Radionica broj 9 - septembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Džek]

Ako je priča pisana namenski, da izazove spektar ili određene emocije, onda ne vidim ništa loše u tome. Prepoznao sam autorovu nameru, uspeo je u tome, zato je dobila moj glas.

Mada, video sam i priče gde se nenamerno sklizne u neku euforićnu patetiku...

[Stipan]

Šta si se raskuk'o Anomanderu. Ako je Anđela tvoja - još uvek si bolje plasiran od mene!
A da je patetična, patetična je brate, a kad to ja kažem onda mo'š mislit' di si zglajz'o.  

[Džek]

Stipane, ne povijaj se kako vetar duva... put šaolina to isključuje!

[Stipan]

Kakav vetar Džekonjo?!
Ja sam ti Kralj patetike (zvanično proklamovan od Velikog Gurua), ali Anomander mi je desnica junačka, prvi do mene!
Ima da ga grdim sve dok se ne preorijentiše na najgrđe pokolje i nepodopštine!

[Plut]

Da je rečeno da priča mora da izazove nežna ili patetična osećanja, onda bismo rekli da je pisana namenski, al' dobro. Anđelina pesma jeste patetična do bola (Jevtro oprosti! ) i tu zbora nema. Ok, ako je Anomander tako hteo, to je u redu. Da budem iskrena, ja sam mislila da ju je pisala mlađa ženska osoba. Ono što je meni, osim patetike, zasmetalo jeste nekako naivno pripovedanje kao i nabacivanje reči koje bi trebalo da izazovu kakvu-takvu emociju, tipa: bubamara, noćni leptir, tajnovite zvezde, zaiskriše suze... Mislim da su se nežne emocije mogle izazvati manje nametljivim izrazima i na ne tako očit način.

Ajd' kad sam već tu i dok se neobjave imena da se osvrnem na još neke koje sam (moram priznati) zaboravila pa sam morala ponovo da ih čitam i nakon glasanja.

Put konjanika. Sve više počinje da mi smeta taj prezent. Pa onda i malo aorista, pa arhaične konstrukcije... Biće da nisam baš ljubitelj epike, ako se ovo može svrstati pod to. Apsolutno me se nije dojmilo, ima previše opštih mesta i izraza tipa:
"Kožnim rukavicama povlači uzde, obuzdavajući moćnog, crnog vranca, očiju tamnijih od najcrnjeg mraka, guste grive za koju se ne može spoznati da li je dlaka ili sena."
Kao i kod Balona, previše informacija po rečenici, ne znam ni da li su nam sve neophodne. Evo odlomka: "Crni, propali, kožni prsluk sa dva reda dugmadi koja se nikada ne otkopčavaju, skriva svilenu košulju od koje samo visoka, crna kragna nalazi svoj put do večno glatke brade." Ovo je, po meni, pokušaj da se puno toga kaže i objasni u jednoj rečenici, a nisam sigurna da sve moram znati.
Evo još: "Podbada vranca, što ovaj prati njištanjem od kojeg se krv u venama ledi, a zatim ga pušta u galop niz vijugavu traku mesečine, natopljenu jesenjom kišom." Samo objašnjenje da se od njištanja ledi krv u venama, meni ne znači ništa, ja to iz ove rečenice nisam mogla da osetim. Samo sam dobila informaciju, ali sliku i osećaj ne.
Da ne bih više puno davila to je to.

Raskršće. Opet prezent, izvini Stipane! I taj bircuz, oće pivo-neće pivo, ide tamo-ide vamo. Ne mogu reći da tu nema ničega ali, nažalost, za mene nema. Osim piva, a još ni ne reče kojeg.

Velika avantura malog robota. Tu bih samo ponovila ono što je Steva rekao: Wall-E http://www.imdb.com/title/tt0910970/ E to je prava avantura malog robota, ako baš hoćemo pričati o tome.

Princezino zrno bisera. Meni je ovo bilo naporno da iščitam. Previše prideva i slatkastih opisa, npr. "Свака суза била је зрно бисера које се отето од модрог ока котрљало према разиграним таласима. Лепет крила и тиха сен загрлише њена крхка рамена."
Pa duge rečenice koje su me zamorile, npr. "Као две нити, једна од светла, друга од таме, оне су се преплитале чинећи двоструку завојницу, затим се ту нађе још једна, па читаве хиљаде до небројено много истих спирала које су се спајале и раздвајале, уплитале у неразмрсива клупка која су се затим растапала у мноштво бројева, бројеви се спајали у линије и облике, измешане и неразумљиве."
Sve previše dugo traje, a ništa mi se u glavi ne dešava dok čitam. I sam kraj nije ništa posebno.

[Džek]

Je's Plut, dečko je mlad i još uči; bitno je da smo za njega tu, da ga usmerimo i izvedemo na pravi put, put šaolinovog Tigra!

Elem, Stipane, i meni imputuju tu patetiku, pa sad sam se zamislio... zamisli nas trojica u Su, kako sedimo u bašti, pijuckamo i šmekamo žene u prolazu. Ponekad i dobacimo koju tipa "teta, treba li zeta" ili "alo tetka, evo metka" i sl bezobraštine.

Onda, jedna se okrene i odgovori "majmuni jedni neotesani" a mi, ovako patetični, složno zaplačemo, ridamo i jecamo...

[Stipan]

Lako je tebi Džekonjo da šmekaš Subotičanke u prolazu.
Ja naprotiv nikad ne znam koja će od ovdašnjih sutra da mi toroče sa ženom!
Tek bi onda video svu silu patetičnog plača, ridanja i jecanja...

[Džek]

Ajde bre, vodi se šaolinom, budi iskušenik; gledaj a ne diraj!

Da se vrnem na topik. Andža mi je baš lepo legla, pitka i čitka, pročita se jednim preletom oka, izazove nešto i to je to. Ne znam zašto tolika frtutma oko te priče...

[Stipan]

Sam si rekao - svako svoj ukus, svako svoju kritiku...
Neko tiše, a neko glasnije...

[Mme Chauchat]

Jevtro, nema to veze sa patetikom, pravom linijom, čime god, neg sa onim što bez greške registruje moj anti idiotluk-indoktrinacija radar. Baba hrišćanka, ali priglupa pa praktikuje paganske rituale (okreće sveću, šta li) je zvono nalarmu ako takvo šta 'autor' namerava poturiti dečjem sistemu vrednosti. Ne da nije poželjno, nego bi trebalo biti zabranjeno i sankcionisano zakonom takvo literarno pamfletarenje. Da potkrepim, ko bi još, isključujem ovde one sa vijugom manje od pileta, mogao napisati rečenicu..

Ne, ne, pogrešno smo se razumeli. Ja nemam taj fetiš za babe, valjda što se nadam da ću jednom i ja biti baba, pa ne treba unapred preterivati u samoljublju. Ta rečenica je previše ogoljena, nepotrebna: u smislu da je dovoljno reći "baba je gledala u pasulj dok je u uglu sobe kandilo treperilo pod ikonom" pa se ne mora potcrtavati sa "baba je dakle forsirala i paganštinu pod tankim slojem hrišćanstva". Ne mora se ni deci sve crtati, kao ni odraslima ako su iole pametni. A inače nemam ništa protiv baba-veštica u literaturi kao i u životu. Nezgodno je ako su kod nekog autora sve babe zle veštice, to već nešto govori.

Idemo dalje (žao mi je što je ovako iscepkano ali tako ispade). Dva poena odoše Drugom čoveku na mesecu.
Ne vidim nikakav problem što je ova priča uspela u glasanju. Da, ovo je alternativna istorija. Da, motiv je dosta obrađivan (bilo je primera i u Zabavniku, sećam se kad Nil Armstrong sretne Valentinu Terješkovu u studiju gde lažiraju svemirske snimke, a tek Peljevinov Omon Ra). Da, pa šta?
Priča ima ono glavno za čitaoce, naročito mlade čitaoce: ima radnju, zaplet, stalno se nešto dešava, kraj je zadovoljavajuće krajast i glasan. Ima rakete, Mesec, hrabrog i požrtvovanog astronauta. Ima čak i obrt. Ovde treba naglasiti da ne gajim ni fetiš za nagle obrte jer posle dvesta pročitanih priča sa obrtom znam da će ga imati i dvesta prva. Ali eto, ovde ga ima, prilično je dobro obrazložen, sve je jasno, pa i to da su prezimena drugih astronauta različita. Ne, nije ova priča ne znam kakav proboj u istoriji književnosti, SF-a, srpskog SF-a... ali nije ni pretendovala na to, zaboga. Ovo je sasvim pristojna i pitka priča, podesna za svoju ciljnu grupu, ima glavu i rep, što se ne bi moglo za sve ostale reći. Da, moglo bi se još poraditi na jeziku, ali to stoji za sve priče u ovom krugu.

[Mme Chauchat]

Ah, da. Izuzetak od nedostatka-rada-na-jeziku je Metuzalemova oporuka. To je vrlo pismena stvar, vrlo, vrlo pismena, i simpatična meditacija na temu dugovečnosti, i stoga je dobila od mene krvavo zarađeni poen, jer je protiv toga bila činjenica da ovde. nema. radnje. Znate šta bih ja sa deset godina zapamtila od ovakve priče? Ništa. A to je težak argument. Dakle, mogla sam i da je preskočim, ali meni su ove tri priče na kraju prosto spasile ovaj radioničarski krug jer se u njima najbolje videlo da su pisci seli i razmislili pre pisanja.

Vežbe. Zanimljivo postavljena priča koja uspe da bez većeg gubitka čak tri puta promeni fokus pripovedanja. Sveža realizacija umereno nerabljene ideje. Nažalost, priča staje kao nožem presečena. Pošto je u prvoj varijanti bilo i problema sa formatom poslednjeg dijaloga, mogu samo da zaključim:
a) pisac je smandrljao kraj priče jer je prigustilo s vremenom
b) ovo nije priča nego početak veće celine koji je pisac brutalno odsekao i spakovao za radionicu
c) ovo je priča sa nekim krvavim krajem koji je pisac isekao kao nepodoban za Zabavnik, a nije stavio drugi.
U svakom slučaju: O, zašto, šta ti je to trebalo??? Hoću celu priču!

(Sve ovo moglo bi se reći i za Davno zagubljenog, priči u kojoj me je rasplinjavanje kraja iznerviralo toliko da joj nisam dala nijedan bod. Vidi se da je pisac vrlo talentovan ali i da je radio kao levom nogom. To ni najveći talenat neće podneti.)

Put konjanika. Nije toliko loše, ali konstantno obrtanje reda reči nije uvek poetično, nekad počne i da struže. Isto važi i za prideve. Da se razumemo: ako ste neku konstrukciju pridev-imenica pročitali više od deset puta u životu, proverite da li baš morate i vi da je upotrebite. Što mora svaki znoj da bude leden, svaki hrast stari, dom topao a ručice slabašne? Ako ste konja odredili kao vranca, svakako da ne morate dodati i da je crn? (Fala bogu te nije doratast, to bih teško podnela.)
Ostalo, redosled scena, zaplet, stoji sve na svom mestu. Dakle, temeljno ponovno ispisivanje donelo bi bod više.

Gospodin Gobecki: eto, opet pričica o naoko simpatičnom čikici-ekscentriku. Ili se to samo meni čini "opet", ali to je nekakav skoro podžanr na radionici i šire: stariji građani, tihi, neugledni, po mogućstvu kakav zanat u izumiranju, rane golubove i igraju šah, kad ono!!!1!! Goran Petrović, Laura Barna, tako taj senzibilitet. Koji meni uopšte ne leži, inače bi ova priča svakako bolje prošla. Meni se iza tog fantastičarskog žala za negdanjom građanskom klasom uvek provlači neki malo neprijatan ukus, ali to je ipak lična preferenca.

[Albedo 0]

Dajte imena autora!

[Stipan]

Ne gnjavi. Ako nisi igrao, nema ni da fauliraš! 

[Albedo 0]

ali ja nisam igrao zato što sam fauliran

Inače sam imao savršenu ideju za priču, o liku gastarbajteru koji se vraća iz Njemačke i kupuje vikendicu pored Crnog jezera. Daleko od ljudi, ima samo životinje kao prijatelje, psa Radovana i pijetla Tuđmana. Noću, u gluvo doba, Crno jezero se otvara i Radovan i Tuđman na par sati dobijaju moć govora. Počinje velika debata, u koju se upliću državne službe više ex-yu zemalja. 

[Mme Chauchat]

Radije bih da još malo komentarišem, a ionako vidim da svi znaju sve autore.

Pipci: potpuni gubitnik u ovom glasanju. Da vidimo malo zbog čega. Ono što ljude ponajpre odbije - i što su svi do sada navodili - jeste blagougodni ton političke korektnosti. Pa ono, jeste, ali da se razumemo: kao Titov pionir i ja sam čitala dosta priča o bratstvu i jedinstvu. I nisu mi sve smetale. Dakle, priča koja bi otvoreno idealisala o Srpčićima, Romčićima i Albančićima koji se drže za ruke i pevaju uglas, mogla bi da prođe kod mene bez problema, ako je dobro napisana.
Ali Pipci nisu dobro napisani, previše su dugi, i sve što ova priča ima da kaže moglo je stati u dvostruko manje teksta, radnja je mogla biti bolje osmišljena i vođena (na tren je ono vođenje na planinu bilo tako blesavo da je delovalo kao priprema za masovni pokolj jal jedne jal druge dece, a onda ništa). Kao i sa onom rečenicom iz Anđele, ovde nam se svašta guralo pod nos, govoreno i pisano dva i tri puta, nepotrebno. Čak i iz dečje vizure nepotrebno. Deca nisu glupa. Da su Pipci bolje napisani, mnogima bi manje smetali; a ovako, imamo goli kostur i naravoučenije. I prirodnu reakciju.

Ali... je neuverljiva, poseže za previše klišea i jezički i zapletom, bleda, nikakva. Ni na neko pljuvanje ne inspiriše.

Oblik Vronka: ne volim ovakav humor, ne volim, i ne trpim ga u kombinaciji sa ovakvom čistom, nežanrovskom fantastikom. Autor se previše trudi da mu svaka rečenica bude smešna i prosto uguši tekst. Jedva sam je dočitala.

[Anomander Rejk]

Jevtro, nema to veze sa patetikom, pravom linijom, čime god, neg sa onim što bez greške registruje moj anti idiotluk-indoktrinacija radar. Baba hrišćanka, ali priglupa pa praktikuje paganske rituale (okreće sveću, šta li) je zvono nalarmu ako takvo šta 'autor' namerava poturiti dečjem sistemu vrednosti. Ne da nije poželjno, nego bi trebalo biti zabranjeno i sankcionisano zakonom takvo literarno pamfletarenje. Da potkrepim, ko bi još, isključujem ovde one sa vijugom manje od pileta, mogao napisati rečenicu..

Ne, ne, pogrešno smo se razumeli. Ja nemam taj fetiš za babe, valjda što se nadam da ću jednom i ja biti baba, pa ne treba unapred preterivati u samoljublju. Ta rečenica je previše ogoljena, nepotrebna: u smislu da je dovoljno reći "baba je gledala u pasulj dok je u uglu sobe kandilo treperilo pod ikonom" pa se ne mora potcrtavati sa "baba je dakle forsirala i paganštinu pod tankim slojem hrišćanstva". Ne mora se ni deci sve crtati, kao ni odraslima ako su iole pametni. A inače nemam ništa protiv baba-veštica u literaturi kao i u životu. Nezgodno je ako su kod nekog autora sve babe zle veštice, to već nešto govori.

Idemo dalje (žao mi je što je ovako iscepkano ali tako ispade). Dva poena odoše Drugom čoveku na mesecu.
Ne vidim nikakav problem što je ova priča uspela u glasanju. Da, ovo je alternativna istorija. Da, motiv je dosta obrađivan (bilo je primera i u Zabavniku, sećam se kad Nil Armstrong sretne Valentinu Terješkovu u studiju gde lažiraju svemirske snimke, a tek Peljevinov Omon Ra). Da, pa šta?
Priča ima ono glavno za čitaoce, naročito mlade čitaoce: ima radnju, zaplet, stalno se nešto dešava, kraj je zadovoljavajuće krajast i glasan. Ima rakete, Mesec, hrabrog i požrtvovanog astronauta. Ima čak i obrt. Ovde treba naglasiti da ne gajim ni fetiš za nagle obrte jer posle dvesta pročitanih priča sa obrtom znam da će ga imati i dvesta prva. Ali eto, ovde ga ima, prilično je dobro obrazložen, sve je jasno, pa i to da su prezimena drugih astronauta različita. Ne, nije ova priča ne znam kakav proboj u istoriji književnosti, SF-a, srpskog SF-a... ali nije ni pretendovala na to, zaboga. Ovo je sasvim pristojna i pitka priča, podesna za svoju ciljnu grupu, ima glavu i rep, što se ne bi moglo za sve ostale reći. Da, moglo bi se još poraditi na jeziku, ali to stoji za sve priče u ovom krugu.

Ma sasvim je moguće da gomila rečenica nije ispala kako sam ja hteo. Ono što pokušavam u zadnje vreme ( ne kažem da uspevam ) je da sledim Bobanov savet, da pisac mora izaći iz svoje kože- pokušavam pisati iz ugla drugačijih ljudi, dece, osoba drugog pola.
Ova priča je prilično lična, više sam je pisao za svoju dušu, ali eto pustio sam je u javnost. Što se tiče paganstva, moja baka je volela bacati grah( iliti pasulj ), i kod nje su uvek bile dobre vesti...) Ta rečenica je čisto potencirala jednu meni dragu uspomenu, ni na kraj pameti mi nije bilo da bilo čiju baku unizujem niti šta slično. Moguće da je ispalo nespretno i da je neko učitao drugačije, ok, svako ima svoj ukus, i različiti ljudi različito vide priču.
Kroz celu priču je koncept da se nekako pokušava pobediti smrt, na koju se nikako ne mogu navići, iako sam viđao i gore, nasilnije smrti. Jednostavno taj koncept nepostojanja, praznine, nikako da mi legne. Patetike ima, detinjast u duši jesam, šta mogu, takav sam, kakav sam.
Eto samo to sam hteo rastumačiti, a sad češljajte po drugim pričama, dosta je bilo reči o priči sa dna liste.

[Stipan]

Jest', lako je tebi, glat' si proš'o kod Jevtre.
U kom pravcu se razvijaju njene kritike, ne smem ni da pomislim šta će biti kad stigne do mene...

[Mme Chauchat]

Neke priče su upadljivo pisane za decu, a nisu i napisane za decu, odnosno, evo kako to mislim:

Kuda odlaze baloni. Napisano isuviše ravno, ,,lutalica Kiprijan Kokni" ni u jednom trenutku ne zaživi kao lik, detalji koje saznajemo o njemu ne uklapaju se u celovitu sliku. A raj za balone je ideja pogodnija za odrasle nego za decu, odrasli mogu i da se rasentimentališu nad takvom slikom (poneki) a decu bole njihove nevine dečje uši.  Pakao za balone, nastanjen kaktusima, e, to bi već moglo da prođe.

Princezino zrno bisera. Bez obzira na obrt i pokušaj modernizacije (ova bajka je video-igra, zamislite!) ovo je vrlo loše po više stavki. Stil je očajan. Sve i da je parodija lošeg stila, očajan je jer ničim ne stavlja do znanja da je parodija, ničim ne opravdava svoje postojanje, sve do preokreta, koji opet ne nudi dovoljno radnje, stilske promene ili bilo čega što bi opravdalo prve dve trećine priče. Lik dečaka-igrača ispada nekakav razmaženi mali smrad što favorizuje demone nasuprot hrabrom i požrtvovanom patuljku... ma ne znam, ali ovo me je iznerviralo.

Velika avantura malog robota. Ovo je kao manifest matričnog štampača, prerađen za decu. Vrlo malu decu. Podseća me po konceptu na jednu šarenu knjižicu koje ima po knjižarama: ,,Kapitalizam za decu". Odnosno, ideja je nekako... neprirodna. Smak sveta za decu! Vrlo malu decu! Iz ugla simpatičnog malog robota, pa to je onda sasvim prihvatljivo! E, nije.

Nevidljivi i Lanena. Flešbek na Grozdanu Olujić, koju nikad nisam volela. Ista primedba na pseudopoetični red reči  kao i za Put konjanika. Ali ovde je to ojačano upotrebom ,,poetične" ,,dečje" fantastike koju takođe nikad nisam volela. Doduše, treba imati na umu da je Grozdana Olujić naš najcenjeniji živi bajkopisac i da verovatno nešto sa mojom recepcijom tu ne štima, ali eto, na ovakve tekstove se obično blago ježim, nije do pisca nego do mene.

[Mme Chauchat]

Jest', lako je tebi, glat' si proš'o kod Jevtre.
U kom pravcu se razvijaju njene kritike, ne smem ni da pomislim šta će biti kad stigne do mene...

Stipane, ne boj se, mogu i da te preskočim; nisam stručnjak za pivo...
Šalim se. Raskršće uopšte nije dorađeno jezički-pravopisno (vokativ. zarez. odvajaj). Idejno na nivou vica ili još bolje skeča-reklame za pivo. Više se potrudi.

Uljez i Komisija su takođe zasnovani na zezu, Komisija predvidljivijem, Uljez manje predvidljivom, i takođe ne uspevaju da to iznesu; Komisija jer je u pitanju nemaštovita razrada već viđenog, a Uljez jer su priča o komarcu kao uništitelju mira i priča o lažnom putovanju dve potpuno različite stvari koje nije trebalo mešati. I nekako nije bila uverljiva ta paranoja i njen razvoj u ovako malo teksta, to mi je u suštini glavna zamerka.

[Mme Chauchat]

Ostali su Brojevi, Aladin i Srbomen.

Brojevi nemaju čak neku posebnu manu, prosto mi je priča bila intenzivno zaboravljiva. Sve je to ok, ali moglo je i bolje, a posebno sa upečatljivijim krajem.

Aladin i Srbomen: meni u ovom krugu, izgleda, baš nisu legle humoreske; ni aktuelno-satirične (Srbomen) ni opšteljudske (Aladin). Zapravo Aladin nije loš, ima nekog maštovitog šmeka, samo, šta ja znam, možda mi ovih dana nije do smejanja.
Makar nijedna od ove tri priče nije podilazila deci, što je kod mene definitivno plus.

[Plut]

Daj više ta imena, pa da se opet gađamo.

[Mme Chauchat]

Fu, sad mi je lakše, već sam mislila da sam ubila topik.

[Plut]

Ko kaže da nisi? Di ti prođeš tu slova više ne rastu!

Jedva ga povratih. Iz mrtvih.

[Džek]

Daj više ta imena, pa da se opet gađamo.

Mene da se gađa aplauzima, ovacijama i šampanjcem (ovo potonje na srebrenoj tacni, naravno )

[Boban]

Imate imena...

[Džek]

Nadam se da imamo, meni dodeliše ime Saša

[Džek]

Jebote, ne mogu da verujem da je Stevo napisao ono... mogao sam ruku da dam da je Vronk ili Gobecki njegov... Angel me iznenadila takođe.

Ali, šta je tu je Očito, uslove koje je Boban postavio steglo ih je previše... umalo da upadnem u isti belaj, zgrozio se nad svojim prvim pasusima, i sa zadovoljstvom ih deletovao i šutnuo u risajkl bin... kad iz tog kontejnera izleti Srbomen, i to u akciji!

[Mme Chauchat]

Sad mogu ovo da kažem jasnije: Stevo, beri kožu na šiljak, u idućoj priči hoću zaplet pa rasplet, inače   ! Ovog puta si se izvukao sa pedagoškim nedobijanjem bodova. Znam da umeš da pišeš, pokaži i da umeš da doteraš priču do kraja.

[pokojni Steva]

Sad mogu ovo da kažem jasnije: Stevo, beri kožu na šiljak, u idućoj priči hoću zaplet pa rasplet, inače  ! Ovog puta si se izvukao sa pedagoškim nedobijanjem bodova. Znam da umeš da pišeš, pokaži i da umeš da doteraš priču do kraja.

Da citiram još jedared
Duško Dugouško - Bićeš nabijen na kolac,spaljen na lomači i odseći ćemo ti glavu

[Mme Chauchat]

Ma ok, ja ionako idem na odmor dok ne izađe oktobarski krug, ali pazi da od Duška ne postaneš Dača, u očerupanoj varijanti ko tvoji ćurci. 

[Boban]

Steva je zajebant, navikao da mu žene prinose i ne zanovetaju; savršen dokaz kako previše lagodnog života upropašćuje talenat.

[Boban]

Nego, Jevtro, ajde pre nego što odeš, zadaj temu za oktobarski krug.
Šta bi ti želela da mi pišemo?

[Mme Chauchat]

Prozu. 


Mnjah... dajte nešto kao za prvi krug, neku konkretnu situaciju od koje se polazi, to je očigledno najbolja varijanta. I dalje sam ubeđena da si onako široku temu o negativcu zadao samo da bi ispitao koliko nisko mogu pasti autori kad jurnu na prvu loptu.
Recimo: tetovaža u SF/F/H kontekstu, a da nije barkod tetovaža. Čitam Palimpsest Katarine Valente, jeste.

[Melkor]

Priznaj da si prvo pomislila na nesto drugo.  

Edit: izbacio sex.

[Джон Рейнольдс]

Recimo: tetovaža u SF/F/H kontekstu, a da nije barkod tetovaža. Čitam Palimpsest Katarine Valente, jeste.

Tetovaža posle Bredberija?

[mac]

Tja, sad se tetovaže relativno lako skidaju, a u budućnosti će verovatno biti još lakše. Kakvu težinu može tetovaža da ima u budućnosti?

[Джон Рейнольдс]

Gde si ti video da J. spominje budućnost?

[Mouchette]

Pa da sve zajedno opet bude neki 'Tetovirani čovek'? 

[Mouchette]

Gledam imena autora i... Hrundi me nije iznenadio, pretpostavljala sam, ali DŽEK!!! 
A sve vreme nas je folirao kako je napisao lošu priču 
Metuzalemova oporuka mi se takođe dopala, tim pre što mislim da nije jednostavno napisati dobru priču u kojoj se ništa ne događa    I za Stevu sam glasala. On je zaista poseban,drugačiji, ne samo u pričama, nego je takav uvek. Priznajem, nekada me i njegovi komentari zbune, tek kad pročitam ponovo shvatim šta je sve hteo da kaže (ja sam prosečne inteligencije, trebalo bi da ukapiram iz prve, ali on u par rečenica smešta tuce ideja i slika). Čini se da ne voli ono 'manje je više', svesno bira 'više je manje'. Takođe su mi bile simpatične 'Vežbe', zabavne, sveže pisane. Bilo je još dobrih priča...

[Джон Рейнольдс]

I, dobro, koje priče idu Zabavniku na konačnu presudu? Mislim da je pošteno da idu sve koje imaju više od šest bodova. Ukupno četiri. Te su se izdvojile, sve ove ostale dele razna mesta na začelju.

[Savajat Erp]

Како то мислиш? По теби би ишле само оне које на тајном гласању имају више од 6 поена?

[Josephine]

I, dobro, koje priče idu Zabavniku na konačnu presudu? Mislim da je pošteno da idu sve koje imaju više od šest bodova. Ukupno četiri. Te su se izdvojile, sve ove ostale dele razna mesta na začelju.

Čini mi se da je i urednik Zabavnika neki faktor u toj odluci, ma koliko bi ti želeo da budeš jedini.

A sad, zbilja - otkrij nam motive zbog kojih se mešaš u odluku koja je svačija, i o kojoj su drugi već glasali, samo ne tvoja?

[Josephine]

Nego, Jevtro, ajde pre nego što odeš, zadaj temu za oktobarski krug.
Šta bi ti želela da mi pišemo?

Samo ne nešto patos patetično i klišerozno, pa da svi dobijemo bodove, ili da ih svi pedagoški ne dobijemo, ako ne ispunimo taj uslov.

[Stipan]

Neverovatno, ali skoro sve "stare" učesnike sam pogodio.

Ovo su moji utisci i nemaju veze sa rezultatima glasanja:

Sinlen i Savajat su mi najprijatnije iznenađenje u ovom krugu. (od starijih)
Vimena nije bilo teško prokljuviti, ali i Džimi Gitara mi je mnogo jak (od novih).
Najveće razočarenje su mi Angel i Ivica (ako sebe ne računam, ali u mome slučaju to baš i nije neko iznenađenje)

[Josephine]

Nevidljivi i Lanena

Uff... Volim kad se pisac opusti a tako mu nešto ide od ruke pa se onda poigra malo sa rečima, ali ova priča je toliko bazirana na pojedinačnim slikama da je ja upravo i vidim tako - kao slikovnicu! Previše je priča ovde tanka a još više je proizvoljna, do te mere da unutrašnju logiku i doslednost ovde nema smisla tražiti (bar je ja nisam našao), a mene takve priče poprilično zamaraju.

Hvala, Miloše, na argumentovanoj kritici. Što se mene tiče - jedinoj (na moju priču) u ovom krugu.

Meni više nije izazov da sadržaj baziram na jednom nivou, površno i pravolinijski. Ova priča ima unutrašnju logiku, tim pre što govori o dva deteta koja se međusobno vade iz trauma. Dečak je autističan i ne govori, i mnogi signali na to upućuju (Negovornija, kuća od ružnih snova i noćnih mora, poseban svet koji je izgradio i u kom živi). Devojčica je izgubila roditelje u saobraćajnoj nesreći (postoji i signal za to u priči).

Zato se oboje sreću na Negovorniji (jasno je da za ceo svet ne pričaju, osim međusobno). Devojčica je ta koja dolazi do dečaka da traži pomoć, bežeći od straha samog, otelotvorenog u čudovištu (čije se ima kontra čita kao autizam), što dečaka primorava da izađe iz sveta u kom se zatvorio. Tako pomažu jedno drugom.

Čudovište je simbol života. Zato ima čokoladna vrata u stomaku - nešto malo, slatko i kratko, upakovano u foliju od velikog sranja. Rasporeni stomak i vrata od čokolade jasna su asocijacija na dečje bajke, koje su oboje možda nekad slušali, a sad su ih ugradili u svoje fantazije.

Jednom kada se strah prevaziće, kada se prođu vrata, deca se vraćaju na zemlju - prestaju da žive u svojim svetovima bekstva od traume, i ostaju zajedno. Priča koja svesno nema punch-line (ima blagi - u smislu da dečak pronalazi svoje roditelje, a ne devojčica svoje), ali govori o teškom i vanrednom odrastanju i, zapravo, pozitivnijim stvarima u životu. Došla sam do zaključka da svako može da napiše mračnu priču, podjebava, piše viceve i slično.

Dakle, ne - nije ovo priča za obdanište, ni za osnovnu školu. Štaviše, ne treba je uopšte čitati na površnom nivou.

Moja greška jeste što se stil polako menja i "otežava" do kraja. Bilo bi idealno da sam je skratila, jer "bajkovitost" ume da smori istim ritmom i melodijom, ali nisam imala vremena za smisleno skraćivanje. A i nisam mislila da je priča dovoljno dobra da bih zbog nje ostavila druge obaveze, što bi mi se desilo da sam mislila da jeste. Nedostatak nadahnuća u septembru.

Ostale priče neću da komentarišem. Ima tu nekoliko svetlijih trenutaka, poput upaljene šibice u mraku, i već sam ih iznela.

Stevina priča, koja je, opet, izašla iz šablona "uvod, razrada, zaključak", "uvod, zaplet, rasplet-panč lajn" i sveopšteg mračnjaštva i prostačkog cinizma, a ima unutrašnju logiku, divnu poruku i originalan jezik i stil, je kao reflektor u mraku.




Kod ostalih sam se nervirala dok sam ih čitala, pa ne bih da se nerviram dok analiziram. Uostalom, sve što bih o njima rekla, rekla sam još u prvom ili drugom krugu... *sigh*.  

[Stipan]

Kod ostalih sam se nervirala dok sam ih čitala, pa ne bih da se nerviram dok analiziram. Uostalom, sve što bih o njima rekla, rekla sam još u prvom ili drugom krugu... *sigh*.

*sigh*. Opet te drma nesanica? A?! 

[Stipan]

Posebno mi je interesantna pomešanost priznatih pisaca i radioničara na listi (po glasanju) u ovom "Zabavnikovskom" krugu.
Doduše Vimen mi je velika misterija  

Baš me zanima odluka koje priče će ići za "Zabavnik...

1.OBLIK VRONKA                                                       Vimen      
2.GDE JE NESTAO GOSPODIN GOBECKI                         Hrundi
3.DRUGI ČOVEK NA MESECU                                        Mušet
4.METUZALEMOVA OPORUKA                                       Džimi gitara
5.ULJEZ                                                                    Plut
6.ALADIN NEMA NIKAKVE VEZE SA OVOM PRIČOM          Perin
7.PUT KONJANIKA                                                      Sinlen
8.VELIKA AVANTURA MALOG ROBOTA                           Ivica
9.BROJEVI                                                                Damir Mikloš
10.VEŽBE                                                                  Mindfreeze
11.KOMISIJA                                                              Savajat
12.SRBOMEN U AKCIJI                                                 Džek
13.ANĐELINA PESMA                                                   Anomander
14.DAVNO ZAGUBLJEN                                                 Steva
15.KUDA ODLAZE BALONI                                            Nemanja Radovanović
16.RASKRŠĆE                                                             Stipan
17.NEVIDLJIVI I LANENA                                              D.
18.ALI...                                                                    Zodiak
19.PRINCEZINO ZRNO BISERA                                      Mandragora      
20.PIPCI                                                                    Angel         

[Josephine]

Kod ostalih sam se nervirala dok sam ih čitala, pa ne bih da se nerviram dok analiziram. Uostalom, sve što bih o njima rekla, rekla sam još u prvom ili drugom krugu... *sigh*.

*sigh*. Opet te drma nesanica? A?! 

Stipane, moj komentar na priče nema veze sa nesanicom, i nije ni bolji ali ni lošiji od svi komentara koji se ovde daju pročitati.

Osim što sam odlučila da više ne gubim vreme na dublje i argumentovane analize. Sve što sam imala, rekla sam. Možda i ja počnem da se sprdam u komentarima i da im posvećujem rečenicu dve, u fazonu "sviđa mi se, baš si poseban".

[Boban]

D, pročitah najzad tvoju priču, pa da prozborim koju. O problemima, naravno.
No, to je priča kojoj strašno malo nedostaje da bude fenomenalna, ali to malo mnogo iritira.
Pre svega, priča je pripovedački ravna; dakle, odmah je podižeš na jedan nivo neobične slikovitosti i ma koliko to bilo dobro kao zamisao, steže čitaoca i ne pušta ga do kraja. prosto rečeno: da bi ti u nečemu uživala, moraš povremeno biti bez toga; tvoja priča drži visok ritam neobičnosti u slikama i izražavanjima i ne daje čitaocu prostora da udahne i shvati o čemu se tu zaista radi.
Drugo.... ops, moram da nestanem na 20 minuta. Nastavljam posle ako želiš.

[Josephine]

Želim, naravno. Hvala ti.

To sam i ja shvatila (isti ritam i melodija - visoka tenzija, koja jeste moj unutrašnji ritam, ali zaboravljam da nije većinski...). Naknadno, naravno...