Radionica broj 12 - decembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[M.M]

Evo kako sam glasao:


"Smrt dolazi rekom" je do mene dobila tri boda, kad sam se već ogrešio o jednu drugu priču, zbog poslednje rečenice.
Dva boda sam dodelio priči "Doba vatre". Sve što ću reći o ovoj priči - uživao sam dok sam je čitao.
Druga dva boda sam dodelio priči "Zvezda, senka, drvo stena", lepo je upakovana i na trenutke mi je izmamila osmeh.
U priči "O prirodi riba" mi se jako svidelo pisanje, ali, ipak, jedan bod.
Jedan bod sam dao i priči "Sanjao sam kako krhka ljuska puca". Dobar tempo propovedanja, poetika istaknuta, kao i uvek.
Zbog maštovitosti od mene su "Visibabe u sopstvenom dunstu" dobile jedan bod.


Spomenuo bih još neke priče koje su mi se svidele, ali su ostale "ispod crte". "Repić" (predložio bih autorki da se okane pekmeza od kajsija i da se okrene šljivama ); U tu, ispodcrtnu, grupu svrstao bih i "Neophodno zagrevanje", "Duhovi golaći" i "Dugine zmije".

[scallop]

Ovako izgleda moje glasanje. Šturo je jer čekam sledeću rundu kad Boban otvori autore. Tada će biti jednostavnije. Moguće je da uđem u analizu ispunjenja zadatka za svaku pojedinu priču. Mac nigde ne vidi Zemlju. Ja je vidim svuda, možda i previše.

01 - Let: Priča je pitka, ali je malo demode. Imali smo već prilike da čitamo slične pokušaje. Zadata tema je prilično otaljana; mislim da za ispunjenje zadatka nije dovoljno da životinje govore. Ocena – 3+.

02 — Koralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

03 - Dispozicija duše: Promena iz trećeg u prvo lice, dva sunca – nije Zemlja. Ukupno, patetično i konfuzno. Hajde da citiram jednu takvu rečenicu: Bilo je potrebno da se odreknemo da bi(smo) se ponovo našli. Ocena – 3.

04 – Bol koju neću spoznati: Da ga bem! O čemu li je ovo? To mi je bila prva reakcija. Patetično izvijanje rečenica i turanje glagola na njen kraj. Na drugo čitanje mi je ponešto jasnije. Sviđalo mi se dok je ,,marvu mekušcima hranio" i ,,dok je tehnološkim semenom korala ogradu popravljao". Od ostalog sam razumeo da je ludo zaljubljen. I, delfin. Ipak, nešto mi se emocija zalepilo i žuljaju me. Ocena – 4-.

05 — O prirodi riba: Zanimljivo i ambiciozno pisano, ali meni nije jasno i teško mogu da dam najvišu ocenu. Srednji deo mi deluje kao uputstvo za razumevanje. Ocena – 4+.

06 — Neophodno zagrevanje: Prekratka lekcija o sastavu atmosfere i slučajnom pogotku. Imam utisak da je priča namenska, sa porukom koju ja ne prihvatam, jer je netačna. Ocena – 3+.

07 — Dugine zmije: I dalje samo delimično zadovoljan. Sve pročitane priče su pismene, ali me slabo dojme. Kao da sam i ja inficiran potrebom da uz priču dobijem i malo saspensa, ali je to nemoguće bez dobre karakterizacije. Ocena – 4.

08 — Legenda o Zaštitniku: Prva priča koja je gotovo izvan koncepta živog. U krajnje pojednostavljenom modu suprotstavlja artificijelno i vid živog. Metalne i drvene kugle u obračunu. Prednost se daje živom. Okruženje je malo neubedljivo, drvo-totem nije baš nov, nema likova, poenta je OK. Ocena – 4+.

09 — Завршни испит: Као из Сириуса седамдесетих. Мислим да се овако више не пишу кратке приче. Није требало користити одредницу дечак, одмах вуче на човека. ,,Младац" би био бољи избор. Има дефеката типа нокте/канџе и типфелера. Оцена – 3+.

10 — Abominacija: Bespotrebna upotreba strane reči. Zlotvor bi bilo bolje. Na kraju i suvišno doobjašnjavanje da pratimo evolutivni primerak. Ovo je nešto bolje nego uopšte u krugu, ali nisam happy što bi rekao Emeril Lagasse. Ima propusta u tekstu, jer nije dovoljno pročišćen. Ocena – 4.

11 – Garba kamagen: Jednom davno sam se zanosio da iz jednog pisma postepeno pređem u drugo. Čak sam i fontove etrurskog pravio. Odustao sam jer je tražilo dugu formu i, obavezno, ponovno čitanje. I ovo traži ponovno čitanje, ali nije duga forma. Vidi se priprema, ali nisam zadovoljan. Ocena – 4.

12 – Fosil: Vrlo dobra priča. Šta mogu kad volim takve. Malo, malo, malkice mi fali, ali ne bih znao šta. Ocena – 5-.

13 – Repić:Priča o prljavom oblaku. Vrlo dobro, samo izvan teme. Ne smem da zaboravim kod ocenjivanja. Ocena – 4+.

14 — Odbačeni: Opet dobro i opet ne razumem. Sve više pomišljam na BoBa i kako je bio u pravu. Ocena – 4+.

15 — Sanjao sam kako krhka ljuska puca: Šarmantan naslov. Prija dok se čita. Prvi problem je što svi pišu o Velikim i Malim, ili nečemu sličnom, neimenovanom. Još više mi smeta, što umesto daleke budućnosti uvek vidim prošlost, kao da buduće ne možemo da zamislimo. Muka mi je od izvlačenja glagola na kraj rečenice. Zašto mislimo da je tako lepše? Pojma nemam. Ocena – 5-.

16 — Zvezda, senka, drvo i stena: Naslov me podseća na Čurčićevu zbirku priča ,,Šume, kiša, grad i zvezde". Više razaznajem mentalitet nego rukopis. Svejedno. Prijalo mi je. Jednu rečenicu bih drugačije napisao. Pulpa nije dobar izraz. Ocena – 5-.

17 — Doba vatre: Sasvim originalno i dobro. Ali, ne vrlo dobro i ne odlično. Kad dođe do razumevanja motivacije ostanem ravnodušan. To je muka sa ovim zadatkom. Imam osećaj da priča dospeva sa hrvatskog govornog područja, pa nepravilnosti možda to i nisu. Ocena – 4+.

18 — Smrt ne dolazi rekom: Civilizacija dabrova. Smeta mi nedoslednost u konceptu. Naselje je u tom slučaju podvodno, sa suvim boravkom. ,,Vodeni narod" nema razlog da ruši akumulaciju vode, jer i njima odgovara. Motiv mora da bude različit. Pipci, bez kapaka, ne znam koji su drugi. Svi odnosi su stereotipni. Moraću da računam da zadatak nije dobro pripremljen. Ocena – 3+.

19 — Visibabe u sopstvenom dunstu:  (Meni to mnogo sviđa. Još malkice pa ćemo imati savršenu radioničku priču. Da je falilo prostora – nije. Ocena – 5-.) Ovo je napisano pre nego što sam ukapirao da nisam zahvatio ono ,,što se dogodilo pre". Sada mi fali malo manje, a ocena je ista. Mogli bismo izvući zaključak – nije dobro ako priča može da se precepi na bilo kojem mestu, sigurno nešto nedostaje. Ocena – 5-.

20 — Duhovi golaći: Moj tip. Razvalio me je. Imena likova sjajna. Zbog formatiranja se probudilo zlo u meni i zamalo nisam dao ocenu manje. Alo, bre, ne formatirajte priče! Ocena – 5.

21 — Glas nemih: Što bi rekao neko – nije plauzibilno. Ko, šta, kako? Ništa nije argumentovano. Kako se to očas dogodi. Celu godinu masiramo po Radionici da karakteri budu živi, živahni i ubedljivi. I dovoljno je da tema odvuče pažnju i više uverljivosti karaktera nema. Ocena – 4.

[Stipan]

E pa posle svega što sam video u dosadašnjim komentarima (ne samo Scallopovim, da ne dopadnem opet grdnje), moram još jednom da promislim o primedbi koju mi je jednom jedna uputila: STIPANE, TI NE UMEŠ DA ČITAŠ!!!

[Anomander Rejk]

1-Let
Bajkovito, i pomalo simpatično napisano, ali dalje od toga ne mogu da pohvalim. Puno škripi u rukopisu. ,, Moj rod je bio najveći među letačima. '' ,, Bio sam najmrzovoljniji u svom rodu, takođe( ovo je apsolutno višak). ''
,, Ogromne džungle Vlažnih zemalja bile su mesto strašnih tajni. ''
I još puno rečenica koje kvare sliku priče, i na kojima se moralo poraditi.

2-Koralni grad
Sunđeri  u seobi. Ok, zanimljiva ideja. Dugačak, preopširan uvod. Neuverljivi dijalozi. ,, Vođa govori mudro! '' - nije baš, hm, inspirativno. Zaista nisam oduševljen dijalozima u ovom krugu. I dođe kraj priče, i prođe sve bez nekog dešavanja. Tanko, jako tanko.

3- Dispozicija duše
Ova priča je posedovala neku dubinu, ali je izgubila. Skliznula je sa crte kojom je hodala, u provaliju. Previše filozofiranja, jadikovki i tugaljivosti. Nema dinamičnosti u ovoj priči. Ono lepo se utopilo u tu masu u koju je skliznulo, i nije ostavilo trag. A moglo je dosta bolje.

4- Bol koju neće spoznati
Autoru izvući uši... ova priča iz proze gotovo prelazi u poeziju. Odlično je krenula, i mnogo obećavala. Dosta lepih rečenica, finih i interesantnih konstrukcija, ide se na kartu osećanja. I onda, kada sam bio siguran da ću joj dodeliti bod ( ili više )- potop. Prelazi se u ljubavisanje i patetiku, u toj količini da i meni koji nisam gadljiv na to, toliko zasmeta da mi sruši priču. Šteta. Velika šteta, jer je priča dosta obećavala.

5-O prirodi riba
Ova priča mi nikako nije sela. Pretenciozno, mračno, haotično. Posebno mi se nije dopao drugi deo priče sa Kornjačonom. Duhom gotovo starački ( da mi ne zamere stariji ljudi, nekad imaju mnogo više duha od mlađih, ali me ova priča baš nekako podsetila na starost ).

Što se tiče priče br.17, sigurno je pisao neko sa hrvatskog govornog područja. Znam po izrazima- točka, organizirali i sl. Nije mi to predstavljalo problem, pošto su mi ti izrazi poznati i razumem ih. Mislim da je u par slučajeva bilo izvesnih omaški u tekstu, recimo ono ,, legla je na pod ''. Ako sam dobro ispratio priču, moralo je biti na zemlju ili tlo, mislim da se tako kaže i u Hrvatskoj ? Bilo je nekih sitnih omaški, i pomalo dokumentarnog pripovedanja, ali u celini priča je dosta dobra i interesantna, i mislim da zaslužuje visok plasman.

[scallop]

Hajde da po;nemo od početka:


01. Let  Pingvin, albatros i beli medved (Severnjak) govore. Lete na Sever, u Vlažne Zemlje, gde je susret – klima je radikalno izmenjena. Ukupno, Zemlja posle ljudi (ne pominju se), vrste su napredovale. Glavna omaška je što se mali pingvin, na leđima albatrosa, drži kljunom i – govori.


Ima li ko druge dokaze?

[Mme Chauchat]

Ne drži se kljunom, nije ga poslušao, popeo mu se na leđa:

Moje kandže nisu nešto, ali dovoljno čvrsto stojim.

[Josephine]

Koralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

Priča je primer prepričavanja. Možda bi bilo dobro da autor/ka postavi ovu priču drugačije, u pripovedački ton... i da nam je ponovo pokaže. Ako ne zna razliku između prepričavanja i pripovedanja, može da pita ovde, u temi. Zato smo tu.

[Loni]

Uživao sam u kritici Skalopa (ali i Maca i Anomandera priznajem). 

U nekom starom broju Znaka Sagite (mislim da je iz 2004) ima tekst u kome Radmilo kaže da se životinje koje govore ne računaju u fantastiku.
To me je tada malo bunilo jer nisam video potrebu da mašta ima ograničenja.
Sada mi je jasnije. Reč je o potrebi da se fantastika diferencira od bajke, basne i ,,animirane'' priče.

SF je od toga već diferencirana slovom S jer ipak zavisi od nekakvih pravila nauke.
EF se već teže distancira od bajki/basni jer koristi magiju i natprirodne elemente kao temu.
Kako ćemo onda znati šta spada u EF a šta ne?

Verovatno na osnovu veće ili manje racionalizacije.
Čak i u alternativnoj istoriji medved koji govori manje je realan
od hobita.

[Josephine]

Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Odlično! Akciona priča prepuna emocija, obrta, nagona za očuvanjem vrste. Završnica u neočekivanom pančlajnu me učvrstila u ubeđenju da je ovo priča u istoj ravni sa ,,fosilom". 

Neočekivan? Mora da nismo čitali istu priču, Stipe...

[Loni]

Koralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

autor/ka

Imam jedno pitanje za tebe.
Da li bi radnoravnopravnu konstrukciju koristila i u okviru književnog rada?

Da li bi rečenica
- Početkom proleća indijanci su kuvali bizone u kazanima
kod tebe glasila
- Početkom proleća indijanci/ke su kuvali/e bizone/ke u kazanima/kama ?

[Josephine]

Ako mi objasniš kako izgleda ženski kazan.


To se rešava ovako: "Indijanke i Indijanci". Crtu koristim da skratim pisanje, umesto "i".

[scallop]

Ne drži se kljunom, nije ga poslušao, popeo mu se na leđa:

Moje kandže nisu nešto, ali dovoljno čvrsto stojim.

Šta god, da god.


Nego, jesi li pogledala šta je to - prerast?


Loni, tek da vidiš kako ću obrazložiti tvoje poentiranje. Divićeš se sam sebi.

[Loni]

Recimo da se ženski i muški kazani razlikuje po boji, energiji i oblinama.

Kao flaše.
Flaša zejtina može biti samo žensko.
Flaša koka kole visoko mupko,
a pivska niže muško.

[Loni]

Ako mi objasniš kako izgleda ženski kazan.


To se rešava ovako: "Indijanke i Indijanci". Crtu koristim da skratim pisanje, umesto "i".

Ha ha.
Ne zajebavaj.
Previše si dobra spisateljica da bi u literarnom delu navela i Indijance i Indijanke.
Literatura suvišnost ne priznaje.

[Josephine]

Izgleda da nisam toliko dobra.

[Stipan]

Neočekivan? Mora da nismo čitali istu priču, Stipe...

OPET?!

Izem ti dinosauruse...

[Loni]

Na kraju ćemo doći do toga da rodnoravnopravni jezik nikako ne može da se uklopi u (lepu) književnost,
a ako imaš poseban aršin za običan, a poseban za književni jezik, za koji se qrac Vuk Karadžić borio?

[Josephine]

za koji se qrac Vuk Karadžić borio

Neki kažu za uništavanje lepog jezika...

[vimen]

 Komentari. Različiti su po dužini ne samo zbog različite inspiracije za komentarisanje, već i zbog nekog opšteg objašnjenja koje je zapalo u pojedinačnu priču. To ne znači da neke priče nisu dobile manje pažnje, ali to je do inspiracije. Tim autorima se izvinjavam.


Naglašavam! Nemam nameru nikoga da uvredim (NdZodiac, tebe gledam) Neki komentari su možda preoštri. Uvredljivima – izvinjenje.




01 — LET


   Odrađena priča. U skladu sa trendom ovog kruga obrušila se na neku veliku radnju, neki opšti, dosadni kvazipreokret gde su likovi samo posmatrači, a ne učesnici. Neverovatno koliko autora postupa na isti način, pripoveda sa istom osnovnom falinkom.
   Jedini plus ovoj priči je zanimljiv i originalan usklik ,,O, tamna pera pradedova!" koji mi se jako svideo.


02 — Koralni grad


   Ova priča je dosadna! Mlako, nezanimljivo pripovedanje, neupečatljive slike, proste, plastične rečenice. Radnja je uopštena i nedinamična. Sve je glomazno i nezgrapno, priča pati od smeštanja u vreme i prostor, pa je veliki deo prepričan i natuknut. Da su se dva, tri omladinca odmetnula i krenula u avanturu u Zemlja pre vremena stilu priča bi dobila na dinamici i autoru bi se pružila mogućnost da izgradi radnju.




03 — Dispozicija duše




   Nepismeno. Priča poput ove, niz misli i zapažanja bez neke određene radnje, bi mogla da bude uzeta za ozbiljno samo vanrednom lepotom rečenice i originalnošću stila što u ovom slučaju kao da je namerno izbegnuto. Glagol trebati, ,,nebrojAno", nemotivisane promene vremena u pripovedanju (ako ga tako uopšte možemo nazvati), nezgrapne i nejasne konstrukcije, izlizana ili odrađena poređenja, a verovatno sam nešto i propustio.
   Primeri:
   ,,Nije se mirila sa činjenicom da je prosto bilo nemoguće nastaviti." - Pored konstrukcije ovo ,,prosto" je neprihvatljivo. Postoji li složeno nemoguće?
   ,,...a ona ga pratila. Pogotovo onih njoj najdražih..." - ovo sam izdvojio kao primer prekida u pripovedanju. Druga rečenica je nastavak prve, a ne samo da je odvojena tačkom nego i novim redom.
   ,,kao kroz gustu crnu maglu" - odrađeno i bledo, ali ne zameram mnogo.
   ,,prija kao ništa drugo" - !?!?!?!
   ,,... plan koji sam imala i sećam se samo da je na kraju izgledalo prelepo. Sigurno najlepše od svih ali nije mi žao ni jednog pa ni tog poslednjeg tela koje sam napustila..." - Šta je izgledalo prelepo? Druga rečenica konstrukcija.
   Ovo su samo neki od primera, da ne bude da zakeram u prazno.




04 — BOL KOJU NEĆE SPOZNATI


Zadatak nije dovoljan oslonac radnje priče! Ovaj autor ništa nije naučio iz prethodnog kruga. Nema radnje, motivi skaču sa nebitnih na nebitne u beskrajnom opisivanju pozornice na koju nikako da izađu glumci, a i kad izađu samo su deo scenografije. Zadatak je ispunjen, ali to ništa ne vredi kad je prvi i osnovni zadatak napisati priču, a ovo to nije. Sve se svodi na neki zez, da čitalac pomisli da se radi o čoveku, što je donekle legitimno uzevši u obzir da bi trebalo zanemariti činjenicu da znamo zadatak. Ali čak i taj preokret je napisan dosadno i objašnjavajući. Prvo lice i prezent su promašaj, jer ako već moramo čitati misli protagoniste, neka budu uverljive. Ovako opšte opisujuće i opširno niko ne razmišlja za sebe, a način na koji je pisano sugeriše upravo to.

[Mme Chauchat]

Nego, jesi li pogledala šta je to - prerast?

Jesam.

[vimen]

06 — Neophodno zagrevanje


,,Abe se našalio...", ma nemoj Kakva bukvarska završnica. Ovo je zez, ispunjava zadatak, izbegava zamke, zgodno, simpatično, poslužiće na kraju kad nedovoljno priča bude zaslužilo bodove.




07 — Dugine zmije
   Vešto napisano, zanimljivi protagonisti, zadatak ne u potpunosti ispunjen, jer koliko god taj svet bio u budućnosti nije nam rečeno da nema ljudi. Pisac svoju veštinu nije dovoljno iskoristio, priči bi prijalo da je radnja konkretnija, suženija, ovako se opet, ali na posredan način, plaća danak ispunjenju zadatka. Pobeda malih okruglih stvorova nad zmijom je očigledna i predvidiva. Stil je više tačan nego lep, autor je iskusan i precizan. Priča koja konkuriše za bodove, nadam se da joj do kraja čitanja neću dati najveći broj poena.



08 — LEGENDA O ZAŠTITNIKU


Kugle pa kugle, kuglama kugle kuglaju kuglajući. Drvene kugle, metalne kugle, pa onda opet kugle i kugle. Inače prilično dobro napisano, ali kuglama ubi. Nezamislivo mi je da neko sa opširnim rečnikom pravi početničke greške poput ovih. Rešenje bi bilo da im se daju imena, ili još neke karakteristike kojima bi se kasnije obraćalo kad potreba naloži.
Isto: ,,brzina počinje da smeta i da se trude da smanje brzinu"
I ne sme se rečenica kojom pišemo preokret započeti sa: ,,Najednom..."
Radnja je izlizana i predvidiva, od samog početka je očigledno da će drvene kugle nadmudriti metalne. Osim toga ništa više ne nudi.
Rešenje? Kugle poseduju samo grupni identitet. Uzevši to u obzir postoje dva rešenja. Prvo bi bilo da se izdvoji jedna, metalna ili drvena i da joj se pruži prilika da se izbori za sopstveni identitet, poput Odiseja sa sirenama. Druga mogućnost je širenje slike, gde bi se kuglama dao zajednički karakter i neki dublji cilj, ali i za jedno i za drugo bi bilo potrebno više prostora.




09 — ЗАВРШНИ ИСПИТ


   Kompaktna, skladno napisana priča kojoj nažalost, kao i mnogima, nedostaje prava radnja. Najintenzivniji momenat se odigrao u uvodu dok grulf lovi, ali je celokupan događaj potpuno nepotreban, neiskorišćen. Izuzimajući grulfa iz centralnog toka priče, toliki opis njega i njegovog plena postaje suvišan. A onda ide drugi deo, koji nije priča nego objašnjavanje, iako na momente vešto i nenametljivo ubačeno u misli pilota. Dijalog je malo nasilan i neuverljiv (,,Јесам ли успешно прошао испит, да ли су моји извештаји тачни и прихваћени?" - plastična rečenica, malo je verovatno da bi neko ovako pričao, pa čak i kad bi baš takav govor bio karakterističan za tu posebnu rasu, morao bi biti prikazan osobenije).
Što se tiče grešaka, ima ih jako malo, izdvajam dve najupadljivije:
   ,,Познајући начин прикрадања грулфова жртвама..." - Potpuno nepotrebna konstrukcija koja štrči iz stilske ujednačenosti ostatkta priče.
   ,,iz neba" - sa neba?
   Za zadatak nisam siguran da je ispunjen, potpuno sam uslovljen poznavanjem zadatka i ne mogu da procenim da li bi mi pala na pamet Zemlja da ne znam da treba da bude.




 
10 — Abominacija
   Loše pripovedanje. Još lošiji kraj. Svaka rečenica kojom autor pokušava da izgradi atmosferu biva dopunjena nepotrebnim objašnjenjem koje potkopa njegov pokušaj. Na primer:
   ,,Prošlo je mnogo vremena otkad sam je napustio, ali znam da me nije zaboravila, osećam to." - Nije me zaboravila, osećam to. Ili samo – Nije me zaboravila.
   ,,Postao sam još krvoločniji, moju žeđ više nije mogao da ugasi samo jedan za jednu noć, trebalo ih je biti najmanje petoro." - Ubi faktografijom! Postao sam krvoločniji. Tačka. Koga briga da li je potrebno petoro ili kolikoveć? Za ovako kratku priču je potreban oslonac i u mašti čitaoca, inače nastaje veliki problem.
   Korišćenje vrste kao merne jedinice je apstrakcija apstrakcije, nepotrebna je, očigledna šminka i ,,podvala".
   Niko za sebe ne bi rekao da poseduje ,,nožice", ako su udovi moji, onda sam se na njih navikao, onda su samo noge.
   Rečenica koja najbolje ilustruje višak opisivanja je: ,,... a oni su me okružili, čineći sada krug..." - da ne objašnjavam...
   Kraj je zasečen, nema obrta, nema pančlajna, nema ničega. Crvena nit je tu, on želi da se dokaže/osveti, ali ne bi postojala nijedna priča na svetu kad bi glavni lik nešto poželeo i onda otišao i dobio to što je hteo.
   Najveći utisak – veoma loše građenje atmosfere, preporučujem pripovetke Dilana Tomasa kao remediju

[vimen]

11 — Garba kamagen


   Nisam pročitao. Ni ovako nisam neki rasadnik dobre volje, a kad mi se plasira kriptovana poruka od čijeg dešifrovanja ne mogu sebe naterati da očekujem bilo šta, odustajem. Izvinjavam se autoru, ali zaista ne mogu.
   P.S. Sad kad pročitah pohvale, možda ću joj i dati šansu. U svakom slučaju, ako u budućnosti želiš da ovako mučiš publiku, potrudi se da potpisom iznad naslova nateraš tu publiku da želi da je mučiš. (Da je potpis Borhesov bilo bi mi drago što je pred mene stavio zagonetku.)




12 — Fosil




   It is a truth universally acknowledged da se aorist i arhaičnost umešani u koloplet fantastike svode na patetiku. Pristupi pisanju se vremenom menjaju i da bi se pisalo arhaično i štrpnula originalnost sa te strane, mora se debelo nadoknaditi negde drugde, što i nije baš lako i izvodljivo.
   ,,Očiju nemam. Ali vidim." - Očiju nemam, ali vidim. Isprobaj, o, autore. Naglas pročitaj, pa vidi koje bolje teče. Ne bi škodilo priče čitati naglas pre slanja, ili bar u sebi pripovedačkim glasom.
   Duboko i iskreno sumnjam u valjanost postupka kojim se neki strani entitet u priči predstavlja u množini i velikim slovom. Ugljenisani. Ledeni. Veliki. I tako dalje. Samo do pola ovog kruga već nekoliko takvih. To je pokazatelj spisateljske nemoći da nam nekim drugim putem dočara isto.
   Šteta za ovu priču što se autor odlučio za ovaj način pripovedanja. Celokupan šmek ponekad i sjajnih opisa i poređenja biva zakopan krutim i izlizanim stilom. Suženiji point of view bi mu takođe prijao. Inače, ovo je prva priča u kojoj mu nedostatak klasičnog obrta, pa i radnje nije zasmetao.




13 — REPIĆ


Blago duhovito, ali gde je ovde makar i najmanji osvrt na zadatak? 0 truda da se ispuni zadatak = 0 komentara.


14 — ODBAČENI


   Opet Veliki i Mali. Zar je moguće da kad već smišljate imena (a i taj postupak dovodim u pitanje, koliko puta čovek sebe u mislima oslovljava kao čoveka?), zar to ne može biti nešto originalno, a ne čisto opisno, pa i to svedeno na Velike i Male? Opisni nazivi uopšte su neuverljivi. A onda povrh svega veliki, mali, mali, veliki, u gotovo svakoj rečenici. Nadam se da nije potrebno diskutovati zašto su iste reči načičkane u istoj, pa i u nekoliko susednih rečenica neprihvatljive.
   Opet neki veliki događaj na koji glavni lik ne utiče, opet bledo posmatračko pripovedanje.
   Priča je mogla da počne sa: ,,Svi smo mi jednom davno počeli kao odbačeni...", pa da gradi atmosferu, pa da kroz osećanja i događaje nudi opise i činjenice. Kad se krene ovako objašnjavajući dosadno je. Loše napisano.
15 — Sanjao sam kako krhka ljuska puca
   Opet Veliki, opet opisni nazivi, opet opisivačko pripovedanje, opet nepotrebne inverzije u neuspelom pokušaju podražavanja originalnosti stila. Kao da su se u celoj radionici vremenom iskristalizovali elementi koji su postali standardni u pokušajima nekolicine autora. Ta inverzija je jedan od njih. Drugi je pripovedanje.
   Pričanje iz prvog lica ne može i ne sme biti prepričavajuće i opisno. Postoje i apstrakcije i konkretne stvari koje će svaka svest prećutati i iznošenje istih u mislima protagoniste je neuverljivo i slabo. Trebalo bi pokušati saopštiti činjenice kroz emocije i dileme u mislima koje će tek dotaći svet po sebi rečima sveta po protagonisti. Ograničiti se na unutrašnji svet, na prvo lice, ne znači samo uskraćivanje opisa spoljašnje stvarnosti, već i isključivanje osnovnih misaonih procesa koji se dešavaju po inerciji i nisu deo misaonog sklopa koji bi mogao biti ispripovedan.
   (,,Sa njim bežim kroz maglu guste noći koja najavljuje strah." - ovo je jedan od brojnih primera. Mi, čitaoci, ne osećamo da postoji taj strah. Saopšteno nam je. Prvo, to je nesposobnost pripovedanja. Drugo, i još gore, to čitaoce udaljuje od lika i radnje, nisu učesnici već postaju posmatrači, posmatrači posmatrača, budući da je takav tok priče, dvostruko udaljavanje od događaja koje mora da ostavi ravnodušnim, koje mora da bude dosadno.
   ,,Ove zvezde što noću kriče, ništa mi ne znače." - ako ne znače, zašto ih naglasiti? Ova rečenica je primer druge strane opisivanja, nasilnog izbacivanja inače neispoljivih misaonih procesa.)
   Opet je plot posmatrački, pratimo protagoniste-mašine koje je autor isprogramirao da napreduju po unapred utvrđenoj predvidivoj linije sve do konačnog udara koji bi trebalo da posluži kao obrt. Neuspelo.



16 — Zvezda, senka, drvo i stena


Koju planetu?
Odrađena pričica, veštije napisana nego mnoge ,,ozbiljne", ali.

[vimen]

17 — DOBA VATRE




   Plaćen danak opisivanju. Radnja je svedena na nezanimljivi preokret (Tani umire, dolazi ptica, sve je rešeno) i potpuno zapostavljena. Priča bez radnje ostaje bez oštrine bez obzira na broj očnjaka u čeljustima najčudnijih bića.
   Kad je to rečeno, ovo je jedna od najbolje napisanih priča do sad. Nema iskoraka u opisima i pripovedanju, biće je zanimljivo i postupno objašnjeno. Jedina greška koju mogu da pronađem je na samom početku (,,Bila je gladna i umorna, ali prije svega gladna").
   Zadatak, kao i gotovo svuda, neispunjen.






18 — SMRT NE DOLAZI REKOM


   Moj omiljeni naslov u ovom krugu. Priča ne. Očigledno je novi svet prevelika muka za 6kk. Ova priča je donela zaplet odvojen od izgradnje starog sveta, ali je zato morala biti sasečena pre kulminacije. Tek sa obračunom i neočekivanim obrtom u toku bitke, nečijim junačkim činom ili slikovitom pogibijom, možda kad bi Jednozubi spasao život vođi ili nešto, tek onda bi priča bila potpuna. Ovako je polovična, ali i takva bolja od mnogih. Zadatak, ljudi, zemlja? Kao i u ostalima.




19 — VISIBABE U SOPSTVENOM DUNSTU




Na momente duhovito, uglavnom prepuno potpuno bespotrebnih detalja koji odvlače pažnju i umaraju. Svi ti ,,čudni" elementi su nasilno umetnuti, ne odišu duhom kao što to autor verovatno zamišlja. Iako su postavka i rešenje zgodni, ipak predstavljaju zaobilaženje zadatka, priča je pričica, vic, zanimljiva da se pročita ali ne ostavlja nikakav utisak, ne poklanja osećaj bilo kakve vrednosti. Ubacivši tu još gomilu tipfelera, nekolicinu nepravilno napisanih reči i grdilo ničim izazvanih zareza samo se razblaži donekle zanimljiv, ali bled i plitak ukus koji poseduje ovaj rad. Jedan heh, i idemo dalje.




20 — DUHOVI GOLAĆI




   Na samom početku sam pomislio da će ovo biti dobra priča. Hm. Prva neoprostiva zamerka joj je loš humor. Mislim da je ,,Viđu modnog detalja na tooorbi!" momenat kad sam prešao na tamnu stranu. Sam kraj je užasno neduhovit i uopšte ta bezvezna poenta celog drugog dela priče. Dodajmo neizostavne radioničarske sporadične inverzije i dobićemo konačan rezultat – uprkos naizgled odličnoj ideji, 0 za ovu priču.




21 — Glas nemih


   Najbolja priča u krugu, iako ne bez svojih mana. Prva mana je neopravdano prebrzo menjanje karaktera junaka. Odjednom. Od velikog altruiste do Hitlera u tri jednostavna koraka. Druga je previše opisivanja na kraju. Umesto da događaji koji su se zbili budu dinamični i varničavi, oni su se uljuljkali u misli protagoniste.
   Najveća vrlina ove priče je ispunjavanje zadatka. Ideja je besprekorna i odlično izvedena. Lirski subjekat ima autoritet i kredibilitet u očima čitaoca. Sve do druge polovine kad se spljošti između promene karaktera i nedovoljno mesta za izražavanje sopstvenih interesovanja i čežnji.
   Napisano skladno iako ne previše lepo. Ima par izlizanih rečenica kao: ,,Pogled mi luta po okolini koju zovem dom.", ali se to da zanemariti.

[vimen]

Stvarno sam majstor formatiranja

[Stipan]

Neki komentari su možda preoštri.

Jbt. A sad odoh po konopac, pa onda lagacko do tavana...

[Josephine]

Ma dobro sad. To je njegov stil. Nije uvek u pravu i apsolutno je nepošteno stavljati sebe u poziciju svevidećeg autoriteta pri kritikovanju priča, kada se ne bih na nekoliko mesta (za nekoliko priča) složila sa njegovim viđenjem nekih stvari (sa nekima bih), ali valja odslušati sve, pa probrati istinito od zaglušenog lažnom uverenošću u sopstvenu nadmoćnost u čitanju i tumačenju priča... Takvi smo svi...

[NdZodiac]

vimene, da li si se ti to opet odao pre vremena 


Btw. Ne brini, otupela sam na komentare  ... previše sam zaljubljena da bi me nešto na duže vreme potreslo 

[Stipan]

Takvi smo svi..

E, pa nismo svi takvi!
U mome slučaju uverenost u sopstvenu nadmoćnost u čitanju i tumačenju nije lažna nego bogomdana, moliću fino!!!

[Mme Chauchat]

Vimene, ako preporučuješ prozu Dilana Tomasa za ugledanje, onda... eh... mnoge stvari su mi jasnije. Da se razumemo, meni je "I nikakvu neće smrt imati vlast" jedna od najdražih pesama u životu, ali od proze očekujem još nešto osim atmosfere koja je toliko gusta da ne može da se diše.

Nego, ima li Miloš nameru da išta komentariše?

[Josephine]

Ja se, najpre, nadam da svi učesnici imaju nameru da komentarišu...

[Stipan]

Hmmm... A gde su vaši komentari, gospođice?! A?!

[Josephine]

Biće...

[M.M]

Ka-D.? 

[scallop]

Jel' Stipan sišao sa tavana? Ako jeste, onda nije našao konopac.


ND Zodiak, molim za uzdržanost. Stipan se odao daleko ranije i nisam video da je neko odmah zapisao da je primećeno. Problem sa komentarisanjem u totalu se rešava tako što se komentariše i svoja priča. Neutralno. To je uradila Jevtropijevićka u prošlom krugu i ja u ovom. Nisu svi ljukavi ko ljisica.


Mnogo mi teško padaju na stomak komentari priče koju sam stavio na prvo mesto. Mogao bih da je branim letnji dan do podne. Svaki element posebno. A finale je postcivilizacijska bahanalija, slavljenje ljubavi i seksa kao konačni dokaz da i najduhovniji među nama čeznu samo za još jednim trenutkom u kome su bili tako banalno materijalni.

[vimen]

Vimene, ako preporučuješ prozu Dilana Tomasa za ugledanje, onda... eh... mnoge stvari su mi jasnije. Da se razumemo, meni je "I nikakvu neće smrt imati vlast" jedna od najdražih pesama u životu, ali od proze očekujem još nešto osim atmosfere koja je toliko gusta da ne može da se diše.

Nego, ima li Miloš nameru da išta komentariše?

Zato sam ga i preporučio. Dilan je sirup, priča koja je bolesna - voda. A treba nam sokić

[NdZodiac]

1.Let – "Za trenutak sam bio kao slep." možda bolje: ,,Na trenutak sam bio kao slep".
,,Ni govora, mali. Pošto mnogo pričaš pričvrstićeš se kljunom."
...,,Kako se zoveš?", pisnuo je glasić. – kako je mogao da govori ako je bio pričvršćen kljunom?!
Ledeni, Veliki, Krea, Vodeni, Mali, Vlažne zemlje, Grabljivi, Mirni, Severnjak, Pećinski letači, za moj ukus isuviše izdvojenih imena i pojmova za opisivanje u ovako kratkoj priči. Zamisao je, međutim, interesantna i maštovita, uz malo doterivanja može da bude sasvim pristojna pričica.


2.Koralni grad – u ovoj priči akcenat je na opisima, rečenice su malo nespretne, ali ništa što se ne može ispraviti vežbanjem.


3.Dispozicija duše – ovde me je zbunilo skakanje sa prvog na treće lice, i ne mogu da pronađem vezu sa Zemljom, nisam razumela šta se zapravo događalo u priči, ali volela bih da autor/ka to pojasni ako želi J.


4.Bol koju neće spoznati – iako mi se na neki način dopada ritam ove priče, njena forma mi je bila teška za čitanje. Opisi su slikoviti i vešti, originalna ideja.


5.O prirodi riba – ovo priča je kod mene skakala po raznim mestima, ali se na kraju odlučih da joj dam 2 boda. Jedna od najlepše napisanih priča u ovom krugu, ali mi je sa druge strane delovala zatvoreno, iako sam se borila da uspostavim komunikaciju sa njom i u potpunosti je razumem. Malo mi je zasmetalo ponavljanje "čini mi se...", i već pomenuto Kornjačon.


6.Neophodno zagrevanje – simpatično, ali nekako nisam mogla uzeti za ozbiljno. Zabavila me je i začudila u toj meri da sam dva puta proveravala broj karaktera. Korektno napisana smešna pričica.


7.Dugine zmije –izuzetno originalna ideja, interesantni opisi i dobar preokret radnje. Na izvedbi se još može poraditi, ali veliki plus za maštu.


8.Legenda o zaštitniku – ova priča mi se baš dopala, iako mi je malo remetilo ritam često pominjanje: metalne kugle-drvene kugle-metalne kugle-drvene kugle... Podsetilo me je na partiju šaha, rečenice su lepo sročene, opisi slikoviti. Jedna od kvalitetnijih priča u ovom krugu.


9.Završni ispit – ova priča je za mene nažalost promašila temu. Pominjanje dečaka i pilota je za mene bilo jednako pominjanju ljudi. Ideja je doduše interesantna, ako se promene likovi npr. u neke životinje, i jasnije se istakne da je planeta na kojoj se radnja odvija Zemlja, može da bude zanimljiva priča.


10.Abominacija – buba švaba sa zubima, nije loše  . Ima tu još dosta da se dorađuje, ali hororična atmosfera mi se dopala.



11.Garba Kamagen – hrabar pristup autora/ke i moje divljenje na tome, ali priča me nije kupila. Umorila sam se već posle uvoda, tako da mi je trebalo više pokušaja da je pročitam do kraja. Možda da se ,,prevod" odvijao u naizmeničnim pasusima sa ,,originalom" teksta... Ni ovde nisam videla da se zapravo radi o Zemlji. Sve u svemu bravo za pokušaj!


12.Fosil – priča koja je ovaj put dobila maksimum od mene. Iako sam se u početku mučila sa njom, zbog stila kojom je napisana, sigurno je da je veoma kvalitetna priča. Opisi su odlični, pripovedanje lepo teče do kraja. Zasluženo prvo mesto!


13.Repić – i ova priča mi je bila izuzetno simpatična, iako ima nekoliko propusta i grešaka.


14.Odbačeni – lepo napisana priča o borbi za opstanak.


15.Sanjao sam... – najlepši naslov u ovom krugu. Dok sam je čitala imala sam osećaj kao da trčim za dinosaurusom koji je nosio jaje, ali povlačenje ručne kod prebacivanja fokusa na mesoždera koji ga je zaista pratio malo mi je poremetilo ritam. Opisi su slikoviti i atmosfera je dočarana veoma vešto. Tu mi nije smetao stil toliko kao u nekoliko priča nalik ovoj. Izgleda da dosta učesnika Radionice razmišlja na sličan način, jer je i ovde primetna upotreba velikih i malih. Mislim da je dodatno navođenje klasifikacija u Zveri i Napredne suvišna. U globalu lepo napisana priča, sa dobrom idejom.


16.Zvezda, senka... – slatko sam se nasmejala ovoj priči. Ovo je najbolje rešenje kada neko nema konkretnu ideju  . Vešto sklepana parodija.


17.Doba vatre – i pored nekoliko nespretnih izraza i rečenica, ova lepa priča mi je osvojila srce. Mogla sam da se uživim u nju, prateći malu Tani na njenom putu  .


18.Smrt ne dolazi rekom – ovo mi se učinilo kao odlomak iz nečeg dužeg. Ima par nespretnih rečenica, ali generalno fino teče. Čitanje me je, međutim, nateralo na razmišljanje i niz pitanja mi se pojavio u glavi. Iz vedra neba kreće neobjašnjeni napad Vodenog naroda. Koji im je motiv? Ko su oni? Zašto napadaju? Jednostavno nedorečeno. Volela bih da vidim kraj u dužem obliku  .


19.Visibabe u sopstvenom dunstu – već me je sam naslov naterao na smeh, ali sigurna sam da je to i bio cilj  . Imala sam osećaj da se vozim rollercoaster-om (nisam uspela da nađem izraz na srpskom, ali nadam se da svi razumete). Ono što mi je zasmetalo je: ,,A da je i opet nazovemo Zemlja?!" ... deluje mi kao pokušaj da se na silu da do znanja da je reč o našoj planeti.


20.Duhovi golaći – kraj je zaista suvišan i preteran. Ideja nije loša, ali dijalozi mi se nisu posebno dopali.


21.Glas nemih – Ko? Kako? Šta? Volela bih da znam o čemu se tu tačno radilo, jer je meni promaklo  .

[Josephine]

Meni su čak tri priče u ovom krugu zaličile na Stevinu. Stevo, imaš obožavaoce...

[pokojni Steva]

To se zove, kopi-mačkovi.

[scallop]

Teško da iko liči na Stevu. Njegove priče može samo majka da voli.

[Josephine]

I ja.

[scallop]

Blago tebi, Stevo. Sad si dobio još jednu majku.

[Mica Milovanovic]

Meni su simpatične, ali odbijam da mu budem majka...

[scallop]

Simpatije su dovoljne da mu budeš tetka Mica.

[pokojni Steva]

Nemojte tako ljudi, baš sam si upriličio Dan Marmota.

[Josephine]

 

[pokojni Steva]

Ako tako dobro pravi mesnu veknu s filovanje od barenih jajca ko tetka Branka, rad sam mu podariti titula prvog/e do.

[Hrundi V. Bakshi]

Glasao sam za priče koje su težile da kroz humor i parodiju ispune zadatak, jer verujem da je isti postavljen kao zamka. Ubedljivo najlošiji krug od kada ja pišem ovde, i molio bih da se razmisli o mom predlogu da se paralelno sa SF pričom, piše i jedna, nazovimo je, ozbiljna.

[Josephine]

Hrundi, Hrundi... kada si postao takav partibrejeker? Niti je zadatak bio nekakva zamka, niti je ovo najlošiji krug (najlošiji je onaj za PZ)...

[Savajat Erp]

20 — Duhovi golaći:  Imena likova sjajna.

Ах, како се укуси разликују!

[Stipan]

Jel' Stipan sišao sa tavana? Ako jeste, onda nije našao konopac.

Izem ti kvalitet rumunskih konopaca,  sav se ugruvah!

Stipan se odao daleko ranije

Jaka stvar. Polovina je već ionako znala koja je moja priča. Nisam ni slutio da me je tako lako provaliti.