SA RADIONICE LK

[Josephine]

Pa dobro, ja sam javno priznala da volim tvoje dupe. Za mene nema bojazni.

[Boban]

Moje dupe nije u ponudi.

[Josephine]

Pa dobro, postoji i platonska ljubav.

[Josephine]

Uostalom postavila sam komentar na priču pre scallopovog "upozorenja" o kome se radi. Zato bi trebalo da nema bojazni. Ali pošto ovde ima svakakvih, mislim da je ipak bolja varijanta da "priznam" da se čepim. Sviđalo se to tebi ili ne.

[Boban]

Skalopov naum je plemenit, ali on mora da shvati da je svet otišao dalje i da se sve pomera. Tu pre svega mislim na inteligenciju mladih ljudi i njihovu moć imaginacije i kombinatorike. Ovo što je devojčica ispisala je bolje nego što sam ja pisao u njenim godinama i ona će možda postati veliki pisac jednog dana, ali svet je otišao dalje. Sada klinci mnogo bolje pišu i rade sve nego mi kada smo bili mali. To je naprosto evolucija čoveka koja traje i dalje. Nema tu mnogo prostora za oduševljavanje. Današnji klinci sve rade drugačije, bolje, naprednije, ali to je naprosto njihov standard, njihov opšti prosek.
Možda se bojim da je ovakav haotičan, nekonzistentan način pripovedanja budućnost i da razne Lomljavine zapravo predstavljaju lik stvari koje dolaze. Da će nam internet i SMS-ovi toliko pojednostaviti komunikaciju i preusmeriti pažnju da niko više neće imati strpljenja niti da piše lepu literaturu niti da je čita. Na kraju krajeva, možda će literatura u fazonu Markesa izumreti za koju desetinu ili stotinu godina i ostati samo nabacane zajebancije u Johonovom fazonu.

[Josephine]

John se zajebavao, očigledno.

Ne razumem ja ništa što si ovde napisao. Prvo kažeš da devojčica piše bolje nego što si ti, a onda je upoređuješ sa Lomljavinom.

U stvari, ja sam dala najmanje "oduševljen" komentar ovde. Priča nije ostavila neki bitan utisak. Ima dobrih momenata u kojima se vide tragovi talenta. Još puno vežbe i strpljenja, da.

[Boban]

Malo koncentracije nije nikoga ubilo... meni misli lelujaju sa teme na temu i objedinjuju svašta mnogo, ali sve je tu.

[Josephine]

To što ti imaš u glavi niko nije dužan da shvati, osim tebe. Ponekad ni to.

[Boban]

Ali ja to lepo i razložno izložim.
Ne možeš mene optužiti da sam nejasan.

[Lord Kufer]

Priča je tipičan tok misli pripovedanja, na ivici koketiranja s nadrealizmom. Početnički rad, bez kritičkog stava i ličnosti. Verovatno jedna od obaveznih faza svakog pisca početnika koji voli da eksperimentiše.

[Stipan]

Uh, sad će ispasti da se ja dodvoravam Bobanu, a D. mu šutira rodbinu! Svet kakav sam poznavao više ne postoji!

[scallop]

Dobro jutro, Stipane i ne beri gajle. Alisa nije Bobanova sinovica nego moja unuka. Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena. Na radionici LK priče čitaju uvek isti tako da su mi bile potrebne i druge reakcije. Bobanu se ništa ne sviđa što on nije napisao, naravno, i ja sam zabrazdio, to mu je onako usput, a Kuferu bi trebalo da poturim Džojsa e da bi to shvatio manje početničkim.

Priča neće od primedbi postati ni gora, ni bolja. Alisa sigurno mora da pronađe svoje teme, ali ima ubojit rečnik i hrabru konstrukciju, pa će polako sve doći na svoje mesto. Ne želimo, valjda, rečenice poput one koju je postovao Hrundi Burundi sa ne znam kakvom namerom. Kad osetimo "ono nešto", radionica može da pomogne da se tekstovi odenu u bolje sašiveno odelo. Samo Pepeljuge navuku staklene cipelice, a Arturi izvuku mač iz kamena. I ništa više.

[Stipan]

Dobro jutro Scallope! Ako je Alisa tvoja unuka (ili Bobanova sinovica, svejedno) onda ima smisla ono " krv nije voda". Doduše, moram priznati da neke primedbe stoje, ali ja imam neki čudan način čitanja (D. bi rekla - Stipane ne umeš da čitaš!). Jednostavno, mene priča ili ponese ili ne. Ova me je baš ponela.

[scallop]

Ljudi bi rekli - niko nie završen. Pisac ima da se trudi da stigne do lektora (da mu neko prihvati rukopis za štampu). Zajebavam se. Alisa je Kuferova ujna.

[Stipan]

Ama *KO JE ALISA* za ime boga!?!?!? 

[Josephine]

Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena.

Zovite Alisu na online radionicu, tu su reakcije koje tražite.

[Josephine]

Uh, sad će ispasti da se ja dodvoravam Bobanu, a D. mu šutira rodbinu! Svet kakav sam poznavao više ne postoji!

Možda i ti dobiješ koji zalutali šut, ako nastaviš da pričaš bezveze.

[Stipan]

Ha! Znao sam!!!

[Josephine]

I ja sam! 

[scallop]

Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena.

Zovite Alisu na online radionicu, tu su reakcije koje tražite.

Taman posla. Reakcije su vam nikakve, važnije vam je ko je pisao nego šta je napisano. Što je najgore, fine ste bile dok ste mislile da je muško. Baš ste mizoginične.

[Josephine]

Ma nije istina. Ja nisam pitala ko je pisao (samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više), reakcije su mi ostale dosledne do poslednjeg posta u ovoj temi. Mizoginija je reč prejaka da bi se olako koristila u ovom kontekstu. Budite fer.

Jasno je bilo odmah da je čuvate od komentara čim ne želite da je zovete u radionicu. No, dobro, ionako je Boban taj koji je stvorio i negovao forumsku kulturu kakva je danas. Ni ja nikome ne bih preporučila da se čeliči ovde.

[Lord Kufer]

Uvek sam se pitao što se mača u kamenu tiče, što se neko ne seti da uzne čekić i razbije kamen?

[Суба]

Гордијев камен...шта ћеш, један је Александар.

[Josephine]

Kakva plima testosterona.

A rešenje nikada i nije bilo u snazi.

[Суба]

На жалост. 

[Hrundi V. Bakshi]

Ne želimo, valjda, rečenice poput one koju je postovao Hrundi Burundi sa ne znam kakvom namerom.

Hrundi Burundi 
Hrundi je rodom nešto istočnije, pretpostavka je iz Pendžaba.

Sa namerom da piscu pomogne. Da vidi koje su rečenice dobre za vežbanje, preko kojih će, usavršavajući ih, najbolje uobličiti svoje misli i preneti ih na papir. Rečenice koje sam naveo pokazuju da autor ima "pesničku žicu". To je redak dar i treba da se neguje, a ne da se guši. Preko takvih i sličnih dužih rečenica uči se ne samo pisanje, već i razmišljanje, "sazreva" imaginacija. Takve rečenice teraju pisca da traži reči, da obogaćuje svoje rečnik. Lako će se posle "ispolirati" nezgrapnost i izbaciti višak.

U vreme brze hrane, brzih ljubavi, brzih razgovora, prebrzih života, brzo se i piše. Teži se nekakvoj kratkoći, što je primetno kod svih mladjih pisaca. Ali kratka rečenica ne znači i jasnu rečenicu. Kao što brza hrana ako se mnogo konzumira dovodi do gojaznosti i bolesti, tako i krakte rečenice ako se koriste gde im nije mesto vode do nerečitosti i nečitkosti.

Ovde je mnogo toga nabacano, tek ovlaš pomenuto, a možda je od presudnog značaja za priču (sećanje na oca), likovi se bezrazložno gomilaju, iako nemaju nikakvu ulogu u samoj priči, i stiče se utisak da je sve moglo efektnije da se izvede, sa duplo manje reči.

Talenat da. Pismenost da. Maštovitost da. Ali hoćemo i nešto više od znojavih nogu.

Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?   

[Josephine]

Pa i meni se čini da smo imali lepe reči za priču, prepoznali talenat... Ne znam šta scallopu nije pravo. Priča je dobro prošla.

[Lord Kufer]

Nije priča nego reportaža.

[Stipan]

samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više

Ma nemoj, majke ti!

Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?   

Ne Hrundi to ne radi, ali Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.

Kuferu - uz svo poštovanje koje gajim prema tebi - ne seri. I dalje tvrdim da je PRIČA dobra.

[Plut]

Stipane, ko ti tres'o lanac?

[Stipan]

Plutice, nemoj sad i ti, dosta su me već i ovi nanervirali...

[Plut]

Eto ti ga sad, ne sme čovek više ništa da pita.

[Stipan]

Ma smeš Plutice, što ne bi smela? Ko će da zafrkava Stipana ako nećeš ti?
I D. - naravno...

[Josephine]

samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više

Ma nemoj, majke ti!

Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?  

Ne Hrundi to ne radi, ali Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.

Kuferu - uz svo poštovanje koje gajim prema tebi - ne seri. I dalje tvrdim da je PRIČA dobra.

Pa dobro, majke mi, hajde navedi još jednu osobu koja je insistirala da zna ko je Alisa, S.

Udahni duboko, opusti se i shvati:

1. niko te nije nazvao idiotom
2. nije lepo da ljudima koji te nisu pominjali i nisu ti se obraćali govoriš da ne seru (i oni su izneli svoje mišljenje o priči, kao i ti)
3. i ti si napredovao zato što si dobijao negativne kritike, one su veoma bitne da bi neko postao bolji pisac
4. niko nije tvrdio da priča nije dobra.

[Stipan]

Mmm, da... Kuferu - izvini, bilo je nevaspitano. Stidim se.

[Josephine]

I D. - naravno...

D. tako pokazuje naklonost. Svog dečka i bliske prijatelje mazi i pazi, ostale zeza iz milja.

[Stipan]

Kao Batu na primer?

[Lord Kufer]

Reportaža. Pismeni sastav. Vežba. Nije priča.

[angel011]

Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.

Ne znam za gušenje talenta, ali ako za ovaj početnički eksperiment poveruje da je vrh i da ne treba više da radi na zanatu, ako se uljuljka u pohvale, pisanje joj se svakako neće razviti.

Then again, kako god da piše, uvek će se naći neko kome se to dopada.

[Josephine]

Opet glumis dobricu i cvecku, Stipane, duso, a zezas i ti, ne brini.
Kog batu?

[Stipan]

zezas i ti, ne brini.

Već sam mislio da nikad nećeš primetiti...

[Boban]

hm, Alisa ima 11 godina i piše na engleskom.
Ko je ovo prevodio i prepravljao?

[Josephine]

11 godina je premalo za ovaj zverinjak.

[Hiperhik]

Alisa voli hladne mirise..

[Mme Chauchat]

Alisa voli hladne mirise..

Da li je to još jedan sadrug u ljubavi prema delu Ljiljane Praizović?

[Hiperhik]

O, da..