1001 Comics You Must Read Before You Die

[ridiculus]

Bio juče na Gravettovom predavanju u SKC-u. Čovek je rođeni predavač i priča savršeno jasno, i za svakoga ko zna iole engleski nije bilo potrebe za prevodom Bojana Đukića. I za one koji ne znaju, mislim da bi simultani prevod bio bolje rešenje. Ovako je skoro pola predavanja otišlo na prevod.

Što se tiče same knjige koju je prikazao gospodin Gravett, takvi poduhvati su vrlo nezahvalni. Pre svega prema onim naslovima koji nisu stavljeni (koja bi bila razlika između 1001. i 1002?) Ipak svi volimo takve liste, pa makar i da bi ih samo kritikovali. Nisam držao dotičnu knjigu u rukama, pa ne znam šta je Gravett sve stavio u nju, ali, po onome šta sam čuo na predavanju, vidim da je dosta forsirao autobiografije. To je jedan žanr koji ima fantastičan kritičarski kredit bilo gde u svetu, a koji ja u suštini prezirem, zato što danas svaki snob misli da je pogodio samo srce umetnosti ako objavi išta iz svog dosadnog života. Ima tu odličnih dela, nemojte pogrešno da me razumete, ali sam žanr kao takav je prilično precenjen. Evo, čak i Gravett je pomenuo Hanawin "Doing Time", mangu o boravku autora u zatvoru zbog posedovanja pištolja kućne izrade - a i japanska kritika ga hvali do neba - dok je meni od svega što je Hanawa ikad uradio Doing Time najmanje zanimljiv. Naravno, bilo je govora i o Eisnerovom A Contract with God, Spiegelmanovom Mausu i Persepolisu Marjane Satrapi.

Iako sama knjiga uzima primere iz čitavog sveta, predavanje je dobrim delom bilo zasnovano na američkom stripu, sa čestim skretanjem u britanski (razumljivo, Gravett je Englez). Pomenuti su i strip-autori sa teritorije bivše SFRJ koji su se našli u knjizi - njih 7 ukupno, od Maurovića do Zografa.

[cutter]

Bio juče na Gravettovom predavanju u SKC-u. Čovek je rođeni predavač i priča savršeno jasno, i za svakoga ko zna iole engleski nije bilo potrebe za prevodom Bojana Đukića. I za one koji ne znaju, mislim da bi simultani prevod bio bolje rešenje. Ovako je skoro pola predavanja otišlo na prevod.

Ovo još rade? Kada je bio Boland isto je publika maltretirana sa pauzama zbog prevoda ali je stvorena kritična masa koja je uzviknula vi nou ingliš pa je veći deo predavanja protekao bez toga.

[ridiculus]

Ovo još rade?

I ja sam se iznenadio.

[DušMan]

Malodušnost mi ne dozvoljava da se ne pohvalim da sam imao priliku da listam knjigu, ali ne mogu reći da znam išta više o sadržaju od Ridiculusa, jer sam je ipak samo listao. Nešto tog obima nemoguće je spoznati ikako drugačije sem višesatnim proučavanjem.
Ipak, stekao sam utisak da se radi o izuzetno bitnoj knjizi, uprkos tome što dolazi u formi naslova koji me pri samom pomenu iritira i asocira na hipermarket tip knjiga koje se kupuju da bi lepo izgledale na polici kad dođu prijatelji u posetu i koje prvenstveno služe kao najbrži instant kurs kroz popularnu kulturu. Usudio bih se da kažem da u ovom slučaju to nije... slučaj, iako će sigurno mnogima sigurno služiti upravo u pomenute svrhe. Ne smemo prevideti činjenicu da se ovde radi o verovatno najobimnijoj, najpreglednijoj i najanalitičkijoj enciklopediji stripa kao medija, dostupnoj na engleskom jeziku. Knjiga počinje onim što doživljavamo prvim stripom (zanemarimo li crteže po pećinskim zidovima i slične tapiserije), a završava se stripom koji je imao svetsku premijeru prošle nedelje i koji je već toliko uzburkao more i pobudio interesovanja da ga je i Meho već onako lepo životopisao.
I kao što i jedino ima smisla, knjiga će svoje definitivno izdanje imati na internetu, u formi web enciklopedije na Gravetovom sajtu, blago opširnije sročeno, sa više ilustracija, sklono dopunjavanju te famozne 1001 brojke.

[DušMan]

Ovo još rade? Kada je bio Boland isto je publika maltretirana sa pauzama zbog prevoda ali je stvorena kritična masa koja je uzviknula vi nou ingliš pa je veći deo predavanja protekao bez toga.

To sa Bolandom je bilo znatno skandaloznije jer se devoka koja je prevodila neviđeno brukala maltene svakom rečenicom. Svoje apsolutno nepoznavanje materije je obogatila verovatno užasnom tremom, pa se onda u jednom trenutku sve pretvorilo u pogrešan prevod i glasno negodovanje razularene gik publike. Bojan Đukić je ipak čovek koji dobro zna i engleski i stripovski jezik (čak toliko da se trudio da dopuni Graveta čim bi se ukazala prilika, na šta je i sam Gravet morao da reaguje) tako da je ovo bilo onoliko prijatnije iskustvo, ali slažem se sa Ridiculusom u upitnosti potrebe za prevodiocem pred publikom od 50 ljudi koji bi verovatno u ogromnoj većini razumeli svaku izgovorenu reč na engleskom.

[Alex]

Ovo još rade? Kada je bio Boland isto je publika maltretirana sa pauzama zbog prevoda ali je stvorena kritična masa koja je uzviknula vi nou ingliš pa je veći deo predavanja protekao bez toga.

To sa Bolandom je bilo znatno skandaloznije jer se devoka koja je prevodila neviđeno brukala maltene svakom rečenicom. Svoje apsolutno nepoznavanje materije je obogatila verovatno užasnom tremom, pa se onda u jednom trenutku sve pretvorilo u pogrešan prevod i glasno negodovanje razularene gik publike. Bojan Đukić je ipak čovek koji dobro zna i engleski i stripovski jezik (čak toliko da se trudio da dopuni Graveta čim bi se ukazala prilika, na šta je i sam Gravet morao da reaguje) tako da je ovo bilo onoliko prijatnije iskustvo, ali slažem se sa Ridiculusom u upitnosti potrebe za prevodiocem pred publikom od 50 ljudi koji bi verovatno u ogromnoj većini razumeli svaku izgovorenu reč na engleskom.

Ne slažem se, treba da postoji i prevod, makar samo postojala teoretska mogućnost da neko u publici ne razume.
Vaš stav je sebičan.

Kažem principski, mada mi je svejedno.

[cutter]

Nisam siguran da je tada devojka prevodila niti da je prevod bio posebno loš, više nepotreban... opet, Boland je valjda dolazio više od jednom a ja sam bio kada je bio prvi put... valjda.

A ta teoretska mogućnost nije ništa drugo do dodvoravanje zalutalima u salu, nauštrb profilisane manjine koja je u konkretnom slučaju u većini.

[DušMan]

Ne slažem se, treba da postoji i prevod, makar samo postojala teoretska mogućnost da neko u publici ne razume.
Vaš stav je sebičan.

Slažem se, jer zapravo naš stav i jeste potpuno sebičan i prozilazi isključivo iz vlažne nade da bi predavanje trajalo možda duplo duže da nije bilo prevoda.

[cutter]

Moj stav je zapravo da traje koliko traje, ali da ne budem izložen prevodu ako je ikako moguće.

[DušMan]

Ha. Stigao mi moj primerak 1001. stripa!
Ridiculuse, zaboravih još da ti kažem da grešiš što se tiče pozicioniranja autobiografskog stripa u knjizi. Gravet je na prezentaciji verovatno naročit naglasak stavio na tu pripovedačku formu (možda zato što je došao u zemlju iz koje je Zograf), ali ona nije favorizovana u odnosu na npr. superherojski, underground ili klasični strip.

[ridiculus]

Tim bolje. Ni ranije Gravett nije posebno isticao neki žanr ili formu stripa, već se trudio da izvuče najbolje od svega.

Usput, mislim da je britanska naslovnica (Judge Dredd) daleko zanimljivija od američke (Captain America, više-manje):

[DušMan]

Definitivno, uprkos tvrdim koricama koje američko izdanje nudi.
Sudija je znatno superiorniji od nekog tipa koji čita strip.

[Alex]

Ono što sve ljude iz ovih krajeva muči je - na kojem mestu je Zagor u tih 1001?

Ima li ko informaciju?

[zoskoz]

i tex. ako nisu spomenuti giganti i maxiji od texa, gdje su se okusali najbolji crtaci, mozemo precrtati pod epp.

[ridiculus]

Da razjasnim: knjiga se ne zove "1001 strip za koje je bolje da se ubijete PRE nego što ih pročitate!"

[DušMan]

Teks je u knjizi. Zagor nije.

[ridiculus]

Gravett je na svom sajtu objavio listu naslova koji su našli mesto u knjizi, ovde složenu po zemlji porekla. Još čekamo ilustracije i više podataka.

Zadovoljniji sam nego što sam mislio da ću biti. Američki strip oduzima najveći deo (ubedljivo - treba li reći?), ali to sam i očekivao. Tu su stripovi koje ne bih ni u ludilu svrstao ni među 100100 najznačajnijih ili najboljih (Bleach  , Captain America iz 1941. ), tu je Kirbyjev Thor, a nema Simonsonovog, i slično. Ali, većina poznatih stvari je tu, više-manje, pa čak i tek objavljena Habibi.

Što se tiče Japanaca, mogu se zameriti neki propusti, ali takve zamerke bi promašile poentu. Niko do sada nije napravio ovakak odabir izvan Japana, čak ni među skupinama "fanova". Očekivano smo dobili istorijski značajna dela kao što je The Wonderful World of Sazae-san (započet 1946.) ili Mizukijev GeGeGe no Kitaro, ali za mene je bilo iznenađenje da vidim BonoBono Mikija Igarašija (Mikio Igarashi), čoveka koji je u Japanu div među crtačima i autorima stripa, a na engleskom govornom području je nepoznat. Mislim, svaka koliko-toliko objektivna priča o najznačajnijim mangama mora da dotakne Igarašija, ali nisam očekivao da će se to desiti ovom prilikom. Takođe, pozitivno me je iznenadilo uključivanje svežih dela, kao što je Isajamin (Hajime Isayama) Attack of the Titans.

[Alex]

Ovo je s pravom tu:

YUGOSLAVIA
Herlock Sholmes (1957)
The Old Tomcat (1937)

[cutter]

Nema Dikana?

[Giovanni Larsson]

I, kako stojite sa poznavanjem stripa, gledano na osnovu ove liste? Ja sam čitao negde 130-140.

[ridiculus]

Ne znam... Prvo, ne znam čak ni šta da računam. Mnoge naslove sam čitao, ali nisam pročitao. Za neke znam da sam ih čitao, ali ne sećam se mnogo - Morta Cindera (Argentina), recimo, izlazio je kod nas. Pa onda, Hellboya, Hellblazera, Astro City i još neke (Peanuts i sl.  ) sam čitao, ali ne sve. Ne mogu da se setim da li sam čitao išta od Carla Barksa što je stavljeno u knjigu. A tek o Japancima da ne pričam.

[J.Stickman]

Takodje, neke čitao, neke nisam. Ali Kenija, Malezija te Indonezija su mi totalno nepoznato područje pa ću na to baciti oko, čisto da vidim šta se tamo radi i kako.