Šta čitamo 2012 ?

[Father Jape]

Slušam u originalu. 

Ali da, mislim da posle Pračetovih Veštica na putu negde tamo u drugom ili trećem gimnazije nisam čitao nikakav SF ili fentezi u prevodu.

[Mo]

Trenutno čitam Igre gladi, i uglavnom mi idu na nerve.

dabome, i onda pocnes da gledas film i istanes bez snage da ga pogledas do kraja

[дејан]

ја сам га погледао до краја! 'оћу најмање орден и дочек испред скупштине!

[Mme Chauchat]

Dajana Vin Džouns, Dogsbody.
Ehm, ako ovo kod nas budu prevodili, naslovu se crno piše, jer Dogsbody ovde nema samo standardno značenje koje se da primeniti, recimo, na Boldrika, nego je zaplet sledeći - zvezda Sirijus je osuđena zbog nekog zločina da se reinkarnira na Zemlji, u psećem telu.
... jel'da da vam postaje jasnija moja fascinacija ovom ženom?
Ne?
Onda da dodam kako štene Sirijus u početku nema nikakvu svest o tome ko je zapravo, i solidan deo na početku podseća na Čehovljevu Kaštanku i slične priče pisane sa stanovišta životinje. Postepeno shvatimo da je Sirijusa usvojila devojčica koju maltretira i zlorabi pola starateljske porodice, a gnjave je i u školi, i to zato što je ona Irkinja među Englezima a njen tata irski terorista u zatvoru, i to se sve dešava cirka 1975. kad je knjiga i objavljena, dakle usred onog manjeg građanskog rata koji Englezi tako ljupko zovu The Troubles.
Ajde sad da svi zažmurimo i zamislimo sličnu knjigu u eks-ju dečjoj fantastici...
...daaa? Šta kažete, ne ide?

Da se vratimo romanu, Sirijus se postepeno osvesti, Sunce mu kolegijalno pomaže, javljaju se i drugi fantastični elementi koje sad nećemo spojlovati, i sve je to pisano lakom rukom i sa dosta humora. Bonus za mačke koje su prikazane kao pozitivne i nesrazmerno pametnije od pasa, plus u prisnom dodiru sa onostranim. Ima i onoga što deca najviše vole, a to je fizička patnja protagoniste: šikaniranje koje trpe Katlin i Sirijus uopšte nije zanemarljivo i Dikens bi sa odobravanjem klimao glavom. Postoji i polukrimi podzaplet sa mogućnošću koja je Sirijusu ostavljena da se iskupi, koji dosta uspešno uvezuje čitavu knjigu.

Problem za decu-čitaoce, pretpostavljam, biće kraj. Završetak je, po meni, odličan, uverljivo napisan, i dopola očekivan a otpola ne toliko. Elem, deca koja su navijala tokom knjige biće, ehm, verovatno razočarana (sad ide spojler, iako teško da sam do sada nekog obradila dovoljno da pročita knjigu):
Spojler


kad se Sirijus vrati u svoj pravi oblik, Katlin je skoro potpuno ravnodušna prema njemu, malo ga se i plaši, a njena glavna emocija je jad zbog gubitka voljenog psa. To je nekako... previše realistično. I sam Sirijus je time duboko pogođen. Jeste da epilog ostavlja otvorenu mogućnost za srećniji, konvencionalniji kraj, ali to je samo epilog, deca dotle uveliko ronzaju i kunu se da nikada, nikada više...

kraj spojlera
PS, čak i ako ste dete, preporučujem. 

[Biki]

To je nesto kao Benedktova Prica o karmi ?

[Mme Chauchat]

Ne znam, nisam čitala Benedikta, ali prilično sam sigurna da se reč "karma" nijednom ne pojavljuje u ovoj knjizi...

[zakk]

Odmor sam počeo Ričardom Kedrijem - već sam pominjao "Sandman Slim", i to mi nije bilo dovoljno pa sam pročitao i nažalost slabiji Butcher Bird zato što, eto, nije iz nijednog serijala. Urbani fantasy, glavni lik mlad lep glup i tetoviran upadne u sranja i do kraja postaje baja koji se pajtaši sa Đavlom lično (koji je eto kul lik). Nije za glavu o zid ali nikakva šteta preskočiti. Kedri mi je van pisanja zanimljiv lik, te ću ipak dati šansu KAMIKAZE L'AMOUR u nekom trenutku, kad već ima u prevodu u ZS.

Nastavio sam sa SFom, serijalom "Metrozone" aka "Samuil Petrovich" Sajmona Mordena, ovenčan nagradom PKD. To mi je znatno više prijalo. Svet se bori da preživi seriju terorističkih nuklearnih eksplozija, opšte je rasulo ali ide se dalje. U košnici Metrozone, mutirano izraslog Londona, utočište je našao i Samuil Petrovič, mladi ruski naučnik poganog jezika. Ovde imamo sloj hard SFa, sloj ljubića, sloj krimića, sloj špijunskog trilera - da je milina jedna. Roman govori o mestu gde se svi tiskaju za vazduh, o ogromnim podelama koje nastaju u društvu ograničenom škrtim resursima i prostorom - verskim, nacionalnim, tehnološkim, obrazovnim, te na kraju o tome kako te podele nadrasti i prevazići. Glavni lik je od onih ludih apostola, poput Elisovog Spajdera Džerusalema, fizički neugledan ali vrlo pametan, obrazovan i bezobrazan. Preporuka.

[angel011]

Kamikaze L'Amour mi je svojevremeno dosta dobro legao.


Elem, završila sam sa Hunger Games, jeste da ima priču-navlakušu sa decom u opasnosti koja se međusobno kolju, i da su prepucavanja povremeno zabavna, ali mi je Ketnis do kraja ostala antipatična, a uglavnom nju gledamo. Smorilo me.

[zakk]

Autori književnog veb sajta Millions tvrde da su identifikovali najteže knjige za čitanje, prenosi Guardian.

Listu su napravili Emili Kolet Vilkinskon i Gart Risk Holberg, nakon tri godine istraživanja i objavili je na sajtu Publisher's Weekly . Njih dvoje su započeli svoj pohod u identifikovanju najtežih knjiga 2009, tražeći ,,dela koja su teška za čitanje zbog dužine, rečeničnog sklopa i stila, strukturalne ili žanrovske neobičnosti, čudnih eksperimentalnih tehnika ili apstrakcije".

Evo 10 literarnih "divova":

1. Džuna Barns: ,,Nightwood" (Noćna šuma)
2. Džonatan Svift: ,,A Tale of a Tub" (Priča o buretu)
3. GF Hegel: ,,Phänomenologie des Geistes" (Fenomenologija duha)
4. Virdžinija Vulf: ,,To the Lighthouse" (Ka svetioniku)
5. Samjuel Ričardson: ,,Clarissa, or, The History of a Young Lady" (Klarisa ili Istorija mlade dame)
6. Džejms Džojs: ,,Finnegans Wake" (Fineganevo bdenje)
7. Martin Hajdeger: ,,Sein und Zeit" (Bitak i vreme)
8. Edmund Spenser: ,,The Faerie Queene" (Vilinska kraljica)
9. Gertruda Stajn: ,,The Making of Americans" (Stvaranje Amerikanaca)
10. Džozef Mekelroj: ,,Women and Men" (Žene i muškarci)

Izvor: www.bizlife.rs

Izazov?

[Father Jape]

Bizarna im je lista. Evo šta lik čiji sam blog voleo da čitam veli:

http://acephalous.typepad.com/acephalous/2012/08/the-worlds-most-difficult-books.html

[zakk]

lepo. moj učinak: 0%

[Mme Chauchat]

Osam knjiga na engleskom i dva nemačka filozofska teksta. Bah. Nisu čak ni Lakana udostojili pažnje. Ili nemačke pisce koji, ono, mislim, takođe. Ili nešto od francuskog novog romana. Ili Torkvata Tasa, kad su već ubudžili Spensera.
Pročitala dve sa spiska (Virdžinija, lagano i super; Ričardson, lagano napisano ali smrtno dosadno) i prelistavala Priču o buretu, i odbacila kao preterano dosadnu u datom trenutku, ali ne teško per se. Za Mekelroja nisam do sada ni čula a vidim da je izgleda utrpan samo zbog dužine.
Na ovim komentarima pominju poeziju i, hm, da, to bi mogao biti dobar izbor. Da li je neko ovde čitao Romoranku? Podelite to sa nama!

[Nightflier]

Ja sam se malo umorio od SFa, pošto se namestilo da sam samo to čitao tokom prethodnih dva meseca, pa sam sada uhvatio Shadow Kin: A Novel of the Half-Light City by M.J. Scott. Za početak deluje zanimljivo. Manjkavo je napisano, u smislu da pati od uobičajenih boljki svog žanra, ali svet mi deluje dovoljno maštovito da me vuče da čitam.

Nego, ima li neko nalog na Goodreadsu? Ja sam relativno skoro otkrio, pa mi je zanimljivo.

[PTY]

I ja sam relativno skoro aktivirala nalog i koprcam se tamo ko pile u kučini. Treba strašno mnogo vremena za sve to, nisam još uspela ni knjige da sortiram, za sad jurim samo žanrovske naslove. Lepo je što imaju dosta fribija, tu za sada gubim neviđeno vremena. Nego, videh baš jutros da si sebi zadao stotku naslova za 2012 i bogami ti zavidim na ispunjavanju kvote, nije to mala stvar, ja ako uspem da zaokružim 50 biće mi to puna šaka brade. 

[Perin]

U-u-u, dobar je goodreads. I ja sam ga relativno skoro otkrio, prava stvar

[Nightflier]

Ja sam koristio neku aplikaciju na FBu, ali je prsla i izgubio sam te spiskove knjiga koje sam čitao. Moram priznati da je meni Melkor dao ideju da vodim spisak pročitane fantastike, još 2009, tako da od tada vodim na FBu koristeći Notes. Goodreads mi je simpatičan i zbog mogućnosti pravljenja virtuelnih polica, tako da ja sada popunjavam policu Read in 2012. U nekom trenutku ću napraviti police i za prethodne godine za koje imam evidenciju.

[angel011]

Od kad sam na Goodreads-u, znam kad sam šta pročitala. 

Trenutno je na repertoaru Mihael Ende, Džim Dugme i divljih 13 (nastavak romana Džim Dugme i mašinovođa Lukas, ili, u ovom prevodu, Luka). Pisano je za mlađu decu, i prilično je simpatično.

[Spok Vulkanizer]

Rob Reid - Year Zero

Umereno zabavno letnje štivo. Brzo se čita, uz omanji broj LOL momenata (za šta je delimično krivo moje nedovoljno poznavanje američke popularne kuture - nikad čuo za "Welcome back, Kotter"). Poređenjem sa Daglasom Adamsom mu čine meveđu uslugu.

[Barbarin]

Konačno dođoh do "Leve ruke tame", veoma zanimljiva priča i ceo koncept svemira.

[Father Jape]

Posle kraće pauze nastavih juče i završih prvu knjigu Ambera. Bottom line: prilično sam razočaran, i apsolutno me ništa ne vuče dalje da nastavim. Ali pružiću Zelazniju još jednu šansu tim Lord of Lightom kog preporučujete.

[Ghoul]

Posle kraće pauze nastavih juče i završih prvu knjigu Ambera. Bottom line: prilično sam razočaran, i apsolutno me ništa ne vuče dalje da nastavim. Ali pružiću Zelazniju još jednu šansu tim Lord of Lightom kog preporučujete.

neozbiljno!
krenuo si sa tom bezveznom sapunicom, umesto da si uzeo neku od brojnih dobrih njegovih knjiga!
lord bi morao da ti legne.
a ako neće, uzmi ostrvo mrtvih...

[PTY]

Evo jedne malko zbunjujuće knjige, mada, istini za volju, nije knjiga ta koja me zbunjuje, nego sav hajp oko nje.








Ideja je odlična i relativno dobro osmišljena- vN je samoreplicirajući organsko-sintetički android i već sama ta postavka nudi prostora za genijalne dikovštine - ali sama izvedba je očajno srednjačka, to čak i za fleksibilne standarde koje debi roman zaslužuje, i gospod dobri zna zašto bi se neko poput Peter Wattsa (za ostale manje-više znam a i njihove preporuke mi nemaju bog zna kakvu težinu) latio hvaljenja ovog krajnje nezanimljivo napisanog delceta. I pored svih tu-i-tamo intrigantih bizarnosti, roman do svoje stotinu i treće strane jednostavno ne uspeva da me namami da okrenem sledeću, pa ga tu i napuštam.    

[Mme Chauchat]

Dajana Vin Džouns, Fire and Hemlock.
Ja sam se zaljubila 
Mislim, i do sada su mi se sviđale njene knjige (ovo mi je valjda peta ili šesta po redu) ali ipak su to bile "samo" odlične dečje knjige u kojima će i odrasli uživati, a ovo je nešto toliko savršeno za sve uzraste - i za decu od npr. deset godina, i za adolescente, i za odrasle - da prosto nemam reči.
Kao i Alan Garner u Red Shift, i Dajana ovde obrađuje baladu Tam Lin o drčnoj devojci koja spase dragana (i oca svog vanbračnog deteta) od kraljice vila, ali ipak na "mekši", čitaocu pristupačniji način. Tokom najvećeg dela knjige pratimo sećanja junakinje Poli koja sa devetnaest godina shvati da ima dva paralelna seta sećanja na period od desete do četrnaeste godine - a onaj potisnuti je daleko zanimljiviji.
Ne znam odakle da počnem sa hvalom, da li od vrlo teške a virtuozno sprovedene konstrukcije fantastičnog elementa u "stvarnom" svetu, povezivanja na liniji stvarnost-Poline izmišljene priče-vilinski svet, da li od fenomenalno sprovedenog edukativnog projekta (jer ovo je istovremeno i obrazovni roman u kome Poli od svog mentora dobija knjige i muziku koji je formiraju kao ličnost) ili možda ipak od teme koja vlada "realnim" delom priče (raspad braka Polinih roditelja koji su oboje krajnje problematični ljudi i nekvalitetni roditelji). Ili intertekstualnim vezama sa Tamom Linom i Eliotova Četiri kvarteta.
Mislim, čitava priča sa jedne strane jeste dosta klasičan "razvojni put heroja" ali sa druge strane, psihološki je to jezivo realistična priča o tome šta je sve potrebno da se dete koje oba roditelja zanemaruju izvuče iz problema koji su mu drugi napravili, sve uz činjenicu da vezivanje devojčice za figuru oca/mentora u kasnijim godinama lako dobija erotski prizvuk (i to je ovde tako elegantno i ne-skvikasto rešeno da nemam reči).
Potpuna i totalna preporuka.

[Father Jape]

Jevtropijevićkine preporuke su najbolje preporuke. 

[Mme Chauchat]

E, Faderu, kad bih tebe navela da nešto pročitaš, stvarno bih poverovala da dobro pišem preporuke.

[Nightflier]

Jevtro, ti si beše čitala Tamoru Pirs?

[Mme Chauchat]

Samo onu jednu što je prevedena (tvojom zaslugom, jel tako?), simpatično je, ali oseća se da je uvodni deo veće celine, a mislim da je Dajana Vin Džouns znatno suptilnija, da ne kažem bolja... naravno, moguće je da grešim, ipak jedna knjiga nije dovoljan uzorak.

[Nightflier]

Jeste, mojom zaslugom. Šteta što Nimrodel više nije na forumu. Ako se dobro sećam, poklonio sam nekoliko knjiga njenoj školskoj biblioteci i ispričala mi je da su deca koja su kod nje dolazila silno uživala u toj knjižici. Nažalost, to je tek prvi deo tetralogije, koju valja iščitati u kompletu da bi se stekao utisak o svakoj knjizi ponaosob. Veoma mi je žao što je fantastika za decu zapostavljena kod nas u tolikoj meri.

[zakk]

Ja sam čitao samo Haulov pokretni zamak, mislim u prevodu, i nemam dobar utisak.

[Mme Chauchat]

Haulov zamak je lepa bajka, ali Vatra i kukuta (tm) su neočekivano sjajni. Doduše, ja zakka nekako zamišljam (mnogo) više kao čitaoca nedetinjastog SF nego fentezija, pa me ovo ne iznenađuje

[zakk]

 hehe "Hire and Femlock" 

[Father Jape]

Pojavio se novi prevod Beovulfa, i dostupan je besplatno online, bar zasad 

http://punctumbooks.com/titles/thomas-meyer-beowulf/

Many modern Beowulf translations, while excellent in their own ways, suffer from what Kathleen Biddick might call "melancholy" for an oral and aural way of poetic making. By and large, they tend to preserve certain familiar features of Anglo-Saxon verse as it has been constructed by editors, philologists, and translators: the emphasis on caesura and alliteration, with diction and syntax smoothed out for readability. The problem with, and the paradox of this desired outcome, especially as it concerns Anglo-Saxon poetry, is that we are left with a document that translates an entire organizing principle based on oral transmission (and perhaps composition) into a visual, textual realm of writing and reading. The sense of loss or nostalgia for the old form seems a necessary and ever-present shadow over modern Beowulfs.

What happens, however, when a contemporary poet, quite simply, doesn't bother with any such nostalgia? When the entire organizational apparatus of the poem—instead of being uneasily approximated in modern verse form—is itself translated into a modern organizing principle, i.e., the visual text?

[PTY]

Genijalno napisan roman, tu nema zbora. (Tek sam na petini pa ne mogu u detalje, za sad samo znam da je genijalno napisan. )

[neman]

Ja sam se malo umorio od SFa, pošto se namestilo da sam samo to čitao tokom prethodnih dva meseca, pa sam sada uhvatio Shadow Kin: A Novel of the Half-Light City by M.J. Scott. Za početak deluje zanimljivo. Manjkavo je napisano, u smislu da pati od uobičajenih boljki svog žanra, ali svet mi deluje dovoljno maštovito da me vuče da čitam.

Nego, ima li neko nalog na Goodreadsu? Ja sam relativno skoro otkrio, pa mi je zanimljivo.

Evo ja sam tamo kao user neman (kao i ovde). Odličan je sajt, ja sam sa bar code-čitačem,  pomoću Android aplikacije, skenirao dosta knjiga sa mojih polica, barem one koje imaju kod. Čak i domaće. A ako ih nema, mogu se dodati i tako širiti baza.

[Nightflier]

Ja sam se tamo ulogovao preko FBa, kao Ivan Nightflier Jovanovich. Potraži me, ako te ne mrzi.

[Father Jape]

Probao bih malo Džina Vulfa, pa da pitam starije i iskusnije - čime najbolje početi?

[scallop]

Probaj Viskija Vulfa.

[zakk]

Probao bih malo Džina Vulfa, pa da pitam starije i iskusnije - čime najbolje početi?

Paaaa, Senkom mučitelja. Posle kreneš na ostale iz serijala.

[Berserker]

Senka mucitelja, slazem se sa Zakom. Ustvari, od romana prevedenih kod nas bih se i ogranicio na serijal Knjige Novog Sunca: (Senka Mucitelja, Kandza Pomiritelja, Mac liktora, Citadela autarha, Urt novog sunca). Serijal Knjiga dugog sunca mi nije legla, kao ni njegova epska fantastika  (vitez-carobnjak). Po monolitima (i alefima valjda, nemam ih sad pri sebi da proverim) ima rasutih njegovih prica koje su jako kvalitetne, sve od reda.

[angel011]

Meni je serijal Knjiga dugog sunca bolje legao od Novog sunca. A i lakši je za čitanje.

[Nightflier]

Meni je Dugo sunce veoma prijalo, sem završnice. Ali podržavam Zakov predlog u svakom slučaju.

Vidiš, možda je i meni vreme za jedan re-read Novog sunca.

[Father Jape]

Dobro, tako sam i mislio, al' reko da nema neki manje poznat biser koji je prijemičiviji za početnika...

Inače, s Vulfom sam se jedini put susreo u petom osnovne kada je ortak prišao po prvi put prilično slabo opremljenoj SF/F/H polici u lokalnoj biblioteci, i nasumično uzeo Senku mučitelja. I onda mi malo kasnije uzbuđeno pričao o njoj. Mislim da je ni ja ni on nismo završili, ali mi jesu ostale u pamćenju neke scene, posebno s početka knjige. U svakom slučaju, bio sam tad premali za tako nešto, ipak je u tom periodu Vern bio primereniji mom uzrastu. 

[Melkor]

Bolje uzmi Peace ili Kerbera, nije da ti je problem da citas na engleskom Ili, a to je mozda i najbolje, neku zbirku prica, koju god, mada Ostrvo doktora Smrti uvek ima prednost.

[PTY]

Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

[Father Jape]

Ah, konfliktni predlozi. 
Dobro, onda biće verovatno šta od navednog najlakše nađem.

[Truba]

Snijeg i led
Koš
kentaur

nije loše... onomad kad je 3. februara pao veliki snijeg isto kao u knjizi je bilo 
zanimljiva knjiga i stil je solidan

[Berserker]

Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa

[Melkor]

Kerber je objavljen kod nas. A i Jape nije precizirao jezik.

[PTY]

Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa

Iskrena da budem, ja prevod Novog sunca nisam ni videla pa ne znam kakav je, ali bih u svakom slučaju Japetu preporučila čitanje originala. S druge strane, prevod Kerbera je objavljen u nekom od ranih Monolita a nekolicina priča iz Ostrva je objavljena po ondašnjim magazinima, i mogu ti reći da tim prevodima nisam našla bitnije zamerke ni kasnije, kada sam to pročitala u originalu. Recimo da mirne duše mogu da preporučim čitanje Kerbera i Ostrva u obe varijante, dok za Sunce to baš i ne mogu. Ali i pored toga, sećam se da je Vulfovom gustom tkanju Novog sunca sasvim dobrodošao mali uvod u vidu te kraće proze koja me upoznala i pripremila na Vulfov... pa, eto, recimo vrlo specifičan stil. Mada, naravno, tu su u pitanju nijanse koje striktno ovise o mom ukusu, tako da ne vidim u tome  pravilo, nego samo ličnu preferencu.

[Father Jape]

aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa

Nisam tražio prevod, kao što Melkor reče.  Izvinjavam se što nisam bio precizniji, ali kao što rekoh negde ovde Najtflajeru, mislim da sam poslednji put čitao nešto žanrovsko u prevodu pre desetak godina (Veštice na putu, mislim).

Malo sam procunjao, i pošto ni Kerbera ni Doktora smrt ne mogu naći u audio izdanju, ondak sam odlučio da Kerbera kupim a Senku mučitelja skinem kao audioknjigu. Pa ću videti s čim prvo da krenem...