Radionica broj 6 - jun 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

Nije bitno čija je dok analiziram i glasam.

Ali biće bitno onom/oj što ima da pojede te gaće.

[Third Eye]

touché.

[pokojni Steva]

Bogdana - da, mogla je biti jedna lepa ljubavna priča da je to autor želeo. A kako nije, plus i pride na herojskih 3,5 kile kara, priča je sama sebe odvela u nedođiju kafansko holivudskog kviki seksa. Sve je tu, ideja, postavka likova, šmek second hand radnjice (koja između ostalog trži i polovnim telima), naznaka ljubavi na prvi pogled/ugriz (ko kako više voli). Liči mi da ju je autor nafljaskao onako iz glave,i bio toliko zadovoljen prvom (levom) rukom (a levom ko tuđom) pa je oma kliknuo i 'send'. Šteta.

[Savajat Erp]

Трагач рајског света - мало ми је чудно да трагачи испитују ванземаљце која би планета одговарала њиховом народу...као да је то сусрет са комшијом испред продавнице..."биће мизерно" ми баш боде очи, једноставно ми без везе звучи...и та два чувена папира...добро ми је оно "Вера, реч, 42..."
Зрно - иако добар дијалог, ја ово све нисам схватио најбоље...
Ђавољи мозаик - добра прича, можда мало напорна, на крају су Ђаволи превеслани...
Бата у свемиру - зајебанција и то сасвим добра, да сам имао још бар три-четри гласа форе, сигурно бих један уделио овој причи, као и претходној, уосталом...ако ништа, забавила ме је.
Овај круг сам смислио - помало претенциозно, са извесним логичким проблемима...крај је за неке сигурно упечатљив, мене нити је изненадио, нити сам био одушевљен.

Толико од мене...килаво, знам, али шта да се ради?

[Josephine]

13. Đavolji mozaik - ima dobru ideju i dobar kraj. Izvedba je ono što škripi. Previše zamenica, previše nespretno ispripovedano...

Njihova teritorija, ili preciznije njihov intergalaktički brod— njihova pravila. Predstavnik Đavola uručio je ugovor mom izaslaniku sa ironičnim smeškom na licu. Ugovor je imao za mene ponižavajuće odredbe— uključujući i predavanje moje besmrtne duše, kapaciteta i znanja mog uma. Takođe i prepuštanje mesta u Vrhovnom savetu Svetlosti predstavniku Đavola, uz zamenu za sprečavanje uništenja mog omiljenog mozaika.
Moja vrsta ne poseduje fizički oblik— barem ne u onakvom smislu kakvom većina stanovnika Univerzuma doživljava fizičko. Valjda zato toliko žudimo za fizičkim. Moja strast su mozaici. Bogatstvo boja i oblika, uklapanje najsitnih delića u savršenu celinu.


Ono što me je posebno oduševilo , je da su Đavoli načinili Mozaik tako da se on neprestano menjao.

U svojoj gordosti, plovio sam dubokim svemirom, hvatajući umom slike Mozaika, i uživajući u njegovoj savršenosti. Svet mozaika je povremeno osećao moje prisustvo, hvatao odsjaj više duhovne sile, ali njihovi umovi bili su previše ograničeni da je(me) pojme.

Može to i bez toliko rečenica zagušenih objašnjavanjem, pojašnjavanjem, zamenicama, neekonomičnim rešenjima ("U svojoj gordosti" = gord?; "moje prisustvo" = mene?).

I tako... Snažna autorova imaginacija.

[pokojni Steva]

Dah Lokomotive -Muka nesvesno spuštena do patosa.A Muka (sa velikim M) je jedna opaka zverka,ona se ne pripitomljava. Ovde je autor mazi ko kerče da je. Ako je Muka onda je Muka,čemu priča o povratku sa sve skupocenim rudama? Muka kad sebe preraste je ludilo, ovde je sentimentalno prebiranje kroz prašnjave ulice,nekog već segmenta odrastanja. Pride izjave tipa 'Vrh vrhova. Živa legenda', kao da mi neko prepričava Tihi Don u zemunskoj kafani. Ima lepih rečenica, bila bi blizu mog glasa da joj herc jače lupa.

[Albedo 0]

Panonski fajt!

[Josephine]

14. Bata u svemiru  

Velimir Živojinović, novinar Kurira, dosađivao se na putu za stanicu Klavijus. Glodur ga je ponovo slao na besmisleni zadatak, da istražuje dojave svoje cenjene publike, a kao što znate, ti pacijenti lažu k'o psi, i ovaj monolit na Mesecu biće samo traćenje vremena. Dok je sedeo vezan za svoju stolicu, sprečavajući da ga sila bestežinskog stanja zalepi za plafon, setio se prvog bolesnika koji ga je davno pozvao na demonstraciju svog izuma – bicikla na gravitacioni pogon.

Velimir Živojinović, novinar Kurira, dosađivao se na putu za stanicu Klavijus. Glodur ga je ponovo slao na besmisleni zadatak - da istražuje dojave cenjene publike. Znao je, međutim, da ti pacijenti lažu k'o psi, i ovaj monolit na Mesecu biće samo traćenje vremena. Dok je sedeo vezan za stolicu, koja je sprečavala da ga sila bestežinskog stanja zalepi za plafon, setio se prvog bolesnika koji ga je davno pozvao na demonstraciju svog izuma – bicikla na gravitacioni pogon.

Velimir je znao da je sve to budalaština, ali zbog pretnje cenjenog čitaoca da će se skinuti go u Knez Mihailovoj u petak veče, Glodur mu je odredio da radi prekovremeno. Možda skoči s mosta, ponadao se. Sada je, na putu za Klavijus, u ustima imao isti smrdljivi ukus krede, kojom je pronalazačka zamlata nacrtala svoj projekat na pločniku ispred SANU-a. Sećao se, o kako se sećao reči tog čudnog idiota, koji je imao mali komad cigle zalepljen žvakaćom gumom za njegovu obrijanu glavu, objašnjavajući da je to jedini način da se ljudi zaštite od otmice vanzemaljaca i čitanja misli.

Velimir je znao da je sve budalaština, ali zbog pretnje cenjenog čitaoca da će se skinuti go u Knez Mihailovoj u petak veče, Glodur mu je odredio da radi prekovremeno. Možda cenjeni (? na koga se odnosi ova rečenica?) skoči s mosta, ponadao se. Sada je, putujući na za Klavijus, u ustima imao isti smrdljivi ukus krede, kojom je pronalazačka zamlata nacrtala projekat na pločniku ispred SANU-a. Sećao se, o kako se sećao, reči tog idiota, koji je imao mali komad cigle zalepljen žvakaćom gumom za obrijanu glavu, sa objašnjenjem da je to jedini način da se ljudi zaštite od otmice vanzemaljaca i čitanja misli.

Prolazeći pored štanda sa kokicama odjednom je nestao. Velimir je pomislio da je poludeo, da je pun Mesec ili nešto slično, nije verovao sopstvenim očima. Piće, pomislio je, treba mi terapeutska šljivovica.

Prolazeći pored štanda sa kokicama, odjednom je nestao. Velimir je pomislio da je poludeo, da je pun Mesec ili nešto slično. Nije verovao sopstvenim očima. "Piće." pomislio je. "Treba mi terapeutska šljivovica".



Ovo će biti dosta za kapiranje glavnih omaški u tekstu. Ima ih mnogo, a ja imam malo vremena.

Ovaj autor/ka treba da promisli šta je njegov/njen motiv za učestvovanje u radionici. Ja sam uverena da može da smisli i bolju ideju i da nauči da piše gramatički i pravopisno ispravno.

Pomalo je otužna autističnost priče, koja se predstavlja kao duhovita, a zapravo je... zatvorena u mračnoj sobi.

[Albedo 0]

zato mi je zadnji pasus perfekcija

[Boban]

A jel bitno čija je? Mislim, sama priča je bitna. A ne na fazon -"Wow, što je slika lepa..." -"Hitlerova je." -"A fuj...kako je grozna."

Neko može da napiše lošu priču a sledeća da bude mnogo bolja. A ne da je po defaultu nešto od nekoga ili uvek dobro ili uvek loše. To se ovde često vidi. Naravno, bolje je kada je prethondna lošija a ne naredna. 

Pa bitno je jer osvedočeno dobrom piscu daješ više kredibiliteta u smislu da očekuješ da te pozitivno iznenadi čak iako priča od početka deluje haotično. Na drugoj strani, osvedočeni nepismenjaci retko kad imaju šta da ponude, ma kakva im ideja pala na pamet. Ovde je zaista tragično šta ljudi sve nazivaju dobrim pisanjem.

[Josephine]

15. Ovaj krug sam smislio

Ovaj krug sam smislio – Izvinjavam se autoru i ostalima, ali meni ideja ove priče i nije nešto. Drugo, tip je uništio sve dobro što se moglo uništiti i za kaznu ide u centar galaksije da izveštava o postojanju novih svetova? Ok je to, ako je toliko opasno da se lako može desiti i da skvikne na tom putu, i ako je on prvi koji se šalje pa se ne zna može li se preživeti ili ne, ali mi je sve nekako nategnuto. Da sam ja neki faktor na toj nekoj, zamišljenoj, planeti i da istražujem mogućnosti preseljenja cele populacije na drugo mesto, ne bih tamo slala nekoga za kaznu i to lika kao što je Henri. Mislim, kao da je nebitno ko se šalje na tako važnu misiju. Ali dobro, to sam ja.

15. Ovaj krug sam smislio Poslednja rečenica je sranje. Suđenje je OK. Upotreba sadašnjeg vremena na suđenju pogrešna. Opet, dobra priča. Ocena – 5-.

Nemam šta da dodam osim da je kraj predvidiv, da su nategnute (i skupe) situacije u kojoj Zemljani na samrti šalju psihopatu da ih spasava ili gine i sam događaj u crnoj rupi. Ni uloga zatvorenika u sondi nije jasna...

[pokojni Steva]

Surfer - počelo je skroz filmski, ne gledaš u šta čitaš, samo teraš dalje. A onda posle psuješ autora. Bolelo me dupe za skejt i devetku. Jel to neka super gik varijanta? Čak mi nije nešto smetalo to skejtersko bulažnjenje dok nije počelo da me vuče za nos. Fali samo još link na YouTube, klinac pada i pegla jaja na gelenderu. Bezveze.
Nema iritantnog rečnika niti rečenica istog porekla, pa se lako čita.
Ček da vidim šta sam upisao uz ime priče...'Neki skejter što bi da bude surfer. Bezveze'.

[Albedo 0]

Pa bitno je jer osvedočeno dobrom piscu daješ više kredibiliteta u smislu da očekuješ da te pozitivno iznenadi čak iako priča od početka deluje haotično.

Čija god da su Magelan i Zrno, riječ je o čistim izdrkavanjima, pa makar bili pismeniji od Vuka Karadžića

Uostalom, nije da nije bilo pravopisnih grešaka i u PSu, izgleda kao da niko nije lektorisao

[pokojni Steva]

Zvezdani Magelan - zaustavila mi se konačno na mestu No. 5. Nije zaslužila, radije bih poen dao Surferu ili Vili, ali... Volim kad me nešto ovako omađija i vuče, ko Popaja miris spanaća. Tačno ti svukuda lepo. A onda te 'Dete ostavlja svoje stope na školjkastoj plaži' vrati u realnost. Ako to dočarava išta, ja tu fototapetu sebi u sobu lepiti neću. Ipak, i pored drveljenja o stvarima/pojmovima za koje mene perfektno baš briga, cement na petici i jedan glas. Predložak za dobru priču.

[Josephine]

16. Jao! Gle! Čovek na mesecu! - ova priča dobila je jedan pedagoški bod od mene (biće frka ako je ovo pisao neko iskusan   ), zbog drugačijeg pogleda na temu. Priča izgleda kao čovek čije su iznutrice izvrnute napolje, a spoljašnost mu se nalazi iznutra. Taj uvrnuti pogled na svet, opis života kroz metafore, je dobar i predstavlja autorovu specifičnost, autentičnost u književnom svetu.

Još jedan odličan deo je sa majkom i ocem. Ovo pravi dobre ritmične prekide u priči. Upečatljivo i efektno.

Kraj je isto tako pesnički. Priča nosi nežnost i tugu, i klimaksom bespomoćnosti i tuge se i završava.

Tu i tamo višak zamenica:

Astronomi su nudili svoje otkriće, novo Sunce, kao naše, a za njime i svoje dostignuće, brod na nuklearni pogon za tangencijalna, dodatna ubrzavanja, koji se za svoja bazična ubrzavanja prevashodno oslanjao na gravitaciju planeta.


Toliko od mene...

[Josephine]

A zaista bih volela da znam zašto Lilit nije glasala... :)

[pokojni Steva]

Ghost - 'Neki doktori. Seciraju'. Tako piše, ništa više nemam dodati.

[pokojni Steva]

Gvozdena vila - ona uobličava trijumvirat priča za koje bih verovatno glasao da je konkurencija bila uža. Sve mi je tu lepo ispričano, svojim rečima al ajd. Dok ne dođe do one katastrofe od kraja. Tačno bih našamarao autora zbog toga! Jebla te 'sveprožimajuća tuga'. Recimo da mi je ovo 7. mesto.

[Josephine]

 

[Lord Kufer]

Još samo da se dogovorite ko će od vas poneti titulu kancelara Bizmarka

[pokojni Steva]

Tragač rajskog sveta - ovu priču bih voleo da sam napisao po mom, samo malo da negde podeljbam, ponešto ispustim. Sve se menjalo u rasporedu sem Zrna na prvom mestu i Tragača na drugom. Ono što sam kazao da je Muka čudna i divija živuljka, da je treba razumeti, evo ovde je postala letargija, čujem to bezlično tupkanje olovke po praznom listu hartije. Moje drugo mesto, bez daljnjeg, skoro pa kako bi trebalo.

[Josephine]

Još samo da se dogovorite ko će od vas poneti titulu kancelara Bizmarka

O kom aspektu njegove ličnosti pričamo, Lorde?

[pokojni Steva]

Slepac - kaže kod mene 'rudnik, jebe robota'. Ja stvari vidim u prilično crno-belim nijansama, nemojte mi poturati neke pametne ideje, to je stvar XIX veka. Sad sve može da se lane otvoreno i u lice. Barem na ZS. Sem toga, nemam ovde zamerki na tok priče. Nemam ni nekih zamerki na jezik. Nadam se da se ni autor neće ljutiti na mene, bilo bi mi ovo 6. mesto. Da ga je bilo.

[pokojni Steva]

Prevrat - prozborio sam već koju o ovome. Rukopis sterilan ko prakljačom da je iz varikine vađen. Kad se priča vodi za ruku, onda joj treba i jaka ruka. Misleći, kad se želi postići školska sterilnost pisma i ideje, he he, i za to treba po neka vijuga. Ovo je u rangu popodne narisanog a za jutarnje izdanje novina srednje ekonomske. Ja ne cenim vođenje priče ni kad je mišićava ruka u pitanju, retki to mogu a da ne vređaju pamet čitaoca. Priča mora sama da vijuga, ili da je autor majstor.
Plitko ko šerpica.

[pokojni Steva]

Zrno - iskoristio sam Prevrat više kao šlagvort za Zrno neg kao osvrt. Taman su se namestili jedno uz drugog. Sve što ne valja u kalkulaciji za Prevrat, diše ko zdravo jagnje u Zrnu. A ista je to 'škola', no je jedna grana u mrtvorođenom pokušaju iskanja sunca, druga napisana da zaseni. Pa ko dublje upliva, nek drži gaće. Ubedljiva 3 pozitivna brojanja od mene. Bez rasprave. Zamisliti raskriljenog orla, makar i od gipsa. E, tako to.

[pokojni Steva]

13. Bla, bla, bla.
14.

[pokojni Steva]

Ovaj krug & Jao! Gle! - dve lepe priče. Stoje jedna uz drugu pa ih od prvog čitanja i ja uzimam kao bliske. Kad nemam nekih većih primedbi (sem onog Adolfa, to bi moglo baš da živcira, da mi je do toga) onda skoro pa da nemam šta drugo da kažem, sem, 'Jao!' mi je 3. mesto, 'Ovaj krug!' 4. Mada, moram da primetim, i bezličnost im provejava istim tempom; kad je ravno, mora barem lubenica da štrči.

[Josephine]

A jes taj Adolf iritantan i klišerozan...

[Stipan]

13. Đavolji mozaik - ima dobru ideju i dobar kraj. Izvedba je ono što škripi. Previše zamenica, previše nespretno ispripovedano...

Ovu priču vidiš ovako zato što propuštaš izvedbu priče kroz svoju vizuru.
Način pisanja je neverovatno nalik mojim pisanijama. Čak su i tvoje primedbe vrlo slične onima koje obično imaš na moje priče.
Nisam ovu priču stavio na listu mojih favorita zato jer se slažem sa Bokijem - Đavo je rušitelj, a ne graditelj. Ta činjenica je pomutila sve ostalo, pa mi je na kraju izmakla nit priče.
Što se tiče stila pisanja, uz male korekcije, mislim da je autor na dobrome putu.

[Savajat Erp]

Ала Стева има високе критеријуме! Перфекционист...

[Stipan]

Steva dobro procenjuje i nema dlake na jeziku. Zato je on jedan od onih čije me mišljenje svaki put zanima. Skoro da sam i dobro proš'o kod njega...

[Savajat Erp]

Нисам ни ја нешто лоше прошао код њега...примећујем још да нам се укуси потпуно разликују, у гласању се поклапамо само са једном причом...речју, нема он појма!

[pokojni Steva]

Volim i ja vas

[scallop]

Dobro jutro vrednima. Jutros sam pročitao nekoliko inspirativnih (i nekoliko neinspirativnih) komentara, pa jedva stignem da: "Dobro jutro, Stipane".

Ovaj krug mi je legao, pre svega, više zbog dobrih ideja nego zbog dobrog pisanja. Zapravo, promaklo mi je koliko sam grešaka propustio da primetim. D. je bila vredna i posvetila se groznoj količini nepotrebnih zamenica i na tome joj zahvaljujem. Možda je meni i dosadilo da stalno ponavljam - zamenice, predlozi. Suvišna i pogrešna upotreba istih najviše ometa čitanje. Zato Steva i trupka nogicama kao da je u vranjansko kolo.

Primetio sam da su dva pisca upotrebila istu fiktivnu planetu - Klavijus. (da napišem, da opet ne zaboravim.)

Malo bih o "Mozaiku...", jer mi bokizam smeta koliko i feminizam. Mada je to ispisao Stipan. "Đavo je rušitelj, a ne graditelj." Mene je priča podsetila na nešto što sam gledao ili čitao (pre će biti da sam gledao). Ne dirajući u Boga, jer on je Stvoritelj i on je dao slobodu izbora čoveku, a Đavolu utrapio da tu slobodu iskušava, tvrdim da će taj isti Đavo izgraditi i svemirski mozaik, pokušavajući da čoveka odvede na stranputicu. Zato me je priča podsetila na onu o Luciferu, koji viri u ono što je arhanđel Mihajlo nacrtao, kad je Bog zadao svoji anđelima da nacrtaju kako zamišljaju budućnost sveta. Jer on je nacrtao taj nebeski mozaik ljudske sudbine i dobio keca. I, video je prazan papir kod voljenog Mihajla. Čovek mora da svoju budućnost crta sam. Eto, ja sam imao tu impresiju kad sam čitao "Mozaik".

Ovde, na ZS, svako malo neko doktorira na nekoj parceli fantastike, pa deli diplome. Bata nam dođe kao docent za izdrkotine, pa određuje šta jeste, a šta nije. Budući da je to njegova specijalnost, valjda zna.

[Stipan]

Pa, dobro, slažem se ja sa time, ali sam pokušao da razjasnim zbog čega mi je izmakla nit priče.
Sad što ja razjašnjavam tipkajući možda je više slučaj za psihijatra, pa...

[scallop]

Nisam ja tipkao da bi se ti složio. Ti mu dođeš kao sagovornik. Hteo sam da napomenem da bilo koji "formiran" stav može da pokvari čitanje. Čitalac (a posebno, ovde, na Radionici) mora da bude otvoren za ono što je u priči napisano, jer je piše neko ko ima svoje "stavove". Taj neko ponekad duboko zakopa ono što mu je motivacija, pa je poteško otkopati. Nekad na to navali i kamenje grešaka, pa sve ode dođavola. A kratka priča je kao čvarak, veliki komad slanine treba toliko upržiti da svu mast istisne, a ono što ostane mora i dalje da bude ukusno i prepoznatljivo. Nije to lako. Ako strpaš puno mesa, biće tvrdo i nejstivo, a ako bude previše masnoće biće premalo i prčkavo. Žao mi je što Boban više nema interesa, pa niti piše niti čita. On bi neke primedbe mogao da da bolje od mene. Kad komentariše premalo ljudi sa malo više iskustva, onda se nameće pristup te manjine, a ni to nije dobro. Jebeš priče kad bi sve bile napisane onako kako bih ja napisao. Ni tartar biftek nije ukusan kad ga jedeš svaki dan.

[Albedo 0]

Bata nam dođe kao docent za izdrkotine, pa određuje šta jeste, a šta nije. Budući da je to njegova specijalnost, valjda zna.

Ako čitam priču i svjestan sam da je čitam, čujem TV u pozadini jer prosto ta priča od gomile izdrka ne može da me ponese, onda naravno da priča ne valja, sve da ju je arhanđel Mihajlo pisao. ''kratka priča je kao čvarak, veliki komad slanine treba toliko upržiti da svu mast istisne, a ono što ostane mora i dalje da bude ukusno i prepoznatljivo''

Magelan, Zrno i Aranđel su priče koje ne da nisu propržile čvarak, nego ni vatru nisu upalile

Konceptualno gledano, Zrno i Mozaik su čak zanimljivi, ako budem pisao neki naučni rad o ideji svemira u kulturi, gdje na polovini čitanja svi zaspu, onda ću se sjetiti te dvije priče, Magelana nema potrebe naravno, pošto to čak nije ni originalan izdrk


Mislim, ako je moj problm dva predloga i dvije zamjenice više, onda ja nemam problema. S druge strane, tri gore spomenute priče još nisu odlučile kojeg su pola. Jel to muško ili žensko? Ajd da pročitam jopet. Ma jel ovo ljudsko uopšte? Ajd da pročitam jopet... ma rodilo se, valja ga ljuljati

Tako su ovdje neki glasali za spomenute priče, što su teške gluposti. A mene optužuju za autizam i hermetizam i štasvene...

Tako je govorio Bata

[Lord Kufer]

Dakle, vama zaista radi mašta. Ja sam u ovom krugu video samo to da se uglavnom prestalo s opisivanjima i priče su dobile jasne konture. Sve više od toga je nešto na čemu tek treba raditi. Al ajd, igrajte se Evrovizije kad ste već zapeli.

[Josephine]

Mislim, ako je moj problm dva predloga i dvije zamjenice više, onda ja nemam problema. S druge strane, tri gore spomenute priče još nisu odlučile kojeg su pola. Jel to muško ili žensko? Ajd da pročitam jopet. Ma jel ovo ljudsko uopšte? Ajd da pročitam jopet... ma rodilo se, valja ga ljuljati.

Tvoj problem je tekst u kojem je svaka rečenica zagušena viškom (predlozi, zamenice, pogrešni oblici glagola, kliše pridevi), izmeštanje vizure pripovedača (obraćanje čitaocu u tekstu jednom jedinom rečenicom iz sveznajućeg, pa vraćanje na vizuru iz trećeg lica), nedostatak znakova navoda, zapeta i tačaka, konfuzne rečenice za koje ne znamo na koga se odnose...

Iskreno, i na stranu ceo naš sukob, ja odavno nisam čitala nepismeniji tekst nekoga ko je visoko obrazovan (sad se ti brani i prostači koliko hoćeš, ali je tako).

A problem ti nisu samo gramatika i pravopis, već i fabula. Prepuno likova, konfuzno kao epizoda Simpsonovih, šizoidno skačeš sa događaja na događaj, likovi su ti isprazni, plastični, obrta nema, nezanimljivo i smaračko štivo.

Jedino što je valjalo (i to ne sa opisanih aspekata, već onako.. probudilo me iz dremanja dok sam čitala priču) bile su dve rečenice u kojima se pominju Čeda i Karleuša... Al to bi u gotovo svačijem vicu privuklo pažnju, tako da...

Ne razumem šta ćeš ovde ako ne ceniš/prezireš fidbek koji dobijaš? Da se dokažeš? Da nama pokažeš da nešto znaš? Da jačaš ego i sujetu? Da gaziš druge kako bi se sam izdigao?

Mislim, ako imaš otpor prema učestvovanju, nemoj da učestvuješ. Prosto je.

Ova radionica ionako je imala problem u svih 6 krugova da se otarasi sagitaškog nasleđa surovosti sa malo iskrenosti. Ta borba za iskrenost bez malicioznosti i prihvatanje iskrenih komentara bez uvređivanja je gotovo uništila radionicu (ako već i nije), i oduzela je mnogo vremena (meni bar)... I taman kada je sve dobilo neku rutinu i počelo da liči na neku radionicu, pojaviš se ti koji želiš da učestvuješ, a ne želiš da učestvuješ...

I posle Boban priča o izgubljenim dušama...

[Josephine]

Dakle, vama zaista radi mašta. Ja sam u ovom krugu video samo to da se uglavnom prestalo s opisivanjima i priče su dobile jasne konture.

Mislim da je to vaš i scallopov doprinos, ponajviše...

[Stipan]

A što je Bata na evroviziji komentarisao priče, to svi ignorišu? A?
Pa ovde ima i takvih koji su učesnici od januara, pa ni jednu jedinu priču nisu iskomentarisali!
Ovaj jeste blesav, bezobrazan i neobuzdan (i autističan, kako sam reče), ali priznajte mu makar da se trudi ne bi li se nekako uklopio.

A ti Lorde još malo, pa ko Boban. Ima svi da drhte da ih slučajno ne pogledaš!  

[Lord Kufer]

Ma kakvi, ja najmanje gledam tamo gde vlada euforija

Trebalo bi malo da vežbate poetsko pisanje. To znači: reći što više sa što manje reči. U jednoj rečenici reći nekoliko stvari na nekoliko nivoa. To podrazumeva mnogo više promišljanja nego ono "nabrzaka" na koje ste navikli. Tu bih voleo da vas vidim.

Za letnji raspust bih pre zadao da se uradi veći broj priča ne dužih od 1.000 znakova.

[Josephine]

Ja mu priznajem da se trudi u prethodnom postu. Zato sam mu detaljno pročitala i iskomentarisala priču. Trudi se on i da bude pristojan, jer kakav je u drugim delovima foruma, ovde je još najkulturniji, ako on uopšte ume da bude kulturan.

Problem je njegov odnos prema fidbeku koji očigledno (makar javno) prezire, o pričama sudi na osnovu njihovih autora, vređa autore/ke i ne želi da razume fidbek.

Slažem se da fidbek ne mora da prihvati, to svako od nas može... Ali svi smo ovde zbog komentarisanja, te nije neophodno da "vraća" ili se "sveti" ljudima koji su mu dali loš fidbek, osim ako stvarno nisu zlonamerni...

Samo sam mu predložila da razmisli o motivima. On je vraćen u radionicu bez uslovljavanja, upravo zato što iskreno želi da učestvuje...

[Josephine]

Za letnji raspust bih pre zadao da se uradi veći broj priča ne dužih od 1.000 znakova.

Lorde, verujete li da je to i meni palo na pamet? Pomislih samo kako svi traže više, pa nisam smela da predložim manje...

[Lord Kufer]

Ako bude duža priča, onda ima da bude takvo "klanje", da ne smem ni da pomislim

[Stipan]

E ako sam ikada video veću želju za učešćem od Batine, seci me gde sam najtanji! Daj mu šansu, već je počeo da se popravlja!

Priče ne duže od 1.000 znakova? Uh, to bi moglo biti čupavo! Nije loše!  

[Josephine]

A Divlje svinje iz prošlog kruga nisu bile loše... Ali kao da ih je pisala životinjina druga ličnost u odnosu na prvu, koja je napisala priču za ovaj krug, sve sa trećom koja piše postove u radionici...

[Stipan]

Moje osnovne kriterijume još nije dosegao, ali vidim napredak iz kruga u krug. Da nije toliko svojeglav mogao bi da piše sasvim O.K.
Suviše glumi nesavitljivost, umesto da oslušne gde su mu greške. Ali ja nekako verujem da će ga ta faza proći.

[mac]

Evo mojih ocena, kurzivom označene one za koje sam i glasao:

1.   Bogdana – 4, dobro je, ali verovatno može i bolje
2.   Dah lokomotive – 4-, kraj se vidi već na početku
3.   Surfer – 3+, premisa je slaba, a i nema jasan kraj
4.   Zvezdani Magelan – 3+, patetika ne proizvodi željeni efekat
5.   G.H.O.S.T. – 3+, mlako od početka do kraja
6.   Paprat – 4-, početak je zabavan, ali kraj je bezveze
7.   Gvozdena vila – 4+, solidno, mada što ne bi elektronika automatski čistila teren
8.   Tragač rajskog sveta – 3-, bajkovito i naivno
9.   Miki Maus – 4-, efekat isti kao 6 (Paprat)
10.   Slepac – 4+, zabavno, mada ne razumem uništavanje inventara da bi se sprečilo uništavanje inventara
11.   Prevrat – 5-, zabavno, smisleno, i sa početkom i krajem. Ovo je priča!
12.   Zrno – 3+, bezveze biblijska potka, isuviše trotački, ali bar ima kraj
13.   Đavolji mozaik – 3-, prepričavački i ideja stara kao biblija
14.   Bata u svemiru – 2, totalno bezveze, ali eto, dešava se van Zemlje, pa ocena nije 1
15.   Ovaj krug sam smislio - 3+, razvučeno, slaba premisa, a i prizivanje Hitlera na kraju ne pomaže
16.   Jao! Gle! Čovek na Mesecu - 4-, ideja je relativno okej, ali mnogo je zakićeno suvišnim rečima

Pozivam sve da daju pričama pojedinačne ocene, želim da vidim kako izgleda lista kad se tako boduje.

[boki77]

Malo bih o "Mozaiku...", jer mi bokizam smeta koliko i feminizam. Mada je to ispisao Stipan. "Đavo je rušitelj, a ne graditelj." Mene je priča podsetila na nešto što sam gledao ili čitao (pre će biti da sam gledao). Ne dirajući u Boga, jer on je Stvoritelj i on je dao slobodu izbora čoveku, a Đavolu utrapio da tu slobodu iskušava, tvrdim da će taj isti Đavo izgraditi i svemirski mozaik, pokušavajući da čoveka odvede na stranputicu. Zato me je priča podsetila na onu o Luciferu, koji viri u ono što je arhanđel Mihajlo nacrtao, kad je Bog zadao svoji anđelima da nacrtaju kako zamišljaju budućnost sveta. Jer on je nacrtao taj nebeski mozaik ljudske sudbine i dobio keca. I, video je prazan papir kod voljenog Mihajla. Čovek mora da svoju budućnost crta sam. Eto, ja sam imao tu impresiju kad sam čitao "Mozaik".

ОК, признајем да сам у овом кругу читао приче само једном. Нисам имао времена за више. Да јесам... па - ко зна. Можда бих одустао од бокизма.
Е сад, немој претеривати, да интуитивни С. Л. Љ. не помисли да нисмо иста школа.