Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže

[Alexdelarge]

Promocija knjige ,,Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže", u izdanju SIRIUS production-a

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu 7. decembra, u 13 časova, održaće se promocija knjige Rodžera Kritendena ,,Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže", u izdanju SIRIUS production-a.

Knjiga, napisana u formi intervjua, bavi se odnosom montažera i reditelja u završnoj fazi rada na filmu, na primerima autora poput Žan Lik Godara, Fransoa Trifoa, Tarkovskog, Bertolučija, Bela Tara, braće Taviani...

Knjigu će predstaviti: Rodžer Kritenden – pisac, montažer i profesor montaže na Nacionalnoj filmskoj školi u Londonu; Jan Dede – montažer i reditelj iz Francuske, saradnik na filmovima Fransoa Trifoa, Morisa Pijale, Dušana Makavejeva; Roberto Perpinjani – čija karijera kao montažera broji neverovatnih više od dve stotine igranih filmova, saradnik na filmovima Orsona Velsa, braće Tavijani, Bernarda Bertolučija, dugogodišnji Šef katedre montaže na Centro Sperimentale u Rimu; stručni recenzent, profesor montaže na FDU – mr Miodrag Medigović; prevodilac Vasilije Krstić; i u ime izdavača, filmske kuće SIRIUS production – Predrag Velinović.

[Alexdelarge]

Montažeri su uzdržani ljudi

Tri velikana svoje profesije: Rodžer Kritenden, Jan Dede i Roberto Perpinjani održaće seminar i učestvovati u razgovoru o Kritendenovoj knjizi ,,Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže"

Film je jedini vid umetnosti čiji nam je datum rođenja poznat, misao je Bele Balaša s kojom, šarmantno, započinje predgovor svoje knjige ,,Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže" Rodžer Kritenden, britanski montažer i čuveni profesor na Nacionalnoj filmskoj školi u Londonu.

Profesor Kritenden će danas u prostorijama Filmskog centra Srbije u Beogradu, zajedno sa dva od tridesetak ,,subjekata" svoje knjige – sa francuskim montažerom Janom Dedeom i italijanskim kolegom Robertom Perpinjanijem –prisustvovati promociji njenog srpskog izdanja,za koje je zaslužna mala producentska kuća ,,Sirius production",filmskog reditelja Predraga Pegija Velinovića, predavača i vođe Evropske letnje filmske škole na beogradskom FDU.

Saželjomda studentima filma iz celog regiona obezbedi seminar koji bi se bavio montažom na filmu i odnosom montažera i reditelja u završnoj fazi rada, a imajući u vidu i činjenicu da u Srbiji nema dovoljno kvalitetne literature iz ove oblasti, Velinović je uložio napore kako bi referentna Kritendenova knjiga doživela prevod na srpski jezik.

Pred širom čitalačkom publikom tako se od danas nalazi ,,Fini rezovi, umetnost evropske filmske montaže", koju je profesor Kritenden koncipirao u formi intervjua lično vođenih sa tridesetak velikana evropske filmske montaže, sa ljudima zaslužnim za uspehe filmova Trifoa, Godara, Bele Tara, Tarkovskog, Bertolučija, Fazbindera, Stivena Frirsa, našeg Dušana Makavejeva...

Podsećajući na filmski istorijat, na 1903. kada su četrnaestogodišnje pokretne slike neočekivano otkrile opijajuću i gotovo seksualnu moć montaže i kada je ,,konstruisanje suvisle i emotivne naracije, sačinjene od nepovezanih, katkad suprotstavljenih slika, postalo plodonosni paradoks koji leži u srži jednačine: pokretne slike + montaža = film", Kritenden o montaži u knjizi govori kao o ključnom filmskom zanatu, a o montažerima kao o povučenim i uzdržanim ljudima.

– Ostali filmski zanati: gluma, fotografija, slikarstvo, dramaturgija, arhitektura, muzika, kostimi, šminka, igra, počivaju na davno uspostavljenim umetničkim formama,čiji koreni sežu duboko kroz milenijume razvoja i tradicije, sve do plodonosnih tajni ljudske praistorije. Međutim, montaža,ključni filmski zanat, kao da je na brzinu samu sebe izmislila, onako začaurena u svojoj tišini, i kao da je tu svoju uzdržanost usvojila kao zaštitni znak. Možda je to zbog karaktera samih montažera ili zbog prirode njihove uloge pomoćnika snažnim i izražajnim rediteljima. Moguće je i da je to zbog same prirode posla, koji se sastoji u uglačavanju rada drugih i u tome da se ostane neprimećen, kaže Rodžer Kritenden.

Zajedno sa kolegama Janom Dedeom,koji je karijeru počeo kao asistent montaže na filmu ,,Nevesta je nosila crninu" Fransoa Trifoa i koji je montirao film ,,Sweet Movie" Dušana Makavejeva, i italijanskim majstorom Robertom Perpinjanijem,koji je montirao više od 200 igranih filmova,među kojima su filmovi Orsona Velsa, Bertolučija, braće Taviani i Mikloša Janča, Rodžer Kritenden održaće i radionicu u okviru zimskog izdanja beogradskog ESFS-a. Našim studentima, ali i profesorima i studentima iz Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Skoplja i Novog Sada, ova trojka će iz ličnih iskustava osvetliti taj čudniodnos između reditelja i saradnika montažera, ali govoriti i o filmskoj montaži,koja se od slučajnosti pretvorila u sudbinu...

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Montazeri-su-uzdrzani-ljudi.lt.html

[Alexdelarge]

Fini rezovi - Umetnost evropske filmske montaže

Knjiga Fini rezovi – umetnost evropske filmske montaže Rodžera Kritendena (Roger Crittenden) predstavlja njegov zbornik intervjua sa vodećim evropskim filmskim montažerima. Ova knjiga se, zahvaljujući izdavaču Predragu Velinoviću nedavno pojavila i u domaćoj štampi. Tim povodom je njen autor pretprošle nedelje gostovao u Beogradu, kada je zajedno sa akterima knjige, Robertom Perpinjanijem i Janom Dedeeom, održao i seminar u okviru Europeean summer film school na Fakultetu dramskih umetnosti.

Suprotno od glumačke, profesija - montažer je, po rečima Dušana Stojanovića, najmanje egzibicionistička od svih filmskih zanimanja. Montažerima je u opisu radnog mesta da budu sive emininencije u senci zvezdanog sjaja filmskih reflektora. Zato njihove kreativne zasluge poslednje stižu u centar medijske pažnje. I evo, u novom veku, najveći iluzionisti dvadesetog veka, filmski montažeri, pišu svoju senzacionalnu stranu istorije, koja nije ispričana ranije samo zato što se niko nije setio da ih, u njihovom vremenu, to pita. Čak i ako ne poverujemo u krike i šaputanja koja stižu iz najosetljivije, finalne faze svakog fimskog procesa - montaže, nesklad u popularnosti između ovih montažera i njihovih reditelja, poručuje nam da su situacije opisane u ovoj knjizi bliže istini nego svi oni intervjui koje su kroz poznatu istoriju objavljivali ti isti reditelji, narcisoidno pričajući sami o sebi. Ovi montažeri, odano, skromno i uz dozu učtivog ogovaranja, govore pre svega o svojim rediteljima, pa tek onda o svom učešću u zajedničkim projektima.

Zbir slavnih rediteljskih imena koji se spominju u ovoj knjizi je fascninatan, posebno kada o njima govore ljudi koji su ih intimno poznavali u kamernoj prisnosti montažnih soba; Anjes Gijemo, Peter Przigoda, Toni Loson, Sabin Mamu, Silvija Ingemarson... Preko njih, čitajući ovu knjigu možemo saznati nešto o zanatskim greškama Ingmara Bergmana, stidljivosti Pjera Paula Pazolinija, rasejanosti Andreja Tarkovskog, taštini Fransoa Trifoa, autističnosti Žan Lik Godara, eksentričnosti Dušana Makavejeva, neodlučnosti Stenlija Kjubrika, fanatizmu Orsona Velsa.

Montažni stolovi evropskih nacionalnih kinematografija čuvaju svetu tajnu svega onog što u filmu nazivamo umetničkim. Zato nam i ovi autori pomažu da rešimo dilemu hladnoratovske umetnosti i masovne kulture prošlog veka; da li filmski jezik služi za gledanje, slušanje ili čitanje?

Montažeri ove knjige predstavljaju onaj luksuzni talas filmske istorije u kojem se film, poput slikarstva, gledao i poput muzike, slušao. Ali veština pisanja i čitanja filma, zasnovana na otkrivanju klasične dramske strukture u filmskom mediju, nije odlikovala karakter njihovog vremena. Evropski scenario je bio samo administrativni uslov da bi ministarstvo potpisalo budžet odobrenoj produkciji. Sve posle toga je bio ekperimentalni rad na istraživanju filmskog prostora i osvajanju umetničkog statusa, na osećanjima koja nisu mogla biti strogo napisana i precizno utvrđena. Zato evropska montažna škola predstavlja uzvišenu i unikatnu kombinaciju slike revolucije i zvuka slobode koja se verovatno nikad neće vratiti. Umetnička širina koju su ovi stvaraoci, svojim spontanim nadahnućem osvojili, danas može postojati samo u knjizi o filmu.

Marko Kostić

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=8488