Sajam knjiga 2011

[Melkor]

Termin: 56. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 23. do 30. oktobra 2011. godine. Sajam će biti svečano otvoren u nedelju uveče, i trajaće dan duže nego prethodnih godina. Time će ljubitelji pisane reči imati više vremena za upoznavanje sa novom izdavačkom produkcijom i druženje sa domaćim i inostranim autorima.

Izlagački koncept biće sličan prošlogodišnjem. Savremena svetska i domaća izdavačka produkcija, predstavljanje pisaca, promocije i drugi prateći programi izdavača, biće predstavljeni i na ovogodišnjem, 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Konceptom po izložbenim celinama razdvojeni su izdavači od knjižara, a to podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i veći izložbeni prostor. U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači - isključivo sa sopstvenim izdanjima. Domaći i strani izdavači, distributeri i knjižari nalaziće se u parteru hale 4, dok će na galeriji ove hale biti antikvarne i korišćene knjige. Državne institucije i ustanove svoju izdavačku produkciju i projekte predstaviće u hali 1a. Nacionalne prezentacije i strani izdavači, izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a. Na  površini od 30 091 bruto kvadratnih metara, predstaviće se preko 800 izdavača iz zemlje i inostranstva.

Slogan: Knjige spajaju ljude

Počasni gost Sajma knjiga je portugalski jezik. Moto nastupa počasnog gosta je – Jedan jezik, mnoge kulture. Ove godine, portugalski jezik, kojim govori 250 miliona ljudi u svetu, umesto zemlje, imaće počasno mesto na Sajmu knjiga u Beogradu. Portugalski jezik i književnost osam luzofonih zemalja (Angola, Brazil, Gvineja Bisao, Zelenortska ostrva, Istočni Timor, Mozambik, Portugal, Sao Tome i Principe) biće predstavljen publici Beogradskog sajma knjiga. Ambasade Angole, Brazila i Portugala koje imaju svoje ambasade u Srbiji, u ime ostalih luzofonih zemalja, pripremaju raznoliki književni i kulturni program uz prisustvo autora i umetnika koji će predstaviti svoje knjige i kulturu zemalj iz kojih dolaze.

Izdavači iz inostranstva: pored ovih zemalja na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Češke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Izraela, Irana, Japana, Kine, Rusije i Belorusije.

EUNIC: Zajednički nastup na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga imaju četiri instituta za kulturu iz zemalja Evropske unije u Beogradu: Austrijski kulturni forum, Francuski institut, Gete institut i Institut Servantes. Upoznavanje publike sa zemljama i kulturama koje predstavljaju, odvijaće se kroz program koji sadrži "EUNIC – kviz" čiji će pobednici dobiti vredne nagrade, kao i koncert na više jezika i ekološki atelje.
EUNIC čine Instituti za kulturu država Evropske Unije koji među sobom stvaraju mreže ostvarujući uspešnu saradnju. Njegov cilj je da poboljša i širi kulturnu raznolikost i razumevanje među evropskim društvima i da učvrsti međunarodni dijalog i kulturnu saradnju sa zemljama van Evrope.

Forum Sajma knjiga: pokreće važne strateške teme izdavaštva i književne produkcije, ali i teme odnosa knjige i medija, predstavljanja knjige u javnosti... Uz učešće pisaca, urednika, izdavača, univerzitetskih profesora, novinara, posetioce očekuju aktuelne teme i moguće polemike.
Teme Foruma Sajma knjiga:

   
• Treba li knjizi PR?
• Sufinansiranje izdavaštva: pomoć ili obmana?
• Biblioteke budućnosti
• Pravopis i pismenost
• Elektronski svet knjige i informacija

Ćaskaonice: Pekiću u čast razgovaraće se o istoriji rata i zločina, sarkastičnim regionalnim  istorijama i istorijama mašte i košmara.

Strip radionice: strip programi pokazuju kako književnost druguje sa (prividno) vanknjiževnim likovima uz podršku "stripadžija" iz zemlje i sveta.

Poezija i okružje: dovodi nove pesničke prakse: živu pesničku reč i nove strategije u istraživanju odnosa jezika i sveta.

Sedmi godišnji susret bibliotekara: tema ovogodišnjeg susreta bibliotekara Srbije jeste "Novi Zakon o obaveznom primerku publikcije".

Izložbe: pored izložbe počasnog gosta, biće priređene i izložbe: "Ivo Andrić pisac i/ili diplomata", "Branko Miljković", "Tekelija", "Česlav Miloš", "Fotografije prvih izdanja knjiga Dositeja Obradovića", "Slobodan Selenić", "Borislav Pekić", "Kultura ćirilice", "Dani ćirilice", "Tipografska škola ćirilice – Tipometar", "Preobraženja – 20 godina" i "Ilustracije i stripovi".

Izdavači predstavljaju: svoja nova izdanja i autore. Tokom ovih programa na štandovima svojih izdavača učestvovaće brojni savremeni srpski i svetski pisci.

Školski dan: 27. oktobar 2011. Sajamski dan posvećen organizovanim posetama učenika, nastavnika, studenata i profesora. Izdavači pripremaju poseban sadržajan program namenjen đacima, studentima i profesorima.

Porodični dan: 25. i 26. oktobar 2011. porodicama će biti omogućeno da posete Sajam knjiga uz posebne popuste.

Nagrade Međunarodnog beogradskog sajma knjiga:

   
• Izdavač godine
• Izdavački poduhvat godine
• Dečja knjiga godine

Nagrade se dodeljuju izdavačkoj produkciji i delima koja po svom kvalitetu i po značaju naučnog i umetničkog dostignuća predstavljaju izuzetan napor izdavača, urednika i pisaca. Novinu ovogodišnje manifestacije predstavlja sistem ocenjivanja produkcije u kome izdavači samim učešćem na Sajmu knjiga automatski konkurišu za nagrade, bez posebnog prijavljivanja. O nagradama odlučuje petočlani žiri koji imenuje Odbor Beogradskog sajma knjiga.
Pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo biće dodeljena i Nagrada "Dositej Obradović" koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču sa kontinuiranim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Otvorena knjiga: poslednjeg dana Sajma knjiga predstavnik luzofonih zemalja svečano će predati Otvorenu knjigu predstavniku Mađarske, zemlji koja će biti počasni gosti 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga 2012. godine.

Radno vreme Sajma knjiga: od 10 do 21h. Još jedna novina ovogodišnje manifestacije je produženo radno vreme za jedan sat.

Ulaznice: cena ulaznica na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ostale su nepromenjene u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu – pojedinačna ulaznica je 250, a ulaznica za grupne posete 150 dinara. Cena porodične ulaznice je 600 dinara. U nedelju, prvog dana Sajma, cena ulaznice je 100 dinara.

Novi veb sajt: kreiran je novi, savremen veb sajt Sajma knjiga koji sadrži niz korisnih informacija o manifestaciji. Sajt se nalazi na adresi www.beogradskisajamknjiga.com.

[Melkor]

@zakk A kada bi skupio sve topike o sajmu u jedan, da ne otvaramo novi za svaku godinu?

[zakk]

jokbre, zasebno.

[Nightflier]

@zakk A kada bi skupio sve topike o sajmu u jedan, da ne otvaramo novi za svaku godinu?

Podržavam.

[Melkor]

Kako god; znaci, vidimo se, za promenu, u nedelju. I ne vidimo se u cetvrtak 

[Alexdelarge]

jokbre, zasebno.

podržavam.

[HAL]

Nadam se da će broj hrvatskih izdavača ove godine biti veći.

[Perin]

Dolazim, naravno. 80% dolazim kao radnik na sajmu; ako od toga ništa ne bude, uzimam slobodne dane. Nadam se da ću videti raju od prošle godine....a i da raja vidi koliko sam se ukrmačio

[Anomander Rejk]

Videćemo se 

[Alexdelarge]

Izdavači protiv skupe zakupnine

Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS) izrazilo je danas nezadovoljstvo zbog povećanja cene izlagačkog prostora na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga i što nije bilo direktne komunikacije UIKS-a i Organizacionog odbora.

"Udruženje sa svojih 120 članova je sa nevericom primilo vest da su u godini sveopšte ekonomske krize i privrednog zaostajanja, u godini kada je promet u maloprodaji opao za 19 posto, a tržište knjiga još i više, organizatori Beogradskog sajma knjiga odlučili da povećaju cene izlagačkog prostora čak i do 20 posto", navedeno je u saopštenju UIKS-a.

UIKS smatra ovaj postupak Odbora "još jednim atakom na već osiromašenu kulturu".

Upravni odbor UIKS-a je istakao da je Savet Sajma knjiga odbio njihovu inicijativu da se makar snize cene ulaznica kako bi građanima ova manifestacija bila dostupnija.

"Mišljenja smo da se iz dodatnog prihoda koji će se ostvariti skupljim izlagačkim prostorom otvorilo više nego dovoljno prostora da cena ulaznice ove godine ne bude 250 već 150 dinara", istakli su predstavnici UIKS-a.

Oni su dodali da bi time svi bili zadovoljni - "od izlagača koji bi kroz veću posetu pronašli ekonomsko opravdanje skupljeg nastupa na sajmu, do posetilaca koji bi uz manje troškove posetili kultnu manifestaciju".

Predstavnici UIKS-a su naveli i da je Savet Beogradskog sajma knjiga odbio mogućnost bilo kakve saradnje sa njima, makar i na nivou direktne komunikacije pri organizaciji, zbog čega će, prema njihovim rečima, ove godine biti još više nezadovoljnih izdavača, a već je najavljeno odustajanje nekih od najvećih izlagača.

Predsednik Organizacionog odbora Sajma knjiga Željko Ožegović rekao je da su bili prinuđeni da povećaju cene izlagačkog prostora zbog inflacije i povećanih troškova održavanja same manifestacije, ali i da na osnovu ranijih sugestija UIKS-a i drugih izdavača treću godinu za redom nisu povećavali cenu ulaznica.

Takođe, na predlog UIKS-a i drugih izdavača produžili smo i trajanje samog Sajma knjiga za jedan dan kao i radno vreme od 10 do 21 čas, rekao je Željko Ožegović.

Prema njegovim rečima, to je u skladu sa zahtevima izdavača i njihovim sugestijama od prošle godine, da ukoliko do povećanja cena mora da dođe da to bude na teret povećanja zakupa izlagačkog prostora, a ne na teret povećanja cena ulaznica.

U tom smislu je i poslat odgovor Odbora Sajma knjiga UIKS-u još 14. septembra, ali, kako je rekao Ožegović, nije bilo nikakvih reakcija Udruženja već 20 dana.

On je naglasio da je cena zakupa od 20 posto povećana samo u Hali 1, a ne za ceo sajamski prostor, kako se navodi u saopstenju UIKS-a, i za koju i pored toga imaju višestruko veću potražnju u odnosu na raspoložive kapacitete.

"To znači da to i dalje nije realna ekonomska cena zakupa, ali smo kao Odbor vodili računa o trenutoj ekonomskoj krizi i položaju samih izdavača", dodao je on.

"Netačna je i nekorektna tvrdnja da nije bilo direktne komunikacije sa UIKS-om, što mogu da posvedoče i članovi Odbora, kao i članovi UIKS-a koji su uvek prisustvovali tim sastancima, a poslednji je održan 20. septembra u Skupštini grada Beograda", naglasio je Ožegović.

"Kada neko, kao što je to ranije UIKS pismeno učinio, zahvaljuje organizatoru na dosadašnjoj saradnji, koja je rezultirala ''više nego očiglednim napretkom'', a onda izda ovakvo saopštenje, u momentu kada se razmatraju pristigle pritužbe izdavača na raspored u halama sajma, kojih je najmanje od kada je formiran Odbor, onda mora da se se zapitamo o čemu se tu zaista radi", istakao je on.

Ožegović je najavio da će članovi Organizacionog odbora Sajma knjiga razmotriti primedbe UIKS-a i izdati saopštenje tim povodom.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=10&dd=04&nav_id=546875

[HAL]

Kakav bezobrazluk, vašar knjiga je pravi naziv za ovu pijačnu manifestaciju. Sramota.

[scallop]

Ovo je za onaj topik "jebena stoka nenormalna".

[Josephine]

Beogradski sajam uskoro prelazi u kandže gradske uprave (ako već nije prešao)... Plus, Sajam knjiga im je ponos i dika, žive u iluziji da je to jedan od najvećih i najboljih sajmova knjiga u Evropi. Pa ko da se ne okoristi kada je tako divna prilika?

[Nightflier]

Pa, taj sajam je možda postao i nepotreban - a i poguban po srpsko izdavaštvo.

Naravno, malo je kome u interesu da se sva prodaja knjiga utera u knjižare.

[Džek]

Stoka neopevana. Šta drugo reči...

[Josephine]

Ma nema ništa od toga. Bez izdavača nema ni čuvenog Sajma. Konci su u rukama izlagača.

[Nightflier]

Stanje stvari je malo složenije od toga. Nekolicini velikih izdavača nesumnjivo bi odgovaralo da sajam prestane da postoji, ali to bi dovelo do prestanka rada gotovo svih ostalih izdavača, što bi pak dovelo do svojevrsnog monopola - kakav objektivno u neku ruku već postoji.

S druge strane, popriličan broj izdavača su najblaže rečeno sumnjivi ljudi sa sumnjivim parama, pa ni ne bi bila šteta da propadnu. No, po svoj prilici zadržaće se status kvo i sve će biti po starom, kao i svake godine.

[Josephine]

Hm, ako monopol objektivno postoji, čemu onda želja za zatvaranjem Sajma? I velikim izdavačima odgovara postojanje Sajma.

[Nightflier]

Ne odgovara. Svi veliki izdavači imaju svoje prodajne lance i klubove čitalaca. Jeste da na sajmu uzmu odjednom velike pare, ali zato su im i troškovi veliki. Kada sajma ne bi bilo, oni bi i dalje imali istu prodaju, kroz svoje klubove i sa svojim popustima, dok manji izdavači ne bi imali dodira sa kupcima. U principu, sajam je od nasušne potrebe malima, zato što tada inkasiraju veće pare, na osnovu kojih otpočinju nove projekte tokom ostatka godine, plaćaju dugove štamparima itd.

[Josephine]

Žao mi je. Već si pobio sopstvenu tezu kada si pojasnio da monopol već postoji. Sitna riba tu nikome ne smeta. A što se troškova i prihoda tiče, postavi izveštaj poslovanja jedne izdavačke kuće, pa ćemo da prodiskutujemo.

Troškovi velikih na sajmu prošireni su na veću kvadraturu, pojedinačne objekte (pult, čuvare, stolice i slično), vodu, struju i sl. Takođe, izlagači itekako mogu da upravljaju svojim troškovima na Sajmu, jer osnovna ponuda uključuje samo kvadraturu. Sve ostalo, od pulta pa do pobrojanog je na izboru izlagača.

[Nightflier]

Žao je i meni. Nisam postavljao teze, već iznosio činjenice.

A "izveštaj o troškovima i prihodima" je toliko smešna izjava da nemam reči da je opišem.

Izdavaštvo u ovoj zemlji ne funkcioniše kako ti misliš da funkcioniše, očigledno. Nigde nisam spomenuo troškove izdavača. Oni su na sajmu minorni u odnosu na zaradu, ali to samo ako posmatraš sajam kao zatvoreni sistem. Pričam o tome da bi, recimo Laguna, imala istu prodaju na godišnjem nivou sve i da sajma nema, zato što Laguna ima svoj klub čitalaca sa popustima koji ne važe na sajmu, te se njihovom članu više isplati da knjige kupuje van sajma. Isto važi za Alnari, Mono i Manjanu, Đunti itd. Kada ne bi bilo sajma, bili bi pogođeni samo oni izdavači koji nemaju razvijenu prodajnu mrežu i klubove čitalaca, zato što bi ostali bez prilike da direktno prodaju svoja izdanja i da sebi stavljaju u džep procenat koji bi inače otišao knjižarima - pri čemu su najveći knjižari istovremeno i najveći izdavači.

I tako dalje.

[Josephine]

Nigde nisam spomenuo troškove izdavača. Oni su na sajmu minorni u odnosu na zaradu,

Jeste da na sajmu uzmu odjednom velike pare, ali zato su im i troškovi veliki.

Možda bi ipak bilo bolje da nabaviš taj smešni izveštaj. Pomoći će ti da budeš konzistentan u diskusijama.

[tomat]

da na momenat prekinem tuču, ima li nekih zanimljivih najava za predstojeći sajam, a glede novih SF/F naslova?

[Melkor]

Alister Rejnolds je svakako zanimljiv, eno ga najavili Nightflier i zakk.

[Nightflier]

da na momenat prekinem tuču, ima li nekih zanimljivih najava za predstojeći sajam, a glede novih SF/F naslova?

Da se ne ponavljam: http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/10/predsajamska-groznica-u-laguni.html

[Nightflier]

Nigde nisam spomenuo troškove izdavača. Oni su na sajmu minorni u odnosu na zaradu,

Jeste da na sajmu uzmu odjednom velike pare, ali zato su im i troškovi veliki.

Možda bi ipak bilo bolje da nabaviš taj smešni izveštaj. Pomoći će ti da budeš konzistentan u diskusijama.

Tipično za tebe - hvataš se za reči izvučene iz konteksta.

Pokušaću još jednom da ti objasnim, ako te zaista zanima da shvatiš kako stvari stoje: Dakle, zarada na sajmu proporcionalna je uslovno rečeno "ugledu" izdavača. Manji izdavači imaju manju zaradu, veći izdavači veću zaradu. Međutim, cena zakupa štanda i donekle radne snage manja je stavka za velike izdavače nego za malo. Razlog tome je što veliki izdavač ima preko cele godine kontinuirani priliv para, pre svega kroz sopstvenu prodajnu mrežu. Manji izdavač nema svoju prodajnu mrežu, pa tokom ostatka godine prodaje svoje knjige sa rabatom od 50%. Sajam je za njega prilika da poveća zaradu, pošto će deo novca koji bi inače dao za knjižarski rabat zadržati za sebe. Međutim, manji izdavač je preko godine nagomilao dugove za prava, štampu, prevode i slično. Gotovo sav novac zarađen na sajmu otići će na pokrivanje postojećih dugova i finansiranje novih projekata, zato što je to jedini trenutak kada će mali izdavač da vidi velike pare odjednom - pod uslovom da sajam bude iole uspešan. Upravo zbog toga je za malog izdavača cena zakupa veći problem nego za velikog, pošto mu praktično smanjuje sredstva za rad.

Veliki izdavači imaju konstantu prodaju preko cele godine i premda na sajmu knjiga takođe zarade gomilu para, taj novac ne bi izgubili sve i da nema sajma, zato što većinu svojih knjiga prodaju kroz sopstvenu mrežu, te nemaju gubitak na rabatu.

Monopol velikih izdavača postoji praktično, premda ne teorijski. Praktično, zato što veliki izdavači mogu da ponude mnogo veće pare za prava od manjih, te tako Alnari ili Laguna imaju samo sebe za konkurenciju, a ne recimo Odiseju ili Algoritam. Međutim, na izdanja ovih manjih izdavača svejedno otpada jedan deo tržišta i velikima ne bi nimalo smetalo da manji izdavači ne postoje.

"Izveštaj" kakav ti tražiš ne postoji. I ne daj bože da postoji. Bar što se izdavača tiče. Velika većina izdavača u Srbiji posluje tako što ima odvojene bele i crne magacine. To jest, veliki broj knjiga se prodaje bez fiskalnih računa, ne prijavljuju se novi tiraži i tako dalje i tako redom.

Ti ovo prihvati kako hoćeš. Na kraju krajeva, sve što sam napisao nije egzaktno i zasniva se samo na mom iskustvu iz prethodnih desetak godina rada u izdavaštvu i na sajmovima.

[Josephine]

Čekaj, da li si siguran da nisi propustio nijednu šansu da istakneš kako, gde i šta radiš i koliko poznaješ stvari?

Učinilo mi se da tu i tamo ima još mesta da se uguraš sa pričom o sebi i isticanjem sebe. Da još malo "pojasniš drugima".

Ako izveštaj ne postoji, ti nemaš dokaza o ovome što pričaš.

"Velikim izdavačima ne bi smetalo da manji ne postoje" je bitno drugačiji iskaz od onog koji si inicijalno izneo, a to je da velikim izdavačima ne odgovara da se Sajam održi, kako bi uklonili konkurenciju.

Tu su u igri još neki faktori osim ovih koje si pobrojao (marketinški, strateški i sl.). Takođe, već sam rekla da troškovi zakupa kvadrature i nisu tako veliki kao što se možda čini. Odlučivala sam o ponudi Sajma za firmu u kojoj radim, imala sam katalog Sajma u rukama (sajam koji se održava paralelno sa Sajmom knjiga).

Sajam knjiga je svačija prilika da se dobro zaradi, izreklamira, pozicionira na tržištu, predstavi se, postavi u odnosu na konkurenciju itd. Osim toga, održavanje Sajma je u interesu grada i države. Dakle ne -  ne pitaju se tu samo veliki izdavači.

[Perin]

Nigde nisam spomenuo troškove izdavača. Oni su na sajmu minorni u odnosu na zaradu,

Jeste da na sajmu uzmu odjednom velike pare, ali zato su im i troškovi veliki.

Možda bi ipak bilo bolje da nabaviš taj smešni izveštaj. Pomoći će ti da budeš konzistentan u diskusijama.

Tipično za tebe - hvataš se za reči izvučene iz konteksta.

Pokušaću još jednom da ti objasnim, ako te zaista zanima da shvatiš kako stvari stoje: Dakle, zarada na sajmu proporcionalna je uslovno rečeno "ugledu" izdavača. Manji izdavači imaju manju zaradu, veći izdavači veću zaradu. Međutim, cena zakupa štanda i donekle radne snage manja je stavka za velike izdavače nego za malo. Razlog tome je što veliki izdavač ima preko cele godine kontinuirani priliv para, pre svega kroz sopstvenu prodajnu mrežu. Manji izdavač nema svoju prodajnu mrežu, pa tokom ostatka godine prodaje svoje knjige sa rabatom od 50%. Sajam je za njega prilika da poveća zaradu, pošto će deo novca koji bi inače dao za knjižarski rabat zadržati za sebe. Međutim, manji izdavač je preko godine nagomilao dugove za prava, štampu, prevode i slično. Gotovo sav novac zarađen na sajmu otići će na pokrivanje postojećih dugova i finansiranje novih projekata, zato što je to jedini trenutak kada će mali izdavač da vidi velike pare odjednom - pod uslovom da sajam bude iole uspešan. Upravo zbog toga je za malog izdavača cena zakupa veći problem nego za velikog, pošto mu praktično smanjuje sredstva za rad.

Veliki izdavači imaju konstantu prodaju preko cele godine i premda na sajmu knjiga takođe zarade gomilu para, taj novac ne bi izgubili sve i da nema sajma, zato što većinu svojih knjiga prodaju kroz sopstvenu mrežu, te nemaju gubitak na rabatu.

Monopol velikih izdavača postoji praktično, premda ne teorijski. Praktično, zato što veliki izdavači mogu da ponude mnogo veće pare za prava od manjih, te tako Alnari ili Laguna imaju samo sebe za konkurenciju, a ne recimo Odiseju ili Algoritam. Međutim, na izdanja ovih manjih izdavača svejedno otpada jedan deo tržišta i velikima ne bi nimalo smetalo da manji izdavači ne postoje.

"Izveštaj" kakav ti tražiš ne postoji. I ne daj bože da postoji. Bar što se izdavača tiče. Velika većina izdavača u Srbiji posluje tako što ima odvojene bele i crne magacine. To jest, veliki broj knjiga se prodaje bez fiskalnih računa, ne prijavljuju se novi tiraži i tako dalje i tako redom.

Ti ovo prihvati kako hoćeš. Na kraju krajeva, sve što sam napisao nije egzaktno i zasniva se samo na mom iskustvu iz prethodnih desetak godina rada u izdavaštvu i na sajmovima.

Samo da potvrdim da sve što je ovde nightflier napisao jedna velika istina. D., nisi u pravu. I ja sam već 2 godine u knjižarstvu i potpisujem sve što je čovek kazao.

Barem jednom dopusti da ima ljudi u toj branši malo iskusnijih od tebe koji znaju o čemu zbore, ok?

I da. Ne dolazim na sajam; doživeo sam...unfal ili ti nesreću na poslu, so I won't be able to come. 

[Josephine]

Nisi primetio da ja uopšte ne sporim suštinu onog što je Najtfajer napisao? Sporim njegove konfuzne i nedosledne izjave.

Ja se samo vraćam na svoju početnu tvrdnju da će se Sajam održati, da podizanje cena neće proći, jer ima još faktora osim ovih na koje ste se vas dvojica fokusirali, i da se neće desiti da se Sajam ne održi samo da bi se veliki otarasili malih.

Ajmo malo da se usmerimo na srž diskusije, umesto što je ili rasplinjavamo ili usmeravamo na polje koje sigurno poznajemo, isključujući ono što ne poznajemo, a što može da menja celu situaciju.

[pokojni Steva]

Ej, posle dve godine u branši, čovek jednostavno oseti kako mu rastu dlake podno grudiju. Krute ko opiljci, kovrdžave, ovnujske.

Edit, i ja cenim da NF zbori pravo, al ono gore za nargil dasu je bilo jače od mene me.

[Josephine]

 

[Boban]

Cene zakupa na Beogradskom sajmu su smešne u odnosu na cene u Zagrebu za istu manifestaciju.
I sasvim je logično da će ovde cene stalno rasti. Ono što mene jedi jesu skupe ulaznice; u Zagrebu je poseta sajmu besplatna.
Štand od 15 kvadrata košta 1000 evra ali zato nema ulaznica i ljudi koji vole knjigu vise praktično svaki dan tamo.

Ašto udruženje izdavača ne stegne muda i ne bojkotuje sajam, kompletno, svi redom da ne dođu, pa da vidimo onda šta će biti.
Ali to se neće dogoditi; svakome je zinulo dupe za pare, roptaće ali plaćati koliko god bude, a svake godine će biti sve više.

[Plut]

Naravno da se ulaz ne bi smeo naplaćivati. Dok platiš prevoz i ulaznice, za knjige ti i ne ostane mnogo. Ne do bog da poželiš više od jednog dana da provedeš tamo.

[Melkor]

 

[Plut]

Hoćeš reći da ćeš ti sve dane provesti tamo i da će ti još i platiti?

[Melkor]

Pa ne, ali, iako ne volim ljude nesto preterano, mnogo volem knjige i "tradicionalno" provedem na sajmu 3-4 dana, o svom trosku. Prosle godine sam i sina vodio prvi put i nameravam i ove godine to da ponovim posto smo se lepo proveli. Tako da...

[Nightflier]

Jeste, D je pregledala sajamski katalog, pa je donosila odluku za firmu u kojoj radi, te svakako zna bolje od svih ostalih kako stoje stvari u izdavaštvu i u vezi sa Sajmom knjiga. Zaboga miloga, pa kako i ne bi, kada je smisao forumskog rada evo, recimo, mene isključivo samopromocija i besramno maženje u javnosti po egu i ostalim organima, dok pomenuta superjunakinja obitava ovde tek u pauzama spasavanja vozačica po Saudijskoj Arabiji, romske dece po Belvilu i odbrana parada ponosa od nenacista diljem sveta i galaksije, sa jedinim ciljem da ovaj memljivi ćumez muškog svinjizma prolufta i obasja kojim lumenom razuma i prosvećenosti.

No, kad smo to raščistili, da se malo posvetimo Bobanovom postu - pošto je on verovatno najiskusniji knjižar/izdavač na ovom forumu.

U suštini, sve što je kazao više nego da stoji. Problem je možda u tome što se Sajam knjiga ne posmatra samo kao komercijalna institucija. Nije mi jasno zašto se organizacija Sajma ne prepusti izdavačima, ili zašto se izdavači za to ne izbore, ako im je do toga već stalo. Ovako, institucija Sajma postoji kao svojevrstan relikt društvene svojine, dok je izdavaštvo gotovo u potpunosti u privatnim rukama. Otkup knjiga je takođe ispolitizovan, ali kultura u ovoj zemlji večito i jeste služila kao teren za kupovinu legitimiteta političkih kvazi-elita. Da se razumemo, ni izdavači nisu cvećke, a Bobanova primedba o cojones itekako je na mestu.

Da se Beogradski sajam privatizovao, možda bi nekakvo rešenje bilo u izgledu, pošto je mala verovatnoća da bi novog vlasnika zanimalo ko je u čijem džepu. S druge strane, i taj novi vlasnik bi verovatno zacepio cenu ulaznica, ali i cenu kvadrata, pošto bi bio svestan navika čitalačke publike.

Nažalost, alternative oktobarskom sajmu knjiga ne postoje. Novobeogradski sajam knjiga je blagi užas, a ne znam da li Božićni i Uskršnji sajam u Domu sindikata uopšte i postoje, pošto je već godinama prodaja na njima bezmalo nepostojeća.

Tja. Manje-više, sve po starom.

[Nightflier]

Hoćeš reći da ćeš ti sve dane provesti tamo i da će ti još i platiti?

Jes' da nije bilo upućeno meni, ali ubaciću se...

Kada ne radim na sajmu, onda sam tamo obično dva dana; na otvaranju i pretposlednjeg dana. Premda ja već godinama ne idem na sajam kupovine radi, pošto mi se ne isplati, već čisto radi druženja.

[Alexdelarge]

Naravno da se ulaz ne bi smeo naplaćivati. Dok platiš prevoz i ulaznice, za knjige ti i ne ostane mnogo. Ne do bog da poželiš više od jednog dana da provedeš tamo.

da je ulaz fraj od marve ne bi moglo uopšte da se uđe na sajam. zapravo, cenu ulaznice bi trebalo povećati bar na 500 dinara.

[Mo]

Na sajam idem zbog manjih izdavaca i polovnih knjiga. Kao sto je spomenuto, velikih izdavackih kuca ima svuda tako da i nisu interesantni bez svojih popusta ali zato manji, bez provizicija knjizara, prava milina. Mada, cena ulaznice, pa cena parkinga, pa putarina i gorivo, plus budzet za knjige, sve mu to dodje jedna skupa zabava 

[Father Jape]

Koliko se ja sećam sajma, od marve se dobar deo vremena i ne može ući.

[Perin]

Cene zakupa na Beogradskom sajmu su smešne u odnosu na cene u Zagrebu za istu manifestaciju.

Šta kada bih ti kazao da zakup prostora na banjalučkom sajmu knjiga koji se tako ne može ni nazvati košta više nego zakup iste kvadrature u Bg-u?

[Stipan]

Jeste, D je pregledala sajamski katalog, pa je donosila odluku za firmu u kojoj radi, te svakako zna bolje od svih ostalih kako stoje stvari u izdavaštvu i u vezi sa Sajmom knjiga. Zaboga miloga, pa kako i ne bi, kada je smisao forumskog rada evo, recimo, mene isključivo samopromocija i besramno maženje u javnosti po egu i ostalim organima, dok pomenuta superjunakinja obitava ovde tek u pauzama spasavanja vozačica po Saudijskoj Arabiji, romske dece po Belvilu i odbrana parada ponosa od nenacista diljem sveta i galaksije, sa jedinim ciljem da ovaj memljivi ćumez muškog svinjizma prolufta i obasja kojim lumenom razuma i prosvećenosti.

OffTopic - Pa zašto ovo, za ime boga, radiš NF? Sledeće dve strane će nastati pičvajz, a to me nimalo ne zanima...

[Nightflier]

Pogledaj njen poslednji post upućen meni, pa će ti biti jasno.

No, na ovu temu sam rekao sve što sam imao da kažem. Čitaoci sada mogu da slobodno procene da li neosnovano baljezgam, ili sam ipak rekao nešto pametno i smisleno, tako da se više neću upuštati u razjašnjavanje stanja stvari u izdavaštvu (kad o tome svejedno nemam pojma i samo sam željan slave), pa pičvajza onda biti neće.

[Melkor]

Do sada sam isao i zbog kupovine i zbog druzenja. Sad, kad mi stize tablet, manija za kupovinom me je malo popustila (za svoju dusu kupovao sam uglavnom strana izdanja). Ali, i dalje treba opremiti zenu i decu , popuniti pokoju rupu u kolekciji, obici male izdavace, kupiti strinama, tetkama i sl. poklone za predstojece rodjendane i praznike...

[Stipan]

Pogledaj njen poslednji post upućen meni, pa će ti biti jasno.

E pa stvarno ste vas dvoje nemogući! Ko će ispratiti sva vaša ćašćenja. Ajd' da više ne kvarim lepu temu. 

[Nightflier]

Do sada sam isao i zbog kupovine i zbog druzenja. Sad, kad mi stize tablet, manija za kupovinom me je malo popustila (za svoju dusu kupovao sam uglavnom strana izdanja). Ali, i dalje treba opremiti zenu i decu , popuniti pokoju rupu u kolekciji, obici male izdavace, kupiti strinama, tetkama i sl. poklone za predstojece rodjendane i praznike...

Ma ja odavno kupujem mahom za rodbinu i prijatelje, ali imam veće popuste van sajma, tako da mi se ne isplati da po onoj gužvi vučem knjige, koje bih inače skuplje plaćao.

[Son of Man]

Biću svih 7 dana na CLS štandu (poznaćete ga po anarhističkoj zastavi) tako da se nadam da ću imati prilike da upoznati sve ljude sa foruma, tj. barem one koji s vremena na vreme prate blog. Dakle vidimo se.

[Son of Man]

Inače, ja sam poslednji put bio na sajmu knjiga ladno davne '96. Sećam se da sam kupio samo "Izmenjena stanja svesti" Stevana P. Petrovića i kasetu INDEXA "Modra rijeka". 

[angel011]

Hoće li tamo biti u prodaji novo izdanje Vodiča?