Radionica broj 10 - oktobar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

scallope, ako si našao kakvo perje u zadnjici sad znaš i zbog čega

Znao sam da je neka pernata životinja, ali nisam osećao dok je glasanje bilo javno.

[Josephine]

Pa ne, nego mislim - za mene je dobro. Ipak sam prepoznala pismenu priču iz uvežbanog pera...

[Albedo 0]

pi, pi, pi, pi, pi

[Josephine]

Jabuka, a? 

[Albedo 0]

[scallop]

Ma, ja sam sve neprepoznatljiviji, možda to i nisam ja. Bude slatko u različitim bočicama, ali nije uvek laksativ.

[pokojni Steva]

Šta, šta, šta, ja na mobilnom ništa ne vidim! Evo cupkam; jesam li u kratkom pregledu ošamutio još nekog sem mene!?

[scallop]

Idi na prvu stranu.

[Josephine]

jesam li u kratkom pregledu ošamutio još nekog sem mene!?

Ma neee, to batica ošamućuje samog sebe.

Nego, majndfriz, suba, sinlen, očekujemo reč-dve i od vas...

[Džek]

Jes' vala, red bi bio...

[Albedo 0]

a gdje je ivica? Jedini moj glasač s kojim se danas nisam posvađao

hajde, pojavljuj se da završim spisak, pa se brijem i spavam

[Josephine]

ne zaboravi mlijekce, da se fino naspavaš ko bebica

[Albedo 0]

rekoh ti već jednom, počni od bukvara, pa kreni od ijekavice

[Plut]

Znači tako, Miljane.   To je garant zbog gomboca.

@Jevtra
Dugujem izvinjenje, daleko je prva strana...
Nego, ti nastavila da detaljišeš i ja... jelte... ovaj... eto...

[pokojni Steva]

Šta da ti kažem Scallope, krasnopis ti je tanak i trebo bi da poradiš na emocijama . Pride, bonsai je uvreda za poštenog biljkoljupca. Strašno! Pride, sutra planiram da testerišem obaljen brest, da imam čime mraz da oteram. O semenkama ne brigam, tera iz panja ko lud!

[Mme Chauchat]

Znači, Sinlen i Miloš! Eto nečeg novog za mene. Miloše, baš si me prijatno iznenadio, posle onih mrakova iz kruga o negativcu nisam očekivala nešto lepršavo i duhovito.

E, ovo je za Plut:

Ogledalo. Jedan bod.
Nije do kraja ispunjen zadatak, ali je predmet zanimljivo odabran, i lepo je što je autor imao hrabrosti da ne postavi rešenje problema kao slučajno, nego kao sudbinski određeno. Licidersko srce nije samo srce, već ključ za drugu stvarnost, pa zato računam da je zadatak ispunjen (mada na mišiće). Trooki golub me je nekako podsetio na trooku vranu i mogućnost da je ovo prelazak na onaj svet. Ujedno me je priča opomenula na to zašto su problematične knjige za decu u kojima junaci na kraju zanavek ostanu u carstvu bajki: to se debelo plaća, i optimističnije su one priče u kojima se Doroti vrne u Kanzas, ako znate šta hoću da kažem.

Da budem sitničava? Pomenuću kako "školjke na ušima" nije baš zgodna formulacija. Ove rečenice: "Moja soba je uvek pre ličila na malu deponiju svega i svačega nego na devojačko obitavalište. Potreba je svakim danom rasla i kada sam uzela stan u gradu i stvari, koje sam skupljala, su postajale veće." nagoveštava ponešto o životu junakinje što je ili suvišno (pa bi se ceo pasus dao izbaciti ili surovo skratiti) ili neophodno (pa onda treba da saznamo nešto o njenom eventualnom poslu i porodici).
Pozitivno: pa, dopala mi se priča, dovoljno da prihvatim ponuđeno rešenje zadatka - kako ona ne zna šta je licidersko srce u stvari. Dopala mi se, verovatno najviše, karakterizacija, osornost prema samoj sebi: "Nije mi bilo teško da zaplačem, toliko puta do sada sam to radila, znam kako ide." Najbolja rečenica u priči,ako se ja pitam. Imamo i radnju (ja plačem), i predistoriju (često plačem), i stav (toliko da me smara) koji se zapravo suprotstavlja onome što je prethodno rečeno, i rečenicu čini mnogo zanimljivijom nego što bi bila prosta konstatacija "Rasplakala sam se".

Laku noć, i doviđenja u sledećem krugu.

[Plut]

Fala Jevtro (izvinila se-pogledati gore ). Ne da mi se smrznu uši, nego otpadaju, zato ja o školjkama. To je neki moj lični osećaj em doživljaj, e sad kako bi bilo bolje... možda mi jednom i dođe. Na rečenicu s plakanjem sam ponosna, iako je jednostavna.

Prihvatam i ostale kritike, tipa bacakanja čitalaca tamo-amo. Valjda ću naučiti, isto jednom.

[Mme Chauchat]

Da, nisam pogledala nove postove kad sam ovo poslala... kasno je.

[mindfreeze]

SEVERNJAČKA UTEHA – Osvojila me je svojim jasnim i tečnim pripovedanjem saobraženim jednom vikingu i njegovom svetu. Heroju koji se ozbiljno shvata i kada govori o svojim purgativnim iskustvima. Što je i temelj humora. Zadatak smatram ispunjenim. Na činjenicu da heroj predmet nalazi tek na kraju, a ne na početku, sam jednostavno zažmurio .
[/size][/color]Prvi deo je sporiji, do Valhale, dok se ne postavi scena. Potom se radnja ubrzava. Postaje zabavnija i smešnija, gradeći krešendo do urnebesnog kraja.[/color]Jednom vikingu, koji nije civilizovan po "krišćanskim" merilima može da se "oprosti" upotreba reči "srao" u [/color]unutrašnjem[/color] monologu. Naročito ako posle ide: "O, bogovi! Kad ovo pijete morate bti večno gladni žrtava!" Zajedno čine celinu i humoristički pun pogodak. [/color]Autoru se spočitava greška da Uba ne zna da čita. [/color][/color]Znaci nalik na one u engleskim crkvama izgledali su ovako: MiraLAX.[/color][/color]Iz rečenice se vidi da je pisac svestan problema i pokušava da ga reši tako što Uba ne čita već prepoznaje oblike, tj. pamti izgled.[/color]Ima šmek malo na Warlock-a i Beastmaster-a, tim bolje.[/color]Prednost pri glasanju sam dao efektnom humoru od koga sam se smejao naglas. Od mene 3 glasa.

[mindfreeze]

Šta je sa ovim formatiranjem? :/

[Milosh]

Pošto nisam vodio beleške tokom prvog čitanja, morao bih da ponovo prođem kroz većinu priča za neke konkretnije komentare... Ali, zato sad kad su objavljena imena autora mogu bar da iznesem zamerke na svoju priču. 

Dakle, slažem se sa D. u vezi poslednjeg pasusa, ako nešto budem menjao to će biti kraj. Zapravo, prvo sam imao na umu nešto drugačije razrešenje gde bi motivacije i robota i glavne junakinje bile nešto jasnije i koji bi u čitavu priču uneo i malo emocije, ali, avaj, nisam našao načina da to isteram a da ujedno ne isteram priču van okvira od 6000k a možda čak i malo iz teme.

za Scallopa... Samo je jedna perspektiva u pitanju, a to što priča počinje muškim prvim licem a onda se nastavlja do kraja ženskim je objašnjeno na početku, mislio sam da je to zgodna diverzija da zainteresuje čitaoca (ali i da ga zbuni, izgleda).

za Jevtropijevičku... Pošto nisam neki stilista, uvek se trudim da pišem lepršavo i duhovito (hvala!) tj. zabavno, a to u kojoj meri će pisanije ujedno biti mračno i cinično već zavisi od raspoloženja.

[ivica]

Cilindar je moja priča, hvala svima na komentarima i glasovima!
U ovom krugu, želeo sam pre svega da napišem nešto kratko i što je moguće jednostavnije i razumljivije. Prva ideja = priča + potpuno kretenski naziv.
Zapravo, kako vreme prolazi na radionici, sve sam dalji i dalji od bilo kakvog kompleksnog izraza ili čak i naznaka nekakve poetike (tome doduše nikada nisam bio jako blizu).

[Stipan]

hahaha, Stipan četvrti ahahahaha

Što bre, pa to je za Stipana golem uspeh! 

Joj, joj...
Scallope, izvini...   

[Sinlen]

Svaki put kada sam hteo da kačim komentare upadao sam usred neke diskusije ili zaređanih analiza. Pa rekoh, ajd' da se ne guram 
Evo prvo mojih bodova, pa ću onda da reknem koju i o ovom mom (ne)delu, osvrt na one nejasnoće.

Roboroga

            Ovde se moglo reći nešto više reći o junakinji i o čudovištu. U toku priče nisam nagoveštavao da ona želi da se skrasi, pa me je to nekako iznenadilo na kraju. Koja reč više bi mogla da pojasni razloge zbog kojih je monstrum zastao i počeo da rešava kocku. Možda je to u stvari neki visokointeligentni robot koji je video nešto što ga podseća na nekadašnju civilizaciju, pa su ga obuzele emocije. Možda... Prvi deo priče mi nije baš povezan sa ostatkom. Deluje mi nepotrebno. Mogla je tu junakinja da kaže koju o sebi i svojoj prošlosti – rizik od prepričavanja svakako, ali ne i obavezno. Zadatak je ispunjen i meni je rešenje bilo sasvim simpatično. Možda manjka u originalnosti, ali ne previše. Bod.

Severnjačka uteha
Priče sa mitološkom pozadinom, naročito nordijskom, uvek me privlače. Ovakve priče uvek ostavljaju toliko prostora za zabavno i besmisleno krvavo sakaćenje. Ipak, nešto mi ovde fali. Ne mogu da uperim prstom u šta, ali sve vreme čitanja sam osećao neku prazninu u atmosferičnosti. Izreka da je čaša do pola puna, pa ovde je mogla i da se dopuni. S druge strane, priča fino teče, sasvim korektna mala avanturica, sve sam očekivao da i Žan Reno iskoči iz nekog žbuna pa da udruženo ispresuju policijski automobil. Protagonista mi je na mahove bio simpatičan i zanimljiv, neke očekivane izjave su se fino uklopile. Bod.

Lune...
Sasvim korektna priča, solidan odgovor na zadatak. Protagonista mi je verno dočaran, i njegova prljava ličnost i prljav grad u kojem se nalazi. Dopada mi se deo sa prosjakom. Nabacana mesta i nadmeno razmišljanje protagoniste mi zapravo upotpunjuju sliku iz tog perioda. Nemam neke zamerke, stoga – bod.
Puž
Ber Grils na SF način. Na prvo čitanje me nije nešto dojmila, mada tad i nisam bio nešto skoncentrisan, pa sam pola priče prevideo. Posle drugog mi se dopada. Atmosfera sa čudnom sredinom nepoznate planete i njenim telepatsko-mesožderskim metalo-biljkama žiteljima me je sasvim uvukla. Priča počinje nekako iznebuha, ali se već na drugom koraku konsoliduje i drži jasnu nit do kraja. Pre izvesnog vremena bi mi bila nelogična ona izjava : ,,Dužnik kojem ne mogu da odbijem pozajmicu", ali sada je prihvatam i poistovećujem se. Ne mogu da se otrgnem utisku da je kraj mogao biti i drugačije, uverljivije realizovan. Jedino se pitam da li je ,,puž" kršenje ili zaobilaženje pravila zadatka. Živo biće nije isto što i predmet, da li je metalno biće predmet? Ili sam ja nešto omašio u čitanju... 2 boda.


Zmajevi u kutiji belog olova
Naracija mi se svidela (verovatno jer je kol'ko tol'ko uspela, za razliku od mog struganja iz prethodnog kruga ), odaje malo epskog prizvuka koji je sasvim odgovarajući, mada je falila i koja kanta prolivene krvi sa par razbacanih udova. S druge strane, možda me je privukla baš zbog toga što nema krvi. To dodatno oslikava period u kome se priča odvija. Protagonista ne razume šta gleda i on vidi duhove, očekuje da će neko, nešto da mu naudi, ali to se naravno ne događa, jer je grad pust i davno napušten. Ipak i on i čitavo njegovo selo veruju da je to neverovatan podvig. Nagoveštaj opasnosti je stalno prisutan, ali do kraja ništa. Voleo bih da sam video malo više priče o ludi, nekakvo neverovatno otkrivanje njegove prošlosti bi bilo zanimljivo. Umesto pesmica, više bi mi se dopalo da je luda jednostavno govorio, možda uz dozu nerazumljivosti. 3 boda.

[Sinlen]

Što se dobre prodaje tiče, Jevtropijevićkino viđenje priče se u potpunosti poklapa sa onim što sam želeo predstaviti. Džek je spomenuo konfuznost koja nije bila namera autora, ali zapravo bila je.
Želeo sam da napišem priču koja će zbuniti i navesti na pogrešan trag čitaoca koji unapred zna šta je tema i oko čega će se priča vrteti. Stoga sam ubacio lažni predmet i njime pokušao mahati ispred čitaoca do samog kraja, dok sam pravi provlačio u pozadini. Plasman mi govori da to nisam odradio najslavnije 


Mali zaista jeste car. Ubacio sam ga, jer sam želeo da prevarim samouverenog trgovca i uverim čitaoca da je štap u stvari Rizal (poslednja rečenica je trebala da stavi pečat na tu dilemu). Uverljivost svega toga je svakako diskutabilna, jer sam pokušavao da dajem što je manje moguće informacija, i na kraju je sve ostalo na nivou nagoveštaja.


Bobanovo rešenje sa pobunjenicima mi nije bilo ni na kraj pameti. Njih sam ubacio kao foru - rušilačka grupa koja upada, pravi haos, a zatim nastavlja da pravi haos na drugom mestu jer nemaju šta pametnije da rade. Sada vidim da, čak i pri mom zapletu, ali ostajući na jednom mestu, dobio bih prostor koji je bio potrošen na prelaz od prodavnice do kosmodroma.
Iz nekog, meni nepoznatog razloga, patim od toga da junak u mojim pričama mora negde da ide, bilo prostorno, bilo vremenski. Ako je iz tačke A došao u tačku B, on pod obavezno mora nastaviti i ka tački C, možda čak i D. Razmišljam da ga zadržim tu gde se obreo, ali uvek ga na kraju pošaljem na put.

[scallop]

Na kraju ću još ja da se izvinjavam.


Najpre, za Mindfreeza: Ima problema u formatiranju - Mića se stalno spotiče, ja sam, čisteći jedan takav defekat, zakasnio da zaustavim jedan bespotreban duel. Jedna priča na Radionici je platila ceh. Kad god kombinujete spoljni unos u direktan post proverite kako to izgleda. Moguće je.


Nešto o suštini Radionice. Učesnik mora da bude pažljiv, disciplinovan i da se "pokaže". Ja sam malkice nepažljiv: kasnije sam na svoju priču imao primedbu, a i D. je opazila nepotrebno nagomilavanje. Veoma sam disciplinovan i zadatke ispunjavam do kraja, po cenu da moja priča ne ostavi "utisak". To je tako jer ne moram da se "pokažem". Nevolja je što većina učesnika težište stavlja na "pokazivanje", a ni čitaoci nisu s raskida. Tako da dobijamo šarenilo koje može da zavede.

Stevi -  , a Stipan ne mora da se izvinjava. Bonsai je priča koja je pokupila najviše poena na tajnom glasanju, a upola manje na javnom. To me zbunjuje, jer ukazuje na lošu upotrebu ta dva načina glasanja. Ja sam video tajno glasanje kao mogućnost da se redukuje obaveza za pet glasova. I, da, Bonsai nije moja priča. Moja priča je prošla gore.


Evo, opet se meša formatiranje, pa ću opširnije o tuđim pričama malo kasnije.

[NdZodiac]

Za odbranu samo ovoliko: nije mi bila namera da u onom obliku pošaljem priču. Ne znam šta se desilo, i zamolila sam i Bobana da to ispravi, ali eto...

Mislim da moja priča nije bila najgora u ovom krugu, ali sledeći krug ću da preskočim.

[scallop]

Recimo da je moja priča prošla onako kako je prošla zbog neugodnog ukrštanja sa nekim drugim pričama sa kojima je imala dodirne tačke, ali je prednost svaki put data većoj količini saspensa u tim drugim pričama. Bez neke namere da svoju rezervisanost iskažem kao prednost, hajde da pogledamo kako to izgleda.


Sa pričom "Dobra prodaja" imam zajednički "dvostruki predmet". Na jednoj strani, to su elipsasti predmet i skiptar, gde do kraja ne ustanovljavamo koji od njih je Rizal. Mislim da je Sinlen želeo da to bude elipsasti predmet. Neki čitaoci, među kojima i ja, verujemo da je to bio skiptar i da se, zahvaljujući njemu, izvukao. Kod mene su to Aqua regia i vreća sa smeđecrnim prahom koji na visokoj temperaturi redukuje do zlata. Jevtropijevićka je za Aqua regiju konstatovala da je opšte poznata činjenica (mada ja verujem da je većini ostala u magli), a za prah koji je zamenio ukivanje zlatnih listića pri ukrašavanju predmeta (posebno porculana) nije znao niko. Moja greška, uvek pomalo precenjujem čitaoca. Razlika u pisanju je ostala u senci aktivnog događanja u pričama. Sa pričom "Oktobar" (koristim priliku da Stipanu čestitam jer je od mene dobio 3 poena) imam zajedničkog klasičnog gubitnika koji uspeva da skloni svoj "predmet". Njegov se u završnici rasplinuo u nemogućoj katastrofičnoj varijanti, a moj je, ipak, pazario od svog nalaza. Razlika je, opet, u dinamici, pucačini, odnosno, "Oktobar" nosi u sebi laku vizualizaciju. Ne mogu da zamislim šta bi čitaoci videli u mojim pričama kada bih pisao ono što mi zaista pada na um.

[Stipan]

Hvala Scallope! Ta tvoja tri glasa su me više obradovali nego da sam dobio sedmicu na lotu!
Kad sam pregledavao ko je kako glasao, pet puta sam se vraćao na tvoj PP da proverim da me to oči ne varaju...

Ah, onda je ipak "Vreća" tvoja?

[Mme Chauchat]

Da li to znači da je Bonsai Miljanov? Kako je došlo do toga?

Jevtropijevićka je za Aqua regiju konstatovala da je opšte poznata činjenica (mada ja verujem da je većini ostala u magli), a za prah koji je zamenio ukivanje zlatnih listića pri ukrašavanju predmeta (posebno porculana) nije znao niko.

Pa, ako čak i ja znam za neku anegdotu iz oblasti prirodnih nauka, logično mi je da je znaju i svi drugi, jel. Prah, međutim... jedini prah te boje koga sam mogla da se setim jeste barut, a on se nešto nije uklapao. Sem da se junak njime digne u vazduh da više ne bi kopao po ruševinama.

[scallop]

Sad bih ja mogao da tvrdim da u tekstu postoji naznaka da je upao u Muzej zlatnih inkrustacija, ali, to je kao kad Boban pominje neku fudbalsku utakmicu. Jeste, Bonsai je Miljanova priča. Moja zasluga je što sam ga vratio u radionicu, a ujdurma je... pa, eto, da bude zabavnije. Koristim priliku i da poručim ND Zodiak da rezultat glasanja nije rezultat Radionice, nego prateća pojava. Da nije bilo muke sa formatom priče sigurno bismo je lakše svarili.

[Plut]

Pa čija je onda Vreća?

[NdZodiac]

Pa scallopova je Vreća

[Stipan]

Joj, Plut, ala ti teško kapiraš!!! Evo ti!   

[NdZodiac]

Koristim priliku i da poručim ND Zodiak da rezultat glasanja nije rezultat Radionice, nego prateća pojava. Da nije bilo muke sa formatom priče sigurno bismo je lakše svarili.

Zato mi je još krivlje, jer se zaista trudim da uvek "očistim i sredim" svoje tekstove pre slanja. E sad, možda sam zato što i nisam htela učestvovati "osvojila" poslednje mesto. It is a sign...

[Plut]

Joj, Plut, ala ti teško kapiraš!!! Evo ti!   

Nemam ja šta ovde da kapiram. Neka se lepo napiše ko je ko i šta je šta. A taman sam htela da ti čestitam. Sad neću.

[M.M]

Moja zasluga je što sam ga vratio u radionicu.

[Stipan]

Eto ti ga sad! Čestitaj mi Plut, moliću fino! Neću više da te bijem... 

[Plut]

Eto ti ga sad! Čestitaj mi Plut, moliću fino! Neću više da te bijem... 

Možeš samo još da me moliš, a i tada ću razmisliti.

[Stipan]

Sadisto...

[pokojni Steva]

Nego, kad se više vraća SS iz Grecije? Nije valjda da ga je uhapsilo!

[Plut]

Sadisto...

[Stipan]

Nego, kad se više vraća SS iz Grecije? Nije valjda da ga je uhapsilo!

Zašto?! U Greciji još nisu uveli internet?

[pokojni Steva]

Ma ja to, onako. Čovek uzo prvo mesto i nestao u vidu lastinog repka, što nije lepo.

[Stipan]

Ako je prvo mesto uslov za beganje odavde, onda se izgleda mene nikad nećete otarasiti.

[Hiperhik]

Stipane, čestitam, od srca!

[Stipan]

Hvala!     E, samo kad sam i ja ovo dočekao!

[M.M]

Evo i mojih komentara ne neke od priča oktobarske radionice:

Priča Otkobar je ispunila zadatak. Solidno je napisana. Malo mi se nije svidela kako napisana završnica, ali šta sada? Stipane, bravo, dadoh ti bod.
Roboroga je jako dobro napisana i sve je to kao ok, ali završnica je nekako mlaka, neupečatljiva... možda sam očekivao previše.
Zmajevi u kutiji od belog olova je još jedna dobro napisana priča, ali, ali, ali... dok sam je čitao imao sam utisak da je autor toliko želeo da me impresinira sa svojom veštinom pisanja, da me je doslovno odbio. Upotrebljeni stihovi, iako simpatični, po meni su, iako objašnjavaju šta se tu događa, nekako, neprikladni za ovu priču.
U priči Vreća svidela mi se originalnost "predmeta" i atmosfera. Pisanje je na zavidnom nivou.
Grad nad zelenom tišinom svideo mi se zbog svoje poetičnosti i "koprene".
O priči Lune, le cognac et la tombe sam napisao sve i žao mi je što sam greškom dao dva boda ovoj priči umesto priči Ogledalo. E, sada, priča Ogledalo mi se svidela, iako sam odmah shvatio da se radi o priči koju je napisala Plut, i to nema veze sa gombocama, ali ima veze sa samim pisanjem... iako u njoj ima i "hujanja" vetra i "licitarskog srca", meni se svidela.

Jedna stvar vezana za radionicu je jeko interesantna. Zamera se nepotpuna karatkerizaciji likova. Aman, kakva karakterizacija može da se ostvari u priči od 6.000 karaktera u kojoj treba ispoštovati mnoge stvari.

[Plut]

Kako si, aman, odmah da znao da je Ogledalo napisala Plut? A za grešku će mi platiš.    Ja sam možda dva ili tri autora prepoznala i to je najviše do sada.

Stipane, umalo da glasam za tvoju, ali sam je onda pročitala još jednom, pa još jednom i odustala. Držiš tempo, priča ide negde do polovine ili malo više i onda ga tako zas... s tim krajem, punim nelogičnosti i... šta ja znam, to mi sve bilo bez veze. No dobro, lepo si mesto zauzeo. A čestitaću ti ako me još malo budeš molio.

[scallop]

Što se tiče karakterizacije, ona je sve što lik čini u priči. Možda nema dovoljno prostora da se sukobi sa svojim karakterom (što bi "visoka" teorija očekivala), ali ako je od krvi i mesa, onda ćete u nekom većem tekstu imati prostora i za "sukobljavanje" i transformaciju.