"Noć u samotnom oktobru" po drugi put medju srbima

[Berserker]

Paradoksalna situacija: kad Boban najavi knjigu koja izlazi iz štampe "ovih dana" očekujem je sa nekoliko meseci kašnjenja. Kad ništa ne najavljuje, onda mala remek dela kao da sama izleću ispod štamparske prese tog famoznog štampara na kog se Boban uvek vadi kad kasni sa objavljivanjem. Elem, možda nisam pažljivo pratio forum, ali nisam primetio da se nesto mnogo priča o reprintu "Noći u samotnom oktobru" poslednjeg remek dela Rodžera Zelaznija. Ne znam tačno da li je u pitanju baš poslednje delo ovog, meni najomiljenijeg pisca, ali sigurno cu ga više pamtiti po ovoj knjizu nego po bljutavoj, komercijalnoj, do-zla-boga-dosadnoj sagi o merlinu, kod nas objavljenoj pod inovativnim imenom "amber 2 & 3".
"Noć u samotnom oktobru" deluje kao da je pisac pisao za svoju dusu. Kad je citam, zamišljam Zelaznija kako u najboljem geek-ovskom maniru sedi uz vatricu i sanjari od tome kako bi lepo bilo da se svi junaci iz omiljenih mu knjiga nadju na jednom mestu. I onda, još se smejući u sebi, seda da kucka ovu priču. Omaž nije samo naznačen, niti nam ga Zelazni natrljava na nos u maniru Den "i'm sooooo educated" Simonsa. Likovi su prepoznatljivi, svaki od njih nosi neku trunku humora ili bar ironije, i čitalac začudo u svakom od ovih naoko stereotipnih i milion puta prežvakanih likova sagledava neku originalnu crtu koja im daje bas onu potrebnu mrvicu začina koja toliko razdvaja soljeno od nesoljenog jela. Prica teče glatko, kao po ulju, pravi primer kako je 180 strana dovoljno da se ispriča dobra priča.  U celoj knjizi nema ni jedne suvišne rečenice, nema digresija, dugih opisa, preričavanja minulih dogadjaja, nejasnog i nedovršenog kraja; ukratko nema onih gluposti koje svi pisci današnjice (pa i sam Zelazni u Amberu) koriste da bi priču od 150 strana razvukli na 500, uz prostor za nastavak. (Digresija: Boban reče da su se nekada tako pisali svi romani. Zaista, u kentauru skoro da nema knjige koja je preko 300 strana, a u pitanju su samo remek dela. E pa ovaj roman miriše i čita se upravo kao Kentaurovo čedo). Zelazni majstorski vlada i dijalozima, prepuni su njegovog nekadasnjeg prepoznatljivog humora, a opet kratki i svrsishodni. Pored svega ovoga izlišno je spominjati da knjiga ima odličan tempo koji vas drži sve vreme. Radnja? A zašto kvariti uživanje? Hm, možda u jednoj rečenici... recimo '' Jack the ripper meets Old ones, who meet Dracula, werewolf and Frankestein's monster, all that being watched by Sherlock Holmes and other....'' Dovoljno za spoiler.
Konačan zaključak: knjiga nije imala pretezija da bude hit, da doživi 12 nastavaka i da autoru obezbedi penziju (valjda zato što je već umirao u to vreme a i dovoljno se nafatirao para od Ambera), pa je Zelazni ovde, poslednji put, imao slobodu da piše iz čistog zadovoljstva i proste potrebe da priču, njemu dragu, podeli i sa drugima. Reultat toga je knjiga neopterećena svim danas sveprisutnim poštapalicama  i cliffhangerima, prosta i jednostavna a opet, budući da je pisana rukom majstora, fantastično odradjena, pravo malo remek delo dostojno Rodžera Zelaznija.

[Plut]

Izašla je?

[Berserker]

Daaaaa Boban već neko vreme voza unaokolo nekoliko primeraka na zadnjem sedištu svoga auta

[dylan_dog]

Ura!

[Meho Krljic]

Meni je smešno da se ničega, ali baš ničega ne sećam iz ovog romana, sem da mi se mnogo dopadao. Te sve Zelaznijeve knjige koje je Boban objavio su suva remek dela, od Stvorenja SiT/ Gospodara Svetlosti, pa do laganijeg ali sjajnog štiva kao što je Prolaz u pesku... Možda mi je Ostvro Mrtvih malo slabije i slažem se da Amber razvlači u nastavcima, ali meni je i to bilo pravo zadovoljstvo da čitam.

[sivka]

Noć u samotnom oktobru je, već godinama, roman NO 1 u mojoj biblioteci. Jednom godišnje, kada sam posebno raspoložena, ponovo pročitam, i uživam.

[Irena Adler]

I kako posle svega ovoga da ne počnem da je čitam pre mora? 

[Alex]

Kad sam čitao ovaj roman (ni mnogo davno, ni tako skoro) moje mišljenje je bilo - dobar, ali ne više od toga.

Dobar koncept, originalna ideja, zanimljiv početak i kraj - a između nešto dosade, koja ne bi smela da se javlja u jednom tako kratkom romanu.

I ja sam dosta zaboravio - možda ga jednom ponovo pročitam, mada ne verujem da bih mislio drugačije. U svakom slučaju, nije mi bilo žao što sam ga kupio, naprotiv, iako nisam posebno oduševljen.