Radionica broj 8 - avgust 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

Ja, naprotiv, ovu priču vidim kao čisto jednostrano (i najlakše, budi rečeno, jer je veoma teško sagledati celu sliku i retka su ljudska bića koja mogu relativno objektivno da sagledaju celu sliku (sada Meho štuca)) kritikovanje.

Ti ne znaš zašto Stipan nije glasao za nju. Molim te da sada ti ne učitavaš. Svako je glasao kako je želeo.

I ti si Džone video mene. Mogu da nađem i post u kom to tvrdiš. Sad odjednom vidiš mehanizam. A to čak nije ni ceo mehanizam, nego jedan njegov sitan, najvećem broju ljudi, vidljiv deo.

Zato nema ničeg toliko posebnog u ovoj priči, osim čuvenog autorkinog talenta za cinizam i, eventualno, satiru.

[Ygg]

Priča drži pažnju od početka do kraja. Sem ove, pročitao sam još nekoliko priča iz ovog kruga i u njima su zahtijevane riječi uglavnom silom ugurane: imamo gomilu iskonstruisanih rečenica nebitnih za radnju u priči koje su tu samo da bi sve riječi na lj bile upotrebljene. U priči Dragi uredniche riječi su tako fino uklopljene da ih ja dok sam čitao nisam ni primjetio (jedino sam primjetio riječ ljuštionica, i tad sam se tek sjetio koji je zadatak).

[Джон Рейнольдс]

Ygg je potpuno u pravu i još bih rekao da mi se svidela neočekivanost DU. Iskren da budem, posle prevara poput "Hazarskog rečnika" i "Serijskog ubice" i uobičajenih smaračina, ovo je osveženje.

A sad odo, vidim da D po običaju zna bolje od mene šta mislim, pa neka ona malo piskara.

[scallop]

Da li da postavim pitanje ko je ovog puta poremetio radionicu? Ne želim odgovor jer je sve na uštrb drugih priča.

[Albedo 0]

Dobila bi trojku od mene zasigurno! 

a samo joj je Bata dao trojku

Inače, ona samo prikazuje klasični mehanizam, to što se on u nekoliko aspekata poklapa sa primiDivizmom je posebna priča

[Josephine]

Da li da postavim pitanje ko je ovog puta poremetio radionicu? Ne želim odgovor jer je sve na uštrb drugih priča.

U pravu ste, scallope. Ja se povlačim, neka ostali komentarišu priče. Ja sam baš rekla sve što sam imala.

[Agota]

Agota, isključi pretvaranje slova "i" u "I" u Wordu. Ovde imaš objašnjenje i ilustracije za Word 2010, a da bi isključila samo pretvaranje "i u I" u prozoru u tački 4 imaš spisak šta se pretvara u šta. Tu pronađi stavku gde se "i" pretvara u "I" i samo nju obriši (ukucaj "i" u polju Replace i pronaćićeš ga). Po mom iskustvu to je najmanje štetno rešenje (u poređenju recimo sa isključivanjem svih autokorekcija), jer ako kucaš nešto na engleskom sve ostale autokorekcije će i dalje raditi.

Ova prica ''Dragi uredniche'' kao da je kucana sa mog racunara. Kuul!?  

[Mouchette]

...
Kaže: sisate žene koje puše poslodavcima uvek dobijaju poslove, ona nikada. Nema sise i neće da puši.

Ne razumem neke stvari.
Najpre, gde se ja to podsmevam junakinji priče i tražim od čitaoca da je mrzi? Naprotiv! Zar bih inače trošila vreme pišući o njoj? Ne bavim se analizom odnosa u društvu i među polovima, mrzim moralisanje... ja samo pominjem ono sa čime se svakodnevno srećemo. Pritom me ne interesuje ni da li je dobro ili loše to što je internet omogućio svima da pišu o svemu i svačemu. Neka čitaoci donose sudove, ja lično ništa ne sugerišem. Opet ponavljam: ja samo govorim ono što svi primećujemo. Ništa više od toga. Ja sam skromna osoba koja je svesna svojih (ne)mogućnosti. To što su se neki prepoznali (a ne vole da se smeju na sopstveni račun) zaista nije moj problem. Njihov jeste.

Takođe, meni lično nije jasno zašto neke žene ( a naročito te koje se bore za ravnopravnost i govore o mizoginiji) nisu u stanju da shvate i poštuju žensku seksualnost, i uporno je tretiraju kao sredstvo za sticanje raznoraznih koristi i tome slično. Zar žene ne uživaju u pušenju podjednako kao muškarci? Da sam ja šef (muški, ženski, svejedno) i ja bih želela da se okružim ženama koje u pušenju uživaju, a ne lujkama, zakopčanim do grla, koje ga smatraju sredstvom diskriminacije (sic!). Mislim, stvarno...
Ne očekujem objašnjenje. Ne moram da se razumem u sve i svašta, pa mi ne smeta što sam priglupa (zaista, ali zaista nema ironije u ovome).
I nemam nameru da se pravdam i objašnjavam kako ne mrzim nikoga. Jasno mi je da nesrećni ljudi mrze sve oko sebe, pa mržnju pronalaze i na mestima na kojima je nema.

[Mouchette]

Ova prica ''Dragi uredniche'' kao da je kucana sa mog racunara. Kuul!?  

Eto! I nisi se uvredila, a mogla si da pomisliš da sam priču, kako reče Boban, posvetila tebi  
Heh, ja sam morala krajnji tekst da sredim sa replace ' i ' da bih dobila taj efekat  

[Josephine]

Hajde Stevo, napravi pauzu u tom kuvanju paradajza.

[Agota]

Ova prica ''Dragi uredniche'' kao da je kucana sa mog racunara. Kuul!?  

Eto! I nisi se uvredila, a mogla si da pomisliš da sam priču, kako reče Boban, posvetila tebi  
Heh, ja sam morala krajnji tekst da sredim sa replace ' i ' da bih dobila taj efekat  

Ma sta ima da se kog djavola da se vredjam sto bi reko Balasevic ''Vidim da se ne vredjate ,pa reko mog malo i da ochepim''.
Sad mi na drugo citanje prica bash,bash....

[pokojni Steva]

Od 39Kg paradajza samo 22 litre soka, nikad od mene domaćica... I evo me, hitar ko zeka-peka, čim D pozove!
3, 2, 1, 1, 1, s tim da su prve tri dobile i moje 'anonimne' glasove. Glup kakav sam, vazda u kliktajućem glasanju prepišem prva mesta.
JOVIĆEVO - priča koja će biti izvanredna novela. Milion je stvari koje bih u njoj menjao; šmek, to nikako. Pažnja se fino izreckava kratkim opisnim detaljima, otvaraju je ko nenametljiv dezen na letnjoj haljinici. Pitanje na koje čekam odgovor po ozvaničenju autora...

[pokojni Steva]

... ko je Ljubiša a ko Ljubosav Jović?
Ako ćemo pravo, Jovićevo uopšte ne funkcioniše kao priča, suviše je istrzano, kao na silu sklopljeno. I nije viđena da bude ljudožderska neg vampirska priča. Stil je neujednačen, kao da se autor dvoumi međ dvoja vrata; dal 'Stigao je pre buđenja petlova i insekata. Nejasno osvetljen istočnim nebom, posmatrao je kuće osenčene granjem i visokom travom', il 'Nastavio je da hoda, praćen zvukom, pokušavajući da nađe njegov izvor'. Ova druga vrata nemoj više otvarati da...

[Agota]

 A kad ce Boban da ozvanici autore ? I mene zanima ko je napisao Jovicevo.

[pokojni Steva]

...ih posle nebi mukom zatvarao. Verovatno ne najbolja priča u radioničarskim krugovima, ali definitivno očekujem da iz nje izraste nešto baš dobro. Trag je dobar, ostalo će biti do autora.

LJIGA - priča/restl od kruga o negativcu sa kojim se da nekako sklopiti pakt? Obesna snaga života da tera dalje bez obzira na obzir? Volim iskrenost na ovaj način. Da, Ljutko i Ljupko štrče ko srednji prst u pilot epizodi, što će reći ko i za Jovićevo, radiće zastvarno radnju tek kad poraste. U oba slučaja, ako su...

[Boban]

Takođe, meni lično nije jasno zašto neke žene ( a naročito te koje se bore za ravnopravnost i govore o mizoginiji) nisu u stanju da shvate i poštuju žensku seksualnost, i uporno je tretiraju kao sredstvo za sticanje raznoraznih koristi i tome slično...

Pa tu je na delu čista evolucija, kao što izumiru neborbeni, tako su uglavnom izumrle i nepodatne žene. U stara vremena, i milenijumima tako, uglavnom su moć i batina u rukama muškaraca, a žene naprosto moraju da se dodvoravaju da bi dobile bar nešto i za sebe; one koje nisu spremne na to bile su ubijane, spaljivane, proterivane ili naprosto brzo trošnute. Preživljavaju i namnožavaju se žene spremne da udovolje muškarcima i tako hiljadama generacija. Znam da neke feminiskinje smatraju da je sada zgodan trenutak da se to pretumba, ali i dalje imamo prostu evolutivnu nadmoćnost žena po meri muškaraca. Feminiskinje su anomalija bez perspektive.

[pokojni Steva]

...autori oni na koje tipujem, prilaze saglasju i mom viđenju dobrog pisanja.
Ovde bi stalo moje glasanje od srca. Sledeće tri vuku balast egzibicionizma, angažovanosti, čega već. No, u istom smo lavoru, pa redom,
ANALI J.P. - da, autor dobro mesi testo al ga ofrlje peče. Opet sumnjam na krivca, i poštujem njegov put, pa gde ga odvede.
DRAGI UREDNIČE -
kad je autor već odabrao ovu temu, cenim da je se drugše nije ni mogao ratosiljati. Zabavno, i ništa više. Eto, volim ja i to. Nepretenciozno, šarmantno...

[Josephine]

A, je, ova poslednja rečenica ti je baš trebala u editu, Bobane...

Pusti, bre, Stevu da završi svoje izreckane postove. Batali digresije.

[mac]

Znam da neke feminiskinje smatraju da je sada zgodan trenutak da se to pretumba, ali i dalje imamo prostu evolutivnu nadmoćnost žena po meri muškaraca. Feminiskinje su anomalija bez perspektive.

Kada bi feministkinje konvertovale tu agresiju u jaču inicijativu za avanturama za jednu noć (no strings attached) muškarci bi se možda i dali prevariti...

Žao mi je što nisam stigao da valjano pročitam priče. Pokušao sam da za deset minuta pročitam sve i pronađem pet dobrih priča, ali onda mi je upravo "Dragi uradniče" pokvarila glasačku koncepciju, i nisam znao više kako da glasam.

[pokojni Steva]

GOSPODIN ŽELATIN - mogla mi je biti i prva i poslednja. Ravna. Pročitao sam je brzo i prijalo je. Gomila već viđenog, udobnost razgaženog valjda.

Da ne zazvuči da sam hvalio pa opljuvao priče, osim Skoka i Magle sve bi mogle biti dobre i sasvim zadovoljavajuće u bilo kom radioničarskom krugu.
Ej, obario sam mladog svinjskog kukuruza, pa ponuđen ko počašćen. A i nešto me glava bolucka od ovolkog naprezanja. Pozdrav raja

[Josephine]

Hvala, Stevo.

[Hrundi V. Bakshi]

Nadam se da će za septembarski krug važiti sledeće: zabranjen je bilo kakav vid izleta od stvarnosti do SF, F i horora. Šta ima fantastičnije od toga da se na sajtu koji propagira fantastiku piše "nefantastično"? Vrtimo se u krug, uvek isti motivi, slične priče, pisci se trude da šokiraju, zastraše, ismeju, ogade ovo i ono čitaocu... i uglavnom ne uspevaju. Bar u mom slučaju.
U komentarisanju priča očekujem od onih koji komentarišu da zanemare pisca i "šta je pisac hteo da kaže", već da čitajući tuđu priču, stvore svoju, sa slikama, porukama i istinama koje ne moraju nužno biti kompatibilne sa piščevim. Pisac nam daje bezbroj mogućnosti da tumačimo njegovo delo, on je važan samo dok piše, kada knjiga dođe u ruke čitaoca, on umire, njegovo mišljenje više nije važno. On je rekao šta je imao. Onaj koji čita tada ima sva prava. Prema tome, da vas čujem...
Ja ću večeras o pričama za koje sam glasao.

[ivica]

Gde su otišli moji bodovi:

Ljiga – 3 – Za mene je napisano veoma čitljivo, kroz prilično uverljiv miks trilera i tvrdog SF-a. Atmosfera mi je delovala kao neka mračnija verzija filma ''Loganov beg'', što mi se takođe dopalo. Od svih priča, ova najbezbolnije utapa reči, ali nevezano za to, najviše mi se svidela.

Skok – 2 – volim military SF i to je jedan od žanrova u kom bih voleo više da pišem. Na trenutke, priča je za mene odlična, pogotovu surov pogled na svet aktera koji se provlači kroz početak. Dinamika je dobra, drago mi je da je autor izgurao slike borbe do kraja, bez da u nekom trenutku odustane i napravi digresiju, što je jednostavnije. Kraj nije spektakularan niti nudi poseban obrt (bar ga ja nisam našao) već priča ostaje dosledna svom nihilističkom duhu.

Magla – 1– pomalo mi vuče na horor senzibilitet iz Japana, super slike i nekakva instant mitologija, ali mi se pri kraju pomalo odmotava u ništa, zbog čega mi je još više smetala nerazumnjivost radnje na početku i sredini. Sve jedno, stilski veoma upečatljivo.

Dragi uredniche – 1 – zabavno, zabavno, zabavno. Dobar rasplet, ubačeno X fora sa greškama u kucanju, ošišanim e-pismom i aktuelnim pitanjima na domaćoj književnoj sceni. Jedini problem za mene jeste što je na trenutke previše groteskno, što mi pomalo ubija šalu, i predugačko.

Hazarski rečnik – 1 – priča koju nisam ni malo shvatio, ali čija atmosfera građenja tenzije i ubacivanje milion lingvističkih referenci daje impuls za dalje čitanje. Jedna od priča koja takođe poseduje jak filmski šmek, koji meni liči na triler-horor-misterije iz 80-tih.

[Anomander Rejk]

Bodove sam dao sledećim pričama :
LJIGA- Odlična priča, dobra ideja i izvrstan ritam, mada malo vuče na tvrđi sf, u ovom slučaju mi to ne smeta. Dobro je odrađena i zamena identiteta. Jednostavno mi je najkompaktnija i najpromišljenija priča od svih u ovom krugu.
SESTRE-Meni se ova priča jako dopala. Neobična je, i ima neku specifičnu, posebnu osećajnost. Čak i tepanje za ljubimče mi je imalo funkciju u ovoj priči. Definitivno ima dosta emocija u ovoj priči.
SKOK- Dobro napisana sf priča. U ovoj priči su tražene reči sa lj baš fino ukljopljene.
Čitljiva je, ima stav i poruku, nije površna. Donekle mi kraj kvari utisak, ali ne toliko da priči ne dam bod.
DRAGI UREDNICHE-Joj, baš sam se smejao čitajući. Planiram da mi roman iziđe i na inostranim jezicima  . Vrcavo i duhovito šiba po megalomaniji pisaca-početnika, ali mi uopšte nije smetalo, naprotiv, baš mi je prijalo čitanje ove priče.
GOSPODIN ŽELATIN- Svideo mi se motiv vanzemaljca, i uopšte ideja. Tečne rečenice, dobar ritam. Solidna upotreba zadatih reči. Intrigantna, interesantna priča, kao neki kratki, lagani horor...


Ostale :
HAZARSKI REČNIK-Ušlo se u nešto komplikovano, i zapetljalo se...umrtvljena je nekako priča, nema ritam, dinamiku, kao neka lekcija iz istorije. Previše objašnjavanja.

PESMA SERIJSKOG UBICE-Ne kažem da nije tehnički korektna priča, ali mene jednostavno nije dotakla. Nije mi se dopala pesma, a nekako mi je previše filozofiranja u priči. Nekako mi je kao na silu, autor ili autorka ume da piše, ali kao da je stegnut, ne da osećanjima da izađu napolje.

PAKETIĆ-Korektno napisana, ali fale mi neke lepe rečenice koje prave atmosferu i čine utisak. Nešto jednostavno fali u ovoj priči.

JOVIĆEVO-Nisam oduševljen, ljudožderska zabit i sve ostalo, već je dosta puta viđeno i nekako mi više ne ostavlja nikakav jak utisak.

MRAČNIJE OD NOĆI-Previše objašnjavanja, previše patetike ( čak i za moj ukus ). Lep početak... posle sve lošije, kvalitet priče konstantno opada.

ANALI JEDNOG PROKLETNIKA-Malo konfuzna, na samom početku previše objašnjavanja i podataka. Na momente lepo teče, i fino gradi atmosferu.

MAGLA-Ovo je priča slika, atmosfere. Zanimljiv pokušaj u horor stilu da se izađe iz uobičajenih okvira, i malo zaviri i u daleke delove naše planete. Previše je likova, i na momente malo konfuzna i prebrza. U ovoj priči skoro da nema nevinih- upravo oni koji su najviše isprljani, poput glavne junakinje, su možda ustvari čistiji i neviniji od drugih.

LJUBITELJI DREVNOG-Na momente mi se činila dobra, a na kasnije čitanje... Nešto nedostaje-slažem se tu sa D., što se tiče psihologije lika i građenja odnosa. Ipak je fino zamišljena, ima lepih delova, i sigurno se može poraditi na ovoj priči da joj se podigne kvalitet.

[Grgolj blaster]

Retko glasam, još ređe komentarišem, ali za Dragog urednicca - 10 poena!   

[Mouchette]

Retko glasam, još ređe komentarišem, ali za Dragog urednicca - 10 poena!   

Retko komentarišem, još ređe imam priliku da se nekome zahvalim za komentar, ali za sve vas kojima se moja priča dopala - Txank yu! 

[Josephine]

Kako? Pa ovde redovno možeš da pročitaš komentare na tvoje priče? Nije baš toliko retko.

A za tvoje retko komentarisanje... to već nije naš problem.

[Sinlen]

Evo i mojih komentara:

1-Hazarski rečnik
Ovoliko razlaganja i objašnjavanja pojedinih reči Braun bi provukao kroz čitav roman, ovde je to smešteno u par strana. Zbog toga mi je priča nekako suvoparna, nema radnju već objašnjava, iznosi misao. Dobro je zamišljeno sa drevnom pločom i dešifrovanjem, ali problem je u tome što u mom mozgu ove reči nisu nepoznate. Da bih se uživeo u priču, moram da zamišljam da su nepoznate, da su to reči prastarog, izumrlog jezika o kojem ne znam ama baš ništa. Da li mi je to previše truda koji kao čitalac treba da uložim? Nije, ali ipak ima priča koje više daju, a manje traže.

2-Pesma serijskog ubice
Ova priča mi je s jedne strane zanimljiva, s druge ne toliko. Ne sviđa mi se taj pristup, u kojem se narator obraća direktno čitaocu. Prihvatam ga u anomanderovom mozaiku, jer je tamo narator kakvo svemoćno biće, ali ovde je u pitanju samo čovek, koji iznosi svoj stav, svoje mišljenje. U nekim momentima, kao da me ubeđuje, vuče za ruku i pokazuje besmislenost svega toga. Dobro je ovo zamišljeno, ali meni se ne sviđa način na koji je odrađeno.

3-Gospodin Želatin
Interesantna priča, nasmejala me je na kraju. Zapravo i nemam primedbi. Prijatno je sročeno, autor/ka govori tačno ono što želi da kaže, nisam siguran, možda je na jednom mestu malo odlutao/la kako bi zadatak bio ispunjen, ali ne smeta. Dopadaju mi se priče u kojima su ljudi predmet proučavanja, od strane drugih bića. Verovatno bi mi se još više dopala da je protagonista bio vanzemaljac, a ne devojka. No, i ovako je dobra priča. Solidna priča, ali ne bih znao reći zašto sam baš njoj dao 3 boda. Najduže mi se zadržala u sećanju. Nisam oduševljen, niti me je oborila s nogu, ali je nekako lagana, prosto mi je prijala.

4-Paketić
Sviđa mi se kako je ova priča napisana, ali mi se ne sviđa sama priča. Opis jednog dana na poslu, na traci. Klasičan frustrirani radnik, na frustrirajućem radnom mestu, sa frustriranom porodicom. Ili meni nešto promiče? Dopadaju mi se rečenice, opisi. Reči koje su u zadatku se neprimetno provlače kroz priču. Dobro je ovo napisano, odlično možda. Ali mi radnja jednostavno ne ostavlja veći utisak.

5-Ljiga
Izolovana stanica, čudno kanibalističko biće, ljudska snalažljivost u takvoj situaciji. Sve miriše na postavu za horor, ali ipak nije. Drago mi je što se autor odlučio za ovakvo rešenje, u kojem prati samo snalažljivost jednog lika, bez trunke tenzije i horora, već jednostavno i opušteno – priča o Vanji (x2), i to je to. Malo mi je ostao zbrzan i konfuzan taj deo oko utiskivanja predajnika, tj. jasno mi je šta se dogodilo, ali ne baš i kako se dogodilo. No, ne smeta mi previše. 2 boda.

6-Mračnije od noći
Sad mogu biti malo kontradiktoran samom sebi, jer sam za prethodnu priču rekao da mi se sviđa što nije horor, ali u ovoj mi se sviđa baš to što jeste horor. Selo koje se nalazi tamo negde, Bogu iza tregera, čudovište koje jede ljude, mračna atmosfera, zaključavanje svih vrata, strah, jeza. Horori se danas oslanjaju na ružnu malu decu, iskreno, nedostaju mi čudovišta. Baš sam uživao u čitanju, a kraj sa plamenim mačem i munjama me je slatko nasmejao. Čudna stvar, smejati se u hororu, ali mi je bila zanimljiva i Morana koja na kraju odlazi, jer smatra da tu nema više ničeg za nju; a ja mislim: pa naravno da nema ničeg, svi su mrtvi!  Bod za horor koji me je nasmejao 

7-Sestre
Ova priča mi nekako leti na sve strane, ali sporo. Paradajz, seckanje, pa lepota, pa ljigavko, pa ljuljaška...ne uspevam sve to da povežem u jednu smislenu celinu. Kao da skreće sa svog puta samo da bi se uklopile reči iz zadatka. Kraj mi je nejasan, odletela sestra, sleteo ljigavko. Nije mi se dopala. Ili je ja možda nisam valjano shvatio.

8-Ljubitelji drevnog
Ovde mi se dopada ideja. U stvari, dopada mi se priča, ali mi je malo nejasna. Ako je neko neprilagođen u takvom društvu, koje uređuje ama baš svaki aspekt života, onda to isto društvo ne bi trebalo da mu dozvoljava da vodi taj uređen život. Ako si neprilagođen, onda ne možeš funkcionisati u uređenom društvu; da bi postojao u uređenom društvu, moraš biti prilagođen. Ne može i jedno i drugo, barem sam ja to tako shvatio. Sviđa mi se taj stav da i u harmoniju treba uneti malo haosa da bi dobro funkcionisala. Bod

9-Jovićevo
Ljudožder jede ljudoždere. Volim te momente kada negativci izgube od većeg negativca. No, ovo mi je nekako iseckano. Manja poglavlja bi, pretpostavljam, trebalo da daju filmsku atmosferu, ali meni to ne funkcioniše. Pojačava se intenzitet, ali priča gubi na celovitosti. Volim da vidim nit, može i dve, koje će me držati uz sebe od početka do kraja. Ovde se te niti gube, prekidaju, pa ponovo sastavljaju, a mene teraju da kao tarzan skačem sa lijane na lijanu. Sviđa mi se ova priča, ne mislim da je loša, ali mislim da su druge bolje realizovane.

10-Anali jednog prokletnika
Ovo je roman, tj. trebalo bi da bude roman. Odlično napisano, događaji su sve vreme jasni, prosto klize. Ali, mislim da ih ima previše.  Ova priča treba da se razmaše, da ode u dužinu i u širinu, ovako je nekako sabijena. Možda to nije prava reč, deluje mi kao trejler za film. Odličan trejler, film koji bi rado pogledao, ali ipak trejler. Jasno je da postoji mnogo dešavanja u pozadini, zamišljam događaje na brodu na putu do nove zemlje, zamišljam glad za zlatom dok konkvistadori pustoše hramove, Hernanovu agoniju dok se pretvara u to biće, njegovu ljubav prema Končiti i depresiju kada i ona postane žrtva njegovog ludila. Sve to ja zamišljam, ali sve te stvari fale ovde. Ne znam, još uvek učim o pisanju kratkih priča uopšte, pa nisam siguran da li je ovo dobro ili nije. U svakom slučaju, kvalitetno štivo. Bod

11-Skok
Eh, ovde je autor pisao i pisao, pa je stigao do određenog dela, iskuckao tri zvezdice i shvatio da treba da napiše kraj. Znao je šta želi da kaže na kraju, ali ne i kako to da napiše, pri tom ubacujući preostale reči zadatka i poštujući ograničenje dužine.  U čistom nedostatku veštine, smuljao je dijalog, poentu zalepio priči na čelo i time je srozao u očima većine čitalaca. Ipak, prijaće mu komentari za lepo pisanje i dobro odrađeno Lj-isanje.

12-Magla
Japanske mange. Nisam lud za njima, ali umem da se zaludim s vremena na vreme. Imaju dozu surove pravde, jednostavnog rešavanja komplikovanih životnih problema, uglavnom odlaze u naivnost u svojim rešenjima, ali umeju da mi se dopadnu. Ova priča me vuče ka mangi. I dopada mi se, s jedne strane, s druge kao i većina mangi, naivna je. Ljudi nisu crno-beli, ne mogu se tek tako podeliti na grešne i one koji zaslužuju spas. Na sve strane postoje nijanse sive. No, priča je postavljena tako da jasno podeli na crno i belo, i prema tome se vodi, u okvirima priče to i prihvatam. Dobro opisana atmosfera me je uvukla, ali nedovoljno za bod.

13-Dragi uredniche
Svidelo mi se ovo pisanije. Nasmejalo me je u par naleta. Pored haotičnosti kojom su predstavljene, rečenice su zapravo dobro promišljene, tako da odaju utisak nepismenosti, ali ipak budu dovoljno pismene da čitalac ne lomi mozak oko toga šta je napisano. No, meni ovo nije priča - više fora, geg, strip-zajebancija u dnevnim novinama. Reći ću da je odlično, ali nikada ne bi ovde dao bod. S obzirom na to da autorka ne mari za bodove, moje nedavanje istih joj neće ni škoditi. 

[Hrundi V. Bakshi]

Ja nisam napisao "Pesmu serijskog ubice", nisam napisao ni "Dragi uredniche", a sasvim sigurno nisam napisao ni deset od preostalih jedanaest priča.

Hazarski rečnik

Postepeno izumiranje srpskog naroda zbog niskog prirodnog priraštaja, pisac koristi da kao kroz prizmu, u nekoj budućnosti, to izumiranje proširi i na sve ostale evrospke narode ogrezle u mortalitet, i kao konačnu poruku najavljuje sumrak civilizacije kakvu poznajemo. I mada bi neke neznalice ovog pisca optužile za neonacizam, on jasno uočava: izumiranjem belog čoveka, nosioca tehnološkog, tehničkog, kulturno - umetničkog, naučnog, filozofskog, duhovnog... pregnuća, izumire i sama Misao, Delo, Znanje, Hrabrost. Na žalost, evolucija je neumoljiva, Priroda ima svoje zakone: množi se! Naslediće nas oni koji nisu sanjali i dosanjali da stignu do Meseca, oni koji su poput majmuna vođeni nagonima: jedi, spavaj, i opet množi se! Proučavaće nas. Pokušati da imitiraju. Da shvate. Reći će pakosno i biće u pravu: nisu izumrli zato što su mnogo voleli, već jer su voleli premalo i pogrešne stvari. Uživaće još koju deceniju plodove našeg Uma, tvorevine naših Duša, ali će ubrzo Mašine stati, Spisi izbledeti, Lepota usahnuti. Osvrnuće se oko sebe, ali shvatiće da oni ne mogu izroditi novog Teslu, novog Šekspira, novu Jelenu. Izumreće i oni, jer neće imati Razlog da žive. Neće pronaći Smisao.
Pisac nas ujedno upozorava - degradacija, kontraevolucija. Izumiremo jer smo se prepustili porocima, izumiremo, o paradoksa, jer smo mogo voleli! Ali šta? Koga? Zašto? Dolaze oni koji uz sebe imaju neumoljivu Prirodu. Množi se! Širi se! Osvajaj!
Živosahranili smo se jer smo na putu od majmuna do Boga, izabrali ovog prvog. Naslediće nas mrtvorođeni majmuni, ili nezamislivi bogovi onostranog, došavši sa ko zna kojeg sveta ko zna kojeg kosmosa.

Pisac je jednostavno rešio zadatak. Shvatam da je slovo "Lj", sa poslednjom rečenicom priče trebalo da asocira na ljubav, i možda je ta reč dvanaesta, nedostajuća reč kojom bi oni koji su iskopali ploču odgonetnuli misteriju Varošana. Zašto im izmiče ta reč? Zato što Ljubav prevazilazi moć njihovog poimanja tog pojma. Oni kopiraju, oni ne stvaraju. Oni uče, ali ne znaju.

Dobra priča. Mnogostrana.

[Plut]

Izem ga, ćitap sa komentarima je ostao zaboravljen na oko 90 km udaljenja a ni priče mi nisu pri ruci. No, protrešću glavicu, razdrmati pamćenje pa opal po telefonu, onako po sećanju. Osnovni utisak je da su sve priče prilično ujednačene, nema remek dela, ali zato nema ni preteranih ispada u negativno.

Magla - Ovde početak nije loš, ali mi je sve ostalo bledo i puno nelogičnosti. Prvo, ta magla koja je, nekako, već prozaična. A onda toliko pitanja: Verujem da se prema svakom ljubimcu čovek ponaša ne svakako i kako hoće, već brižno i sa ljubavlju. Ako ga muči to se ne može nazvati ljubimcem, ne? Zašto je važno što su joj roditelji šaputali baš sa drveća? I to još kako je lepa, lepo obučena i kako će uvek biti njihova princeza. Zbog toga?! Zato što je lepo obučena?!? I to još nju uteši. Alal vera. Zašto je šokirana ubistvima, ako vrlo dobro zna šta se i zašto događa, em i učestvuje u tome?
Takođe, ne volim spektakularne najave tipa: a onda šok za šokom. Mani nek se sama šokiram pa makar odapela.

Skok - Nije loš početak, a onda pad za padom i meni sve teže bilo da pratim, na momente se uhvatila skrola Ok je sve, dešava se, frka je, trka, al' da ga beš, mene uspava neprestano objašnjavanje tipa: uskaču u tunel, iznad njih se dešava ovo, pa se sad otvara ono, onda im kreće to, pa ih ovo nateruje na ono. Previše objašnjavanja radnje, za moj ukus. I kraj mi je nekako naivno izveden, a i čitava ta priča oko rata mi je nekako bledunjava i napolapatetična.

Anali prokletnika - ne bih puno o njoj, morala bih detaljnije i ponovo da je pročitam, ali...dopada mi se ovo pisanje, no...više mi nije dovoljan samo lep ispis i fina igra rečima. Poruka autoru (skoro sam sigurna ko je): ako ćeš roman da pišeš, piši ga, ali kad pišeš priče, onda to i radi, skupi se malo.

[Hrundi V. Bakshi]

Sestre

"Ćuran koji se liburi." Nisam čuo ovaj izraz, znam za jedan drugi, ali je lepo čuti i naučiti novu reč iz našeg bogatog jezika.

Priča o izgubljenom raju. Ima li šta lepše od toplog, mekanog utočišta majčinog stomaka? Gde nema nikakvih teškoća, zala, patnji. Još ako je tu jedan fetus pored nas, naš blizanac ili bliznakinja, nikad kraja sreći! Ljigav mali fetus, naš drugi u igri po beskraju uterusa! Ali, onda dođe i dan smrti. Rodimo se. Rastemo, deca smo. Sestra, ona je starija, tek dva minuta, ali nema veze, to je dovoljno da ona bude broj jedan: ona je prva u svemu - lepša je, doteranija, koketnija, voljenija, uspešnija. Ona je kraljica jabuka, a ja sam samo princeza paradajza. Zašto je to tako? Zašto ne može da se vrati ono vreme iz materice kada smo bile jednake, obične ljigavice nedefinisanog obličja? Ubiću je! Nema pravo da bude bolja!
Ljuljaška je udarila u zid i vratila sestru tamo gde joj je mesto. Tamo gde sam ja.

Poput Haralampija Čižmaka, postavljamo pitanje: da li je porođaj jedna mala smrt, i da li je smrt jedan novi život?

Ljubomora je opasna stvar. Treba pažljivo meriti terazijama, koliko meni, toliko tebi. Priča o porodičnim odnosima, o roditeljima i deci, o vaspitanju i odrastanju.

[Plut]

Jovićevo - ispade baš dobra priča, ima finih opisa, nenametljivih i nenasilnih, lepih mešanja vizure likova i njihovih doživljaja. Jedači ljudoždera, gurmani čovetine - skroz zanimljiva tema. Malo mi je zasmetalo pomalo anemično pominjanje neobičnogladne prirode sela, kasno mi se na to uprlo prstom, pred sam kraj, a nije bilo potrebe za upiranjem. Mogla sam se sa tim sresti ranije i nenametljivije.
Pitanje: da li su Ljubosav i Ljubiša rođaci iz iste kuće?

Edit: zaboravih pomenuti da su i Jovićevo i Anali od mene dobili bodove.

[pokojni Steva]

Biće da je greškica, ćuran se leburi, to kad mu dođe da je glavni badža.

[Hrundi V. Bakshi]

Jovićevo

Imali smo u jednom od prošlih krugova raspravu o herojima, antiherojima i negativcima. Da li je ljudožder ljudoždera heroj, antiheroj ili negativac?
Početak ove priče je obavijen velom nekog iščekivanja. Prva rečenica je dobra, i odmah navodi čitaoca da se zapita: a zašto je Ljubiša uzbuđeno trčao i vikao? Već kod susreta stranca sa devojčicom zvanom Ljubimče, bilo je jasno da će i u ovoj priči reč ljudožderstvo biti primenjena u bukvalnom smislu, na žalost, jer je početak nagoveštavao horor, koji se može tumačiti kao iskonski strah, ili strah od nepoznatog, a što bi bilo efektnije. Planina, izgubljeno selo, gorštaci, dolazak stranca... pisac je imao jasan cilj - da što duže drži čitaoca u uverenju da će stranac biti žrtva, da će biti pojeden. Ali ljudožder ljudoždera! To je nešto novo. I sad, da li je on zločinac? Nužno zlo? Spasitelj?
Klišei: devojčica u beloj haljinici i crvenim cipelicama, bezdanih tamnih očiju prepunih praznine, ljuljaška koja škripi kada se korakne, predmeti žrtava poređani po policama.
"Devojče oko petnaeste godine života." Pa pošto ne može da bude devojče oko petnaeste godine smrti, bolje je reći "petnaestogodišnje devojče", "devojče od oko petnaest godina".
Prvi deo priče bolji, daleko bolji, sa lepim i dobrim opisima koji idu paralelno sa radnjom, ne gušeći je i ne usporavajući. A onda dolazi ono o čemu sam govorio - pisci hoće da šokiraju, uplaše, ili ko zna šta, ne uspeju u tome, a izgube nit. Hrundi V, Bakshi voli lepe rečenice. Jer on zna: što više dešavanja, to manje zbivanja!
Na nekoliko mesta dobro poigravanje sa rečima, radi efektnosti, na primer:
Vratio je pogled ka ljuljašci.
Praznoj
Pisac je hteo da poentira sa obrtom - ljudožderom ljudoždera, ali meni bi više prijala ravna, priča bez obrta, ali pod uslovom da je protkana jezom i iščekivanjem koje postoji na njenom početku.

[Plut]

Mračnije od noći - izvinjavam se autoru ali... meni je ovo jako bledo i neubedljivo, na momente vrlo zbrkano i nejasno i njemu samom. Sama ideja o zveri koja pohara selo prostih seljana je toliko puta već prežvakana da mi nije interesantna, osim ako mi ne pruži barem trunčicu nečeg novog, a pružila je nije. Nije ona loše ispričana, ali mi nekako previše objašnjava i crta. I kod ove priče imam gomilu pitanja: zar zli stvor živi u Moraninom dvorištu?! Mislim, svakog jutra nalazi ljuske, za to mora da postoji razlog. Koji je? Ako ne živi u njenom dvorištu, a muž joj nije ljuskar zašto je bilo važno odmah pominjati ljuske?!?! Osećam se prevareno. U onom klupku koji se u žaru borbe vodi pred njenim nogama jedva upratih ko je ko. Te zver, te monstrum, te stvor, ili tako nešto (ne sećam se najbolje), totalna gungula u kojoj ne znaš ko čijoj majci crnu ili sivu vunu prede i da li, uopšte, prede. U krajnjem slučaju, ko je dobri bata koji spašava seljane? Ko ga šalje i zašto? Mislim da ima još pitanja, ali se ne sećam.

Dragi uredniche - eee podsetilo me ovo na čitanje tanjugovih vesti sredinom 90-ih. Kakav flesh, wow!!! Gospojici sam dala bod za ovo, mada nisam bila sigurna treba li, jer ovo ne vidim baš kao priču. Pre kao neku dobru dužu foru i zajebanciju. U svakom slučaju, dobro je napisano, zadate reči fino udenute, dobro promišljeno napisane greške i to tako da ne remete čitanje, a vrlo vrlo životne. Simpatično štivo, ali da li je to baš i prava priča? Hm... ne bih baš ruku u vatru stavila.

[Plut]

Ljubitelji drevnog - izvin'te, ali ova priča ne ispunjava osnovni kriterijum. Prema tome, ne bi ni trebalo da je ovde. A i kada bi ispunila taj kriterijum, ni tada moje mišljenje o o njoj ne bi bilo baš neko.

[Josephine]

Uf, što si strogaaaaa...

[Plut]

Vrlo lako je mogao ispraviti to, a da se smisao rečenice ne promeni.  Nije to uradio, da li iz nepažnje, lenjosti ili namerno, nebitno je.
Bar ovaj put zadatak nije mogao biti jasniji. Ako su mogli ostali (valjda su), mogao je i on.
E tako.

[Josephine]

 

[Savajat Erp]

Који то "он"?

[Plut]

Ajde dobro, on/a. 

[Savajat Erp]

И после смеш да питаш које су ме црне муке спопале? Па, чим зуцнем неко ме испрепуца врљиком!

[Anomander Rejk]

Samo dve strane komentara...

[Savajat Erp]

Па шта би ти? Да и ја коментаришем између осталих?!

[Stipan]

I ja bih da i ti komentarišeš između ostalih. 

[Savajat Erp]

Ма, хајде, моји коментари нису ни за к...мада размиљао сам се да л` да их бацим овде, али превише седим ових дана, почиње да ме боли тртица, тако да ћу да одгледам неки глупи хорор, а после...свет је моја оструга!

[Plut]

Bilo bi lepo pročitati Jevtrine komentare. I drugih umnih likova, naravno, ali pošto oni nisu glasali, računam da nisu ni čitali priče.

[Savajat Erp]

Тако је! Нека они коментаришу! А и ти ниси завршила са својим коментарима, зар не? А у прошлом кругу, нпр....

[Plut]

Ja to polako, step by step. I šta u prošlom krugu?

Ljiga - Čini mi se da sam za ovu priču glasala više zbog onoga što bi ona mogla biti nego zbog onoga što jeste. Zanimljiva varijanta zamene identiteta i onog "nečega" što tamani ljudski rod bez imalo muke, sve na tanjiru. Podsetilo me na onaj stari film "Vremeplov", ali samo po ideji 'ljudi kao hrana', no i to nije novo. Ono što mi smeta je nepotrebno trošenje prostora na dijalog s početka priče, kao da autor u tom trenutku nije baš znao gde će pa se zabavljao odnosom Vanje, Ljutka i Ljupka dok ne smisli šta će. Ljiga kao to neko nadmoćno biće, koje može šta, kad i koga hoće, sklapa sa ljudima deal? Zašto? Zato što je lenjo? Moguće, ali mi je to pomalo neubedljivo. A šta ako se za učešće u lutriji javi manje od ugovorenog broja? Ili ja, ipak, previše tražim?
Još nešto, mislim da je pravilnije reći "ona je delovala ljubomornije", a ne "ljubomornija".
Nadam se da mi autor neće zameriti. Plasman priče,ipak, puno govori.

[Savajat Erp]

I šta u prošlom krugu?

У прошлом кругу ниси коментарила уопште. Ето рекао сам.