A šta smo pustili da krepa

[Plut]

Divimo se velelepnim zdanjima po svetu, a naša ne umemo da sačuvamo. Ima nečega u nama pa nas je, očito, briga za sve.


Ovo je moj pokušaj za nezaboravom. Ako i vi imate sličnih primera, a verujem da ih imate... pucajte.


PINOVA VILA (Danijelova, Antituberkulozni dispanzer...)
Zrenjanin


Ovako je izgledala nekad
       


Nekada je oko zgrade bio veliki park, čije je mesto danas zauzela magistrala. Vilu je 1894. godine izgradio Leon Štajgervald, kao lep primer građanske stambene, raskošne vile. Ovo velelepno zdanje, u nekadašnjem Bečkereku, je izgrađeno u eklektičkom stilu, sa odlikama gotike i romantizma. Leon Štajgervald je vilu prodao, nakon samo dve godine od izgradnje, Ferenc Danijelu.
 


Drugi vlasnik vile je istu zadržao u svom vlasništvu 23 godine od 1896. do 1919. godine. Porodica Danijel prodaje vilu 1919. godine, i njen treći vlasnik postaje Marko Bakalič koji je, nažalost, bio žirant grofu Čekonjiću. Nastupilo je vreme recesije i Čekonjić ne može da vrati dugove te je to morao učiniti žirant i tako je gosn Bakalič (veleposednik i, takođe, grof po zvanju) vilu morao prepustiti Prvoj zemljoradničkoj banci iz Beograda. Po tvrdnjama Bakaličevih potomaka, on je bio jedan od osnivača pokreta za oslobođenje Vojvodine od Austrougara. Kažu i da je vila imala etažno grejanje (interesantno za to vreme, jelda?)

Banka će je za svoje potrebe koristiti naredne dve godine i zatim je prodati Udruženju trgovaca i industrijalaca Bečkereka u čijem će vlasništvu biti četiri godine. Kao šesti vlasnik vile 1928. godine pojavljuje se Paja Pin, geometar iz Bečkereka. Pinovu porodicu 1943. godine iseljavaju Nemci i od tada do konfiskacije, 1959. godine vlasnici se nisu vraćali pod njen krov. Nakon Drugog svetskog rata korisnici su XIV udarnička slovenačka divizija i SUP. Posle konfiskacije, zavedene u službenim dokumentima pod datumom 12. oktobar 1959. godine, njeni korisnici postaće zdravstvene službe Higijenski zavod i Antituberkulozni zavod.


Da li ova sirota vila slučajno nosi kućni broj 13 ili je, zaista, ukleta?


Danas
   


Ovo bi trebalo da bude prolaz između dispanzera i plućne bolnice (nekad, pretpostavljam, između rezidencijalnog dela i kuće za poslugu). Prosto je neverovatno kako se danas ljudi raspravljaju oko toga da li je ovo bio samo dispanzer za plućne bolesnike ili su tu boravili i "ležeći" pacijenti, a nije se sve dešavalo tako davno. ATD (antituberkulozni dispanzer) se uselio 1967. godine i radio, mislim, do 1991. Pamćenje nam je baš kratko. Ono čega se ja sećam je bogato cviljenje raskošnih drvenih stepenica pod mojim nogama, koje su iz ogromnog hola, koje je služilo kao čekaonica, vodile na sprat u jednu od soba, koja je tada izigravala laboratoriju. Nikada nisam imala problema sa vađenjem krvi, ali tada samo što nisam zveknula u nesvest. Khm... Naravno, tog stepeništa više nema, navodno su ga beskućnici založili i dobro se ogrejali. Bio je i predivan kamin od kojeg je ostalo samo nekoliko pločica.



Ova građevina se, po istoričarima i umetnicima, definiše kao kombinacija romantizma i secesije sa primesama gotike. Savršenstvu su doprinele kule sa kupastim krovom i blago zakrivljenom strehom. Zaboravih reći da je planove za izgradnju Pinove vile potpisao ugledni peštanski arhitekta Laslo Đaluš, a ovo mu je, koliko je poznato, jedina građevina u Velikom Bečkereku.
     



Umetnici, okupljeni u umetničkoj asocijaciji Zrenjanina su nazivom "Muzej destrukcije" pokušali su da skrenu pažnju na ovu zgradu kojoj je potrebna restauracija, a i namena. Evo njih i ovde sa slikicama, koga zanima https://plus.google.com/photos/102478417696563405936/albums/5526138934797619041?banner=pwa





Navodno je Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin uradio projekat obnove fasade još 2005. godine, ali od toga ništa. Kažu, nema para. Doduše, i imovinski odnosi su totalno zbrkani. Te jeste državno, te nije, te jeste vraćeno naslednicima vlasnika, a ovi navodno neće da je prihvate u takvom stanju već traže da je država prvo sredi pa onda vrati, te hoće je oni nazad, ali za obnovu se moraju koristiti materijali iz tog doba, khm... Takođe, vila je i pod nekakvom prethodnom zaštitom države. Nisam baš uspela tačno da ukačim šta bi to bilo, ali nešto u varijanti zaštićena je do daljnjeg, tj dok se ne odluči konačni status. Čudno je štite, ali dobro.


Naravno da su se oko ove vile nasadile raznorazne urbane legende, noću iz nje dopiru zvuci klavira i violina, a mogu se videti i obrisi pluća kako lebde iznad nje. Ispod nje je, navodno, podrum u dva nivoa, a osamdesetih godina prošlog veka posetila ju je grupa ruskih naučnika i tamo našla masovnu grobnicu (gle čuda!) gde su sahranjivani oboleli od tuberkuloze. Grobnica je, naravno, zatrpana. A da, isti su i spaljivani velikoj peći i pružali ugodnu etažnu toplotu zaposlenicima i pacijentima.


Dakle, dobrodošli u Pinovu vilu.

[Ghoul]

obilati foto-izveštaj sa ove lokacije, sa grdnim slikama unutrašnjosti ovog muzeja destrukcije, nalazi se ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2011/05/muzej-destrukcije.html

[Melkor]

Nismo mi vec Spanci, al' uklapa se:

Exploring the Remains of Spain's Creepy Abandoned Doll Factory





Ima na tom sajtu jos zanimljivih stvari, kao 7 Creepiest Abandoned Brothels on Earth ili Inside Northampton State Lunatic Asylum; traziti pod urban exploration.

[Plut]

Davno je bilo kada sam prolazila pokraj Sandićeve kuće, ni ne sećam je se baš nešto. Uskoro, verovatno, više neće biti ni onih koji će moći da je pamte, jer nje neće biti.

Uprkos tome što je pod zaštitom države i pod starateljstvom Grada Zrenjanina, već skoro dve decenije u najstariju kuću u Vojvodini, koja se nalazi u strogom centru na Karađorđevom trgu,  ništa nije uloženo i ona polako ali sigurno propada.
Radi se o trščari podignutoj  1790. godine, zidanoj od naboja, s krovom  ” na dve vode ” a celom dvorišnom fasadom pruža se nadstrešnica bez stubova. Na uličnoj fasadi su dva prozora, duboko uvučena u zid i prekrivena drvenim šalokatrama. Veruje se da je reč o najstarijoj sačuvanoj građevini ovog tipa, koji nosi odlike nemačke kolonističke kuće “jozefinskog perioda” u Vojvodini. Sada se ova kuća pretvorila u ruinu, deo nje se obrušio, grede su popustile a trščani krov od zuba vremena štiti samo najlon.

http://www.ilovezrenjanin.com/2012/05/31/sta-ce-biti-sa-kucom/

[Josephine]

Ova tabla na kući je tragikomična.

[Barbarin]

Onu vilu iz Zr sam primetio pre par godina, i poželeo da je posedujem.

[pokojni Steva]

Prošli danas kroz Banoštor. Selo k'o selo, bezidejno u musavosti, zaboravio bih ga netom po izlasku. No, odoka na polovini sela, trebalo bi neki znak upozorenja staviti, odmah uz put iskoči:










Da bi nam bio upriličen i kontrast u potpunoj suludosti, samo pedesetak metara niže i do dunavske obale:



(Mnogo su se muvali, veliko jato bilo, dva nasada barem, morao sam nekima i glave da fiknem. Izvinjavam se čistuncima)

[džin tonik]

https://twitter.com/Xpressojunkie/status/919961329045254145/video/1