrobiološka istraživanja rukopisne i štampane građe

Majmuna koji pije mastilo Horhe Luis Borhes svrstao je među izmišljena bića u svom priručniku fantastične zoologije. To je zanimljiva priča o stvaranju i neobičnom biću koje se, kada pisac završi svoj rad, hrani ostacima mastila. Prevario bi se onaj ko bi pomislio da slično biće ne postoji u stvarnosti: doduše nije majmun, ali je bakterija i, da, hrani se mastilom. Da li simbolizuje propadljivost svega ljudskog, zaborav koji razjeda ljudska dela, time se stručnjaci iz Narodne biblioteke Srbije, Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering i beogradskog Biološkog fakulteta, neće baviti – prepustiće takve misaone konstrukcije sklonima filozofiranju i sanjarenju. Oni će se naredne godine posvetiti ozbiljnom naučnom radu: mikrobiološkim istraživanjima vredne rukopisne i stare štampane građe iz trezora nacionalne biblioteke, odnosno proceni nivoa mikroorganizama na zbirkama starih i retkih knjiga. Uprošćeno govoreći, utvrdiće koje su se bakterije i gljive nastanile između listova, posle čega sledi novi zadatak: kako se izboriti sa njima? Sa stručnjacima iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke radiće kolege iz Instituta za molekularnu genetiku, gde će se obavljati istraživanja vezana za bakterije, i Biološkog fakulteta, koji će raditi ona u vezi sa gljivama.   

Projekat čiji je nosilac Narodna biblioteka većinski finansira Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), koja će obezbediti 80 odsto sredstava, dok će dvadeset odsto potrebnog novca izdvojiti Narodna biblioteka iz sopstvenih sredstava. To je inače prvi put da Unesko direktno finansira neki projekat nacionalne biblioteke i prvi put da se na građi koja se čuva u ovoj instituciji obavljaju mikrobiološka istraživanja. Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić kaže da je ovaj projekat naša nacionalna komisija poslala Unesku kao prvi na listi iz naše zemlje.

– Rok za realizaciju je 31. decembar naredne godine. Po završetku projekta postaćemo regionalni centar u toj oblasti za jugoistočnu Evropu. To znači da će kod nas biti rađene analize za sve zainteresovane institucije kod nas i iz regiona, kao i da ćemo kontinuirano vršiti edukaciju u redovnim intervalima, jednom ili dvaput godišnje – naglašava Ristić.

Mikroorganizmi izazivaju strukturne, hemijske i estetske promene na papiru i pergamentu. Najčešće se hrane celulozom i uz pomoć enzima koji luče razgrađuju lance celuloze čineći hartiju krtom. Ima i onih koji se hrane lepkom, raznim nečistoćama, masnim flekama, a već pomenuta bakterija koja jede mastilo nastanila je jedan dokument u Arhivu Srbije koji je tako temeljno počela da tamani da su umesto slova ostale praznine, dok je ostali deo papira bio netaknut. Razvoju mikroorganizama koji na ovaj ili onaj način razgrađuju pisanu i štampanu građu pogoduju određeni mikroklimatski uslovi – objašnjava konzervator mr Katarina Kocić iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju.

– U magacinima gde se čuvaju knjige i stari rukopisi temperatura bi trebalo da bude između 18 i 20 stepeni, a vlažnost vazduha između 50 i 55 procenata. Vrlo je važno da se održavaju konstantne vrednosti u prostorijama jer sve ispod ili iznad toga pogoduje razvoju mikroorganizama, a naročito velike oscilacije u temperaturi ili vlažnosti – kaže mr Katarina Kocić.

Odnedavno, tačnije od oktobra, u depoima Narodne biblioteke ugrađeni su uređaji za merenje vlažnosti vazduha tako da sada vrednosti mogu da se prate 24 sata.

– Uređaji su povezani preko posebnog servera na tri kompjutera: šefa depoa, načelnika odeljenja za restauraciju i načelnika tehničko-bezbednosne službe. Imamo i opciju da u slučaju da se nešto desi ne samo što se automatski uključuje alarm, već taj alarm ide i preko mobilnih telefona. Površina naših depoa je 16.000 kvadratnih metara i oni su najveći u jugoistočnoj Evropi – objašnjava Dejan Ristić.

Posle ovih ispitivanja, sledi osmišljavanje projekta koji će se baviti suzbijanjem štetnih bakterija i gljiva. U Odeljenju za zaštitu, za uništavanje podstanara koji oštećuju svoje ,,domaćine" knjige, koriste ,,veloksi" (veloxy) sistem za sterilizaciju građe.

– Ona se ubacuje u specijalna pakovanja iz kojih se posebnim uređajem crevom izvlači kiseonik. Građa ostaje zatopljena u pakovanju bez kiseonika, a procenjeno je da je potreban 21 dan kako bi svi mikroorganizmi koji koriste kiseonik bili uništeni. Uz to, dodaje se i timol, supstanca koja isparava na vazduhu, kako bi bile uništene i anaerobne bakterije koje ne koriste kiseonik i spore – objašnjava mr Katarina Kocić.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bakterije-koje-jedu-knjige.lt.html

[Barbarin]

Lepo i za pohvalu, i da se nadamo da će novce koje dobiju pametno iskoristiti.

[scallop]

Ovaj žitelj Srbije tuguje u Tulsi. Lanac knjižara "Borders" je pukao i sad ima na raspoloženju samo "Barnes & Noble" koji nikad nije preterano voleo. Možda se utešim u meksičkom restoranu "On the Border". On nije bankrotirao.

[Alexdelarge]

nisam pratio fabulu, može li ukratko: KO i KAKO pokušava da ih obezglavi?

Radoš Ljušić na čelu Službenog glasnika

Beograd - Vlada Srbije juče je razrešila dužnosti direktora Javnog preduzeća ,,Službeni glasnik" Slobodana Gavrilovića i za vršioca dužnosti imenovala istoričara Radoša Ljušića.

Ljušić je prvobitno bio član Demokratske stranke Srbije, a onda kad je Tomislav Nikolić osnovao Srpsku naprednu stranku postao njen član. Bio je predsednik Društva istoričara Srbije i član je nekoliko redakcija istorijskih časopisa, zatim Odbora za proučavanje srpske revolucije i Odbora za 19. vek SANU. Ljušić je bio i direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, a njegovo ime je u javnosti pominjano zbog toga što je navodno sebi isplaćivao honorare, što Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima eksplicitno zabranjuje.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/rados_ljusic_na_celu_sluzbenog_glasnika.55.html?news_id=253198

[Ghoul]

švajneraj!

[Alexdelarge]

SKANDALOZNO!

LJUŠIĆ POKUŠAO DA PODMITI ALEXDELARGEa!

iz nekog, meni nepoznatog razloga, danas mi je poštar za na poklon od službenog glasnika doneo dve knjige: POGLED SA AKROPOLJA od miodraga stojanovića i O NEMAČKOJ REPUBLICI od tomasa mana.

[Ghoul]

nije to ništa, sve dok ti ne donese POETIKU HORORA! 

[Alexdelarge]

iz tvojih usta u azathothove uši!

[Alexdelarge]

Aleksandar Nikolić, vlasnik najpoznatije beogradske knjižare Beopolis, povodom novogodišnjeg programa ,,Praznici sa prijateljima"

Bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima

U knjižari Beopolis se drugu godinu zaredom održava program ,,Praznici sa prijateljima". U okviru ovog programa svakog dana do Nove godine posetioci knjižare imaju priliku da se upoznaju i razgovaraju sa piscima i izdavačima. Dosadašnji gosti ovog programa su bili timovi izdavačkih kuća Elektrika i System Comics, Milan Vlajčić, Igor Štiks, Ivan Milenković, Daniel Kovač, Đorđe Pavićević i mnogi drugi. O ovom programu, kao i o knjižarstvu u Srbiji, razgovarali smo sa Aleksandrom Nikolićem iz knjižare Beopolis.

Čini li vam se da su danas, kada se koprcamo u raljama nekakvog divljački sprovedenog neoliberalnog sistema, knjižare postale samo prodavnice knjiga, a ne mesta gde se o knjigama može razgovarati?

- Sasvim se slažem sa vama. Čini mi se da ste zapravo postavljajući pitanje dali na njega i odgovor. Koncept prodati sve i prodati što više svega dominira ne samo u izdavaštvu i knjižarstvu, nego i u kulturi uopšte. To možemo najjednostavnije opisati kao potpunu estradizaciju kulture. Mislim da ovde nema potrebe da naglašavam koje su razlike između estradnog i umetničkog ,,dela", verujem da vaši čitaoci to veoma dobro znaju, mada bih ipak da podsetim na ono možda najbitnije iz čega možemo dalje da dedukujemo razlike. Za razliku od umetničkog, estradni proizvod ima jedini cilj i samo jednu svrhu - da bude komercijalan. I, na žalost, tom je cilju sve podređeno, pa tako kupujući knjige po nekim od beogradskih prodavnica knjiga, ili još gore, recimo na Sajmu knjiga, vi uz knjigu možete biti ,,počašćeni" ko zna kojim sve prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, kozmetikom i ko zna čime sve ne. Time se u krajnjem slučaju regrutuju kupci knjiga, a ne čitaoci.

Ovde moram da pomenem još jednu vešto plasiranu manipulaciju, radi se o čuvenoj umotvorini - bolje da ljudi čitaju bilo šta nego ništa. Kako pogrešan i licemeran stav! Uvek ću radije stati na stranu čistog razuma neukaljanog kvaziknjiževnim delima, pseudo istorijskim istraživanjima, raznim smećem tzv. popularne psihologije. Dakle, bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima.

Ipak, vaša knjižara ima, uprkos vladajućoj klimi, drugačiju reputaciju. Kakvi su rizici borbe protiv estradizacije o kojoj govorite?

- Kada kažete drugačiju reputaciju, to prihvatam kao kompliment, mada ima dosta onih koji bi to shvatili, lepo rečeno, kao tranzicioni gubitnik, ili grublje rečeno, netalentovan za posao, odnosno da se izrazim tranzicionim rečnikom - loš menadžer u kulturi. Kada pominjete rizike, nema potrebe bilo šta mistifikovati, rizik i konsekvenca je gašenje knjižare. Moram da kažem da se sve ono o čemu sam u prethodnom odgovoru govorio ne odnosi samo na stanje kod nas. To je trend i u svetu, što naravno ne znači da ga treba i odobravati. Time što smo mi drugačija knjižara ne želim da kažem da ljudi samo kod nas treba da dolaze, naprotiv. I ono sa čime se ne slažem naravno da treba da postoji i legitimno je, kao što je i legitiman moj stav o svemu tome. Ono na šta samo želim da skrenem pažnju je značaj nezavisnih knjižara, nezavisnog i nekomercijalnog izdavaštva za čitavu zajednicu i kulturu uopšte. Dakle, da malo preformulišem odgovor, rizik je da me neće, ili ne žele, čuti oni koji su odgovorni za planiranje i osmišljavanje strategije razvoja kulture kod nas, a konsekvence, rekao sam već, gašenje nezavisnih i nekomercijalnih institucija, izdavačkih kuća, knjižara, gašenje drugačijeg, kritičkog pogleda na svet.

U ovogodišnjem programu ,,Praznici sa prijateljima" fokus je prvenstveno na gostima iz sveta stripa i humanistike. Da li mislite da su, i u inače skromnom književnom životu, ova dva polja skrajnuta i zašto?

- Već drugu godinu zaredom nagradu izdavača godine saveta Sajma knjiga dobijaju izdavačke kuće koje se bave izdanjima iz oblasti humanistike. Da podsetim, prošlogodišnji dobitnik nagrade bila je izdavačka kuća Fabrika knjiga, a ove godine je to Fedon. Takođe, prošle godine nagrađeno je i jedno strip izdanje. Da li se o tome govorilo, pisalo? Skoro da ne. Čak da sramota bude veća, prošle godine su se pojavili i tekstovi, pisala su se i saopštenja nekih udruženja izdavača i knjižara kako su te nagrade nezaslužene, sramotne, posledica politikanstva. Jedini argument bio je kako dobitnici ili nisu prodali dovoljno knjiga, ili nemaju više od nekoliko stotina izdanja godišnje. A gde je kolegijalna pohvala za dobre prevode, kvalitet izdanja... Budalaštine i gluposti koje su tada izgovorene o stripovima neću ni da pominjem. Mislim da su u ovom trenutku izdavači koji se bave stripom i humanistikom, mada ima tu još i nekolicina drugih kvalitetnih izdavačkih kuća koji se bave nekim drugim izdanjima, jesu najkvalitetnije što izdavaštvo u Srbiji može da ponudi. Eto zato ,,Strip, teorija" ove godine u Beopolisu. Bojan Marjanović

Komad knjige

- Primetili ste i da je postalo potpuno normalno govoriti samo o tome koliko neka knjiga košta, ili koliko komada, obratite pažnju na termin - komada, knjiga možete dobiti za neku svotu novca. Dakle priča o samoj knjizi, njenoj vrednosti kao književnog dela, ili o kvalitetu prevoda, ili o likovnoj opremi, itd. potpuno se izgubila.

Kulturu ne možete prepustiti zakonima tržišta

- Želim da skrenem pažnju da kulturu ne možete prepustiti zakonima tržišta, jer kultura u svojoj biti ne može biti tržišno određena, a ako jeste onda više ne govorimo o kulturi. I ako želimo da budemo odgovorna država koja brine o svom boljitku moramo da pronađemo načina da potpomognemo baš te, nezavisne i nekomercijalne knjižare, izdavače, umetnike, itd, itd. Mislim da je u prethodnom periodu, bar što se tiče Beograda mnogo sredstava uloženo u neke projekte, osnivanje raznih novih institucija kulture i kulturnih centara i da je to, zvuči paradoksalno, bila greška. Smatram da je bilo mnogo korisnije i bolje da su ta sredstva bila iskorišćena za pomoć i podršku već postojećim institucijama koje su već dugo na sceni i nešto znače na kulturnoj mapi Beograda, Srbije, pa i čitavog regiona, kaže Nikolić.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bolje_je_ne_citati_nista_nego_trovati_se_glupostima.11.html?news_id=253617

[Ghoul]

Bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima

pametno rečeno i obrazloženo!

i sasvim suprotno ovde na forumu često iznošenim tezama gingerkunca i sličnih, tipa: 'rodilo se, valja ga ljuljati' i 'uspeh ove knjige (ma kakva ona zaista bila) otvoriće vrata drugim, sličnim, pa ćemo je zato podržati', odnosno 'knjigu je izdao jedan od NAŠIH, odnosno spada u NAŠE žanrove, pa zato - suuuuperrr! pohvaljuj ako ikako možeš!' i sl.

[Alexdelarge]

"Službeni glasnik"nastavlja lepu tradiciju izdavaštva

BEOGRAD, 4. januara (Tanjug) - Novopostavljeni v.d. direktora JP "Službeni glasnik" prof. dr Radoslav Ljušić potvrdio je danas Tanjugu da će " nastaviti sa lepom tradiicjom izdavaštva" koju neguje ta kuća. Konstatujući da je "Službeni glasnik" među najvećim izdavački kućama u Srbiji, čija je produkcija jedna od najvecih, LJušić je podsetio da nije samo izdavačka kuća, nego je dužna da po zakonu o "Službenom glasniku" prati rad srpske Vlade, zbog čega je obavezna da "radi na dva koloseka". Dakle, nastavio je on, "s jedne strane treba da opslužujemo Vladu a sa druge, da se bavimo izdavačkom delatnosću". Ljušić je kao ličnu želju u pogledu izdavaštva naveo da nastavi posao koji su vodili njegovi prethodnici, da sve ono što je bilo dobro i dalje neguju i po potrebi unapređuju. On je dodao i da će razmisliti o nekim izdanjima, "da li su ona u ovom trenutku našoj izdavačkoj publici potrebna ili ne". "Prema podacima kojima trenutno raspolažem, dobar deo naših naslova, nije našao kupce, i smatramo da te knjige ubuduće ne bi trebalo štampati", istakao je LJušić . On je najavio da će krajem meseca, održati konferenciju za štampu, na kojoj će "reći sve o materijalnom poslovanju "Sluzbenog glasnika" tokom 2012. godine, a pošto će prethodno podneti jedan izveštaj Vladi moći će detaljnije da govori o izdavačkom planu u 2013 . godini. Na pitanje Tanjuga kako vidi budućnost srpske leksikografije pošto je, kao dirketor Zavoda za udžbenike objavio prvi posleratni Srpski leksikon, LJušcih je podsetio da sada postoje tri leksikografska odeljenja u Srbiji -staro u Matici srpskoj, Leksikografsko odeljenje koje je on osnovao u Zavodu za udžbenike, i Leksikografsko odeljenje u "Glasniku. "Smatam da tri leksikograafska odeljenja, treba objediniti u jedno i videti na koji način da se to uradi", misli LJušić. On se sprema da tokom ove godine, podnese predlog Vladi da se u tom pogledu učini korak napred, a, kako je dodao, "to bi značilo objedinjavanje tri leksikografska odeljenja, koji bi bili u službi Srpske enciklopedije, tog velikog projekta, koji radimo već nekolko godina".

[Mme Chauchat]

Zlo.

[Lord Kufer]

Čuj, važno je da se gnjige prodaju, ne? 

[Alexdelarge]

za sve je kriva takozvana izdavačka publika!

[Barbarin]

Alnari i Mono Manjana se ujedinjuju i nastaje Vulkan Izdavaštvo.

Koje tu posrnuo pa se ujedinjuju?

[mstislaw]

"Službeni glasnik"nastavlja lepu tradiciju izdavaštva

BEOGRAD, 4. januara (Tanjug) - Novopostavljeni v.d. direktora JP "Službeni glasnik" prof. dr Radoslav Ljušić potvrdio je danas Tanjugu da će " nastaviti sa lepom tradiicjom izdavaštva" koju neguje ta kuća. Konstatujući da je "Službeni glasnik" među najvećim izdavački kućama u Srbiji, čija je produkcija jedna od najvecih, LJušić je podsetio da nije samo izdavačka kuća, nego je dužna da po zakonu o "Službenom glasniku" prati rad srpske Vlade, zbog čega je obavezna da "radi na dva koloseka". Dakle, nastavio je on, "s jedne strane treba da opslužujemo Vladu a sa druge, da se bavimo izdavačkom delatnosću". Ljušić je kao ličnu želju u pogledu izdavaštva naveo da nastavi posao koji su vodili njegovi prethodnici, da sve ono što je bilo dobro i dalje neguju i po potrebi unapređuju. On je dodao i da će razmisliti o nekim izdanjima, "da li su ona u ovom trenutku našoj izdavačkoj publici potrebna ili ne". "Prema podacima kojima trenutno raspolažem, dobar deo naših naslova, nije našao kupce, i smatramo da te knjige ubuduće ne bi trebalo štampati", istakao je LJušić . On je najavio da će krajem meseca, održati konferenciju za štampu, na kojoj će "reći sve o materijalnom poslovanju "Sluzbenog glasnika" tokom 2012. godine, a pošto će prethodno podneti jedan izveštaj Vladi moći će detaljnije da govori o izdavačkom planu u 2013 . godini. Na pitanje Tanjuga kako vidi budućnost srpske leksikografije pošto je, kao dirketor Zavoda za udžbenike objavio prvi posleratni Srpski leksikon, LJušcih je podsetio da sada postoje tri leksikografska odeljenja u Srbiji -staro u Matici srpskoj, Leksikografsko odeljenje koje je on osnovao u Zavodu za udžbenike, i Leksikografsko odeljenje u "Glasniku. "Smatam da tri leksikograafska odeljenja, treba objediniti u jedno i videti na koji način da se to uradi", misli LJušić. On se sprema da tokom ove godine, podnese predlog Vladi da se u tom pogledu učini korak napred, a, kako je dodao, "to bi značilo objedinjavanje tri leksikografska odeljenja, koji bi bili u službi Srpske enciklopedije, tog velikog projekta, koji radimo već nekolko godina".

Ljušić za NIN otkriva da je ovih dana povukao poslovni plan za 2013. godinu ,,jer je bio nerealan".

[Mme Chauchat]

Mstislave, nemoj više, molim te, srce me boli

[scallop]

I ja bih povukao plan. Marketing im je na nivou Everesta i telefonske govornice dr Whoa. Objavili su mi knjigu (i dr Radiši Jančiću), a da niko nije saznao da postoji. Nisu znali da je imaju ni prodavci u njihovoj radnji.

[Nightflier]

Nemaju je. Preturio sam ceo Beograd i štand na Sajmu knjiga. Doduše, na štandu nisu ni čuli za nju. Ali imali su je u katalogu.

[scallop]

Pazi, prvo izdanje "Ekolibri" su rasprodali i pravili se blesavi za pare (osim avansa što je većina mojoj honorara). Sa Glasnikom napravimo ugovor i opet dobijemo avans. Baš sam se naavansovao.    Posle, obećao nekom knjigu, kad ono, u prodavnici Glasnika nemaju pojma. Ma, nek propadnu kao i svi moji izdavači. Ni Bobanu se ne piše dobro. Ustvari, čim me zeznu - propadnu.

[Ghoul]

to je proklectvo hiperprodukcije - oni stvarno ni sami ne znaju šta su sve izdali, kad u godini objave stotine naslova.
i meni se na sajmu dešavalo da čekam više minuta dok uspeju da lociraju neku knjigu, prvo u spisku (u kompu) pa onda fizički... a kamoli da ih drže u glavi!

[scallop]

Ja ovde retarde po superstore marketima (da li se zna da njih zapošljavaju jer država dotira?) šta god da pitam oni znaju napamet broj reda gondola u kome se to nalazi.

[Nightflier]

to je proklectvo hiperprodukcije - oni stvarno ni sami ne znaju šta su sve izdali, kad u godini objave stotine naslova.
i meni se na sajmu dešavalo da čekam više minuta dok uspeju da lociraju neku knjigu, prvo u spisku (u kompu) pa onda fizički... a kamoli da ih drže u glavi!

Ma nema to veze sa hiperprodukcijom. 'Ajde odi na Lagunin štand, pa da njihovi prodavci ne znaju da li imaju neku knjigu u ponudi ili nemaju. A ako neko praktikuje hiperprodukciju onda su to oni. Ovde je pre po sredi to što prodavci rade samo za vreme trajanja Sajma i boli ih uvo. S druge strane, ko zna kakvo je uređenje Glasnika, kako prodaju knjige i da li ih prodaju, ili se sve to finansira iz (nekog) budžeta - pa i kako zapošljavaju te koji im rade.

[Ghoul]

Ovde je pre po sredi to što prodavci rade samo za vreme trajanja Sajma i boli ih uvo.

to zaista jeste tako na strani, gde nemaju svoju knjižaru, kao npr. u nišu - ali na bg sajmu valjda rade NJIHOVI ljudi, dal iz knjižara ili iz firme a ne neki padobranci?

već sam na blogu opisao gnjavažu s njihovom najamnom snagom na niškom sajmu knjiga pre par meseci:

"Odem onda do Službenog glasnika, nameran da kupim SABRANE PRIČE Hulija Kortasara, kiklopsko izdanje u dva toma od oko 1300 strana ukupno, koje zbog te mase nisam hteo da vučem čak iz Beograda, znajući da će mi doći ovde, na noge. Kad tamo, a ono – ispade da radnica na štandu "nema šifru" za tu knjigu, ne može sada da mi je proda, nego da se vratim tek narednih dana. Pa nemoj me zajebavati! Još malo ubeđivanja s njom, ali ne pomaže. Ne može, pa ne može. Pitam je za jedan drugi naslov: ona me tužno gleda – "Ja sam ovde samo za Sajam." Kao, ja nisam odavde. Nema veze, kokoško, sam ću se snaći. Malo kasnije, skoro slučajno, oči mi privuče baš ta knjiga, stavljena visoko iznad nje.
Nerviram se što ću, izgleda, morati da nekome ovde ostavljam pare da mi knjige kupi narednih dana, i da se akam s tim preuzimanjem, jer ovi nisu tehnički spremni došli na sajam, i odvraćaju zainteresovane mušterije zbog ovakvih gluposti, Srećom, malo kasnije tu spazim jednu drugu radnicu-službenicu, pa okušam sreću i s njom, i uz malo cimanja, jedan njen telefonski poziv u ko zna koju Centralu kasnije, smiluju se da mi uzmu iz ruku dve crvene za ove dve knjižurine, kad sam baš tol'ko zapeo! Baš me čudi ovakva neozbiljnost od inače najboljeg i najozbiljnijeg živog izdavača u Srbiji!"
(http://ljudska_splacina.com/2012/11/sajam-knjiga-u-nisu-2012.html )

[sodomizer]

Čim odbijaju Robert Anton Wilsona za izdavanje, moraju biti nista do neozbiljni.

[Barbarin]

to zaista jeste tako na strani, gde nemaju svoju knjižaru, kao npr. u nišu

Ovo mi je recimo strašno a u Novom Sadu u jednoj ulici imaju DVE radnje, i sa parne i sa ne parne strane.   

[Alexdelarge]

Љушић: Лоше пословање претходне управе 


"Службени гласник" од државне институције основане да опслужује Скупштину и Владу Србије постао фабрика за производњу књига које се не продају, изјавио директор те куће Радош Љушић. Та институција у 2013. годину ушла са губитком од 325 милиона динара, каже Љушић.
Директор Службеног гласника Радош Љушић оптужио је претходну управу за недомаћинско пословање и рекао да је та институција у 2013. годину ушла са губитком од 325 милиона динара.

Љушић је рекао да је Службени гласник, од државне институције основане да опслужује Скупштину и Владу Србије, постао фабрика за производњу књига које се не продају.

Он је оптужио претходну управу на чијем је челу био Слободан Гавриловић, да је извршила неадекватну систематизацију радних места са измишљеним директорским и саветничким местима.

Према његовим речима, Службени гласник је почео рад са 50 запослених, а данас у тој установи ради 412 стално запослених и 67 по основу разних уговора.

"У оквиру издавачке делатности 'Службеног гласника', иако то није његова изворна функција, ангажовано је 27 уредника и извршних уредника, а на пројекту дигитализације српских службених новина чак 29 лица од којих је већина била запослена по уговору о делу", рекао је Љушић.

Он је рекао и да ће бити раскинути уговори са хонорарним сарадницима пошто њихове послове могу обављати стално запослени.

Велики проблем, према Љушићу, представља и неодмерена и непрофитабилна продукција књига пошто је током 2012. године одштампано 270 књига више него што је планирано, а највеће губитке доносила су четири часописа које је издавао Гласник, међу којима су "Изазови европских интеграција" и "Право и друштво".

"Губитак по једном примерку часописа 'Право и друштво', који је штампан у тиражу од 1.000 примерака, износи 1.957 динара, а сличан однос постоји и код 'Изазова европских интеграција' који по примерку производи губитак од 1.829 динара", рекао је Љушић.

Он је рекао и да је већина од 162 уговора о саиздаваштву, у мањој или већој мери штетна по Гласник и да су издавачи попут "Београдске књиге" или "Чигоје", који су били дужни да за штампарске услуге исплате "Гласнику" више од пет милиона динара, компензовали тај дуг књигама, што је произвело губитак од 4.800.000 динара.

Љушић је најавио да ће у свим секторима рада Службеног гласника бити уведена максимална штедња као једини начин да та државна институција изадје из кризе, а једна од првих мера везана је за смањење возног парка.

Он је рекао да је нова управа "Службеног гласника", поред увођења забране авансних плаћања и обустављања штампања часописа, донела одлуку о објављивању само профитабилних књига и лексикографских издања и о преиспитивању и поништавању свих уговора о саиздаваштву осим оних који подразумевају једнаку поделу издавачких трошкова.

Јавно предузеће Службени гласник основано је 1992. године Законом о објављивању закона и других прописа и Законом о издавању "Службеног гласника Републике Србије".

Основна делатност те државне институције је објављивање закона, прописа и других аката, издавање образаца чији је садржај утврђен републичким нормама и публикација које су неопходне за рад Скупштине Србије, Владе, министарстава, Уставног суда и Народне банке.

[Alexdelarge]

Službeni glasnik, vime sa hiljadu sisa



"U Izdavaštvu Glasnika je 27 urednika i izvršnih urednika, što je podatak za Ginisovu knjigu. Honorar Gojka Tešića bio je 90.000 dinara, sa svim dodacima iznosio je 112.000 mesečno, a sa honorarom za Sabrana dela Stanislava Vinavera u 2012. godini iznosio je 4.551.103 dinara."

[zakk]

 

"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

[Mme Chauchat]

"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

Ali nije problem u tome! Ok, ne moramo se lagati da je sve u SG poslednjih godina bilo idealno i savršeno, daleko od toga ali aman, TREBA da postoji barem jedan izdavač koji će da objavljuje neprofitne a dobre knjige!!! Barem jedan!!! Mislim ej, ko će i kada da objavi "Poetiku srpske avangarde" ili "Teoriju književne istorije" ako budemo čekali da postanu profitabilne? Alnari?
Ljudi, ma šta ja lično mislila o svima uključenima, oni su npr. objavili prvo kolo od predviđena dva Sabranih dela Stanislava Vinavera, sad izlaženje drugog kola pitaj boga da li će se desiti, da li mislite da je to profitabilan poduhvat? Da će to da ide ko iduća Habjanovićka? A da li mislite da je bitan, koristan, dobar?

[Nightflier]

Problem je valjda u tome što je SG postavljen kao komercijalni izdavač, a to očigledno ne bi trebalo da bude. Ili ako je komercijalan, ne bi trebalo da objavljuje nekomericijalna izdanja. Možda je rešenje u tome da Narodna bibilioteka Srbije pokrene svoje izdavaštvo, finansirano iz budžeta, pa da objavljuje "Sabrane pesme" Vaska Pope ili Sabrana dela Vinaverova. Ne može jedan izdavač da pokrije i jedno i drugo. Jednostavno ne ide. Mada, saznali smo skoro da je RTS-u potrebno 100 miliona eura godišnje, a prema Bobanovim rečima, celokupno srpsko izdavaštvo je 2008. vredelo 14-15 miliona. Kada bi se od tog nesrećnog RTS-a izdvojio deo novca za osnivanje jednog izdavača koji bi uradio nešto pametno...

Evo, moja stara patnja je što nemamo ljudski rečnik srpskog jezika. To bi neko trebalo da završi, pa da postavi na internet da skine svako. Isto sa Pravopisom. Te stvari treba širiti kao viruse. Ali time se niko ne bavi...