Radionica broj 11 - novembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Mme Chauchat]

Disklejmeri uobičajeni: komentarišem priču a ne autora. Hvala što me nećete pogrešno shvatiti i što neće biti napada histerije ili napada tupim oružjem.
Takođe: nije mi uopšte palo na pamet da brojim znakove, glasanje i procenu priča obavila sam ne uzimajući to u obzir. Tja, da sam malo sačekala...


01 — SIMULAKRUM
Ovo je sfrljano na brzaka – slovne i pravopisne greške to dokazuju. Upotreba zareza klimava strašno. Par puta se ponavlja "zamisli se Đorđe" što se lako dalo izbeći. I nije ispunilo zadatak, jeste da se pominje perpetuum mobile (sa greškom) ali nema ga ni bukvalno ni u prenesenom smislu. Nema ni iznenađujuće odluke.  Inače simpatičan početak i lepo koncipiran lik pokojnika, ali se udavi u objašnjavanju, a i ideja odnosa stvarnog i virtuelnog sveta nije dovoljno razrađena.

02 — 256
Ovo je interesantna ideja koja postulira dosta toga nepoznatog i fantastičnog u sekundarnom svetu, a uspeva da prenese što je neophodno (za razliku od nekih drugih u ovom krugu). Zanimljiv obrt u žensko-muškim odnosima. Perpetuum mobile je ispunjen simbolički, ali čini mi se da neočekivan postupak – nije. Neočekivan rasplet, možda. I ostaje nejasno kakva je tačno uloga ovog božanstva, da li ono može svojom mržnjom da utiče na ishod molitvi ili?... Vrlo, vrlo pristojno napisano. Dva poena.

03 — Profesor i životinje
Ovo je prva koja je potpuno ispunila zadatak. Nažalost, ne isuviše inventivno. Dopadljiva ideja o dijalogu psa i mačke potkopana je povremenom neveštinom autora da uverljivo vodi dijalog, a onda je rasplet pokopao priču jer je zbrzan i nerazjašnjen. Otkud nizovi kocki? I klasično pitanje, kako se obesio kad u zatvoru i ludnici ne daju ni pertle? Šteta, čitava prva scena je bila pristojna.
polako su milile / treba milele.
cinično je procedio mačak / kliše. Uopšte, dosta predvidljivih rečenica i predvidljivh prideva.  Jedan poen.

04 — Uzvišica
I ova priča je ispunila zadatak. Međutim, ideja priče je tanka a likovi pljosnati da se pljosnatije ne može. Meditiranjem o ženinoj slici pobedićemo ratnu traumu! Aman. I još klasična fotografija u sf okruženju...
Zenice mu se premeštaju levo-desno, / nezgrapno.
cvetak." uzima
sobom." pomalo
govor." izvuče / posle tačke, veliko slovo. Mislim, stvarno.
izraz sažaljevanja mu se prelomi preko lica / nezgrapno.
Diž' se marvo bezvredna i zauzimaj položaje!"
,,Izgubio sam se tamo Urije." / zarezi...

05 — Vrteška
Dobro, ovo je uglavnom ispunilo zadatak. Problem je dvostruk: lik dečaka nije uopšte izgrađen dovoljno da bismo shvatili njegovu odluku da ostane sa cirkusom, i drugo, ajde, paklena vrteška krade duše, ali ne samo što nije neophodno da iste večeri mušterije pomru, nego – to bi bio pomor neviđen, pohapsili bi sve cirkuse u zemlji za cirka mesec dana. Tako da me nije ubedilo. Motiv vrteške je prihvatljiv, i tradicionalno lepo hororičan, ali nedovoljno razrađen.

06 — Hiljadu tristo pedest i neka
Zadatak nedovoljno ispunjen. Čak i ako ovo večito lutanje prihvatim kao pm, ostaje donošenje neočekivane odluke. Nema nikakve odluke.
Ubiše me brojevi. Da li je trista ili tristo? Može i pogrešno tristo, samo nek je ujednačeno. A "dvestotine" pet i to još celzijusovih malim slovom... užasno remeti koncentraciju. "Puzle" takođe. Ima jedna fraza kod koje sam ozbiljno zapela zbog sadržine: Te bi prepoznao i da su izvađene. Sve stvari koje su se mogle ispraviti uz malo pažnje.
Inače: da je ujednačenije napisano, ovo bi opet bila lirska fantastična ljubavna priča, ali od meni nezanimljive vrste.

07 — Емил и Густав
Zadatak... ako bih bila blagonaklona, a nisam, uz natezanje bi se moglo reći da je pm deo ispunjen, a ovaj o odluci – slabo.
Odmah kod prvog pasusa setila sam se Hiperhikove priče o rakiji i kako je to kod njega mnogo bolje. Tako se razočaravajuće i nastavilo. Patetično-cvetni stil, dobro, ima ko voli... a onda šamar:
,,Balkanische schwein!" o zaboga... kad ste poslednji put za nekog rekli: ,,nemačko Svinja"? Dve greške u dve reči, aman, i onda u istom dahu Швапске гузице, e pa, autoru, ako ne moraš znati da se nemačke imenice pišu velikim slovom, moraš da se u srpskom pridevi na -ski pišu malim... a немчеви treba velikim. Ako već pretenciozno pišemo, ne treba još da prevazilazimo pravopis snagom stila.

08 — Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu

Ovde je neko čitao Žolija, pa šta, i ja sam, pa se ne duvakam.
ne sme da se poštapi dogmom? / Ovaj glagol se ovako ne upotrebljava, zvuči odurno.
A inače? Silno mi se dopalo, zadatak je ispunjen i pod a) i pod b). Filozofsko nagvaždanje lepo izvedeno, pretencioznost opravdana, i još duhovito. Naročito su me kupili opisi ćelije u kojoj se nalaze.Tri poena od mene.
Ali moram da primetim kako me je ova rečenica sa tri greške neviđeno iritirala – srećom, bila je jedina takva: ,,...kojima očigledno pokušavaš da poštapiš (podupreš) svoj obogaljeni primer, pa čak i ako uzmemo Zemlju kao zatvoren sistem, što ona po svakoj (?) logici svakako nije, i dalje ne vidim način na koji ćeš da dokažeš da nečega zapravo ima više, da se višak energije koji bi se stvorio posmatrajući fizičke veličine transponovao na (u) nekakvu duhovnu dobit.


09 — Larušovi zlatnici
Ispunjen zadatak pod obe stavke.
Autor meša č i ć, ko zna zašto. Zanimljiva ideja o novim nazivima za prepoznatljive stvari pada već kod dagona koji mene, na nesreću, podseća na božanstvo a ne na bodež. Macht sa malim slovom samo cementira stvar – ili Macht, ili maht, ne može ovako, šta ste svi na nemački nasrnuli? Ton pripovedanja je malo suviše podignut, ali ništa u poređenju sa Emilom. Ipak dosta toga škripi, bogato zamišljen stimpankovski svet morao bi više da se razradi i funkcionisao bi mnogo, mnogo bolje u dužoj priči. Jedan poen.

10 — Вечито враћање наставног кадра
Zadatak ispunjen.
Uopšte je ova priča školska i nezanimljiva; u mnogo čemu srodna Profesoru i životinjama, odnosno, identične postavke, ali neinventivno rešena. Kraj je i ovde smandrljan, pripovedanje je ravnomerno i pristojno, ali dijalozi drveni i mnogo bolje bi bilo da se nešto i desi. Isuviše mesta je dato likovima i završilo se kao u onom vicu: samo psi'ićka radnja. Razgovor Dr... je mnogo bolje upotrebio dijalog bez mnogo fizičke radnje.

11 — KUTIJA
Valjda najnerazjašnjenija priča u ovom krugu. Ni pomena o ispunjavanju zadatka, a nije ostalo razjašnjeno ni šta se tačno dogodilo, ni odakle glasovi (Policija? Erinije? Ko?), da li ga jure što je zaljubljen u ženu, kako su ga i zašto ubili, ništa, ništa. Čak ni da li je ovo društvo u kome je zabranjen strejt seks, ili seks uz ljubav, ili nešto treće. A perpetuuma ni od korova.

12 — CIKLUS
Ispunilo zadatak pod a), metaforički, pod b) nije ali nije važno, ala sam se smejala! Ala sam se smejala! Nije mi utisak pokvarilo ni ,,četristopedestet", šta vam je u ovom krugu sa brojevima i nemačkim nikada neću saznati, ni ,,nesto" i ,,obecanje", ali će zbog toga spasti bodovi. Samo jedan bod.
.", Ovo se ne radi.
užasan smrad kuvane ovčetine koju je širio čovek / čovek je širio ovčetinu? Malo više pažnje zaista ne bi škodilo. Ali – urnebesno smešno.

13 — KAMENI
Zadatak ispunjen, definitivno.
Kamena Mia / dobro, u redu, i mi volimo Martina...
Slovne greške su vrlo česte, može se priča i pročitati pre slanja
Šta da kažem, nije mi inspirativna. Sve je krajnje korektno odrađeno, ali likovi su nesimpatični, svi do jednog, i briga me nije za njih, pa ni za nagoveštaje tananijih osećanja. Prosto nedovoljno. Ali opet, dovoljno korektna za jedan bod, a neko drugi će joj svakako dati i više.

14 — KVOČKA
Zadatak nije potpuno ispunjen, teško mi je da prihvatim ovo kao ostvarenje pm i neočekivano iskazivanje karaktera. Ali ajde, i drugima sam prihvatala...
U rečenici red reči ubi me. Joda nisi ti ovako zboriš da. Na dva mesta sam se zapitala da li ovo neko namerno parodira: Pakt te noći sklopili su, da. Joda, kad kažem. A inače me je ta središnja scena podsetila na jednu iz Rubljova, i to pozitivno. Bila bi ovo mnogo, mnogo bolja priča, da se pisac nije uskopistio da je baš ovako napiše. Pao bi bod ili dva, ovako ništa.

15 — SRCE VATRE
Zadatak ispunjen.
Opet red reči... I još i futur. A šta smo ono pričali o upotrebi vremena? Okej, ovo je eksperiment, pa je od koristi i što je neuspeo; pri kraju je jedan pasus u futuru ali sa normalnim redom reči i to već zvuči mnogo pristojnije. Ova krv-sneg-vatra estetika super je za konanovce, meni, eto, ne leži, svakako da će se drugima mnogo više dopasti.

16 — Crvena, plava, žuta
Zadatak ispunjen, ali nisam zadovoljna.
Neverovatno. Do pola priče sam se grizla od zavisti, ubeđena da je ovo najbolja priča u krugu. A onda odjednom neviđen pad, kao da je neko drugi preuzeo pisanje. Jedan krimi obrt, drugi krimi obrt, ne zna se koji je neuverljiviji. Uporedo sa padom pismenosti. Totalno razočaranje. Priča je komotno mogla da se završi na polovini i dobila bi tri boda od mene. Jedino što nagoveštava sunovrat u prvom delu jesu ,,zanosne obline". Fraza je oveštala skoro kao ,,grlo bijelo".

[Loni]

Ups, nisam to znao!

Prvi se mačići u vodu bacaju! 

[дејан]

[Sinlen]

Meni su priče u ovom krugu bile barem solidne. Malo se igralo sa zadatkom, tu mislim na deo sa promenom gl.lika, a za pm sam prihvatao skoro sve što u sebi nosi neku naznaku beskonačnosti.
Evo malo komentara, po random-u, za dobro jutro, pa ću kasnije da nastavim.


8. Razgovor prof.Lamenta i dr.Ditiramba
Naporna je ovo priča za čitanje, naročito ako pored nje ima još 15 priča koje valja dočitati. U suštini nema radnju  samo jedna filozofska rasprava. To je po meni mač sa dve oštrice. Dijalog me na mahove zamara, previše se objašnjava, previše teoretiše. Dopadaju mi se likovi, sviđaju mi se kratki upadi opisa sredine u kojoj se nalaze, po meni, trebalo ih je biti više. Ova priča može biti genijalna, a može da bude i glupost. Neću ja presuditi kojoj od te dve krajnosti pripada. Priča ispunjava zadatak, ali sa viškom, tako da u svakom slučaju nema boda.


10.Večito vraćanje nastavnog kadra
Lagana priča, ne zamara kao 'razgovor u limbu', a opet ne impresionira. Kao što postoje filmovi za nedeljno popodne, tako bih ovo nazvao pričom za nedeljno popodne. Zadatak je ispunjen, motiv je prisutan. Dijalog fino teče; dobro i nekako jednostavno mi je opisana nastavnica koja odlučuje da promeni svoj život u korenu. Naravno, ostaje pitanje kako je nastavnica fizike mogla napraviti pm, al' to mi je nebitno, jer akcenat nije stavljen na mašinu, već na likove. Na kraju sam se ovde odlučio za 2 boda, nekako mi uvek ovakve 'neutralne' priče izvuku bodove.


13.Kameni
Bezosećajan kameni na kraju postaje osećajan. Sve vreme se pita da li su ispravno postupili što su ga spojili sa njom, jer ona deluje osetljivo, ali na kraju i sam postaje osetljiv, pa se pokazuje da zaista jesu jedno za drugo. Radnja solidno teče, nema krivudanja, nema zbunjivanja, jedna jednostavna priča koja može i da se preleti i opet će sve biti jasno. Tu je i motiv, zadatak je ispunjen, malo zbrzano doduše, al' prihvatam. Bila je kandidat za bod, ali ipak sam se odlučio za druge.


1.SIMULAKRUM
Zanimljiva ideja, ali ima rupa. Pre svega mi upada u oči glavni lik koji se sve vreme čudi i zbunjuje, ali ne vidimo njegov stav ni po jednom pitanju, pa samim tim ne vidim ni promenu do samog kraja, osim prihvatanja činjenice da je opet živ u virtuelnom prostoru. Po pitanju ponovnog rađanja života sa ove planete, ne možemo ići beskonačno godina unazad, već samo do nastanka planete, zar ne? Kopipejstvovanje mi malo struže. Nisam čuo programere da ga koriste,  osim u formi zezanja, pa mi nekako ne ide da ga koristi veštačka inteligencija. Ono što sam ja ovde pretpostavio jeste da su svi žitelji tog v-sveta zapravo samo prekopirani umovi stvarnih ljudi, što će reći da nemaju fizička tela, pa stoga teorija o samoodržanju opstaje. Ipak, ostaje pitanje napajanja hardvera koji će taj svet stvoriti, al' nema veze, to ionako nije bio centralni deo zadatka. Dakle, solidna priča, al' mi je glavni lik slab.


15.Srce Vatre
Ovde mi samo poslednje dve rečenice nekako besmisleno stoje. Sve ostalo mi se dopada, naracija, tok radnje, lik. Promena je doživljena u toku priče, ali je krvoločni ratnik,  na kraju ostao krvoločni ratnik, koji u poslednjim momentima pomalo i sažaljeva protivnike. Prihvatam i to kao rešenje zadatka. 3 boda.

[Mme Chauchat]

Dodatak o glasanju. Manje-više, uvek glasam za iste priče i javno i tajno. Samo kad se lomim oko pete, stavim jednu javno a drugu tajno, u ovom krugu Kameni su dobili javni bod a Profesor tajni.

[дејан]

једна напомена: јавно нисам гласао за приче 8. и 14. које су заузеле реално друго и треће место и гласао сам за њих тајно (што је овим то престало да буде)
мало ми је криво, пошто обе имају таман толико празног хода, да могу да се доведу у 6000.
гласао сам за причу 5. случајно, лоше сам преписао са папира редни број (слепац је јединицу написао као цртицу "|" али 5. је била одмах иза 15.) мада то нема неког претераног утицаја...за све који нису писац 15.

[Loni]

Evo i mojih analiza i fakultetskih ocena.
Niko nije pao ispit, a dao sam samo jednu šesticu, mada ni ta priča nije loša.
Ali kad vidim da neko ratovane budućnosti zamišlja sa pešadijom,
na koju niko ne računa ozbiljno ni u 20.veku, a kamoli tada, morao sam da je kaznim.


1. SIMULAKRUM -
Kvalitet ideje i  kvalitet stila su u disproporciji. Stil je isuviše informativan, a premalo senzibilisan.
Prebrzo pisano. Sa dosta pravopisnih grešaka. Glavni lik imao samo čuđenje što nije skončao
u verničkoj verziji smrti već u nekoj virtuelnoj, ali čuđenje nije dovoljno. Zadatak je bio i da dela
suprotno od svojih težnji.
OCENA: 8+

2. 256
Rečenice prelepe kao i poređenja. Odlično očarana patnja ,,trećeg pola'' usled mržnje i neprihvatanja.
,,Rascvetala sazvežđa'' pod uticajem likova su nesvakidašnje poetsko rešenje.
S druge strane glagol ,,sprdati se'' treba izbeći (osim ako nije deo dijaloga i poteklo sa usana primitivca).
Umesto nje treba koristiti termine: rugati, ismevati, ponižavati, šegačiti...
Ma koliko ova priča bila lepa i poučna, ne odgovara temi. Ćup meda nije dovoljan perpetuum m.
OCENA: 8+


3. PROFESOR I ŽIVOTINJE
Vrlo dinamička i šašava priča. Ipak u njoj je korišćen trik. O perpetuum mašini ne saznajemo ništa osim da se rodila
kao zamagljena ideja o kocki pacijenta mentalne ustanove. O samom mehanizmu ništa nismo saznali.
OCENA: 10-


4. UZVIŠICA
Lep stil, ali ovo podseća na ,,Avatar''. Trebalo je izbeći plavce. Sa ovom pričom imam jedan racionalistički problem.
Stvar je u tome da niko, ko se iole razume u vojsku, ne vidi značajnu budućnost pešadije u bilo kakvom ratovanju
budućnosti, a kamoli u osvajanju svemira.
Čak i danas, u 21.veku uticaj pešadije je minimalan.
Ko se još oslanja na pešadiju u vremenu super borbenih aviona, bombi, protivvazdušne odbrane,
nuklearnih projektila, robota...
Zbog toga ovu priču ne gledam kao uspešnu.
OCENA: 6+

5. VRTEŠKA
Konačno priča, koja odgovara na temu u potpunosti. Živi su i opisi i dijalog. Zanimljivo i rešenje. Jedina mana bila bi uprošćavanje toliko puta
ponavljane priče o prodavanju duše đavolu. Ovde dušu prodaju ljudi, koji od demona nisu dobili ništa za uzvrat već samo kupili karte za luna park.
Da li to deluje dovoljno ubedljivo?
OCENA: 9+

6. HILJADU TRISTA PEDESET I NEKA
Dobro dočarana tuga dva zaljubljena srca, koje rastavi vasiona. Priča je bolja sama po sebi nego u kontekstu zadate teme. Perpetuum mobile je očigledno samo njihova besmrtnost i ljubav, koja se ne gasi uprkos razdaljini i nemogućem životu. Nema ni jakih preokreta junaka.
OCENA: 8-


7. EMIL I GUSTAV
Izuzetno literarno bogatstvo. Autor je odličan pripovedač. Sama fabula je dosta zamagljena. Nalik snoviđenju. Perpetuum m. je sama smrt, koja uzima oba vojnika ili nekakav fenomen u prirodi, koji nikome, pa ni samim čitaocima nije baš najjasniji. Ukoliko je reč o smrti, ona je vrlo zbunjujuća. Vojnici su mrtvi, a i dalje pipaju padobran i puške. Nije baš tipično za preminule osim ako nisu zombiji ili vampiri, a ne deluje da je autor nišanio u tom smeru.
Pasus o 2998. nema svrhu jer u toj godini se ništa ne dešava u priči osim što saznajemo logičnu informaciju da je selo postalo deo megalopopisa. Milijardu godina kasnije dolazi pretvaranje sunca u supernovu. Zvezda guta sve, a ipak ostaju dva borca i šljiva, nadomak Kosmaja, koja uvek cveta. Storija vrlo zbunjujuća, ali sama činjenica da se o njoj toliko razmišlja dokaz je da vredi.
OCENA: 9


8. RAZGOVOR DR DITIRAMBA I PROF.LAMENTA U LIMBU
Odličan dijalog. Interesantna rešenja večitih tema o tome šta je duh. Pravo uživanje za čitati.
OCENA: 10

9. LARUŠEVI ZLATNICI
Vrlo interesantna priča. Dostojna ,,zone sumraka''. Problem je u tome što je trenutak kad se svo zlato pretvara ni u šta neuhvatljiv. Kao ni motiv.
Da li je sve bilo Larušovo ludilo ili su ipak postojali pravi zlatnici, koje je đavo neutralisao? Kraj malo vadi stvar, ali kao da je čitava priča preambiciozna za ovako kratku formu. Dešavanja su prebrza.
OCENA: 8

10. VEČITO VRAĆANJE NASTAVNOG KADRA
Ova priča spada u one, u kojima poslednji pasus sve razrešava. Interesantna, ali poslednji pasus ne daje baš najjasniji odgovor na pitanje šta zaista radi perpetuum m. u šupi. Znamo da ubrzava vreme, ali šta i osim toga?
OCENA: 8

11.KUTIJA
Priča o gej eskortu, koji se očigledno bavi još nekim nedozvoljenim poslom (slutim da je prodaja droge u pitanju). Nije baš najjasnije šta je perpetuum m. U kutiji je nečija tajna. Nije baš jasna čija. Slika žene i ljubavna pisma su tu da pokažu delovanje lika suprotno od karaktera. Kao da nedostaje neka nit, koja bi pojasnila sve.
OCENA:8

12. CIKLUS
Perpetuum m. je ciklus života i smrti, koji se uvek ponavlja. Interesantna i dinamična priča. Ipak kao da fali nešto epohalno što će storiji dati posebnu boju, a u sam ciklus neki preokret.
OCENA: 9-

13. KAMENI
Lepa epska storija. Susret dva plamena (ne zna se da li su na istom stupnju razvoja ili ne), od kojih je samo jedna na pragu otkrivanja čuda - sfere, koja ispunjava želje. Pomenuta sjajna lopta više dođe kao zlatna ribica nego kao perpetuum m. a cela priča više podseća na uvod u neki daleko duži roman nego na samodovoljnu priču.
OCENA: 9+

14. KVOČKA
Wow. Iza eksperimentalno postavljene priče neobične jezičke konstrukcije krije se topla storija o odbačenom čudaku, koji ipak uspeva da osvoji srce dobre žene. Vidljiva je velika umešnost autora u sklapanju rečenica, ali premalo je fabule. Žena se zaljubi u čudaka i umre ni od čega. Fali osnovni odgovor na temu - šta je perpetuum m?
OCENA: 7

15. SRCE VATRE
Prorokova priča o kosmičkoj pravdi, koja stiže lošeg junaka. O preispitivanju svojih postupaka i griži savesti. Fale dinamika, promena atmosfere i preokret. Naglasak je više na kosmičkoj pravdi nego na perpetuumu m.
OCENA: 7

16. CRVENA, PLAVA, ŽUTA
Najneobičnija i najkompleksnija priča. Moć fantomske slike toliko je začudna i sluđujuća da ni čitaocima nije najjasnije šta se zapravo događa u realnosti, a šta u ludilu. Najinteresantniji je preokret iza preokreta. Da li je to svesni plan autora čudne slike? Da li je kombinacija boja slučajno identična zastavi Kolumbije? Ako nije, onda kombinacija simbolično označava i drogu. U svakom slučaju ovo je dinamična, vešto napisana priča o kojoj se dugo razmišlja.
OCENA: 9+

[Mme Chauchat]

Čitam komentare. Hrundi, primećujem da ti u raznim pričama vidiš ono čega nema, na jedan vrlo kreativan i raspevan način. Samim pričama to često dobro dođe, naravno. 

[Plut]

Vid' sad nje! Mnogi vide jedno u nekim pričama, neki nešto drugo, neki ništa. To ne znači da on vidi ono čega nema, vidi ono što ti nisi videla. Ha!

[Stipan]

Dobro ti Plut i reče!!! Nadam se da sam i ja satr'o tvoju priču k'o što si ti moju! 

[Josephine]

Hrundi ima lep dar da verbalizuje ideje pisaca bolje od njih samih. Ta sposobnost čini ga boljim od proseka. Još malo pa izgrađenim piscem.

Samo još kada ne bi bio Zemunac.

[Stipan]

Arhineprijatelj...

[Boban]

Opet sve već xy puta viđeno...

Izgleda da smo uzalud potrošili ovu godinu; opet je ljudima najvažnije šta je ispričano a ne kako, što ne znači da ne treba ocenjivati i šta, ali u radionici je primarno kako, kontraproduktivno je glorifikovati samo onoga ko se dobro dosetio a nema blage veze sa pisanjem. To ti je kao da ocenjuješ izvođača pesme po rečima pesme, a zanemaruješ kreštanje i nemelodičnost kojom nam je prenosi.

[Midoto]

Obrazloženje za priče kojima sam dala bodove, uskoro sledi ostatak.


         1.   SIMULAKRUM:
Perpetuum mobile je meni u startu ličio na depresivan koncept. Ovde to nije slučaj, pa sam dala bod zbog vedrog duha i rečenice koja dočarava idealnu ženu: u licu tinejdžerka, po ponašanju tridesetogodišnjakinja. Mudro.  Bilo je još veselih detalja: čovek suočen sa večnošću razmišlja kako će opremiti kuću.  Tu je postojala zamka da priča postane manje šaljiva – zamisliti sve te ljude osuđene da postoje vo vjeki vjekova! A nije mi razjašnjeno ni zašto se oživljava svaki um? Da li to važi i za bebu koja nije preživela porođaj? I šta je sa gomilom zlikovaca, samoubica, pa i onih koji su užasnuti  idejom da nema kraja? Ukratko: nejasno je obrazloženje opšteg vaskrsnuća. Takođe, ne vidim ikakvu promenu u glavnom liku, sem fizičke. Za dobro raspoloženje – 1 poen.

        2.   PROFESOR I ŽIVOTINJE:
Simpatična priča sa duhovitim krajem i očiglednim prezirom prema ljudskoj vrsti. Na ovoliko prostora nije moglo da se razvije koliko je bilo potrebno. Od mene – 1 poen.

       16.    CRVENA, PLAVA, ŽUTA:
Lepo ispričana, ali (po meni) ima falinku: čovek koji je prihvatio apsolutni red, jer nema kreativnosti, ni poštovanja prema istoj, pa ni potrebe da je razvija kod sebe, uvodi u svoj život dete. Čak pokazuje da mu je drago što su se zbližili. Zašto, naprosto, nije ostavio ćerku nekoj babi? Ili barem da je dete uz njega samo zato što mu je to najpraktičnije rešenje, samo neka je dosledan u svom nedostatku osećanja (koja neminovno unose haos). Prešla je u crveno (preko 6500 karaktera), ali kada sam odbacila kraj na koji imam najviše zamerki – dobila je 1 poen.

        13.      KAMENI:
Ispunjen zadatak, jasno napisano, sviđa mi se. Kraj mi je trunku zasmetao – ono s pramenom. Mogao je da joj obriše pljuvačku s brade (ipak je povraćala), ili već neka slična "kamena" nežnost. 2 poena.

        9.      LARUŠOVI ZLATNICI:
U potpunosti odgovoreno na zadatu temu, lepo, slikovito i zanimljivo napisano.    Laruša imam u glavi. Dobra je to taktika – u kratkoj priči opisati čoveka lako zamislivog: kao mešavinu Kir Janje i Dikensovih matorih, grabežljivih bitangi. I, naravno, meni vrlo prija što je zlo kažnjeno, ali sa mogućnošću da se iskupi. Malo mi je smetalo što Inkvizicija ima direktan link sa Bogom (sa Đavolom mi je već logično), ali, šta se može.  3 poena.

[scallop]

Zanimljiv krug. Zanimljiv. Moja sklonost ka neprepoznavanju i lošem prepoznavanju i ovog puta je došla do izraza. Ako onaj kome sam poslao PM (ne perpetuum mobile) nije napisao priču za koju sam mislio da jeste, onda se iznenađujem, ponovo. Loni je otvoreno komentarisao svoju priču i ocenio je, ali ima još lukavih koji su komentarisali svoju priču, da se Vlasi ne bi setili.
Sa nekim komentarima se ne slažem, zato, verovatno, i različito glasamo, a mene je potakla ocena da je lik klinca u priči "Vrteška" nedorađen. Meni je sjajan, gotovo kao Pinokio (u najboljem značenju), a ako čemu zameram to je doobjašnjavanje značenja vrteške i naknadne smrti. Uopšte, krajevi priča su mi bledunjavi i nedorečeni. U nekim pričama je tok priče bolji od finala i protiv toga treba raditi.
Sa druge strane, nekoliko priča je "pridikovalo", bar tri, a nekako se izvuklo "Vraćanje nastavnog..." ali ne i Ditiramb i Lament i pas i mačka (u istom formatu stereotipa su).
Možda je najkoherentnije ispričana "Kvočka" (da, i meni neke scene liče na Rubljova), ali autor mora da prestane sa unakarađivanjem svog jezika.
Potpuni komentar malo kasnije, jer su me više potakli komentari.    

[Midoto]

Slede priče koje su imale više potencijala nego što su prikazale. Neke od njih su bolje od onih kojima sam dala poene, ali nisam htela da nagrađujem ono što očigledno ima više mogućnosti, a nije ispunjeno.

15.   SRCE  VATRE:
Jako lepo napisano. Zamerka: često obrađivani motiv, iz istog ugla (surovog ratnika) i sa istim zaključkom: srce vatre se hrani surovošću i krvlju prolivenom u borbi oko njega. Za razliku od većine priča, ovde je ispunjen i onaj deo zadatka : promena ponašanja glavnog lika.

14.   KVOČKA:
Ovu priču sam pročitala bar 3 puta. Prvo – ostavila je utisak. Pratila sam s iščekivanjem do poslednjeg pasusa – i tu nisam shvatila šta se desilo! Ostala mi je, iza nje, jasna slika, divne reči i - frustracija. Tumačila sam završetak  jako posvećeno, ali do kraja ga nisam razumela. Prenaporan je jezik. Priča je prekratka da bi se ušlo u logiku rečenice. Vuče mi na Pekića (posebno na "Vreme čuda"), ali je on uvek sebi davao puno mesta i vremena da navikne čitaoca. Često je sekao arhaizme i starinsku konstrukciju jasnijim pasusima. Dalje, ima suviše načetog i nedovršenog, prosto nije moglo da stane u ovaj prostor. U tome se najviše izgubilo: samo ovlašno dodirnuto , nerazrađeno i, više od svega – nedorečeno.

6.    135_:
Vešto ispripovedano, ali ne postoji ono nešto što bi je razlikovalo od drugih priča o večitom traženju i nenalaženju. Bar da su jedno drugom ostavljali neke znake, da drži napetost...  Besmrtni su, stalno se mimoilaze, a ne menjaju postupak (nameće se ona, već viđena, istovremena odluka: sačekaću da budem pronađen/a). O promeni glavnog junaka/junakinje kroz priču, nema naznake.

8.   Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu:
Prvo: gotovo za trećinu duža priča od dozvoljene. Drugo: ,,dole" ih, od pre neki dan, ima sedam milijardi. Treće: i saćasti oblik ,,sveta" (biblioteke, beskonačnosti) i  –  ogledala + snošaj (kao gnusne stvari koje umnožavaju broj ljudi),  već su savršeno obrađeni Borhesovim perom.  Četvrto: šta radi sujetni Ditiramb u Limbu? Niti je nekršteno dete, niti je pravednik koji nije stigao da upozna Hrista. Priča mi liči na autoportret slikara koji je svoje, inače lepe crte, dodatno naglasio i neprestano skretao na njih pažnju. Time i ova priča – o jednom Duhu deljenom na nekoliko (7) milijardi delića, gubi na snazi. Samoljublja nikom od nas ne ponestaje
(Ovo je priča koja ne staje ni na "produženom" broju karaktera. Treba je razraditi i malo postaviti distancu, ukinuti višak narcisoidnosti i može da bude izvanredna.)

[Anomander Rejk]

Opet sve već xy puta viđeno...

Izgleda da smo uzalud potrošili ovu godinu; opet je ljudima najvažnije šta je ispričano a ne kako, što ne znači da ne treba ocenjivati i šta, ali u radionici je primarno kako, kontraproduktivno je glorifikovati samo onoga ko se dobro dosetio a nema blage veze sa pisanjem. To ti je kao da ocenjuješ izvođača pesme po rečima pesme, a zanemaruješ kreštanje i nemelodičnost kojom nam je prenosi.

Ali nisam cenio samo originalnost, već i kako je nešto ispričano. U pravu si, to jeste bitno, baš sam za neke priče i naveo da su imale dobru ideju ali da nisu dobro ispričane.

[Boban]

A i jasno se vidi ko od autora-ocenjivača ima odraslu decu a ko je tek prestao da bude nečije dete... ili je još u maminom okrilju.

[scallop]

Evo mojih komentara. Napominjem da nisam izmenio nijedno slovo zbog tuđih komentara.


01 — SIMULAKRUM

Kad bih se raspravljao sa ovom pričom imao bih mnogo primedbi. I održavanje ovakvog virsveta traži beskrajno mnogo energije. Nije iskorišćen ni najbolji segment priče koji nas obaveštava da su matori i šljam glavni deo virsveta. To je pravi potencijal priče. Pred kraj ima i omaški tipa ,,u virsvet jedna osoba može ući u više uzrasta". Ili je to još jedna proćerdana mogućnost. Razdragao me je pančlajn. Ocena – 4.

02 — 256

Ovo je vrlo dobra priča. Neko bi rekao da je sa tezom, ali meni odgovara. Čak sam ubeđen da je i najveći deo zadatka zadovoljen. Ocena – 5-.

03 — Profesor i životinje

Rasprava psa i mačke koja se brzo pretvara u očekivano, pa gubi čitaoca. Kraj priče ne donosi ništa rasturavajuće i tako sam ostao ravnodušan. Karakter glavnog lika nije postavljen i ne znamo šta se u njemu promenilo. Korektno ispisano, ali... Ocena – 4-.

04 — Uzvišica

Ova priča ima zadovoljavajući tempo (možda zbog utiska prethodne). Konačan ishod mora da nadmaši prethodno, a toga ovde nema. Izgleda da koncept priče i nije nudio više. Nekako je sve iznuđeno. Ono što se meni dopada je da me ništa nije ometalo u čitanju, tako da je pisac spreman da koristi sopstvene motivacije, a ne koje mu zadatkom nametnemo. Ocena – 4.

05 — Vrteška

Ovde je protraćena jako dobra priča. A postojala je rezerva od čak 1800 slovnih mesta! Klinac je mogao učiniti toliko toga u tom prostoru. Da promeni ime Kameni. Kome treba jedna njegova suza? Na kraju mi prepriča pančlajn! To je katastrofa. Ocena – 3+.

06 — Hiljadu tristo pedest i neka

Meni se ova priča dopada, ali se pitam zašto u bezličnom često vidimo lepotu? Možda zato što nema ničega drugog. Osim nejakog pominjanja nekoga ko ugrožava glavne likove. Traganje radi traganja, bez rešenja. Krajnje promašen naslov koji nametne rđave asocijacije. Ocena – 4-.

07 — Емил и Густав

Ovu priču ne komentarišem.

08 — Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu

Priča je ponavljanje priče gde se raspravljaju pas i mačka. Lepo odabrana imena i likovi se ponašaju u skladu sa njima. Dobra je ideja da se duh kroz porast populacije razvodnjava. Zapamtiću je, zlu ne trebalo. Nema tempa, nema saspensa. Ova priča je neprimerena savremenom načinu pisanja. Ocena – 4-.

09 — Larušovi zlatnici

Opa! Neko se ozbiljno potrudio. Volim ovakve priče, pa makar se likovi krečali. Zadatak ispunjen i sve najlepše. Ocena – 5.

10 - Вечито враћање наставног кадра

Vrlo dobra priča. Ne znam samo šta se u Slavici promenilo, ali neka. Iz pančlajna izvaditi prst kako ne bismo ružili pisca na samom kraju. Ocena – 5-.

11 — KUTIJA

Ovo je jako dobra priča, ali je pančlajn bedan. Moglo je to da se okonča mnogo, mnogo bolje. Ocena – 4+.

12 — CIKLUS

Papazjanija na temu radionice. Ni kao parafraza nije dobro. Ja sam to nekada radio bolje. Ocena – 2.

13 — KAMENI

Pobiše tolike ljude i – ništa. Ovo nije dobra priča. Ničim me nije primamila da budem na njenoj strani. Nameće se pitanje iz jedne ranije priče: ,,Šta s tim?" Baš ništa. Ocena – 3-.

14 — KVOČKA

Kad pisac prestane sa nama da se zajebava, možda će sve doći na svoje mesto. Neka pročita priču koju je napisala Dacko (na koju se često osvrćem, a znam i zašto) i neka izvuče zaključke. Koliko god ispis bio unakarađen, on mora da bude konzistentan i da nosi jasnu poruku. Ovoga puta: Ocena – 2.


15 — SRCE VATRE

Neće ništa boleti.
Ne valja pisati ovako. ne mogu da se spustim pod predikaonicu sa koje će neko da mi tupi svoje tumačenje viših misli. Ocena – 2.

16 — Crvena, plava, žuta

I lik Vilen je svoju poetiku banalizovao verujući da tako poštuje kanone fantastike. To ne ide tako. Stil je OK, ali je ocena nikakva. Ocena – 3-.

[Stipan]

E Scallope, teško si ga meni...

[Midoto]

Ja jesam menjala, ali ne zbog tuđih komentara, već da bih bila jasnija. Utiske sam napisala još pre glasanja, neki su bili preopširni i više kao podsetnik. Ipak, nema suštinskih izmena:

4.        UZVIŠICA:
Ne čini mi se da je ispraćen zadatak, sem ako uzmem (maglovito) da je ljubav svojevrsni  PM, što bi imalo smisla.Priča je dobro ispričana, atomsfera jasno predstavljena, Urije je konkretniji lik od Stefana, koji je dvodimenzionalan.

5.       VRTEŠKA:
Mirko s početka priče kao da nije onaj koji nosi ostatak. Prvo je simpatičan mangupčić koji ne priznaje autoritet, posle je vaspitano dete koje bespogovorno izvršava naređenja. Samo, ne znam - zašto. Drugo, zašto je devojčica među dušama koje će pripasti đavolu? Dete, naprosto, ne može imati takve grehe. Jezik je korektan, priča ima topline, ali nema logično objašnjenje.

2.          256:
Priča je korektna, ispunila je zadatak, ali je sumorna i kraj je zbrzan. Saša mi nije simpatičan lik – zapravo radi što i svi drugi: sveti se, otvarajući novi krug nesreće. A ako to radi da bi što pre dobio smenu "na vrhu" – opet nije lepo. Deo sa medom i vinom je višak, moglo je kraće, pa da se dobije prostora na kraju. Naslov je morao da bude bolji.

11.       Kutija:
Ovde nisam uspela da uhvatim nit koja povezuje priču sa zadatom temom. Čini mi se da je bilo brzine, kao da je obrađena neka pređašnja ideja.

7.         Emil i Gustav:
Nisam razumela kraj. Bilo je nekih lepih rečenica i opisa, svideo mi se i kontrast seoske topline, sigurnosti, humanosti s jedne strane i ratovanja sa druge. Ali, kome je zazvonio telefon? Kad?

10.       Večito vraćanje nastavnog kadra:
Svideo mi se sam početak (posebno mi je prijalo ono starinsko - teta Cano). Iza toga – nije. Nisam se zamislila nad nekom novom idejom – a to mi je bitno kada nešto pročitam.

[Mme Chauchat]

A i jasno se vidi ko od autora-ocenjivača ima odraslu decu a ko je tek prestao da bude nečije dete... ili je još u maminom okrilju.

Po čemu to? Svi smo mi deca u duši, čak i kad smo tetke...

ima još lukavih koji su komentarisali svoju priču, da se Vlasi ne bi setili.

Nego šta.    Samo, valjda je piscu dozvoljeno da bude svestan slabih i jakih strana svoga dela.

[Midoto]

Izvinjavam se, u svom skraćivanju sam potpuno ,,skratila" komentar za 12. priču.

      12.      Ciklus:
Ne znam jesam li dobro shvatila: hrišćanski dželati i sudije su satrli i dinosauruse? Nemam sklonosti prema ovakvim pričama, ali postoje i glasovita dela koja meni ne leže.

[Josephine]

Ponekad se pitam gde je Suba, i kada je tu - zašto se ne oglašava?

Moji komentari uveče ili preko vikenda...

[vimen]

iz nekog razloga mi izbriše veći deo posta?

[Stipan]

Ponekad se pitam gde je Suba, i kada je tu - zašto se ne oglašava?

Suba je preopterećen poslovnim i porodičnim obavezama.
Žao mu je što nije učestvovao u ovom krugu, ali je obećao da će za decembarski krug "rasturiti" sa pričom.

[mac]

01 Simulakrum 3-, nema PM, nema suprotnog karaktera, slaba ideja
02 256 3, nema PM, nema suprotnog karaktera, lirskim jezikom maskirana slaba ideja
03 Profesor i životinje 4, nema suprotnog karaktera, nejasan kraj
04 Uzvišica 4, nema suprotnog karaktera, nešto nedostaje
05 Vrteška 5-, vrlo solidno
06 Hiljadu tristo pedeset i neka 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera
07 Emil i Gustav 3-, nema PM, nema suprotnog karaktera, lirika, patos, a slabo
08 Razgovor dr Ditiramba... 3, nema PM, nema suprotnog karaktera, simpatično ali nerazumljivo i predugo
09 Larušovi zlatnici 4+, kraj je slabiji od početka i sredine
10 Večito vraćanje 5-, solidno
11 Kutija 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera, delovi nerazumljivi, kao i kraj
12 Ciklus 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera, simpatično, ali hrišćanski motivi ne pomažu
13 Kameni 4+, uslovi zadatka su tu, ali ubačeni na silu
14 Kvočka 3, nema PM, ne znam ima li suprotnog karaktera jer je nerazumljivo, a i predugo
15 Srce vatre 3+, nema PM u pravom smislu, ne znam ima li suprotnog karaktera jer je nerazumljivo
16 Crvena, plava, žuta 4, nema PM, zanimljivo ali predugo

[pokojni Steva]

SRCE VATRE - može biti patosarenje i moralno pridikovanje po stoijedan plus još jedan put, priča je baš lepo napisana. Tamo gde Kvočka zaludu brekće i sva u ćiftama tandrče kao kakav muzejski artefakt greškom uključen u struju, Srce Vatre izvlači jasnu pravu liniju. Slične su mi pa ih povezujem. Tek na drugo čitanje sam obratio pažnju dal se o nečem u priči i priča. Kad ono, ima tu i neki grad, muslimanska imena, očekivana pouka na kraju; sve nebitno meni. Da je drukše napisana, ne bih je ni pogledao. 3 pb

[pokojni Steva]

256 - recimo da sam se premišljao oko prva dva mesta. Biće da je prevagnulo jače prvo čitanje kod S.V. Možda, po meni, ima i koju praznu rečenicu; evo baš je čitam, kaže 'Moralo je da potraži bogove i njihovu pomoć'. Siguran sam da u redu cupkaju, sve reč do reči, i većina bi bolje istakla to šta se piscu prohtelo dočarati. Dobro odrađena 'nepolnost' mi fino fercera. Dobra priča, čvrsto stoji na obe noge. Moja 2 pb.

[pokojni Steva]

Utešna pozitivna brojanja, sve tri priče su mi nekako 'tu', podjednake. Ja sam video šta se htelo reći, imam pravo glasa pa sam i glasao za iste. 135_, PROFESOR I ŽIVOTINJE i SIMULAKRUM. Hiljadarka lopata rečima, interpunkcija, enterima, ali je proizvod korektan. Takvo pisanje ne podnosim, sad mi leglo.
Šjor Profešor ima toliko bljutavu pouku da sam hteo da je oma škartiram, vremenom mi se primila. '...Rekao je profesor, gledajući kocku...', mater mu, pa jel baš mora tako! 'Nadovezao se mačak', 'rekao je..

[pokojni Steva]

...pas'. Uf! Jeza me podilazi od ovakvih 'natuknica' međ dijalozima.
Simulakrum je zasigurno najlošije napisana priča u mom izboru. I opet, 'zamisli se Đorđe'. Kako to meni seče očni živac! A ima i, 'zakikota se Đ', 'pomisli Đ', 'štrecnu se Đ'... Ima i potencijala, ček sam' da autor ukači novu glavu
Ko nam je ono pobednik kruga, ček da proverim...

[scallop]

Zna se ko je pobednik. Ti haluciniraš.

[Josephine]

1. Simulakrum


Kako se autor odao, obavestila bih ga da smo mi ovde na radionici razmaženi i gadljivi na pravopisne i typo greške (kada ih ima baš mnogo). Ova je priča prvenstveno iz tih razloga kod mene prvo izazvala odbojnost, pa sam je jedva dočitala do kraja.


Nakon drugog čitanja uočila sam neki posprdni šarm, mada ne i promenu u ponašanju junaka. Za perpetuum mobile sam progledala kroz prste, iako i on škripi.


Stil je pomalo dečiji, posredan i nezahtevan. Ima dinamiku, ali je i naivno (ko bi se sad lomatao da oživljava sve ljude, a da od toga dobro ne zaradi, da ne manipuliše procesom oživljavanja?).


Jedina misao koja mi je titrala u glavi nakon čitanja je da priča mora da ostavi mnogo... profesionalniji (da li je to ispravna reč - ne znam, ali mi jedina pada na pamet) utisak.


Primera radi:

U njemu je sva memorija sa svim prizorima i zvucima, koje je iskusio. U nekom od sećanja je i slika sasvim sporednog prodavca malina. Čak i ona dovoljna je da sistem skenira celog prodavca, sa sve mozgom. Time se presnimava i njegov um
sa svojom memorijom. A onda izvlačimo i umove onih, koje je prodavac poznavao sa svim informacijama i tako u nedogled

Izbaciti viškove i umanjiti napor da se pronađu sinonimi, svedenijim jezikom.


Dobrodošlica autoru u džunglu na asfaltu.




2. 256


Ova priča dobila je bod od mene. Na prvo čitanje mi se nije dopao ritam. Prezahtevan, malo nudi zauzvrat u smislu zanimljivosti radnje, previše šumova u vidu:

spuštao je svoje lepe oči i ostajao bez glasa kada bi ugledao svoje najmlađe čedo

Zamukoše oni

- kvari ritam i spušta nivo pripovedanja na nivo rimovane pesme.


Srećom, do kraja se stil popravlja i lakše se čita. Srednji rod je bio zamka za ritam i dinamiku, ali se autor/ka nekako izvlači.
Sadržaj priče fino flertuje sa kvir teorijom i nekim temama koje mene zanimaju. Malo bleđi kraj.


Perpetuum mobile slabije izražen, promena karaktera više. Zadatak korektno ispunjen - veliki bod za ovu priču lepu kao oči njenog junaka.






3. Profesor i životinje


Anđela, ako si pisala priču, a nisi glasala - shame on you.


Dakle, i ova priča je zaslužila glas, pre svega zato što je možda i najbolje ispunila zadatak. Tu je perpetum mobile, tu je promena u karakteru (pobeda mačka), tu su dinamične diskusije, večita (unutrašnja) borba dobra i zla, dobrih namera i pločica do pakla.


Priča je vešto napisana i predstavlja školski primer kako kratka priča treba da izgleda.


Nedostaje joj originalnosti i više bi joj prijao prezent, nego prošlo vreme (previše "je" urušava melodičnost jednostavnosti i neposrednosti priče).

[pokojni Steva]

Znači LARUŠOVI ZLATNICI. Stil jasan i pitak, ko u roto romanu. Priča jasna i pitka, ko u turskoj telenoveli. Pouka jasna i pitka, koliko i plitka. Ova priča je modla za sve priče koje će tek da me nerviraju. Alo, ne misliti da namerno i tek tako pljuckam, razumem ja i vidim, pa Radionice su takve od početka, teži se tom vrhu jasnosti koji mozak oslobađa bilo kakve nepotrebne aktivnosti. Input-output, ko guska, jede zeleno-sere zeleno. Žestim se jer ZNAM da autor u sebi tušta i tma dobrog da nam isporuči ima

[Josephine]

Šta bi mi bez našeg nadrndanog Steve... :)


Podržavam što si rekao u postu iznad u potpunosti, S.

teži se tom vrhu jasnosti koji mozak oslobađa bilo kakve nepotrebne aktivnosti. Input-output, ko guska, jede zeleno-sere zeleno.

[Savajat Erp]

Ко ће сад прекидати овај низ својим бљутавим коментарима? Још Стева опет преко мобиле мучи муку...

[pokojni Steva]

(nesta mi trotački u prošlom postu), no i njega 'ometaju' propisane stvari, dublji glasovi i potreba za osvedočenjem.
Sad, znam da ću imati pranja, od belog do usijanog, plus centrifuga, al stojim da poduprem izrečeno. Još kad se imena obznane, juu vašeg veselja! Što najgore, apio sam glasova i preko kape, hi hi hi

[Stipan]

Obožavam Stevine komentare! A ova Princeza kojom brzinom  je krenula do mene će stići prekosutra...

[Sinlen]

256
Ova priča mi ima dosta nerazumljivosti. Preovladava prezir prema ljudima, na kraju imamo božanstvo koje kuka kako je moralo da sluša kuknjavu i zapevanje ljudi, ali pripovedač govori o velikim ratnicima i pesmama od kojih se 'rascvetavaju sazvežđa, a zahvalno umiru stare zvezde', pa to mi deluju kao bića kojim bi se bilo koji bog ponosio 
Ne vidim ovde karakter 'toga', vidim neznanje, nije čak ni dvoumljenje, već mi deluje kao mali tinejdžer koji na sva životna pitanja odgovara sa 'whatever'. Ovo u suštini i jeste priča o nesigurnosti mladih u pogledu svoje seksualnosti, ali mene takve priče jednostavno ne dotiču. Korišćenje tog nedefinisanog pola kroz čitavu priču mi je iz nekog razloga stvaralo barijeru tokom čitanja i ne mogu baš reći da sam sa uživanjem stigao do kraja, pre će biti olakšanjem. Nekome će se ovo dopasti, meni ne.


Vrteška
Ova priča mi se dopada. Demon koji skuplja duše pomoću pm-vrteške mi je sasvim interesantno rešenje. Dobijam dosta informacija o glavnom liku, sviđa mi se ono da duša vredi 50din, nekako mi je sasvim realno u današnje vreme. Tu je i promena, ali je smandrljana na samom kraju. Deluje mi kao da je priča stigla do limita u karakterima, a onda je lupljena zadnja rečenica da simbolizuje promenu. Verujem da je to moglo bolje da se realizuje.
Sad vidim da je priča imala još prostora, u tom slučaju je moralo bolje da se realizuje. Bod


Kutija
On radi kao muška kurva, ubijaju ga zajedno sa klijentom, pa mu kutija daje novi život u obliku žene. Ok, motiv je tu, ali mi lik nije baš izgrađen, a promena oblika postojanja sumnjam da je ono što je zadatak tražio. Sve vreme je akcija, ali fali barem malo informacija  o liku, osim toga što se svi zaljubljuju u njega. Radnja bi trebalo da bude malo jasnija, na momente se gubim, pa ne znam ko, šta, gde i kako. Ovako brze priče, po mom mišljenju, moraju biti razumljivije, osim ako nisu apstraktne, ali ovde toga nema.


Hiljadu tristo pedeset i neka
Dopada mi se ideja traženja preko svemirskih prostranstava. Može da se prihvati i sf-bukvalno, a može da bude i razmišljanje kreativne devojke koja se dvoumi da li da se pomiri sa dečkom ili ne. I u jednom i u drugom slučaju mi deluje da ona na kraju shvata da žali za snovima itd...i da joj on više ne treba. Ako je tako, onda je zadatak ispunjen, ako nije, onda imamo samo gomilu nabacanih slika i misli, koje se do kraja ne vezuju ni u kakav smisao, jer on nastavlja da je traži, a ona nastavlja da bude izgubljena. Ja ću poverovati da je ono prvo. Motiv se proteže kroz čitavu priču,  od njih dvoje, do beskonačnosti u traganju. Bod.


Kvočka
Dva puta pročitao i dalje mi nije jasno šta se dešava na kraju. Nemam smisla za ovakav stil pisanja, stoga ovu priču neću komentarisati. Jednostavno, not my cup of tea.

[Josephine]

4. Uzivišica


Uh, ova priča pati od stalne promene fokusa pripovedača sa trećeg lica na sveznajućeg. Pri tom često tone u prepričavanje.


Primer prelaza u sveznajućeg:

Flota nije stigla u zoru, a granatiranje se nastavilo čitavu noć

Zašto je ovo loše? Zato što čitaoca udaljava od junaka i arogantno mu potura činjenice pod nos. Poruka autoru: pusti čitaoca da kroz čula junaka shvati da flota nije stigla, da se granatiranje nastavilo. Ovaj rez iz usta nepoznatog pripovedača ostavlja utisak nesavladanog zanata.


Primer prepričavanja:

Vojne prilike u, Stefanu, nepoznatim obeležjima su se iskrcale nakon što je borba utihnula i pokupile izvor.
Na pitanje šta će da urade sa objektom zbog kojeg je osam stotina vojnika izgubilo život, jedan od njih je odgovorio sa: ,,Izvor? Šta je to?" a zatim usputno dobacio svim oficirima da ne treba da se zamajavaju pisanjem izveštaja, jer prethodno spremljeni već čekaju njihove potpise na brodu-transportu.

Čija je ovo percepcija? Ako je u prvoj rečenici u citatu fokus na Stefanu, zašto je u nastavku taj fokus izbledeo, prebačen na sveznajućeg pripovedača, prešao u prepričavanje?


U celosti je ovo jedna korektna, ali bleđa priča. Morala je da ostavi mnogo snažniji utisak. Taj efekat postiže se identifikacijom čitaoca sa junakom, što u ovom slučaju nedostaje iz navedenih razloga.




5. Vrteška

Ova priča nosi dobru hororičnu atmosferu i neposredno je dinamična i jednostavno ispričana. Ima ogroman potencijal da zvuči kao King, Bredberi ili čak Barker. U prvom slučaju nedovoljno je razrađena i naivna, u drugom joj nedostaje finih niti upletenih fabulu, a u trećem morbidnost i bizarnost.


Dečakova ličnost morala je biti mnogo razrađenija, zbog dubine radnje i identifikacije sa junakom. Presek u kom saznajemo da on u stvari radi za đavola takođe je iznenadan i služi samo kao lako rešenje (opet taj najlakši - sveznajući pripovedač). Mnogo bi bolje bilo da je dečak sam spoznao, na nekakav neobičan način, za koga i zašto radi.


Umiranje korisnika vrteške je kliše. I ja sam primetila što i Jevtropijevićka - toliki broj smrti ne može da prođe neprimećeno u vešto ispripovedanoj priči. Svaka logička rupa mora da bude ispunjena.


Takođe, zašto dečak na kraju plače? Posle toliko vremena osnaživanja, stava da je plač za slabiće? Jeste promena, ali nije uverljiva.


Obratite pažnju na perspektivu pripovedača, ona je veoma bitna, pogotovo kada imate jednog glavnog junaka.


Svaka čast za atmosferu i potencijal.






6. Hiljadu i neka


Ova priča ima jak početak, bled zaplet i rasplet razumljiv samo onima koji su se gubili u krugovima.


Takođe, slažem se sa Jevtropijevićkom - tristo ili trista? Sto ili stotina? Veliko slovo tamo gde je naziv merne jedinice.


Kada se obelodane autori pitaćemo autora/ku šta je tu perpetuum mobile, a šta promena u karakteru. Ako nas dotad bude zanimalo.

Okleva za trenutak zbog priviđenja senke koja se među njima kreće, a potom vadi oružje i uklanja jednog po jednog.Topao vetar koji oseća na licu zbunjuje je i podseća na planetu koju je odavno napustila. Ovako, tu, među gomilom leševa, na dvestotine pet stepeni celzijusovih, koje očitava merač u njenoj utrobi,

Njegova me energija održava i hrani, greje u večnim noćima međuzvezdanih putovanja. Zbog njega sam besmrtna. Zbog njega beskućna. Ali nije ovde. Ne osećam tragove njegovog prisustva

Izbaciti viškove.

[Stipan]

Njegova me energija održava i hrani, greje u večnim noćima međuzvezdanih putovanja. Zbog njega sam besmrtna. Zbog njega beskućna. Ali nije ovde. Ne osećam tragove njegovog prisustva

Izbaciti viškove.

Ne, ne, ne i još jednom ne! Pa zbog NJEGA ona to i proživljava pobogu! ON ovde nije višak, nego pojačava poentu!!!
Pojma nemaš, Princezo!!!

[Josephine]

Što si nestrpljiv tako? Pa treba mi 30minuta da ponovo pregledam tri priče, citiram ih i prozborim reč-dve o svakoj...

[Stipan]

Eh, što sam nestrpljiv?! Bog me takvog stvorio, eto zašto...

[Savajat Erp]

Овог пута сам прочитао све приче два пута (боловање, па се имало времена), а чак сам при гласању више обратио пажњу на испуњење задатка, или бар на моју визију истог, него иначе...и решио сам да занемарим две приче које су ушле у црвену зону са прекорачењем броја карактера, мада за једну не бих вероватно гласао и да није прекрдашила...тако да, ево мојих 5 центи (+2)...

256 - свидела ми се цела нарација и симпатично бесполно бићце...напаћено и гажено...ПМ овде видим као вечити круг који доводи бесполна бића на божански престо на коме уопште није сјајно по свој прилици...такође у Сашиној породици имамо матријахалну структуру, мајку ратницу и оца уметника, што је мало неуобичајено за овакав тип прича, ако такав уопште постоји, задатак по мени испуњен у потпуности.

Кутија - на крају се испоставља да је геј жиголо у ствари све време заљубљен у жену (а не да се претвара у жену, бар ја тако видим) и у томе је испуњен други део задатка, а и први, непрекидна јурњава, потрага за љубављу, и то шерше де фем, или како се то већ каже...остаје нејасно ко у ствари јури главног лика? Власт због убиства муштерије из првог дела...ако је тако, ваљда га не би пребили и оставили у стану младића који пуцкета као паркет...иначе, то је добро изграђен лик, иначе.

Узвишица - и овде је задатак испуњен...ПМ-извор вечите енергије и одлука Стефана да ипак нађе утеху у рукама дружбенице, а не више у породици...вешто написано, ако изуземо логику тих топова и пешадије у прангијању у будућности...што ми и није звучало нелогично кад сам читао причу. И мени је мало засметало: "Диж` се марво безвредна...", рогобатно је и некако стриповски, Бонелијевски стил, такорећи

Циклус - ПМ као Радионица..одлична идеја и солидно изведена...речи типа који фрфља су требале бити мало јасније, једва сам разумео на шта се односе.

Срце ватре - испуњен задатак...лик се променио од бездушног ратника, постао је сличан својим старим жртвама које су на крају дошле по своје...Срце ватре. Допадљиво написано.

Ове две су од мене добиле по бод у тајном:

1350 и нека - у суштини много добра прича, превелику патетику овде нисам видео, већ је све потаман...опет вечити круг потраге за љубављу, овде осликане у партнеру, који је негде тамо...али не видим промену или одлуку супротну карактеру ликова.

Квочка - такође ми се прича баш свидела, није ми сметала много ни Јода нарација, осим што нисам најбоље сконтао крај...ни промену у главном јунаку...осим можда да је од расејаног чудака постао зајебан ратник опасан мачем? Не бих знао рећи...

[Josephine]

Кутија - на крају се испоставља да је геј жиголо у ствари све време заљубљен у жену (а не да се претвара у жену, бар ја тако видим) и у томе је испуњен други део задатка, а и први, непрекидна јурњава, потрага за љубављу, и то шерше де фем, или како се то већ каже...остаје нејасно ко у ствари јури главног лика? Власт због убиства муштерије из првог дела...ако је тако, ваљда га не би пребили и оставили у стану младића који пуцкета као паркет...иначе, то је добро изграђен лик, иначе.

Ni ja ovo nisam skontala, ali otom potom...

1350 и некаали не видим промену или одлуку супротну карактеру ликова.

Ja je vidim ovde, možda grešim:

Stojim u polju zbunjena milijardama života koje sam proživela.
Priviđaj nasmejane senke i dalje, među razbacanim lešinama, opstaje.
Ostavljam je.
Umorna sam.

A Plut nisam prepoznala. I krivo mi.

[Savajat Erp]

А, гле то нисам запазио...толико о пажљивом читању Такође, сметало ми је и то скакање са трећег лица у прво сваки час..збуњујуће помало.

Шта би са неоткривањем аутора?

[Josephine]

Pa i ne otkrivamo, to su tvoji umišljaji.

Nego idu još tri priče, pa odmaram do sutra.

[Savajat Erp]

Ах...мислио сам да се то односи на причу о којој причаш...увиђаш сад могућност мојих умишљаја?

[Josephine]

Ma hajde, komentarišite priče, špijuni. 

[Džek]

Moji komentari slede narednih dana, kada ponovo pročitam priče.