ZNAK SAGITE #9

[king_mob]

o svemu se ovde disputuje, sem o casopisu ZS. vreme je da 'fanovska baza' (povratak bazi, rekao bi b. ivkovic, kao pravi strucnjak za marxizam) ostvari povratnu spregu. dakle, da cujemo sta se ima reci o ZS#9...


licno ga nisam jos u potpunosti procitao. od proznog segmenta mi je ostala jos skrobonjina novela, tako da ubacujem svoj twopence:

*lucius shepard - blistava zelena zvezda
ova novela je pomenuta u jednom od izlaganja cenjenog spider jerusalema (spidera, insistirao bi sale markovic), u izrazito pozitivnom kontekstu. do izvesne mere se slazem. odlicno renderovani likovi, dobra i nenametljiva stilizacija koja se organski gradi tokom teksta, ali je, i pored svih kvaliteta, moj konacni utisak bio - mlaka egzekucija. pojedine epizode su bolje no novela u celini.

*oto oltvanji - baterija
>>>PAZNJA: OCEKUJU VAS SPOILERI<<<

oto se dobro snalazi u predratnoj j.n.a. kao da ste tamo/tada sa vojnikinjom i vojnicima koje pratimo do pred vrh chuke gde ce doci do fatalnog sudara sa kljucnim problemom ove price. pod odredjenim uslovima nekakav univerzalni rat se perpetuira naponom (baterija, ne?) fantomskih/demonskih vojnika. sve je u redu. rat u jugoslaviji, koji se najavljuje na kraju price, imao je svoj conditio sine qua non (konstrukti interesa) i svoje uzase usmerenog kretanja prethodno akumuliranih demona, i jos ponesto. kao i svaki rat. zasmetala mi je samo ta razmera - konkretni rat, kod kuce:univerzalni rat. cini mi se da je nenamerno postala pretenciozna.
epizoda 'when johnny comes marching home' iz prvog TP hellblazera bolje kombinuje fantomske vojnike i rat kod kuce. nije da me otova prica nije podsetila.
pride, malo mi je nejasno zasto je zena postedjena. sve i da nismo naviknuti na krsenje 'obicaja rata', postoji tu jedan problem roda. buduci ne bas potkovan, necu ulaziti u to bez preke potrebe.

>>>SVRSENO JE SA SPOILERIMA<<<

*tamara lujak - gargojl
kada sam procitao ovu minijaturu, pomislio sam na spider jerusalema. yes, people, it actually happens. nakon nekoliko dana pracenja diskusije na ovom sajtu, taj covek nekako postane arsin, 'moneta za potkusurivanje', referenca, svetli primer i opomena. sve odjednom. tek, pomislio sam da bi on ovu pricu okarakterisao kao gaimanovshtinu. jer gaiman je sissy. ubrzo sam batalio SJ-a. gaiman jes' sissy, ali ne mora sve iz tog miljea biti lose. recimo, harlequin valentine (znam, znam, postoje price i bez slika. sta cu, vise volim one sa) je prica o opsesivnoj ljubavi, kao i 'gargojl', ali u njoj neko barem zakuje svoje srce za necija vrata. ovde nema ni toga. nema nicega. + j*b*s pricu o gargojlima koja ni ne pokusa da bude gotska.


vita jela...

[Spider Jerusalem]

posto sam ovde bezobrazno isprozivan na bezbroj strana od strane jos jednog celavca   , palim 'carcinoma angels' pljugu i odgovaram:

to sto ja postajem neka referenca (kakva tragedija za coveka kome se sam pojam iste smucio!) i arshin - da imam malo smisla za humor i ludus mimesis, predlozio bih se za maskotu sajta. ovako, i'll just try to take it as a compliment (u prevodu na vas omiljeni jezik: it's hard to be a puss-spewing, foul-mouth-babbling, fast-talking/typing, gum-chewing, pill-popping, ass-wiping, eliptic-like-bloody-john-coltrane-structured-sentences-loving blasphemist/court jester and *not* get noticed around here )

uf.

za sheparda se uglavnom slazem. nije novela toliko nesto posebno, ali gajim afekciju za tog coveka nekako.

otou sam prilicno brutalno skresao stvari koje su me u 'bateriji' namucile, a pri tom nisam ostavio dovoljno mesta za komplimente kako prica ima odlican ritam, redukovane opise i dobru poentu.
elem.
na recenicnom nivou mucili su me svi oni aoristi. aoristi mi jebase kevu. taman kad sam se navikao na aoriste, "dodjose" oni pluskvam perfekti, pa sam "bio citao" teskih grudi.
na nivou likova, dijalozi su mi izgledali da su tu samo da se nesto ne bi reklo u uzasnom neupravnom govoru.
na nivou glavnog lika glavna zamerka mi je to sto, osim jedne od poenti prica, ona nema mnogo vise razloga da bude zena. naime, sve mi je zvucalo kao da je to mogao i da isprica lik-muskarac. doimalo mi se kao propustena prilika sto cela stvar ne bi bila propustena dalje kroz jedinstvenu vizuru zene, narocito ona bitka. nesto sto me je oto naucio (eto ironije): kad radis/opisujes nesto sto je vec hiljadu puta ispricano, moras da nadjes dobar razlog za to, odnosno, nov nacin i/ili pogled kako da se to isprica.
primetio sam i ja uzdizanje lokalne teme na univerzalnu, pa i onu prilicno smelu odjavnu recenicu (ugh, fucking djordje balasevic, hehe), ali na kraju, imalo je to odredjenu tezinu i zbog toga je sva pretenzija uspela.
u svakom slucaju, oto treba da se vrati u rutinu pisanja, posto u svim aspektima ima potencijala da bude najbolji pisac na svetu, i to mozete da me citirate.

gargojl je vrlo lako do sada najbolja prica tamare lujak, u njenoj bibliografiji bolja i od 'grobara' i od one koja mislim da se zove 'kolacici uz kafu' koje smatram najuspelijima. ova moze biti gotovo neuspela, pa cak i nazvana *losom*, ali meni je lepo sto se vidi da devojka napreduje, tako da nemam razloga da ista tu pljujem. samo nek' se radi (ako ja vec to ne cinim).

inace, samo zato sto je nesto 'sissyass' ne znaci da je per se lose.
i btw, meni je harlequin valentine bila grozno losa, shmirashka prica, ispricana sa stilom samo zato sto gejmen pise vec deceniju pa moze da ozeze dobar stil i u prdenju.
a gejmen, mnogi na ovom sajtu se u to kunu, kad prdne - rak leci.
tja.

[king_mob]

da, oseca se da otou treba razmrdavanja. i, da, uvek od njega ocekujem vise nego od drugih jer u njemu cuci 'najbolji pisac na svetu' (eto, citirao sam te). samo da rata ne bude. hocu reci - samo da ne cekamo cetiri godine na njegovu sledecu pricu.

istina je da je 'gargojl' najbolja tamarina prica do sada, ali postavio sam temu 'ZS#9', a ne 'razvojni put (znam sta ti cini ova sintagma ;)  ) tamare lujak'. dakle, cilj je da se diskutuje o proizvodima koje smo dobili u okviru *ovog* broja *ovog* casopisa. jepo je da se razgovor na taj nacin siri, ali bih da ovo udje u zapisnik.
bilo bi blago preterivanje kada bi se reklo za ovu pricu da je losa, koliko i kada bi se ocenila kao dobra. samo je flah. kada sa tehnikalijama u nekom tekstu nemam problema, osvrcem se (izmedju ostalog) na utisak koji on na mene ostavlja. to je taj. flah.

[Spider Jerusalem]

da, oseca se da otou treba razmrdavanja. i, da, uvek od njega ocekujem vise nego od drugih jer u njemu cuci 'najbolji pisac na svetu' (eto, citirao sam te). samo da rata ne bude. hocu reci - samo da ne cekamo cetiri godine na njegovu sledecu pricu.


well, keep your fingers crossed, buddy  


istina je da je 'gargojl' najbolja tamarina prica do sada, ali postavio sam temu 'ZS#9', a ne 'razvojni put (znam sta ti cini ova sintagma  )


awww! one of my secret admirers  , bless him.


tamare lujak'. dakle, cilj je da se diskutuje o proizvodima koje smo dobili u okviru *ovog* broja *ovog* casopisa. jepo je da se razgovor na taj nacin siri, ali bih da ovo udje u zapisnik.
bilo bi blago preterivanje kada bi se reklo za ovu pricu da je losa, koliko i kada bi se ocenila kao dobra. samo je flah. kada sa tehnikalijama u nekom tekstu nemam problema, osvrcem se (izmedju ostalog) na utisak koji on na mene ostavlja. to je taj. flah.

dobro, to ima smisla. ja sam samo hteo da branim tamaru. naravno, vise ima smisla ovaj tvoj koncept, ali eto... ja sam hteo da branim tamaru  

u tom smislu, ovom broju fale i recenzije onog bozanstvenog uber-kriticara filmskog u rangu maltina i eberta, izvesnog Gavrila Petrovica.    kakav divan prikaz je imao za vanilla sky u proslom broju, ljudi moji, pa to je neverovatno.
tog seronju valja izmlatiti jer je izgleda suvise lenj da napise vise od jedne recenzije godisnje  

salu na stranu, kad vec pominjem pojam 'uber', sta kazes o ognjanovicevoj recenziji za spidermana? probaj dok je citas da zamisljas desnicu dr. strangelova kako mehanicki, usred naracije, pokusava da odradi salute fireru. fun fun fun! is he out of the closet as a complete rightwing radical yet or what?
da li smo to nasli idealnog succesora prerano preminulog predsednika i gurua "Obraza"???  

[king_mob]

ama, desna rucica sama krece. kao uslovni refleks. batman je swastika superherojskog i strip sveta obolelog od raznih spider jerusalema, king mobova i njima slicnih levaka. a spajdi? on je jos jedini izlaz (na desno, gde drugo?) slabicima i nizima, sto rastom, sto rasom. tek kao eight-legged-freak sto luci mrezicu mozes u boj, u boj. spajdi je vlazni san svakog untermanscha. jer, svi bismo da budemo malo uber.

jos nesto. milius je kod joce i marka u textu o konanu katapultiran na ekstremnu levicu. anarhista, nego sta. dzaba svi vapaji nebojse pajkica.

[Zombi]

O Otovoj prici: na stranu to sto mi se ne dopada kada urednici objavljuju sami sebe - to je trebalo da bude horor prica? Ako  covek stvara  jednu ovakvu pricu u  cetiri godine onda ne vidim rayloga da nastavi da pise. Dosadno, nemotivisano, nemastovito. Prica koja nema svrhu da postoji.

Sutra cu procitati Skrobonju.

[Boban]

to sto ja postajem neka referenca (kakva tragedija za coveka kome se sam pojam iste smucio!) i arshin - da imam malo smisla za humor i ludus mimesis, predlozio bih se za maskotu sajta.

Ovo je sjajna ideja... jebes sajt bez maskote.
Sad ce Bob da te nacrta kao povampirenog vanzemaljskog duha i to je to...

[Boban]

O Otovoj prici: na stranu to sto mi se ne dopada kada urednici objavljuju sami

Ja bih voleo da mi imamo nekoliko mesecnih casopisa, desetine antologija prica, gomile knjiga godisnje pa da se za svakog nadje mesto. Ali ako cetiri ajde da kazemo vrlo jaka domaca pisca uredjuju jedan casopis, a druga dvojica-trojica su saradnici i kada pored njih postoji mozda jos 5-6 toliko jakih autora, bilo bi nerealno i kontraproduktivno drzati se pravila da urednici i saradnici ne mogu da objave nista...

[taurus-jor]

Spajdera za maskotu!
Glasajte za Spajdera!

[Spider Jerusalem]

pazi, tragediju na licnom nivou dozivljavam kada shvatim da se, zapravo, sa ognjanovicem, bar donekle, slazem. spajdija sam oduvek mrzeo, mada nisam na taj strip bas gledao kao na apoteozu mekuschima. s druge strane, betmena sam najvise gotivio u njegovim ultra-desnicarskim inkarnacijama (tipa dark knight returns i year one). problem je sto ja na to ne svrsavam, vec me ceo taj superhero bullshit zabavlja kao cinicnog anarhistu kakav jesam  

erm... moja popularnost je u svom vrhuncu, vidim. oh, a thousand bows to you, kind sir (bobane), but these titles far surpass my worth  
u svakom slucaju, ako bi me bob vec crtao, vise bih voleo da me odradi onako, vise kao rok hadsona (sto kaze armhorn leghorn), sirokih bedra i ramena sa osmehom od milion dolara, nego kao nosferatua koga je puchina izbacila  

zombi: otoova prica mozda nije cistokrvni horror, ali svakako jeste zanrovska. takodje, znak sagite ima *tri* urednika, i mislim da je izbor objavljivanja iste dat njima. i pored toga, mislim da si sa tom 'urednici koji izdaju same sebe' tezom ovde promasio. svaka bar i iole vredna prica se obicno u zs-u i objavi... truncicu sumnje mogu da gajim u jedinom slucaju ako si, eventualno, bio sa zenom/devojkom jednog od urednika, a ovaj to saznao... ali tada apsolutno ne bi imao razloga da se zalis. ukoliko se ovakav i slican njemu slucaj nije *tebi* desio, ja ti predlazem da im posaljes neku *svoju* pricu, pa vidi sta ce da se desi.
otova prica svakako je imalo dobro opravdanje za objavljivanje, ako mene pitas; nije bez mane, ali daleko od toga da nema razloga da postoji.
ps. zombiju: otova pauza u pisanju ne znaci da on zaista pise jednu pricu u cetiri godine, koliko sama prica otkriva njegovo ponovno zagrejavanje i raskravljivanje kreativnih misica (pisanje nije bas kao voziti bicikl, as you might know).

joco, treba da zacutis sto zbog navijanja za pogresnog kandidata (tj. moje malenkosti), sto zbog kardinalne greske oko milijusa. da imam na kompu njegove fotke na kojima ponosno drzi lovacke puske ispred svojih lovackih trofeja, poslao bih ti. tuko jedna! sem marksa (i mene na zapostavljene dane kad te moj appereance moze i zavarati), jesi video jos nekog levicara sa *bradom*? joj!

[taurus-jor]

Svejedno, Spajderu. Ideš za maskotu. Ja se ne dam zavarati. Znao sam ja odavno da si ti pravi.

A kad smo kod Milijusa, mogu ti reći da sam se izuzetno noćas proveo gledajući MAGNUM FORCE. U prvom PRLJAVOM HARIJU nije potpisan (a pisao je scenario), ali ovde se već nije stideo.

Jedva sam prepoznao Hala Holbruka kao glavnog negativca. Mora da je bio mršaviji kad je bio mlađi.

BANG! BANG!

Čovek mora poznavati svoja ograničenja.

[Spider Jerusalem]

ko priznaje pola mu se prasta, a pola dodaje.


ja cu jedino pristati da budem zvanicna maskota sajta (posto vidim da nezvanicno to vec jesam) ako ti javnosti das na uvid onaj svoj stash video kaseta, tako da svi vide da si ti domaci R-KELLY!
hA!  

'feeling lucky? punk?'  

(ma daaaa. prljavi harry je fucking marx!)

[king_mob]

ahem. drtihari je vise kropotkin meets bakunjin. id est - vise na miliusovu stranu ideoloske skale =;)    (<osvrt. molim da mi se id est, iako se ravnopravno koristi u engleskom, racuna kao fraza iz treceg jezika u istoj recenici. to je tres cool 4 tutti?)

ljudi, pokusao sam sinoc da procitam skrobonjinu novelu. bio sam odlucan i nepokolebljiv. avaj! pao sam kano pokosen vec na drugoj stranici. gigantski, nepregledni, nesagledivi, zamorni, nemilosrdno nesvarljivim, engleskije-queuovski od englesko-queuovskih - reci ce duuuuuuuuuuuugi nizovi prideva. toliko ih je da sam stao da ih manicno lovim po recenicama, u kojoj akciji sam odustao od svakog pokusaja da prepoznajem radnju, likove, strukture, smislove, stilove... je l' tako izgledaju ti western roto-romani kojima je, shatro, inspirisana ta novela? ako je tako, sada znam zasto je dobro sto ih nisam citao. kao sto necu ni nju. penny 4 your thoughts...

[Goran Skrobonja]

Everyone's a critic.  

Ali, na stranu sama priča: vrednosni sudovi se i tako na kraju obično svedu na stvar ukusa. Ono što mi je naročito zanimljivo u diskusijama ovde jeste razlika u načinu čitanja. Ne znam da li je stvar generacijske prirode, jer sam donedavno bio ubeđen da većina ljudi uzme knjigu, pa je pročita od početka do kraja (što neki studiozniji tipovi čine sa olovkom u ruci, podvlačeći ono što im se čini značajnim -- stvar koju inače ne trpim, ali tako je čitao moj otac, tako čita moja žena, te ko zna koliko još konzumenata proze). Kad ono tamo međutim, ispada da značajan broj čitalaca nema niti vremena niti živaca da tekst išćita onako kako je pisac to naumio, već ga "brzo premotava", odn. tera napred "da vidi šta je na kraju bilo." I sam King je, ne sećam se tačno kojom prilikom, iskazao krajnji prezir prema čitaocima koji okrenu poslednju stranu knjige kako bi pročitali završnicu i potom odluče hoće li je uopšte udostojiti čitanja ili će je odbaciti zarad druge knjige sa završetkom koji im možda izgleda bolji, lepši, zanimljiviji ili šta već ne. Na taj način, po Kingu, čitalac vara najpre sebe, a čin čitanja svodi na duhovni ekvivalent brze hrane.
Naravno, svako ima pravo da proznom tekstu (namerno ovde ne govorim o poeziji) pristupa kako želi, ali voleo bih da mogu da zamislim kakav bi utisak u glavi čitaoca izazvlo takvo, "na preskok" čitanje jednog "Bespuća" ili "Nekrovila", pa ako hoćete i bilo čega od tzv, magijskih realista, dakle proze u kojoj bukvalno jedna rečenica koja izmakne nepažljivom oku može da obesmisli čitavu strukturu dela.
Moja starija kći (6. osnovne) ima, nadam se privremeno, trojku iz srpskog. Znam šta je uzrok tome: ni motkom ne mogu da je nateram da uzme u šake nešto da čita (izuzev stripova). Kao dobronameran tata, koji je u njenim godinama iščitao hrpe knjiga, predložio sam joj da čita Verna, Tvena, ili "Pod slobodnim suncem" (u ubeđenju da će joj ta knjiga približiti malo vizantijski istorijski period o kom upravo uči u školi), ali uzalud. Njeno objašnjenje je da su sve knjige "dosadne na početku". Poslednje obimnije što je pročitala bila su sva četiri objavljena Hari Potera posle kojih je izjavila da neće čitati ništa više dok ne izađe i peti! Došlo mi da napišem ličnu zamolnicu Roulingovoj da malo požuri... I na sve to, školske vlasti smanjuju program lektire tako da, recimo, u šestom osnovne deca sada moraju da pročitaju ukupno 3 (tri) knjige, od kojih je jedna knjiga poezije!
Znači li to da polako i sigurno ulazimo u post-književno doba, ili prosto ja tu pravim neku grešku kao roditelj i ne koristim gorepomenutu motku, iako bi možda trebalo? Da li će se omladinci kojima je "To" bilo preveliko jednog dana uhvatiti za Dostojevskog ili Tolstoja? I da li to uopšte ikoga zanima, osim eventualno izdavača knjiga u neposrednoj budućnosti?
Boban nije sasvim u pravu kada kaže da su debele knjige proizvod običaja izdavača da plaćaju po napisanoj reči, odn. baština prve polovine XX veka. Debele knjige su ljudi čitali u vreme kada nije bilo druge zabave, a Dikens i drugovi svakako nisu pisali tanušne romančiće zgodne za ubijanje vremena po autobusima GSP-a.
Zanima me, zaista, mišljenje uvaženih učesnika ovog foruma, o tome kako treba čitati u današnje vreme. Možda to mišljenje na kraju pomogne piscima da zaključe kako treba pisati.

[pera]

Everyone's a critic.  

Uvek!

Sto se tice "fast forward" citanja, i mene nervira ta varijanta "citam prvo kraj pa se vracam" ali i oooooopiiiiiiiiiisiiiiiiiiiiiiii na 300000 strana bez ikakve potrebe i smisla. Najkrace receno, there are milioni fantabulous knjiga outthere pa sto bih gubio vreme na nesto sto mi se ne svidja?
Klasican primer je Jesen patrijarha (nije SF/f/horor ali citanje istog jeste); za fanatike koji imaju pozitivno misljenje o istoj pitanje: sta bi bilo ko od vas/nas dobio na pismenom da napise 2.5 strane tim stilom?

[Spider Jerusalem]

stvarno ne znam kako da odgovorim na ovo  

da je iko od nas u osnovnoj skoli i pise markesovim stilom a la jesen patrijarha, verujem da bi dobio ludacku kosulju, posto takvu literarnost niko ne bi smeo da ocekuje od nekoga tog uzrasta, i nesrecnik bi definitivno bio shvacen kao psihijatrijski slucaj.
da sam u *srednjoj* skoli bio na tom nivou, ne bih danas pisao odgovor tebi, vec svoj govor koji bih dao za vreme primanja nobelove nagrade za knjizevnost.

a, cekaj, ti zapravo preskaces delove knjiga koje citas?

a-ha.

pozdravili te ruski klasici.
cekaj, odakle onda tebi herca da sve to ne shvatis, i da pominjes rec "stil"?


ps. smatram da nije potrebno biti fanatik da bi se citao markes. sa druge strane, smatram da je potrebno bar znati sta znaci termin "stil" kada se cita odredjeno prozno delo.


i am shocked...

[king_mob]

pojavu citanja kraja pre ostatka teksta pominje i pavao pavlicic u 'sve sto znam o krimicu', gde je ona nesto drugacija zbog strukture krimi-romana. medjutim, slicna je premisa kod pavlicica i kinga (koga skrobonja citira) - text=radnja.
znam ljude koji biraju knjige (u slucaju nepoznatih im pisaca) tako sto procitaju prvu recenicu. ona je minijaturni uzorak na osnovu koga se, u dobrom broju slucajeva, moze zakljuciti da li je autor sucker. u izvesnom broju slucajeva moze taj nesrecni umalo-citaoc ostati uskracen za literarno iskustvo svog zivota samo zbog takvog pristupa.
insistiram da se okanemo pomisli na to da postoji (i da treba da postoji) autoritet koji bi odlucivao o legitimitetu bilo kog nacina citanja. takodje mislim da fraze od vrste "everyone's a critic" na prilicno licemeran, politically correct nacin ukidaju legitimitet tudjeg citanja - to je konstatovanje stanja u kome svako ima pravo na svoje citanje, uz gnusanje.
post-knjizevno doba (ja bih pre rekao stanje)? kingova/pavliciceva premisa o jednakosti knjizevnog teksta i njegove radnje/sizea, te stav da je svaki tekst vredan citanja, izrazitiji su simptomi post-knjizevnog stanja od cinjenice da necije maloletno dete ne cita nista sem stripova i knjiga o hariju poteru. u tim se stavovima ogleda prevazilazenje knjizevnosti, buduci da joj se, u krajnjoj konsekvenci, polje siri od krnje recenice do nasumicno rasporedjenih alfanumerickih i/ili drugih znaka. ili necega sa maximalnom redundancom:
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa

(da ne pominjem najocigledne primere prevazilazenja 'knjizevnosti' as we knew it - u dadaizmu, nadrealizmu, pa i u romanima toka svesti).

sto se mene tice, citanje je intimna stvar. na ovakvim forumima ucesnici odlucuju da sopstvenu intimu podele sa drugima. neka vam ne padnu na pamet picajzle ili teza obolenja iz domena dermato-venerologije.

da se mi vratimo citanju ZS#9?

[Spider Jerusalem]

jedino ako editujes svoj prethodni post tako da maksimalnu redundancu smanjis na model, tako da ne moramo da skrolujemo levo desno da bi citali tekst.
smartarse!

[taurus-jor]

jos nesto. milius je kod joce i marka u textu o konanu katapultiran na ekstremnu levicu. anarhista, nego sta. dzaba svi vapaji nebojse pajkica.

AUUUU pa ja ovo nisam video?! Zato mene Spajder zajebava za Milijusa. E pa evo vama HAMMER BACK, makar i sa zakašnjenjem.

Volim pokušaje da se ljudi usko klasifikuju.

Da se razumemo, Milijus JESTE desničar, ali i mnogo šta drugo, pa se ne bih upuštao u raspravu šta je on zaista. Koga zanima zašto ovako mislim, neka pročita tekst Dragana Jeličića u zborniku NOVI HOLIVUD (Clio, 2002). Ne slažem se sa svakom reči u tekstu ovog esejiste i kritičara (mislim da mu je obrada Milijusovog Konana pomalo tanka i neargumentovana), ali da je Milijus svašta, pa delom i anarhista - u tom zaključku ga apsolutno podržavam. Ponavljam, pročitajte tekst.
A što se Pajkića tiče, taj u svakome ko mu se sviđa traži desničara. Milijus je laka meta... ali, bojim se veoma, veoma široka.

Nedavno sam prisustvovao raspravi o Milijusu koja se završila pata-kartom. Ljudi su zaključili da je Milijus SVE ODJEDNOM. Isto je rečeno za Kamerona.

P.S. Lepo sam u tekstu napisao da Konanov lik u izvornoj, Hauardovoj interpretaciji nije desničarski. A opet se Milijus u njemu prepoznao (omiljeni junak iz detinjstva).

Vidite, ja sam, kao, neki desni centrista, a imam heroje na svim stranama. Da li je ALIEN, moj dokazano omiljeni film, desničarski? Da li Prljavi Hari, koga takođe obožavam, ima bilo kakve veze sa levicom?

[Spider Jerusalem]

two words, my friend:

MAGNUM. FORCE.


ps. pajkulu mi ne diraj... punk  

[taurus-jor]

Pozdrav i izvinjenje Pajkuli!

U njegovu sam čast večeras gledao THE ENFORCERA. A preksinoć MAGNUM FORCE. Valjda mi je oprošteno.

[Spider Jerusalem]

Yeah, i guess "A man's got to know his limitations."  

[Boban]

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaa

Ukinuo sam ti neka aaaaaaaaaaaa; nadam se da ti nisam previse poremetio strukturu posta, ali tako siroka rec bez praznih mesta razvlacio ceo topik u stranu i treba skrolovati besomucno da se dosegne kraj reda./

Boban nije sasvim u pravu kada kaže da su debele knjige proizvod običaja izdavača da plaćaju po napisanoj reči, odn. baština prve polovine XX veka.

Jeste uvek bilo debelih knjiga, ali one su bile rezervisane za sage koje su opisivale neciji zivot od rodjenja do smrti sa bezbroj usputnih dogadjanja, ili su pratile desetine porodica; takav koncept je prevazidjen; ali ono sto rade pojedinci (daleko od toga da je King najgori, Lusbader je npr. mnogo gori u ubacivanju nepotrebnih i beskrajnih opisa) je zaista smaranje. King je pokazao da ume da pise kratko, jezgrovito i efektno i mozda mu (ja licno) upravo zato zameram na ovim megalomanskim razvlacenjima vise nego nekim drugim piscima koji ne umeju da se izraze bez 'iljadu strana.
Dakle, nije sustina u duzini, nego u konceptu; ako pogledas npr. Amber seriju Zelaznija i postavis prvih pet knjiga kao jednu, a to sasvim mogu da budu jer imaju zaokruzenu celinu od pocetka borbe za vlast do postizanja cilja, cela ta saga ima preko 1200 strana, ali prati petnaestak likova i ima stotine preokreta i dogadjaja i prakticno ne postoji segment koji mozes da preskocis a da ti i dalje sve bude jasno. Uopste ne mogu da pravdam potrebu pojedinaca (u koje spada i King povremeno) da npr. motivisanost lika za nekom akcijom obrazloze kroz dogadjaje iz proslosti pa sve to na 70 strana. Nema potrebe; moguce je u nekoliko recenica objasniti neciju frustraciju, zaista nema potrebe (posebno ako nije u pitanju najglavniji lik romana) da se od jutra do sutra razglaba o uzrocno-posledicnim stvarima u biti jednostavnih poriva. Mene takav stav pisca duboko vredja, osecam da me smatra mentalno retardiranim kada ima potrebu da mi na stotinu strana obrazlozi neciji strah od npr. otvaranja vrata podruma. Postoje bitni i nebitni dogadjaji u knjizi; ne sme se svakom dogadjaju pridavati podjednaki znacaj, niti se sve treba prepricavati sa podjednakom udubljenoscu. Zivot nije takav. neke stvari promaknu pored nas a jedva da ih zapazimo, a u drugima se zaglibimo. Sustina knjige nije da bude dokumentarna, da predstavi zivot onakvim kakav jeste, vec da isprica pricu, da izvuce bitno od nebitnog i da nam servira samo ono sto je neophodno za razumevanje onoga sto se zeli reci. Pa te se stvari uce na prvoj godini dramaturgije.
I na kraju: predugo pisanje, brojne stranice bez potrebe jesu izmisljotina kraja XX veka, tacnije, od trenutka kada su americki izdavaci poceli da placaju po reci, a ne po knjizi kao dotad... sto se desilo otprilike pre 20 godina i nije samo SF "stradao", nego i spijunski romani, krimici, cak i ljubici... sve knjige sa pocetka devedesetih su DUPLO vece nego one koje su nastajale 10-15 godina pre. Gotovo da nemas vise knjigu ispod 500-600 strana... a u sedamdesetim npr. bile su cudo knjige od hiljadu strana (Stand on Zanzibar, npr... gigant knjiga, cudo... raritet, retkost...). Potnuno je uocljivo i neosporno da je skribomanija savremena bolest vecine pisaca... mada ima izuzetaka i ima opradanja kod pojedinaca, ali velika vecina debelih knjiga ne moraju da budu debele.

[king_mob]

ode mi redundantni post kvragu.
kada sam video da je proizvod bio unwrapovani-na-desno-do-unedogled-skrolujuci bastard, htio sam poslati poruku sa izvinjenjem. hvala mudrom gazdi.

[pera]

da je iko od nas u osnovnoj skoli i pise markesovim stilom a la jesen patrijarha, verujem da bi dobio ludacku kosulju, posto takvu literarnost niko ne bi smeo da ocekuje od nekoga tog uzrasta, i nesrecnik bi definitivno bio shvacen kao psihijatrijski slucaj.

Drago mi je da se bar u necemu slazemo...

da sam u *srednjoj* skoli bio na tom nivou, ne bih danas pisao odgovor tebi, vec svoj govor koji bih dao za vreme primanja nobelove nagrade za knjizevnost.

Zavisi, koliko ja poznajem ovdasnje prosvetne radnike mislim da su verovatniji cesti i duuugi razgovori sa cika-doktorom za glavu. Pitanje je koliko bi bilo ko cenio takvo pisanije da iznad svega ne stoji ime autora. Da je delo potpisano sa Migel de la Kruz verovatno bi kritike i reakcije bile mnoooogo gore.

a, cekaj, ti zapravo preskaces delove knjiga koje citas?

Da, zamisli zlocina

odakle onda tebi herca da sve to ne shvatis, i da pominjes rec "stil"?

Cekni der sinko, ti kazes da treba da budem bar magistar svetske knjizevnosti da bih mogao da se usudim da kazem da mi se nesto ne svidja??? Opet pricamo o forma vs. sustina.

ps. smatram da nije potrebno biti fanatik da bi se citao markes. sa druge strane, smatram da je potrebno bar znati sta znaci termin "stil" kada se cita odredjeno prozno delo.

Ne kazem, Sto godima samoce je feeeenoooomenaaalna knjiga, i Jesen  zvuci jako 'teresantno kad ti neko kaze o cemu se radi, ja sam prvo cuo fabulu radnje pa uzeo da to citam ("navukla me zivotinja"), stigao jedva do 25. strane i morao da jump-startujem mozak alkoholom

i am shocked...

A tek ja...  

[pera]

Dakle, nije sustina u duzini, nego u konceptu; ako pogledas npr. Amber seriju Zelaznija i postavis prvih pet knjiga kao jednu, a to sasvim mogu da budu jer imaju zaokruzenu celinu od pocetka borbe za vlast do postizanja cilja, cela ta saga ima preko 1200 strana, ali prati petnaestak likova i ima stotine preokreta i dogadjaja i prakticno ne postoji segment koji mozes da preskocis a da ti i dalje sve bude jasno. Uopste ne mogu da pravdam potrebu pojedinaca (u koje spada i King povremeno) da npr. motivisanost lika za nekom akcijom obrazloze kroz dogadjaje iz proslosti pa sve to na 70 strana.

I slazem se i ne. Amber je dobar primer, i tamo ima nepotrebnog razvlacenja ali od celog epa moze da se skupi mozda 3-4 strane bez kojih je moglo. I rasclanjivanje motivacije na atome moze da se podnese ako se bar delimicno uklapa u celinu. Da se vratim opet na Endera, Boban je ocigledno ljubitelj krace forme, ali ja sam prvo procitao knjigu (xx puta) a kasnije prvu verziju i ne vidim bas da je ono sto je dopisano na blio koji nacin poremetilo dinamiku knjige.

[Anonymous]

Yeah, i guess "A man's got to know his limitations."  

Upravo tako. Pajkic ovde nista nije kriv. Ali onaj ko anarhizam tumaci samo kao "ekstremnu levicu" trebalo bi dobro da obnovi gradivo.

[taurus-jor]

Upravo tako. Pajkic ovde nista nije kriv. Ali onaj ko anarhizam tumaci samo kao "ekstremnu levicu" trebalo bi dobro da obnovi gradivo.

Bobane, ukljucio sam automatiku pa sam opet bio gost. GRRRRR!

I dodajem - shvatanje anarhizma kao "ekstremne levice" je preusko i zastarelo (ono iz 19. veka).

I u sredistu desnice i anarhizma nalazi se INDIVIDUALIZAM. A to je tamo gde se Milijus i anarhizam susrecu. Gledajte malo njegove filmove i povlacite paralele.

[Boban]

Bobane, ukljucio sam automatiku pa sam opet bio gost. GRRRRR!

Ovo se desava samo u DVA slucaja:

1. Kada se ODJAVIS na kraju koriscenja diskusija. Ne treba se odjavljivati.

2. Kada se javljas sa dva razlicita kompjutera naizmenicno, pa se podaci o tvojoj poslednjoj poseti na serveru i u tvom cookie ne slazu.

[king_mob]

joco, sta mu onda dodje poistovecivanje anarhizma i ultradesnice iskljucivo sa individualizmom? savremeno sirenje pogleda? slazem se da pojave rasporedjene simetricno na ideoloskoj skali dele neke odlike. reci ce - upravo one koje ne dele su njihova differentia specifica.