Banja Vrujci - gistropis, juli 2011.

[Son of Man]

Banja Vrujci - gistropis vol.1



Se sećate one banje Vrujci o kojoj sam pisao povodom genijalnog dokumentarca The Wild and Wonderful Whites of West Virginia (2009), znate ono, četnički kraj, zapušten bio za vreme Tita, posle procvetao, danas ludnica, e tamo sam bio poslednja 3 dana i svakojaka čuda mi se izdešavaše, mal nisam progledao ko slepi Vukov otac u seriji Vuk Karadžić. No dobro. Pošto sam ovo hteo da koncipiram ko neki gistro putopis, krenimo od samog početka.

Tog jutra ustao sam rano, bus za Banju kreće iz Inđije slash Stare Pazove oko cirka isto tako, ali mu treba vremena da siđe na Ibarsku, a pošto ima nas baš dosta vikendaša (pozera?) iz Žarkova, Vidikovca, Skojevskog i okoline onda su kao turili i tu stanicu, tamo kod one pijace u centru Žarkovu. I ja izašo komotno, sve regularno, pono samo pare za kajmak i mesni narezak i kul. Čekam ja, čekam, kad eto kurca, leti, leti, a ne vidiš ga jer leti visoko, i pravo pikira na tebe tako da ni ne primetiš a već si sjeban. I vaistinu, sjebah se straobalno. Ladno sam čeko sat vremena na toj mrtvoj stanici i autobusa nema, svi drugi prošli jedino nema ove Laste za Vrujce, a ide samo jednom dnevno, i ja reko gde sasd da se vraćam u pičku materinu, nemam ja živaca za to. Uvatim pitam ljudi koji su još naivno čekali, kad ono jedan čiča reče uh pa taj ti nije ni pošo, mi sad čekamo ovaj za Ljig pa otalen presedamo. Ja reko dojaja, čekamo bilo koji bus niz Ibarsku i full. Al' eto opet kurca, ovaj put leti nisko pa ga vidiš, al' je tolko brz da nema bežanja, svaki manevar je uzaludan, tako da sam čeko taj "bilo koji" bus još jedno pola sata, popizdeo sam. Konačno stigo neki za Čačak i uletamo. Naravno, maltret putnika standardan, dranje, egzibicionizam, niko nije ost'o da nije dobio svoju porciju. Al' jebiga šta da se radi, ne idem ja svakog meseca u Banju no jednom godišnje i mora da se zna kad je Sinot Božji tuda prošo. Meni i mojoj pratnji je to super odgovaralo jer smo padali osd smeha, uvatilo me to jutarnje ludilo i ne pušta, ali putnici se baš i nisu oduševili da im neko kenja 300 na sat a da ne kontaju foru. Mada ako ćemo iskreno ni pratnji se nije baš ekstremno svidelo ali jebiga, ja sam gazda, brvnara je moje babe, tj. sad je na moju tetku i mora se poštuje gazda pa makar bio i totalni kreten. Mada i tu ima jedan zajeb, ono, ljudi kontaju sad će on tu da se iživi i kao umoriće se, a pojma nemaju da ja kad dođem u one šume, ona brda, na onaj banjski vazduh da me to totalno udari u glavu, ubaci u spid, i radi me ko gudra. Dakle, little did he/she know da ću takav i još gori biti sve vreme našeg boravka.


Stigli u Ljig, frka panika da se izađe jer sam se zavalio na zadnja sedišta, i teglio sam neku ciradu za babu, tako da je to bila jedna ogromna kabasta torbetina, i kako sam jurcao prema izlazu svako je popio po ogreb a neki i jače. Inače, Ljig je za one koji ne znaju internet centar tog dela Srbije, dakle seljaci smislili foru pošto turizma nema ni ničega da cimaju to sa internetom, i bogme ima šta da se vidi, nekad oronule kuće sad su sve u fulu, alal vera. E al' sad treba stići do Banje koja i nije toliko blizu da može peške mada je bilo svojevremeno i takvih pokušaja. Uglavnom, navatasmo bus za Mionicu, tj. ne Mionicu nego ide i dalje, al' ja sam dotle čuo, dalje me nije ni zanimalo šta ovaj kenja. Al eto opet kurca, taj bus ne ulazi u samu Banju nego staje u Toplicama, a od Toplica opet mora peške, a udarilo neko sunce jebemlimusvetuneđelju, a ona cirada teška u pizdu materinu, zaseca prste i slično. Krenuli lagano, vidim ja ništa ne prepoznajem, reko de nestade sva ona priroda, potočić i ovčica što pase, kad ima šta da vidim, ogroman kabasto-kičast hotel još u izgradnji, al' zato otvorili ogroman bazen, ogradili ga bodljikavom žicom i naplaćuju sve živo, od ulaza, preko ležaljki do stolica, i setim se da mi baba pričala da ona tu ide sa nekom komšinicom, no o tom potom. Dakle ultra fensi, ne mož' svako, jer tek u banji imaju ovi gistro javni bazeni gde takođe plaćaš ležaljke i sranja, i viš šta ti je seljački mentalitet, naplatio bi ti i vazduh samo kad bi znao kako da izmeri, uskoro bre ni čuvenu banjsku vodu nećeš moći za DŽ da cirkaš, mada "Voda Voda" tu već ima pogon, sreća pa jedno 500 metara dalje, inače bi to bio realni haos, i ko što rekoh to su odvojeni izvori tako da voda-voda jeste OK ali ne mož se poredi sa ovim old skul radom. Pričao sam vam već, ljudi tu žive po 90 i kusur godina, moja baba već nabila 85 a sve žive bolesti imala, pa čak i rak.


Došli u centar Banje, vidim malo sredili jače bazene, vidim te mrtve ležaljke, psujem krsnu slavu, svetitelja Savu, jebem sve živo i mrtvo. Nastavimo dalje jer to selo gde imam brvnaru je još iza Banje, tamo prema Ravnoj Gori al' o tom kad mu dođe vreme. Konačno pijaca, suštinska srž kad se dolazi u taj četnički kraj Srbije, jer ipak gde su četnici tu je i kajmak, rakija i sve što uz to ide. Nije velika pijaca, 10-ak tezgi, al' potaman, ja naravno onako alav odma na kajmak i naravno izričito zahtevam mladi, i seljanka kreće da mu ga daje, te ovaj je od jutros, ovaj ti je 2 dana, ovaj malo slaniji, ja reko dojaja, probam odma' bahato, dakle scena ko iz genijalnog Šijanovog filma "Kako sam sistematski uništen od idiota", kad Babi dolazi u svoje selo (četničko naravno) na pijac pa ide ona okultna linija gde seljak kreće da ga zagrli - "Jel znaš zašto te volim brate Srbine ?" a ovaj odgovara - "A ne, ovo nije brada klanja, ovo je brada razočaranja", pa onda Babi krene ko po švedskom stolu a seljanke negoduju. Dakle, jebeni hajlajt filma, to ko nije gledo taj Šijana vido nije, jer "Maratonci" i "Ko to tamo peva" su ipak prežvakani filmovi i znamo ih svi napamet, a ovo je već nešto drugo, za odabranu raju, sa posebnim potrebama, zar ne ?


I tako, ja tu kusam, probam prvo ovaj od jutros, slabo, nema nikakav ukus, jes to lepo al mora se jede sa nečim, probam ovaj drugi što je kao stariji, ono slano u pičku materinu, a ja to prezirem, jer kajmak mora da bude sladak, dobar, baš onako kako treba da bude, malo da zakisi i taman probam ovaj treći od dva dana i zabodem ga, taj je, davaj po kile. Al eto kurca opet, ovaj put tomahavk, prišljamčio se tezgi neki seljak, ko da diluje neku kradenu robu, i sve u fazonu kao tiho mi priča, ajde uzmi ovaj moj, mnogo je bolji, to ništa ne valja, imam još kilo i 800 daću ti za smešne pare, ja reko ma jok bre, kupujem od žene, al džaba, seljak uporan i ne popušta, a ja kakav sam slab na kajmak, da ne kažem da sam ovisnik o mladom kajmaku, popustim nekako, valjda me izvalio da sam džanki, i probam to njegovo sranje, i vidim, jebote pa ovo uopšte nije loše, i tu uzmemo još pola kile, tako da smo imali kilo kajmaka za 3 dana, malo li je a ? Reko, brate, ja ću samo ovo da jedem , zajebi narezak, leba i kajmaka i over. Kako sam se samo moćno osećao sa po pola kile u svakoj ruci, koji je to power trip sunce li ti jebem. Ko Boško madafakin Buha pred njemačkim bunkerom.

Onda kupili paradajz tj. ulaznicu za raj, instant, prekstiš se tri puta i idemo. Ja biro, kao razumem se dojaja, a nikad u životu povrće kupovo nisam, sreća pa paradajz bio ko bog, nema šta da biraš svaki je dobar, milina. I tako, završili pijac, svrnuli da kupimo lepinje, sok od zove onaj najnoviji, i lagano pravac Berkovac, jer se tako to selo zove gde mi je taj štek, zaštićen od murije, zaštićen od sviju. Ali treba malo i propešačiti do tamo, sreća pa je taj deo puta uz potok, pa se šuma okupila da pozdravi mene i moju pratnju te je tako zaklonila i sunce jer imam traume od tog prženja. ATWA rad skroz. Otpozdravio ja šumi, i konačno stigosmo do kolibe, a koliba tj brvnara ne može da se vidi bukvalno sa puta, dakle prava štekčina od pubova jer je živica tolko narasla za ovih 30-40 godina da to više liči na kineski zid od spoljnog sveta, jedino kapija daje ideju da tu nešto ima. Upali unutra, ono dojaja, napolju vruće u ladu hladno, savršenstvo, a tek kad uđeš u brvnaru, ma ludilo, naravno odma komšija, moj brat i drugar iz detinjstva deda Milovan poznatiji pod konspirativnim imenom Kurajber, jer mi dok smo đeca bili, on se igro sa mnom, i tako on postade Kurajber, a ja Plačipička, to valjda zato što sam non stop padao u trku i razbivao se te kukao i plakao ko pička. Uglavnom, deda Milovan je kralj kakvog nema, tu je ostao sam, inače iz Zemuna, žena mu umrla skoro od raka pa se malo sjebao ali za zajebanciju sa mnom uvek voljan, i vaistinu to je bilo plakanje 24 časa, malo on , malo ja, više ja nego on, ali uglavnom zezanje nezaboravno. E sad, ja se zaista ne sećam baš najjasnije tog prvog dana, jer kao tek smo došli, dosta i okasnili zbog mrtvih autobusa, prošlo već pola dana i jače, seli ispred kuće, pokojni deda napravio full trem, nema sunce da probije, jeli onaj kajmak, oplevili se kako je jako to bilo, još sa paradajzom bruka, ko droga, al' bez zajebancije, pa čak i u mozgu krenu neke reakcije kakvi su to ukusi. Neverovatno nešto, da ne mreš bilivit.


Posle ja malo ronđao po kući, hteo da pustim muziku, al' malo morgen, ćale mi spržio kasetaš dok je peko roštilj tako da ga svog istopio, i džaba sve, a ja poneo sve dobru muziku, NOFX, Elvisa, Pušenje, Laibach, ma bila bi žurka do zore, al' džaba kad stoka seljačka misli samo na svoj alkohol i hranu i ne gleda okolo, tako da smo izvisili za tu mjuzu. Onda se setim, jebote, baba ovde ima štek sa starim pločama pa i gramofon bogme, i rovarim, rovarim, nađem, al' samo ploče, gramofona niđe. E, al kakve ploče, samo singlice, od Rolingstonsa do Lepe Lukić kad je bila mlada, i pošto to više tu niko ne sluša ja proberem sebi šta ću da ponesem kući, i vaistinu, sve biser do bisera, Josipa Lisac, Pro Arte, Indexi, no o tom potom. Nego gledam sad, da nisam ja malo prećero sa detaljisanjem, koga zabole da čita ove sitne zajebancije kad ima mejdžor ludila, al' to ćemo u drugom delu, nisam ni ja mašina jebiga mada nije da ne ličim...


"Banja Vrujci se nalazi u severozapadnoj Srbiji u slivu reke Kolubare, u valjevskoj Podgorini, smeštena među živopisne brežuljke kod sela Gornja Toplice, na putu između Mionice i Ljiga, u dolini reke Toplice (desne pritoke Kolubare), čiji naziv ukazuje na toplu vodu. Sa nadmorskom visinom od 179 do 252 m ubraja se u najniže banje Srbije. Vrujci imaju blagu umereno-kontinentalnu klimu. U zavisnosti od vremenskih prilika, otvoreni bazeni u Banji Vrujci mogu se koristiti ponekad od kraja aprila po do početka oktobra. Od Beograda je udaljena 92 km, a od Ljiga i Ibarske magistrale svega 15 km."

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/07/banja-vrujci-gistropis-vol1.html

[Mica Milovanovic]

tako da smo imali kilo kajmaka za 3 dana, malo li je a ?

U, ovo ti je fantastično za unutrašnje oblaganje krvnih cevki...
Ako dobaciš do 2/3 babinih godina, ima da slaviš.

[Son of Man]

Pa cilj je valjda smrt, a ne zivot, pobogu Mico.

[Mica Milovanovic]

Jedini cilj koji ćemo svi nepogrešivo ispuniti ako ubrzo ne smisle neki način da nas učitaju u kompjutere i prepuste na milost i nemilost Mehi.

[Savajat Erp]

Одлична сторијица, жељно ишчекујем наставак.

u valjevskoj Podgorini

Ах, fatherland....

West coast Serbia, hell, yeah!

[Son of Man]

Banja Vrujci - gistropis vol.2

Te prve večeri smo ostali baš do kasno budni, i zaista je uživancija videti onaj pravi, mrkli mrak, jer okolo bukvalno nikoga nema osim mog deda Kurajbera, i Duleta iz Novog Sada koji ima kuću iznad moje. Jebiga raja još nije stigla, sezona u Banji malo kasni zbog vremena. Naravno, nije to baš toliko pusto, preko potoka, fensi vikendice su sagradili sve bivši članovi CKSK, da ih ne imenujem, ipak ima tu i dobrih ljudi, koji su mi mnogo pomogli kad sam beba bio i za to sam im dužan do kraja života, ali fora je da se noću gase bukvalno sva svetla tako da ako malo odmakneš od kuće, ma samo 15-ak metara ti si u mrklom mraku, ne znaš gde je levo, i onda kad dođe sezona svitaca to se pretvara u ludilo, al' baš ono raj za oči. Kad sam bio manji svake godine sam naletao na svice a sad jebiga ne mogu nikako da zabodem kad im je sezona, a kolko se sećam, oni su tu dve, tri noći, i paljba, nema ih više. Znači, ostali smo baš do kasno, tj. da se ne lažemo jutro smo dočekali, e sad šta smo radili tih 7-8 sati, ja zaista nisam autorizovan da pričam, uglavnom pred jutro smo zaspali, ali sam se ja probudio već u 7 sati, dakle spav'o sam možda dva sata. Neki će se sad zapitati što bre tako, ali braćo ja tako svaki dan, pa šta vi mislite dal' bi bilo toliko đubreta na ovom blogu da sam ja neki spavač koji voli da spava do podneva. Pa nema teoretske, i ja ovo postižem zahvaljujući isključivo samopregalaštvu i zapostavljanju svega ostalog pa i društvenog, duhovnog i svakog ostalog života. Ali jebiga, to je moj izbor, neko voli da bleji po kafićima a ja blejim sa blogom, meni je blog najbolji drug, a neko se druži sa oblicima života pod imenom ljudska rasa, a svima je poznat moj stav o ljuckoj rasi i šta bi ja radio kad bi im'o prilike po tom pitanju. No dobro, o tome sam već baš dosta pisao. I tako, ja se probudim u 7 izjutra i ja sam odma' u euforiji, čak maniji sličnom stanju, i ja 'oću odma u akciju, nema rasanjivanja, a moj sapatnik/ca oće da spava, što je i logično posle takve jedne noći, i to ne do 9 nego do 12 jebotebogdatejebo. Ali nažalost to kod mene ne prolazi, pada buđenje, maltret, negodovanje, svađa i sve akcije vezane za "kako probuditi osobu koja je komirana", gde na kraju ta osoba proklinjući dan kad je krenula sa mnom u Banju ipak ustaje a ja pristavljam kaficu. Naravno, za početak nes kaficu jer tursku ne držimo, ipak je to časna grčka koliba, uostalom vlasnik je moja tetka Mira, koja je udata za Grka, i tu nema zajebancije sa Ataturkom i ostalom rajom.

Pijemo tako kaficu ispred kuće, kad ja primetim nešto na kapiji što ranije nije bilo tu, nekakav štap dugačak proboden kroz žicu kapije, al' aj da je to samo običan štap nego kroz gornji deo štapa proboden nekakav štapić lepo izdeljan, ono neko se baš potrudio i kad gledaš na kapiju to izgleda ko krst, al ne klasičan krst nego je taj štapić mnogo kraći pa nije ni to, ja reko evo paganske magije majke im ga nabijem seljačke, samo su me čekali, dakle da se usereš ko u Blair Witch Projektu, al' malo morgen, nisam ni ja indijanac, imam ja svog zaštitnika Abraxasa, na koga seljaci hrišćani nisu računali, tako da dovatim onaj štap izvadim ga iz kapije i samo ga obrnem i vratim. Sa mnom ste našli da se kačite, aj sad da vidim da neko ovo obrće il' bilo šta, baš da vidim ko bi se usudio, oj hrišćani neka, neka. I vaistinu, do kraja našeg boravka to nije pomereno ni za santim. Jebiga, šta zna seljak šta je Srbin gnostik, a da ne pričamo o Srpskim Gnosticima Srbije, samo telefon da okrenem i stiže ekipa sa motorcanglama. A da ne pričam o Abraxasu kome baš prija ta klima, a sa njim se nije igrati jer pored ljudi kontroliše i kokoši i sitnu živinu, pa i zmije, a taj kraj prepun zmija, sve pršti od palacanja jezika. I tako se reših malicioznog pokušaja lokalnih hrišćana da me onemoguće u širenju DOBROG ZLA Berkovcem pa i Vrujcima.


I taman jedan problem rešiš kad eto drugog, navalio sapatnik/ca da ide na bazen, ja rek'o nema šanse, kakav crni bazen viđi ove ljepote. Al' navalio i ne pušta, oće se banja i gotovo, i šta ću, pristanem, mada iskreno nisam bio na tom bazenu ima sigurno 10-ak i jače godina. Odemo tamo, ono karta ladno 250 dinara, a kao ležaljke još dodatnih 100. Reko, mrš, jebla vas trojeručica, al kad smo već dotle stigli glupo se vraćamo nazad, uzmemo karte i uđemo. Nije bilo puno naroda, kao navodno zato što je bio ponedeljak. Prošećemo se okolo do najvećeg bazena, ja već snimio curice svih uzrasta i rasa, i krećem da dobacujem, na ponovno negodovanje mog druga. Pošto nismo hteli da platimo ležaljke morali smo na travu ili beton, a trava skroz iza , tako da ja sa te trave iz sedećeg polozaja ne mogu da lociram potencijalnu žrtvu, i to me baš smorilo al' šta da se radi. Moj sapatnik/ca prvo hteo da čita knjigu, a pošto ja tome nisam vičan, da ne kažem da ništa osim Vedrane Rudan i Basare ne čitam, ako ne računamo true-crime literaturu koje u Srbiji prevedene nema, ja rešio da se malo pokažem pred curama i momcima, dakle ko da sam pošao na prelo, a i da taman pripremim teren za rad. Obišo sve bazene, u GPS lociro sve bitnije objekte i ljude, spasioca, majke sa punoletnim ćerkama, lokalnu omladinu sklonu bludu, i tako stigao sve do kapije, a kod kapije ulaz u taj kanal koji vodi od potoka pa uzduž bazena sve do kraja, pa se nastavlja sve do Toplica. Reko, jebote pa ja imam te opekotine drugog stepena a reče mi deda Milovan aka Kurajber da je najbolje da što više prođem kroz tu vodu, pošto je ova bazenska malo i prljava jebiga. I tako, uđem ja, neke babe se s mukom pomeriše sa stepenica negodujući u sebi, mislim, osećam taj vajb, to bre zrači. I kako sam ušao u vodu tako su rane počele da mi krvare, te sam izgledo ko Jezus Hristos, jer su mi opekotine odma ispod zglobova na obe ruke. I tako bauljam ja kroz tu vodu, ono kristalno čisto, i da nije bilo ovih baba naslonjenih usput sa svojim telesinama tuljana, ladno bi ta voda mogla da se pije, mada može i ovako, serem ja, ipak premalo je to baba za toliku kubikažu vode da bi se poremetio taj jedinstveni sustav. I kako koračam one rane sve jače krvare, tako da svi počeše izlaziti iz vode, ja gledam, reko, ljudi, pa zar ne znate ko sam ja, zar me ne prepoznajete, pa to su bre sve te rane, stigmate jebene, al' kurac, ni hrišćani nisu ko što su nekad bili, da sam otišo takav u neku CRO banju već bi bio kanonizovan ako ne i proglašen za živog sveca. Glupi srpski seljak, da mu dovedeš pravog Isusa danas on bi ga verovatno odvalio od batina jer bi pomislio da je raspali narkoman, onako mršav, dugačke masne kosa & shit.


Ništa, pomirim se sa sudbinom da me opet nisu prepoznali i izađem iz tog kanala, i tek tu se setim, jebote pa ja sam bez majice, a na stomaku mi lepo, čitko, žiletom urezano ABRAXAS, ajme meni, pa nije ni čudo što me nisu prepoznali, sigurno su pomislili bježmo ljudi evo sektaša pa još Beograđanin pritom, jer aj da je Novosađanin ili neka Vojvodina, to je bre pitom svet i ima ga možda i više od nas Beograđana, najvećeg zla koje je pogodilo taj kraj. I šetam ja tako, tek tad sam skontao da sam išaran svim i svačim, da ne navodim sad te užase, i narod me gleda ko divljaka, osetio sam se ko partizan u četničkom kraju, što je možda i najrealnije poređenje, jer moji vaistinu jesu bili partizani, a ovo jeste bilo tvrdo jezgro četnika za vreme 2. sveckog rata. I šta ću idem ka svom peškiru, kad snimim na ležaljkama kevu od 43 i ćerku od 20-ak, reko sebi savršeno, ali još jači rad, keva ima tetovažu oko članka desne noge. Naravno ja to odma' iskoristim i rek'o izvinite devojke, samo jedno pitanje, kao super ti je tetovaža, šta predstavlja, a ova mama kaže ma kake crne devojke ja imam 43, ja reko ne zezaj, ne seri, pa šta kakve to veze ima, meni su devojke sve do 50 a može i koja preko, i tu se skontamo. Klinka ćuti stidljivo a ja četujem sa kevom, kaže keva ma to mi uradio kolega sa posla za DŽ, a i on je amater, pa se malo vežbo, ja reko dojaja, super je ispalo, izdaleka je ličilo na sanskrit pa sam zato i došao, i pitam ja tu nju odakle je, naravno Novi Sad, uostalom koja žena od 43 bi imala jaja da se tetovira posle 40-e, retko koja ili bar ja tako tripujem, ali ono, da budem iksren, ne bi omašio kevu, naravno ni ćerku al keva mi nekako slađi zalogaj, ja volim te starije, oduvek sam se ložio na starije ribe, a posebno tako oko 40-45, al' džaba takve me nekako uvek zaobiđu, valjda izvale da sam skroz infantilan. Jebiga. Tu još malo popričali, ja reko da ne smorim, bolje da sasečem, da ne bude posle iz Beograda sve ološ najgrđi, i vrnem se svom sapatniku/ci, i to baš u pravo vreme jer je konačno sazreo za kupanje. Naravno kao stari egzibicionista, stanem na sam kraj bazena, da skočim u taj najdublji deo, jer bazen je olimpijske veličine ali nije svuda ista dubina, nego ima tu duboko pa tamo na drugoj strani skroz plitko. Skočim ja očekujući bar 3 metra kad ono jedva 2 i naravno razbijem se ko pička o DNO.


Sapatnik se smeje, umire, ruga se mom kurčenju, al' eto šta se dogodilo, ja kad sam tu dolazio na bazene aktivno ja sam bio klinac i tu mi bilo baš-baš duboko, i ja tripovo žešću dubinu jer nisam mogao da dotaknem DNO nogama, a sad kako sam narasto skoro 2 metra to mi bre ko plićak jebotebog, par metara dalje već mogu da hodam. Na kraju otišli do plićaka a tamo mi voda do kolena, ajme meni, kolko je vremena prošlo, nisam ni osetio.

Vratili se na selo, seli da žderemo, ja uzo malo onaj seljakov kajmak, a sapatnik samo ovaj mladi, najmlađi, naravno paradajz, lepinja i raj na zemlji bez primetnog pakla u duši. Ali eto kurca po ko zna koji put, prošlo neko vreme od "ručka" i ja vidim naduo mi se želudac, podriguje mi se al' ne mogu, odem ispovraćam se, kad imam šta da vidim, povraćam samo onaj žuti kajmak od seljaka, dakle onaj sumnjivi što mi je prodo. Jebote, trovanje u pokušaju ladno, pička im materina seljačka, i sad ja to povežem, pa da, snimili su kako se nebo namrčilo kada sam dolazio, i ovaj prevarant se presvuko u seljačko odelo sa sve kaljačama i rešio da me se reši. I vaistinu, sreća pa sam povraćao, pitam deda Milovana, šta je ovo jebote ? On, pa ako si povraćo moguće da je pokvaren, jer kod kajmaka je to sve na ivici, ne mož' da budeš na čisto, samo ako je mlad ko ovaj što je moj sapatnik jeo onda nemaš frke, a ovaj bio već žut. Reko jebaću mu majku samo da sjutra odem na pijac, i već sam spremio strategiju napada, kako mu prići a da ne posumnja i slično. Uglavnom i to ZLO preživeh, i sad računam, pa jebote ovo je ladno već 2 atak na moju ličnost, prvo ona mađija na kapiji a sad ovo, ajme meni, ali ne dam se ja tako lako, pa nisam ja džaba potomak Ljutih Krajišnika, neće mene jebati nekaki Srbijanci pa još pritom i potomci četnika, pih.


Nešto kasnije seo ja sa deda Milovanom, mojim Kurajberom, da popijemo po pivo. Inače i moj pokojni deda Đaja je tu imao nadimak kad sam ja bio klinac, zvali smo ga Jebivetar, dakle sve je jasno koji su to mentalni sklopovi i zajebanti bili i ostali. Kažem ja Milovanu, pitam ga za njegovo neko malo imanje na vr' brda, nije daleko, tamo je ranije sadio svašta a sad kao retko kad ode jer ima već 70 godina i teško se pentra, a nema mu više ni žene, pokojne baba Mare (R.I.P) da pogura stvar, tako da sam ga pitao dal bi moj sapatnik i ja mogli malo tamo da svratimo kad budemo išli u obilazak tih brda, jer ima baš lepih vidikovaca, gde se sa jednog vidi sve do Bajine Bašte il' sam ja to utripovo, jebiga vidim neki ogroman dimnjak pa tripujem hidro-elektranu. I on mi kaže ma opušteno cepaj gore a možeš i na drugu stranu, kaže ima put sve do Ravne Gore. Ja reko molim ?! Čega bre ? On meni do Ravne Gore peške 10 kilometara tim brdskim putevima kroz prašumu i pustinju. Ja u šoku, ladno za svih ovih 30 i kusur godina pojma nisam imao da je tu iza Ravna Gora, i to još van sezone kad nema onih Vukovih i ostalih kretena sa bradama i kokardama. Reko mora da odem, nema šanse da ovo propustim. Kaže Milovan, uh sad ima i jedan restorančić/kafanica pa čovek može i da se okrepi tamo, a pre je bila samo ledina i crkva, plus spomenik Draži.


I bukvalno ništa više, valjda su je zato i nazvali Ravna Gora, jer dok Vuk nije sagradio spomenik i crkvu tu ničega nije bilo da neko ko ne zna dođe i kao izvali ovo je Ravna Gora , ovde su se Dražini četnici okupili u maju '41 i digli ustanak protiv fašista, i tako postali prva gerila u 2. svetskom ratu na tlu Evrope, a za njima odma' partizani, samo se sad tu vode polemike ko je zapravo prvi digo ustanak, ko je bio original ANTIFA, čiji je kurac veći, dok su pičketine Francuzi i ostale evropske jajare ćutale i šlihtale se nacistima, uz častan izuzetak Engleza al' oni su jebiga imali more da ih brani, inače bi i oni najebali samo tako. I tako, nameračio se ja da sjutra s pratnjom ili sam krenem lagano na hodočašće ka Ravnoj Gori pa šta mi Abraxas da, a ako zalutam, zalutam, zabole me kurac baš...

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/07/banja-vrujci-gistropis-vol2.html

[Perin]

Sine,tebra, navukao si me na ovaj tekst kao na hors. Ajde, kad će sledeći deo gistropisa?

[Dacko]

Baš je zabavno, sem što bih mnogo više uživala ako bih za neke delove mislila da su izmišljeni, a sve mi se cini da nisu... Samo nešto mi govori da saveti tipa nemoj da se seceš i poštuj saputnicu svoju i ne bi upalili, pa da se ne trudim.   
E da, i naucila sam novu rec, morala sam da proguglam šta znaci gistro. 

[lilit]

sine,
fenomenalno si ti ovo napisao.
uživajte.

[Джон Рейнольдс]

E da, i naucila sam novu rec, morala sam da proguglam šta znaci gistro. 

Moj školski drugar, Husein Rifat, ispričao mi je sledeći vic-pitalicu:

"Bili Mojne, Gistro i Tiću. Ko je od njih trojice umro?"



Gugl det.

[Son of Man]

Gistro ti je mladji brat od Šatroa 

E raja, da iskoristim čitanje ovog topik pa da vas priupitam, naime treba mi tečan, govorljiv prevod ovog citata dole, dakle da može da se izgovori uživo i da ima težinu, da se oseti taj bes, gnev, pretnja, i naravno da se izbace sve reči koje nisu u svakodnevnoj upotrebi, znači seksualne devijacije su OK ali prokreativni seks to već nisam siguran, kapirate me šta oću ? Dakle da čovek, glumac, to može da izgovori glasno na stejdžu a da bude ubojito. Eto pa ako neko zna, pomagaj ! Hvala.


"Why is there an increase in sexual deviation right now? Because it goes against procreative sex. Mother nature does not want more children, no, this is not a time of birth, it's not a time to give birth, it's time to die. You, out there, you conformable ones, you point a finger, and you say the junkie's a problem, you say the sexual deviant is the problem, you say the serial killer is the problem, you say the racist is the problem, you say the man who hates his fellow man is the problem, but they ain't the problem, you're the problem. The sexual deviant, the murderer, the serial killer, the taker of human life is the cure, you're the problem!"

[Perin]

Zbog čega danas postoji porast seksualno devijantnog ponašanja? Jednostavno, jer se suprotstavlja prokreativnom, plodnom seksu. Majka priroda ne želi više dece, ne, ovo nije vreme za rađanje niti vreme za klince, vreme je za umiranje. Hej vi, što ste tamo, da, vi što ste uljuljkani(ili možeš iskoristiti reč konformisti), upirete prstom i govorite kako su narkić, rasista, serijski ubica, seksualni devijant i frajer što mrzi bližnjeg svog problemi, ali varate se: srž problema ste vi. Seksualni devijant, ubica/serijski ubica, onaj koji oduzima život jeste lek, vi ste problem!  

Tako nekako. Na poslu sam, pa se ne mogu baš udubiti u ovo.

[Savajat Erp]

Pijemo tako kaficu ispred kuće, kad ja primetim nešto na kapiji što ranije nije bilo tu, nekakav štap dugačak proboden kroz žicu kapije, al' aj da je to samo običan štap nego kroz gornji deo štapa proboden nekakav štapić lepo izdeljan, ono neko se baš potrudio i kad gledaš na kapiju to izgleda ko krst, al ne klasičan krst nego je taj štapić mnogo kraći pa nije ni to

Не бих да ти рушим илузије, али нико то није правио спец за тебе, виђао сам ја то, али не могу да се сетим за шта се користи...е, сад, да ли је неко то заб`о са разлогом или му је испало док је вукао сено или тако нешто, то не бих знао касти.

Odemo tamo, ono karta ladno 250 dinara, a kao ležaljke još dodatnih 100.

Ух, јбт, колико ли је тек на оном напуцаном базену који није за обичне пучане?!

[Son of Man]

Fala Perine. 

A viđi ovog Savajata sad, čekaj jel si ti zaista pomislio da sam ja pomislio da je to neko meni nešto...?! 


Banja Vrujci - gistropis vol.3

Pre nego što pređen na treći, finalni dan, mora još da napomenem da smo prethodnog dana imali omanju frku u prodavaoni kako prodavnicu-granap zovu moji Banjalučani. Naime prvi dan smo sjebali malo too much para na onoj pijaci i to naravno na kajmak tako da je budžet za preostala 2 dana bio isti ko što sjebašmo ovog prvog. Jebiga, ako je alavost greh onda sam ja grešnik, a ako je kajmak droga...dalje znate. Uglavnom, frka je nastala jer se mom sapatniku Maji Krek prohtelo da pije TURSKU, ej bre TURSKU kafu pored ovog Nesa. Naravno ja to nisam smeo dozvoliti jer ko što napomenuh, mi smo časna kuća, stara (gistro) zemunska porodica, a sa druge strane tu je Grčka konekcija, i eto kakav smo mi Srbi narod-stoka, u Grčkoj ako naručiš tursku kafu samo te bledo pogledaju, a budeš srećan ako ne budeš i prebiven u nekim severnijim delovima, jer to nije turska kafa no je grčka, dok je kod nas to kao opušteno, mi i dalje pijemo tursku kafu, volimo te Turke pa to ti je, a onda mi ovi naci(onali)sti sernjaju nešto o robovanju pod Turcima, o Kosovskom Boju, a očigledno da im je prijalo pod Turcima čim nisu to odjebali ko časna braća Grci.

Jebote, sad gledam, pa da ne beše tih Turaka i Kosovskog Boja o čemu bi sad 20 godina kenjali i tako u nedogled, dakle Srbi treba da budu zahvalni Turcima za Kosovski Boj, jer da ne beše te bitke mi ne bi imali niti jedan poraz kojim bi se kurčili okolo, naravno ovde govorim o periodu do ovih poslednjih ratova jer je to sve bilo štelovano. Dakle ne mogu da govorim o porazu od komšija Hrvata jer su imali leđa, a i podršku Slobe ako ćemo iskreno, isto tako ne mogu da govorim o porazu od Šiptara jer je to bio rat sa NATO paktom, znači mi jadni sad nemamo ništa što može da se poredi sa Kosovskim Bojem, nije ni čudo što se to tolko potencira, jer realno nema rata u kom mi nismo pobedili, setimo se balkanskih ratova, pa onda prvi svecki, drugi svecki, svi moji preci su se vraćali iz tih ratova ko pobednici i jebači s kurcem, a ne ko neki bez kurca , jer činjenica je da su Srbi izneli partizanski pokret iako su na grbači imali i ovaj četnički, a šta bi tek bilo da su se te dve vojske ujedinile ja ne smem ni da zamislim. Dalje, naša braća muslimani, to su isto u neku ruku Srbi, samo Srbi koji su časno izabrali drugu veru, i ja zaista ne vidim šta tu ima loše, i to kad čujem poturice, ovo, ono, pa smuči mi se život, ko ste vi da nekog nazivate poturice oj hrišćani jebem li vam svetu neđelju, pa bre i vi sami ste onda po tom principu pohrišćanjeni, jer mi, Srbi, smo oduvek bili pa i sad smo ako ćemo iskreno, pagani, čitav naš sustav se zasniva na paganskim obredima, pa čak i ti gistro hrišćanski tripovi su zapravo "paganini", jer kakav bre crni badnjak i njegovo loženje, koga ložite, evo samo od toga da pođemo, dakle samo fali još da se goli poskidate i hop-cup oko vatre, niko razliku ne bi primetio, ali to je opšte poznata stvar, to čak i oni znaju al' se naravno foliraju, jer glavna odlika hrišćana je upravo to foliranje, i ja to zovem "namerna žuta mrlja", znate ono kad se na oku pojavi mrlja tj. blind spot i onda ne vidiš nešto što ti je tu ispred nosa. I sad da pitaš nekog hrišćanina a kako ovo ako ste vi pravoslavci on se ne bi ni pravdao, samo bi te iskulirao ko da ga ništa nisi pitao, jer to je to kuliranje suštine i laganje samog sebe. No dobro, njihova stvar. Uglavnom, naša braća muslimani, mi Srbi smo se jako ogrešili o njih, a posebno u Srebrenici i Sarajevu, jer ako ti takve najveće grozote činiš svom narodu, svojoj krvi, pa jebote kakav si ti to čovek jebem li ti majku majčinu. Al' nije ni to, ajde ti koji su ubijali svoj narod u duhu svetosavlja oni su danas već otperjali, ali ovi što su ostali da ih pravdaju, e to je najgori ološ i sramota, i njih treba jebati i to loše, najlošije. Jer ako tako rade sa muslimanima kojih i nije tako malo u Bosni, šta tek da očekujemo mi ateisti i ostali kojih ima daleko manje, nas ima da potamane ko zečeve.

I da ne budem pogrešno shvaćen, ne kažem ja da su sad Srbi neke protozoe pa da su svi ostali južnoslovenski narodi nastali od njih, nego jednostavno svako treba da ima pravo da bira, uostalom evo i mi u Srbiji imamo problem sa pravoslavcima, postali su izuzetno agresivni, svako ko je ateista ili agnostik ili bilo šta drugo, označen je kao loš Srbin i slično, i zato ja kažem e to malo morgen, jer JA sam veći SRBIN od sviju njih, jer ja sam se vratio korenima a oni ostali na ovom nametnutom patetičnom hrišćanstvu, JA sam prihvatio gnosticizam a oni neki užas od pravoslavlja, dakle najgoru verziju pravoslavlja mi imamo ovde, a samo kad bi malo otišli u Grčku pa videli kako treba sa tom verom smirili bi se, nego se napalili ko mladi majmuni i udarili po najvećem ekstremizmu, i zaista me čudi što ziloti ne preuzeše vlast u SPC, jer šta koji kurac, ako si fanatik, brate idi do kraja, budi zilot a ne neka pičkica, neki gistro-pravoslavac što loži badnjak, nabijem vas na kurac časni sve.

Ali nismo ni mi, PRAVI SRBI, naivni, dakle sve nas je više, iz dana u dan, ateisti, agnostici, pagani, gnostici, polako se množimo, jer daj bože da se Srbi slože i umnože, i jednog dana ćemo se ujediniti i oterati tu pošast hrišćanstva sa vlasti, dakle GOTOVI SU, samo je pitanje vremena, a pošto po Abraxasu vreme ne postoji nego se sve dešava sada i odma', ta stvar je rešena, hrišćani su se vratili u svoje zemunice a mi uspostavljamo sklad sa prirodom i slavimo stare bogove, the ancient ones, anarhija dolazi spontano, al' ne u smislu anarhizma i kenjanja, nego ovako, jednostavno jedini zakon je Kroulijev zakon, i naravno prirodni zakoni, gde ja činim sve što je u mojoj moći da bi opstao, ali bukvalno sve, i onda tu nema ni zatvora ni bilo kakvih represalija, jer ja imam pravo i da ubijem ako je to u cilju preživljavanja. SURVIVAL burazeru.

Jebem ti hrišćane opet mi pokvariše ovaj putopis, da sad evo ne znam de sam stao. Da, turska kafa i licemerje ovih Srba izdajnika, dakle moj sapatnik oće tursku kafu u časnoj grčkoj kolibi, da ne kažem južno-makedonskoj, pošto se moja rodbina tamo izjašnjava i kao severni Grci ali i kao Makedonci, e tu izbi svađa nesrazmernih srazmera, jer ipak ja šetam tu tetovažu Miloša Obilića ali ne zato što sam Srbin folirantskog podtipa, nego zato što sam pravi Srbin, junačina, koji ceni Miloša Obilića ko što ceni Vladu Dapčevića il' Branka Ćopića, Svetislava Basaru il' Predraga Sarapu, ali to nije ONA tetovaža, ovo je navijačka aka hool tetovaža, jer Obilić je bio jedan od Vitezova Reda Zmaja Svetog Đorđa, preteče Vitezova Reda Zmaja Vlad Cepeša, najvećeg Rumuna da ne kažem Srbina kojeg je svet poznavao, ali i preteča velikog anarhiste i Srbina, Gavrila Principa, jer Princip i Obilić su sličnu ako ne i istu stvar uradili ako izuzmemo faktor vremena koje doista ne postoji. I te samoubilačke akcije su oduvek bile odlika svih pravih fanatika, a svi znamo koji je moj stav po pitanju FANATIZMA. Uostalom fanatizam je i umetnost, fanatizam je ljubav, fanatizam je rat al' ne ko ovaj jajarski iz 90-ih, jer to je bio rat pijanaca i drogiranog ološa, to nije častan rat za opstanak, nego isključivo pljačkaški, a to nije prirodno, to se protivilo prirodi i naravno da je bog (priroda) to kaznio kako i priliči pa sad kukumavče na sve četiri strane. More kukajte pičkice, i treba da kukate kad ste išli protiv prirodnih zakona, al' džaba sva priča, oni ništa neće naučiti iz ove katastrofe nego će se stoka seljačka poklati ponovo samo da im se ukaže prilika, npr. EU se raspadne i eto njih pa jovo nanovo, e to nećemo dozvoliti, tj. barem ja neću dozvoliti pa makar nabavio atomsku i dig'o ceo Balkan u vazduh, a pošto planiram da se obogatim vrlo skoro to nije neko moje sad bulažnjenje, jer bolje da izginemo svi od atomske nego pojedinačno od noža, kame, čakije, testere, čekića, malja i čega sve ne. Dakle NO PASARAN, Stevan Sinđelić i ja postaćemo jedno, te stvoriti novi Balkan ni iz čega, ko Feniks, ptica čudnovata što iz pepela se diže, a za radijaciju koga zabole, ako nas ovo obogaćivanje osiromašenim uranijumom nije skresalo do sad pa neće vala ni nekaka pičkasta radijacija.

E da, mal zaboravih, oj hrišćani ništa se vi ne plašite, vaše hramove i manastire nećemo dirate, dakle Studenica i ostala zdanja će ostati u originalu, i tamo ćemo vam dati da vršite svoje funkcije u miru, jer ipak mi za razliku od vas poštujemo drugojačijost, pa možda i vi nešto naučite pametnoga od nas.

I tako, na kraju JA, kao dobar srpski domaćin ipak prihvatim da puknemo pare za tursku kafu ali sa uslovom da se zove grčka ili srpska barem dok smo na imanju i u kolibi. I bi tako.

A sad treći dan. Dakle ja usto opet u 7, ali ovaj put rešio da ne budim sapatnika jer nema svrhe, nego lepo otišo do Milovana, on naravno budan, ponudio me rakijom jutarnjom, ja reko jok, jer ipak ne volim to tako izjutra mada je dobar trip kad te razdrmusa ona domaća butlegerka. Tu se mi raspričali, onda kako je malo sunce zagrijalo prešli u bašču, tu seli, što se kaže razgaćili se bahato, smejali se od tije nekije priča iz mladosti, ja mu prič'o kako sam mu umalo ubio unuka pijukom jedne godine, to kad smo bili klinci pa taj unuk godište moje sestre, i sad kao igrali se, moja sestra i on su kao mama i tata a mi deca smo njegov stariji buraz i ja. I naravno kao pošalju oni nas u njivu da okopavamo, i ja mu ga dajem, a on stao iza mene i kao nadgleda, kritikuje, kara ako nešto ne valja, i ja kako sam zamano unazad, a ovaj se preblizu primakao, ja ga onom oštricom al' tačno tamo gde mu je treće oko, tako da ovaj pade i krenu da plače. Nas dvojica gledamo, reko jebote ubi dete, jer ladno sam mogo pijukom da mu probušim lubanju, i sleću naši roditelji niz padinu, jer ovaj urla ko da ga je neko pijukom zabo, i ono tačno vidiš otisak na čelu, e tačno tamo gde je Čarlijeva svastika, dakle otisak, onako kvadratić mali, jer pijuk ima takav oblik na tom zašiljenom delu a sa druge strane motikica za ove koji ne znaju kako to izgleda. Ajme meni, kako sam ja tad najebo, em što su me prokleli svi živi, em što sam moro danima pognute glave da 'odam, a ćale kad me dovatio tu sam već bio dovoljno istraumiran da batine nisam ni osetio. I tako umalo ja završi u Kruški sa 10 godina il' tako nešto, jer da sam samo malo jače cimno ode lubanja klincu.

Deda Milovan na moje čuđenje nije imao pojma za taj incident, al' u to se probudi Maja Krek, te otidoh da joj pristavim njenu mudžahedinsku kaficu, da bar jedared ispadnem čovek iako sam Srbin. I vaistinu, na keca sam se setio kako se pravi ova kafa, zatvorio sva vrata i prozore, pustio plin, uvatio Maju iz sve snage da ne mož da pobegne i odosmo lagano u džehenet. E tako se to radi u mašti, a evo šta je bilo na javi, dakle upalio plin, provrila voda, skino džezvu, turio jednu podebelu kaš'čicu kahve, vratio opet da dovri i to je to, pičkin dim, što bi rekli ovi što vole da psuju. Maja zemila kahvu te smo otišli svi zajedno do Kurajbera koji je i dalje kulirao u ladu. Seli tu, i zapodenuli priču o rakijama, ja pričo kako se to u americi radi, moonshine i to, a on meni kako on sam pravi sebi orahovaču al' bez kazana i tih sranja, nego na onaj baš pravi butlegerski način, pošto i inače njemu ne prija rakija ova ljuta, sjebo nešto želudac, tako da pravi ovu orahovaču po specijalnom receptu, čak mi je i ispričo recept, dakle oraj mora da bude mlad, tj. mali oni oraščići, i nešto 34 komada npr., pa onda med i preko toga razne travke kojih ima tu da se naberu, majčina dušica, bosiok, kim, čak i kantarion stavlja ako me sećanje ne vara, i tek onda malo šljivovice preko. I to tako drži par meseci ili nedelja, nisam baš ispratio taj deo recepta, uglavnom, na kraju je i izneo plod svoga rada da nas počasti. Ja u prvi mah nisam teo ni da čujem, jer imam loša iskustva sa rakijama, mnogo me boli glava, ali Maji se lice ozari odjedared jebotebog, valjda je čula tu da ima neka biljka od koje se pravi sirup onaj za decu, a kad se tome doda med to onda ne mož da bude loše, i deda Milovan joj sipo i ova se oduševila, ja reko pa ako valja Maji vala ima da valja i meni, i cugnem ja iz njene čašice 3 gutljaja (po srpski, zna se) i ono stvarno dojaja, da piješ masovno a da ni ne provališ da si se odvalio. Maja popila tri čašice i sva se zarumenela, ja reko dojaja, takvu te volim, ljubi te brat, kako si mi samo slatka ko seljančica što ovčice uz potok tera. I tako, u svoj toj priči i radosti oko orahovače, ja skroz zaboravih na Ravnu Goru, tj. odložih je za sutra jer smo tu odlučili da ostanemo još jedan dan.

Tu već došlo vreme ručka i aj kao da se jede, al šta kurac jesti, Maja uzela onaj svoj kajmak da ga dokusuri, a ja šta ću, reko sebi, ma samo da se ja najedem pa nek posle i povraćam, i pojedem do kraja onih po kile pokvarenog ili možda čak i otrovanog u duhu pravoslavlja kajmaka. I zaista, ne mogu da kažem da mi nije prijao, posebno sa paradajzom, smazo sam ga ko ništa. Al' jebiga posle sam logično snosio posledice, ali pošto sam već bio spreman na njih nije mi teško palo, dakle najeo sam se udarnički, malo sačekao da osetim taj užas u stomaku i otišo da povraćam. Povraćam ja kad ono jebote sve crveno, ja reko da nije krv majku im jebem seljačku, a onda se setim da paradajz još nije sagorio pa je dao tu boju povraćki, mada ne bi me iskreno čudilo ni da je bila i krv, jer takvi su ti pravoslavci, rak rana srpskog naroda, ne podnose nas što smo sa bogom na prst u bulju, jer dok oni mora tamo celog svog patetičnog života da se mole, da budu ponizni, bogougodni, bogobojažljivi, mi sa bogom na pička ti materina, samo ga zovnem on dođe, de si brate, de si kralju, š'a ima, kako žena, deca i slično, dakle ljubomorni ko psi što mi možemo direktno da razgovaramo sa bogom a oni moraju preko posrednika koji to još debelo naplaćuje, i još te na kraju i ispali, pa ni ne vidiš svog boga, odeš pravac u crnu raku a ovaj ti pokupio svu kintu. Užas, mislim, žao mi ih, al' ko ih jebe, svako živo biće ima slobodnu volju da bira kojem će se carstvu prikloniti, dakle njihov izbor je da budu ovčice što blejeći idu na klanje, to im niko nametnuo nije, al' zato vole da se kurče, kao MI, SRBI, PRAVOSLAVCI, e to malo morgen, pre će biti VI, SUBHUMANOIDI, KURCI a MI, SRBI PAGANI I OSTALI, SVIH DUGINIH BOJA, BEZ RAZLIKE jer srpski narod je od pamtiveka bio SLOBODARSKI narod a ne TLAČITELJSKI koji maltretira sve drugačije od sebe, jer ako ćemo iskreno, mi smo jedan od retkih naroda koji je KRVLJU STEKO SVE, pa pička li vam materina KO je ginuo na Solunskom Frontu dok su nam pizde Francuzi "čuvali leđa", ko je ginuo po 100 za jednoga, koga su vešali po centru Beograda, ko je jurišao sa pesmom na usnama po bosanskim brdima i hrabro primao metak u grudi ko da ga odlikuju ? Pička vam materina da vam pička materina, i još sad ovi naci(onali)sti 'oće da malo menjaju istoriju pa kao ide priča komunisti su posle rata pobili 100 iljada Srba, pa se onda javljaju Hrvati sa Blajburgom, i još ih nije blam da se javljaju, kao stradali žene i deca, ma najbolje da su žene i deca bežali, zna se ko je bež'o, onaj koji je napravio Jasenovac majku li vam ustašku, pa i ovi četnici mi se nešto tu sad kurče, traže Dražin grob, trla baba lan da joj prođe dan, a vamo sarađivali sa okupatorom, to ko sad kad bi ja sarađivo sa NATO paktom za gistro dobrobit srpskog naroda, mojne ta foliranja, i ne kažem ja ništa, i komunisti su imali svoje talove sa Nemcima, ali ČINJENICA je da je većinu NOB-a na svojim plećima iznela sirotinja raja koju je boleo kurac za mrtvi komunizam, jebo ih Staljin, sa sve Titom i Trockim, a posebno Trockim, jebem li vam majku boljševističku da vam jebem, i što je najgore čujem po Beogradu se javile nekakve Trockističke grupe i ima ih gomila, i to samo iz razloga jer tih trockističkih internacionala ima mali milion u svetu tako da ja kad bi danas osnovo svoju grupu i ja bi mogo da uletim u neku od tih internacionala i onda da putujem, da se zajebama, da drkam kurac i slično. Šljam bre, šljam, a da ne govorimo o ovom pandurskom doušniku Pavlušku Imširoviću koga ja zovem i Babi Pavluška jer me neodoljivo podseća na Babija iz Šijanovog filma, to je tek zlo koje sve proziva, vređa jer zna da je na samrti, operiso srce i zna da niko neće da ga bije da ne bi robijo za budalu, jer šta, malo ga gurnem on padne, baci kašiku i ja odgovaram za ubistvo iz nehata ili koje već. Beži bre u kurac. I on mi je sad tu neki faktor, kao on i Latinka Perović, ej bre, koji ste vi mangupi u pičku materinu, bio u zatvoru, nije hteo izađe kad su ga puštali, samo da bi povećo sebi dužinu robije da bi mogo posle da se kurči, i zaista, na tom foliranju iz 70-ih zasnova čovek ceo svoj život, ko sad kad bi ja živeo od slave iz 90-ih, da idem okolo i pričam "ja sam sviro u UNISONu, ja sam sviro u UNISONu, ja sam sviro u UNISONu, ja sam faca zato", DNO bre. Pa onda ovi novi, nacional-boljševici, čak znam jednog fašistu koji je u tom tripu skroz, kao panslavizam ali i nacizam, ali ni do njega se ne može dopreti, zvao ga ja na "pregovore", ostavljo mu mobilni, molio, kumio, al' džaba, jajare su to, a Srbi nisu jajare, dakle ko zna čija krv mu teče venama, još onako tamnoput, crne kose, podseća na Tomu iz mlađih dana, dakle neka Rumunija il' tako nešto, a možda čak i Turska pošto je izbego iz Hrvatske i tih krajeva. A što je još gore ja se već jedared video sa tim "čovekom" pre par godina, kao da popričamo, i ja naravno odvaljivo jedno čuku vremena, nema šanse da fore nisu bile smesšne jer taki sam čovek, a ovaj ni osmeha, znači onaj Tomin kez sa bilborda je za ovog idiota premija, e takvi ljudi su najgori, koji ne umeju ni da se nasmeju, i normalno da sve oko sebe mrzi kad se nikad ne smeje, ceo život mu satkan od mržnje i paranoje. E to je bolest, a ne ova moja prehlada.

Dakle većinu Narodno-oslobodilačke vojske su činili borci seljaci koji veze sa komnustima nisu imali i zato su partizani i privukli daleko više ljudi od četnika, jer u srži srpskog naroda pa i većine ostalih naroda sa ovih prostora je taj otpor prema autoritetima, prema kralju, državi, i oni su samo čekali rat pa da ruše to sranje, a posebno ovi moji Krajišnici, jer to je taj "patarenski tip", jer pričo mi drugar koji studira antropologiju da su na tom prostoru Bosanske Krajine pre Slovena živeli Patareni, il' tako nešto, jebemliga.

No ja sam opet odužio, ovi hrišćani me sjebaše načisto, daj da finiširam ili bar da svršim. Dakle finalna akcija, šifra Dule. Se sećate onog Duleta iz Novog Sada što sam ga pomeno na početku balade, onaj koji ima kuću odma iznad mene, e taj Dule je realni alkos, ali ne bilo kakav nego fazon gajba piva dnevno puta rakija pa ti vidi. E, i ja se setio da kad sam gostovo tu sa sestrinim društvom pre jedno 6 godina (zlopamtilo) da sam cirkao tu sa Duletom i pomenusmo nešto mog pokojnog deda Đaju aka Jebivetra, i ovaj meni ladno kao uh i tvoj deda je voleo da popije, samo je krio, kad Rada (moja baba) nije tu, kao baš se odvaljivo, a ja znam provereno da moj deda od '73 kap alkohola nije popio, cepao samo tut-gut i sokove jer je bio lečeni alkoholičar, al' ne znam ni ja zašto, ja tu pređem Duletu preko te notorne laži, jer sam ga tad cimao zbog nekog cinkarenja, naime cinkario je moju švecu i njeno društvo Radi da su kupovali rakiju od Stane i opijali se, pa mu reko mojne to jebiga, to je starija žena, što si takva tračara, ona se jebiga potrese jer je imala loša iskustva sa dedom u mladosti, zapravo cela naša familija sa obe strane po muškoj liniji je alkoholičarska mada to i nije sad neka novotarija, takvih je 70% po Bosni i Srbiji, da se ne lažemo. Uglavnom ja odem te godine kući sa tom informacijom, koja me ipak malo kopkala, znaš ono, kreneš da razmišljaš malo, pa isceniraš neki scenario gde bi nešto takvo zaista moglo da se desi, znači da je ovaj cirkao kad je bio solo, kad je baba bila po pregledima u Beogradu, pošto je njen hobi da ide po lekarima non stop. Ali opet gledam, pa jebote ako baba nije bila prisutna tu su uvek bili Milovan i Mara koji nema šanse da bi mu dali da pije a posebno pokojna Mara koja je bila žešće zajebana po tom pitanju. I vidim ja tu nešto ne štima, reko daj da rešimo to pitanje po kratkom postupku, da istražimo taj incident. Zovnem Milovana a Milovan taman kreno kod Duleta sa motornom testerom da mu seče neke grede, i ja reko Milovanu taka i taka stvar, čast mog deda Đaje me obavezuje da skinem tu ljagu sa njegovog obraza koju je ovaj pijani ološ nabacio. I Milovan se složi, ja mu reko, ti samo kuliraj, malo kao glumi dobrog policajca a ja ću ovog zajebanog. I skinem se ja do pola onako isečen sav i uništen, odemo gore, Dule mi pruža ruku ne prepoznaje me, a ja stavio ruke iza leđa i neću da se zdravim s njim, reko nema zdravo donesi stolicu, i ovaj ode zbunjen po stolicu nije mu ništa jasno. Reko jel se ti mene sećaš, on JOK. Milovan dobacuje: "To bre Radin unuk, Bojan, kako se ne sećaš ?". A jes malo se prokrupnjo. Ja reko da li si ti isti onaj Dule koji je pre jedno 6 godina meni rekao da je moj pokojni deda Đaja, moja uzdanica, moj uzor, krišom cirkao kad Rada nije bila tu ? Ovaj, kao ja to nisam rekao, nema šanse. Šta bre nisi rekao nemoj da vadim stenogram! Duletu tu već nije bilo dobro, pa je Milovan dobacio, ma možda si bio pijan, a ja sav namršten i ljut nastavljam, priznaj da si lagao, em što si cinkaroš što je dokazano, em što lažeš ko pas a i vređaš mog pokojnog dedu, a samim tim i mene jer sam ja pokupio najviše osobina od njega. I ovaj kao tuc-muc kao pa možda ako sam bio pijan, i ja reko e tako kaži, ispadni čovek, Srbin a ne da mi se vadiš ko pička. I tu malo popustimo, ja mu kažem da smo hteli samo malo da se našalimo ovaj se tu ozari, krene da vadi gajbu sa pivom, sedamo, dolazi i Dragan, original seljak al' onaj dobar seljak, dobričina, muž od ove Stane od koje smo ranijih godina kupovali rakiju. Inače njegova najstarija ćerka, Snežana, mojih godina, sa kojom sam se igrao ko dete, overila od neke gudre, ma užasna priča, bila najbolji matematičar u Valjevu, sve super, upoznala tu neki beogradski ološ u Vrujcima, dirali se nekom gudrom, ko zna šta je tu sve bilo, i ona overi, i sad taj tatin sin umesto da zove hitnu pomoć on je samo odnese u šumu i malo prekrije granama i lišćem, i nije je bilo danima, seljaci organizovali potragu, digo se ceo kraj, i nađu je, i ovaj ološ što što joj dao gudru dobije samo 2 godine zatvora, kao za omogućavanje il' kako se to već zove, umesto da je odgovarao i za ometanje istrage, prikrivanje dokaza itd. Ali jebiga, neko buržujsko dete, vila odmah iznad bazena, i ne moš mu ništa. Uglavnom veliki bedak jer je devojka baš obećavala, taman se izvukla iz tog sela i iz bede u kojoj su živeli pa i dan danas žive. Sreća pa imaju još dve ćerke koje su takođe uspešne, ova jedna studira Rudarski u Beogradu i tako. Uglavnom mi tu zaseli, počela neka kiša da pada, al' ne da pada nego baš da ubija, ali uz pivce i pljugice milina. I onda je tu bilo i smejanja i svega, Dragan kad izvali to je pad ničice, Milovan takođe, Dule svoje novosadske, beše baš dojaja, al' sve to prekide jedna nenadana akcija, gde je na kraju došla sestra sa dečkom po mene i Maju kolima, pošto ćale nije mogo jer je gistro bio pjan, a zapravo nije hteo jer smo u svađi, ali ne sumnjam nimalo da je bio pjan. I eto, propade mi Ravna Gora, al' zato u septembru kada nisu vrućine planiram da odem na bar 7 dana da mu ga dam u fulu, da nadoknadim sve što sam ovaj put propustio. Eto. Peace. Maja Krek. One Love.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/07/banja-vrujci-gistropis-vol3.html

[Savajat Erp]

A viđi ovog Savajata sad, čekaj jel si ti zaista pomislio da sam ja pomislio da je to neko meni nešto...?!  

Па, не, али нисам то ни искључио скроз, јер ме не би чудило нимало да је неко врачање упало стварно.

[SIMERIJANAC]

Sine,ovaj treći deo ti je jedno od najjačih sočinjenija dosad.

[Джон Рейнольдс]

Vala baš. Ne znam više kako naterati budalu da počne da piše "Fragmente". Ako se povodom "Vodiča" oglasio Krstić, povodom "Fragmenata" će se oglasiti... bem li ga... Obmana ili gospodin Putin.

Nego, vidim da je konačno otrkiven identitet sapatnice. Rispekt. Očekujem više pravedničkog besa a manje letargije u narednim oglašavanjima.  

[SIMERIJANAC]

Чекај бре,значи већ постоји наслов Синџиног будућег бестселера?

[Джон Рейнольдс]

Ma svašta još postoji, samo fali 95% teksta. 

[Mark]

Sine, sjajni tekstovi!

Ja sam sa drustvom bio u Vrujcima 94. i 95, i to u vikendici koju tamo ima jedan moj komsija. Inace to nam je tada 94. bilo prvo letovanje bez matoraca, dakle sloboda covece... A sa 15 godina sloboda podrazumeva alkoholisanje do iznemoglosti. Jedan moj drugar se otrovao od rakije koju smo lokali bas na bazenu (tada jedinom bazenu u Banji), na nekih +40C... Scena potpuno kao u onom filmu sa Nikolasom Kejdzom ... Danas da vidim klince od 15 godina kako na bazenu natezu flasu rakije pozvao bi policiju, ali je tada sve to proslo bez frke, cak je naisao i neki lekar koji je na nasu paniku oko obeznanjenog drugara 'ladno dobacio da nam tako i treba i da ga nosimo u neki hlad da odspava i da se malo istrezni... Tako je i bilo i uvece smo opet bili ispred prodavnice da locemo pivo ... I tako desetak dana! A sledece godine u istom sasatvu ponovo ...

Onda se ta ekipa raspala i vise nisam isao u te krajeve.

[lilit]

extra.  

[Son of Man]

Ma svašta još postoji, samo fali 95% teksta. 

Napravicemo akciju, na fazon Barkera, svaki čovek je knjiga gde god ga zasečeš on krvari to jes ide neka priča, jer evo da ja sad odem na metar dana u neko ludilo, da se izmestim iz ovog čemera tu bi nastala knjiga, i to bi moglo odma da se izda, ovako ja mora da se sećam šta je bilo dovoljno suludo da se izdvoji iz mog uglavnom dosadnog života, jer realno ja sam posto aktivan tek tamo '95 sa naletom hardkora, no evo zaista sam počeo da razmišljam na tu temu, nešto ću morati da napravim, ovi iz CLS-a me cimaju, a opet sam razmisšljo to bi mogo i za nekog drugog izdavača, da i ja uzmem neki dinar al kurac kad ovi imaju RENDE, jer da nije bilo rendeta kurac bi se ova knjiga ovako prodala...

Inače, krajem jula ili početkom avgusta ide drugo proŠIRENO izdanje vodiča, taman ćemo tad i BGD promociju za koju spremam omanji spektakl sa sve vatrometom (zezam se, mada...) ali biće tu raznih ludila, da se zna kad je Sin pravio promociju (ženio sina?)...

[Anomander Rejk]

Sine, dobar ti je ovaj tekst. Što se tiče četnika i partizana, isto ti je to bilo- ratovala je sirotinja i raja i za jedne i za druge. I jedni i drugi su se istrebljivali međusobno, nažalost. Jeste bilo velikih likvidacija od strane partizana, otimanja zemlje i slično- a bilo bi ih da su pobedili i četnici, sigurno.
Ono što si pogodio u srž- odnos Srba i Muslimana. Nije se smela desiti Srebrenica, Višegrad, Zvornik, itd, i to je sramota i velika šteta za buduće generacije. Srbi su poznati po pogrešnim izborima, ali u ovom ratu i druge stvari im nisu išle na ruku. Amerika je ubedila Aliju da odbije mirovni plan, i Srbi 93 ( po mom mišljenju ) čine fatalnu grešku, i okreću se Hrvatima, umesto da se pokušaju dogovoriti sa Muslimanima.
Izvlače Hrvate iz Travnika, Bugojna, itd, prodaju im oružje, trguje se naftom, da bi im ti isti Hrvati zaboli nož u leđa 95, i upravo ti koje su spašavali, su palili i ubijali.
I danas Dodik radi istu stvar, umesto da se ide na pomirenje i saradnju s Muslimanima, on šuruje sa onim fašistima i kriminalcima iz HDZ.

Pogrešno je bilo vezivanje države i nacionalnosti za veru, po meni to je najveći promašaj Srba, veći i od komunizma. Zašto ne može biti Srbin- Musliman, Protestant, Ateista, itd ? Mislim, svako je primao veru nasleđem od roditelja, silom itd, i sva ta politika od ,, istrage poturica '' je notorna glupost, kao da se i hrišćanstvo nije širilo silom.

E, sad, opet ne bi sve u isti koš, ko što ima vernika koji su najgora đubrad, tako znam čoveka koji je baš vernik, i pomogo mi je dosta u životu, i skroz je dobar i pošten lik, ako ne može pomoći, neće odmoći sigurno, pre će njega zajebati. Ali takvih je sve manje, i naravno da ljudi šize kad vide popove koji su crkvu pretvorili u čisti biznis.

[Stipan]

Kakve veze ima versko ubeđenje sa moralnim načelima? Ne vidim ni jedno jedino racionalno objašnjenje...

[Son of Man]

Molim samo da se obrati paznja 

Sin Abraxasov    July 10 at 7:52am
Bojan Pandža na liniji. Hvala ti Nebojša brate od srca što si me ishajpovo, zaista se nisam nad'o, zbog tvog teksta ode ceo prvi tiraž od 500 komada, i evo ljudi sad rade drugo izdanje prošireno, baš si mi mnogo učinio, ne znam kako da ti se odužim, kontam da je knjiga bila dovoljno zabavna, a uskoro izdajem i neke kao gistro memoare pa eto prilike da ti to uvalim, aj živio !

Nebojša Krstić    July 10 at 11:46am
Nema na čemu, dugo nisam čitao nešto toliko inteligentno i zabavno. Sve ti najbolje želim!

Die, die, die my darling !!!

[Джон Рейнольдс]

Mudar je ovaj Sin, navato Krstića i već mu uvaljuje nenapisanu knjigu. Tebe bi trebalo u Demokratsku stranku odma.

Nego, ideš li ti za Kavalu ili sediš u BG? Ja evo za koji dan krećem put Helasa i ostaću tamo neko vreme. Posle možda svratim do Gula, pa možda (ovo na kvadrat) i do Kruševca (tamo imam neke prijatelje, a i da upoznam Miljana), pa ne verujem da ću se vratiti pre sredine avgusta.

[Son of Man]

Nemam para ni za kartu, nista od Grcke ove godine.

[Джон Рейнольдс]

E, jbg.

Ajde dovrši gistropis, da vidimo koja je to nenadana akcija bila, pa su morali da te vade getavej karom. Izgazio si seljaka koji ti je prodao pokvaren kajmak?

[Son of Man]

Nema tu je kraj, nisam autorizovan.

[Son of Man]

Krstiću, starom Ljotićevcu i pravoslavcu, se nikako nije svideo treći deo gistropisa, al je negodovanje ipak zavio u oblande 

"Meni se, dakle, više sviđaju tvoje filmske kritike/eseji, šta god. Ove ideološke, o pravoslavcima , Srbima i sličnim pojavama, malo su mi postale naporne, iz bilo kog ugla da se to posmatra. Dakle ono što je u tvojim filmskim esejima novo, osvežavajuće, opušteno, lucidno i pomereno, ovde se nije ponovilo...Izvinjavam se na ovom malom "kritičkom" osvrtu..."

A sad će neka poštena duša da je ne imenujem da dojavi Krstiću šta se piše o njemu iza leđa te će ova bizarna idila biti prekinuta 

[scallop]

Ne znaš ti koliko ima poštenih duša... ali bi mogle da budu potkupljene.

[Lord Kufer]

Son of Man, čitaj Henri Milera i nastavi ovako, jebeš Krleta.

[Mica Milovanovic]

Sine, nisi shvatio. Šest dana juna im je ugroženo...

[Son of Man]

Jebote, imam tu ploču, ladno