Priča koju nisam poslao

[Stipan]

CARSTVO VENERE

- Kad su se šesnaeste dobrovoljci vratili sa Venere mnogo su čudnih priča znali. - Robert je delovao pomalo zastrašujuće dok je drhtavim rukama stezao medaljon koji je svetlucao pod treptajima razorenog osvetljenja. Tibor ga odmeri ne prekidajući pokušaje osposobljavanja automatskog navođenja paljbe. Štit je podigao, ali mukli udarci u abdomen neprestano su ga podsećali da skoncentrisana paljba sistematski podriva stabilnost energetskih odbojnika. Ako topovi uskoro ne prorade neće biti dobro.   
- Sećaš se ludog Jožike? Dve godine je bio u ropstvu! Svačeg se taj nagled'o. -  uprkos ignorisanju Robikino torokanje nikako nije posustajalo. Kablovi za navođenje bili su spaljeni u punoj dužini i Tibika se trudio da nekako uklopi parčad žice koju je nakupio usput.   
- A kako bi bilo da dohvatiš ta jebena klješta i malo mi pomogneš? - brecnu se. Njegov kompanjon ispusti neuglednu svetinju okačenu oko vrata, pa dohvativši alat i preskočivši leševe  stade da premerava izgorelu instalaciju. Trenutak kasnije brod se zatresao. Štitovi su pali. Gotovo istog trenutka kablovi za paljbu behu pokrpani i Tibor energično tresnu po tasteru. Ritmični pomeraji kojima su ublaživači trzaja ljuljuškali ,,Hungarien" delovali su veselije od malopređašnjeg potresa. Neprijateljska paljba utihnu. Gusari nestadoše sa radara.
- Vratiće se bitange! A bojim se da će dovesti i društvo. Njihove krntije nemaju štitove, ali ako ih bude dovoljno... - gunđao je Tibor.
- Znaš, Jožika... - Robikino zanovetanje beše nepodnošljivo. Grčevito je stezao svoj glupi medaljon što je njegovog sapatnika izluđivalo, pa se brecnu na njega:
- Jebali te i Venera i Jožika! Daj da vidimo šta ćemo sa štitovima pre no što se jebivetri vrate! - Prišao je konzoli i miris sagorele gume zapahnu mu nozdrve. Podiže kontrolnu tablu i istina mu puče pred očima. Elektronika nije izdržala. Tu pomoći nema. Ne bez dobro opremljenog servisa. Umorno se zavalio u naslonjač koji se nekim čudom zadržao na svom mestu.
- Možda smo ih gadno oštetili. Možda se neće vratiti. Znaš oni tipovi što su ratovali na Veneri imali su... - Nervoza najzad provali iz Tibora. Skoči poput furije dohvatajući Robiku za grlo. Uneo mu se u lice.
- Još samo jednom pomeni Veneru i Jožiku! Još samo jednom i mrtav si! Kapito!? A?!
- Dobro, šefe. Neću više. - lice mu naglo poblede. - Ima tu nešto drugo. Izgleda da nam reaktor baš i nije u najboljem stanju. - Glas mu je delovao umorno. Tibor ga iznenađeno pusti.
- Reaktor? Kakav reaktor? - Glas mu je bio opako blizu pucanja.
- Pa instrumenti pokazuju intenzivno jačanje nivoa radijacije, a potisak slabi. Mislio sam...
- Nemoj ti ništa da misliš! Nema da mi tu misliš! Tišina! - Ponovo se skljokao u fotelju.
- Huh, kako da ti kažem... – mucao je Robert buljeći u monitore – Opet ćeš da pobesniš..
- Kaži više! - zabrinuto se pridiže Tibor
- Evo ih opet. Sedam komada, jebo te! - viknu najzad Robika. Tibor skoči i zablenu se u prikaz.
- E, sad smo ga najebali- procedi pre nego što je udario po tasteru za paljbu. Brod stade da se ljuljuška. Tibor se umorno vrati sedenju. Nije bilo šta da se radi - osim da se čeka kraj.
- Ne mora da bidne, ali ako ti kažem opet ćeš da me grdiš. - zatrepta Robert. Tibor podiže pogled.
- Je li ti to mene zajebavaš?! Slušaj bre, ima da te utepam pre no što nas ovi pretope u zvezdanu prašinu! Govori ako imaš nešto pametno da kažeš. Ako nemaš onda počni da se moliš ili radi ono što se već radi pre umiranja!
- Ali to je ono o ludom Jožiki i Veneri. Znaš onu priču kako su neprijateljski brodovi nestajali u trenu pred pogledima... Ma neću o tome. Ne voliš tu priču. - Tibor podiže pogled na svog bleskastog kompanjona.
- Nestajali u trenu?! - upita muklim glasom. Robika nije dizao oči.
- Pa da. Jožika je znao kako su to izvodili i eto... Tako... - glas mu se utišao do šapata pa utihnu.
- Govori sunce li ti žarko! Kako su to izvodili?! - Pun nade Tibor skoči na noge. Pun pogodak protresao je brod.
- Pa imali su u računarima uprogramirane zvezdane prečice. Zvali su ih crvotočine. Eto kako!
Glas mu je odavao trijumf sve dok nije zakrkljao kada ga je Tibor ponovo dohvatio za grlo.
- Budalo nijedna! Imali su uprogramirano, jel'da?! Ne znaš koliko sam sretan što sam to saznao sekund pre no što ću zaginuti! - Robika je pokušavao da se otrgne i najzad nekako ispusti par prigušenih reči:
- I mi to možemo... - Stisak na grlu popusti. Tibor ga je sumnjičavo odmeravao.
- Kako? - nada opet živnu u glasu.
- Jožika... Jožika je napravio program... Tu je... U medaljonu...
- Jebo te, pa što ne kažeš?! Turi ga u računar, bog te jebo! Brzo! - Sledeći udar ih je obojicu oborio na patos. Robika se na jedvite jade dovukao do konzole i otvorivši medaljon izvukao je iz njega hologramsku pločicu. Najednom osvetljenja nestade.
- Kompjuter je mrtav! Šta sad? - Drhtava ruka neodlučno zastade .
- Prokleto napajanje. Čekaj sad ću! - Tibor stade da petlja po kablovima. Artriljerija ,,Hungariena" zamuknu, ali računar je oživeo.
- Ubacuj to sranje ili smo gotovi!- Histerično vrisnu Tibor.
      KLIK!
   Najednom brod se zanese naglo menjajući kurs, a zatim ubrza. Ono što se posle toga desilo neopisivo je. Utisak je bio kao da su im zubi sleteli u guzice. Neko vreme svemir se pretvorio u vatromet. Zatim mir. Podigoše se sa poda i pogledaše u monitore. Neprijatelja nije bilo. Tibor srdačno prigrli svog prijatelja.
- Spasio si mi dupe! Ovo ti neću zaboraviti! - Robika se nelagodno migoljio. Kad je najzad uspeo da se oslobodi poče da zamuckuje.
- Pa da, samo Venerijanski kolonisti su bili u matrijarhatu... - Tibor mu prijateljski potapša rame.
- Ma dobro, nema to veze. Važno je da smo zbrisali od onih divljaka. - Robika se neprestano vrpoljio. Tiborova ruka skliznu sa prijateljevog ramena kada mu je pogled pao na orijentacioni monitor. Glas mu je bio drhtav kad se oglasio.
- Jebo te! Ovaj raspored zvezda... Gde smo mi to? -  Robika se naglo spetljao i spustio je pogled.
- Pa... Program još nikad nije bio isproban. Jožika se i sam pitao. U stvari, hteo je da se vrati svojoj gospodarici, zato je skuckao ovaj program. Venerijanke... Bile su robovlasnice. Jožika nikad nije prežalio što su ga razmenili. Bio je zadovoljan svojom ulogom roba i... - intenzivno pištanje im obojici privuče pažnju na radarski monitor.
- GDE SMO MI TO, JEBO TE?! - Prodera se Tibor sa nevericom procenjujući razmere grdosije koja im je prilazila.
- Mislim.. Mislim da smo u njihovom carstvu. Mislim i to da ćemo uskoro saznati šta se Jožiki toliko dopalo u haremu...

[pokojni Steva]

St. Ištvan?

[Stipan]

 

[Lord Kufer]

Mnogo psovačine. Kraj nije loš. Trebalo bi više da iskarikiraš, a manje da psuješ, jer psovanjem ne postižeš ama baš ništa osim što iritiraš čitaoca tolikim nepotrebnim rečima. Mogao bi da probaš da to elegentnije uradiš, ali za to ti treba više strpljenja.

To da su Venerijanke bile robovlasnice - nepotrebno objašnjenje.

[Stipan]

Hvala Lorde.

[Lord Kufer]

Zubi sleteli u guzice - mnogo smešno. Jesi to ti izmislio ili ... ?

[Stipan]

Ja...

[pokojni Steva]

Da, i ja zapamtio tu kovanicu. Dosad je svašta silazilo di mu mesto nije, ali zubi u guzici liče na novost.

[Lord Kufer]

Trebalo bi da se ozbiljnije latiš pisanja. Kod pisanja, sve zavisi od metoda.
Evo, recimo, jednog izvanrednog pravila:
Svaka imenica može se zameniti bilo kojom drugom imenicom.
Svaki glagol može se zameniti bilo kojim drugim glagolom.
Ovo pomaže, naročito kad treba objašnjavati. Umesto da se zaglaviš u dosadna objašnjavanja, ispadne nešto veoma smešno.
Nušić je voleo to da radi. Recimo, ima u njegovoj Autobiografiji, kada odgovara na času katehizma, treba da kaže da je Bog triličan, a on pogrešno čuje pa kaže: Bog je priličan!
Ima i u Narodnom poslaniku, onaj čuveni telegram...

Evo primera: Na Beogradskom kliničkom centru beše (a možda je još uvek) istaknuta sledeća obavijest:

JEDAN PUŠAČ - MNOGO MRTVIH

moglo bi se zamijeniti s

JEDAN PREDŠJEDNIK - MNOGO MRTVIJEH

ili PUŠAČ = PREDŠJEDNIK

Deca se ugledaju na Vas! Deca predšjednika i sama češće postaju predšjednici.
Predšjednik ubija. Predšjednički dim šteti ljudima u Vašoj okolini. (Ima li šta tačnije od ovoga?)



Što je više SMISLENIH vratolomija u tekstu, to će tekst biti zanimljiviji. Pisac treba da se trudi da provocira originalnu reakciju kod čitaoca, a ne da mu nameće svoja viđenja, prava i obaveze...

[Stipan]

Ma Lorde, radim najbolje (najozbiljnije) što mogu. Problem je u tome što mi je vreme za pisanje ograničeno (nekim dosadnim obavezama).
Ove vratolomije... Interesantno, ali šta si time hteo da mi poručiš?

EDIT - Misliš reći da namećem svoje viđenje?

[Lord Kufer]

Kad god se nešto objašnjava, racionalizuje, to je čista DOGMA. Treba da ostaviš uvek prostor za spekulaciju i za smešnu stranu ozbiljne istine. Ono što je najlepše u pričama je NEOČEKIVANI obrt. Da je sve bilo logično u tvojoj priči, ne bi bio tako efektan kraj.

[Tex Murphy]

Lorde, geg sa "Bog je priličan" je iz Magarećih godina.

[Josephine]

Lorde, geg sa "Bog je priličan" je iz Magarećih godina.

Jeste. Jedna od najboljih iz mog detinjstva...

[Lord Kufer]

Ah, šta zna dete šta su Magareće godine a šta su Hajduci

[Stipan]

Pa Lorde, ti najčešće govoriš prilično uvijeno, ali ovo je bilo najbliže pohvali od svega što sam ikada dobio na Sagiti. Hvala.  

[SuperSynthetic]

 Jano potkivano. Serem te. Okor bosni? Mađaroši u svemiru. Odlično.
Meni ovo liči na epizodu Zvezdanih staza -Star trek, samo što nema T-Pol. Zbog nje sam gledao seriju. Naravno tu je i nezaobilazna crvotočina.
Stipane, napisao si 6,5 soma karaktera. Ladno možeš da smanjiš na pet i po, a da bude interesantnije.
Npr.- Najednom brod se zanese naglo menjajući kurs, a zatim ubrza. Ono što se posle toga desilo neopisivo je. Utisak je bio kao da su im zubi sleteli u guzice. Neko vreme svemir se pretvorio u vatromet. Zatim mir. -

Može i kraće. Ovako -  Odjednom se brod snažnp zatresao. Imali su utisak da su im zubi sleteli u guzice.  Svemir je ličio na vatromet. A onda opet mir.

Rečenica - Ono što se posle toga desilo neopisivo je. - je čist višak. Po meni naravno.
Sve je ovo samo moje mišljenje. Nemam ništa protiv Mađara. Simpatični su mi.

[Stipan]

Hvala i tebi Sintetik.
Radi političke korektnosti - ni ja nemam ništa protiv Mađara, to samo tako deluje zbog potrebe priče.

[Lord Kufer]

"Savršena stvar je ne ona kojoj se može još koješta dodati, nego ona od koje se više ništa ne može oduzeti."

Eto, ja igro Civilizaciju pa nešto i naučio

[pokojni Steva]

Hm. PZG2, majka Mara za vse.

[Stipan]

What is PZG2 ?

[pokojni Steva]

PanzerGeneral2

[Stipan]

Mog'o sam misliti!
U tu se igru i moj brat kune, a kaki je mrgud mogli biste se pod ruku u'vatiti.

[pokojni Steva]

Pametan neki čoek, taj tvoj brat

[Plut]

Stipane, ti to vedžb'o dijalogiziranje?

[Savajat Erp]

Utisak je bio kao da su im zubi sleteli u guzice.



Стипане, царе! Симпатична причица, мада ми је помало била и неразумљива на почетку око свих тих каблова and shits..

Eto, ja igro Civilizaciju pa nešto i naučio

"Cowards! We will fight till the bitter end!"

[NdZodiac]

Eto i ja da dam neku "kritiku"  . Priča je interesantna i komična  , svidela mi se  . Jedino što mi je zasmetalo je: "Trenutak kasnije brod se zatresao. Štitovi su pali. Gotovo istog trenutka kablovi za paljbu behu pokrpani i Tibor energično tresnu po tasteru. Ritmični pomeraji kojima su ublaživači trzaja ljuljuškali ,,Hungarien" delovali su veselije od malopređašnjeg potresa"

Nekako je previše "tresanja" zaredom.

Samo toliko 

[Stipan]

Hvala svima što ste obratili pažnju na moju pričicu.
Posebno se to odnosi na NdZodiac - eto vidiš da nije bilo strašno. 
BTW - Jel' se ti i D. poznajete? I ona mi se stalno kačila za ponavljanja! 

[NdZodiac]

Hvala svima što ste obratili pažnju na moju pričicu.Posebno se to odnosi na NdZodiac - eto vidiš da nije bilo strašno. 

Nema na čemu, pratim ja šta ti pišeš .Nije strašno, ali eto obično govorim samo kada imam nešto da kažem  .

BTW - Jel' se ti i D. poznajete? I ona mi se stalno kačila za ponavljanja! 

D. ne poznajem lično, ali bih volela jednom da je upoznam  . Možda samo slično razmišljamo 

Čekam da vidim junske priče, možda i prepoznam tvoju 

[Stipan]

"...možda i prepoznam tvoju "
Videćemo... 

[Stipan]

http://www.hellycherry.com/2012/10/carstvo-venere.html