Epohalno saznanje: Hrvati tridesetih godina govorili srpski

[Boban]

To znamo, naravno, ali evo još jedan sitan pridodatak.
Malopre uhvatim neku emisiju o Titu na HRT-u, pa razni ljudi pričaju o praistoriji i jedna od njegovih žena, Herta Has, dakle, ona je Slovenka, rođena u Mariboru 1914.
Tito je tridesetih ordinirao u Zagrebu i Dalmaciji, a išli su povremeno i u Pariz, po instrukcije Kominterne.
I kaže HH, kad god su bili u Parizu, pazili su da ne govore srpski nego nemački, da ne izazivaju pažnju.
Dakle, za Slovenku rođenu u Mariboru taj jezik koji se govorio u Zagrebu zvao SRPSKI.

Imali smo lepo štokavski (tj. srpski) i kajkavski i čakavski dijalekt.
Najednom sada imamo u Hrvatskoj hrvatski i kajkavski i čakavski dijalekt kao podvarijante. Zanimljivo.
Gde je nestao srpski?
Aha, tu je, samo se sada zove hrvatski...

[Skalar]

Мартин Дудек и његова Регица су аутентични. Све остало су покатоличени и похрваћени Срби, а језик је српски, наравно. Са подваријантама које Бобан написа.

[angel011]

Isusek, Isusek...

[Plut]

Hrvati govore iskvareni srpski jezik.

[HAL]

Iskvareni, oteti srpski jezik! Mada lukavi su i pametni, menjaju ga na silu i jednom će doći do te tačke da se može nazvati hrvatskim, razlika će bivati sve veća, a broj srodnih reči sve manji i manji.
Ja mislim da nigde u istoriji nije zabeležen slučaj, da se jednom narodu otme njihov jezik, i onda pod drugim, lažnim imenom nameće istom tom narodu u čijim je krilima odrastao i bio negovan. Takav je bio slučaj nekih Srba u Hrvatskoj, nisu svoj jezik smeli da nazovu pravim imenom.

[džin tonik]

ah, sad je sve jasno. vec sam se cesce upitao kako to da hrvati u hrvatskoj govore hrvtaski.

[Plut]

Ne zameri im, morali su krasti.

[Father Jape]

Ono što je zanimljivo, a krajnje simptomatično za ovaj forum, je to što ne mogu da odredim ko se u kolikoj meri zajebava. 

[Plut]

Uozbiljimo se ljudi!

[scallop]

Hajde da pokušamo:


Nu ma koliko neprijatelj vani jače bučio, ipak ni u čemu nije bilo znaka da se sprema na navalu. Tek smieh, kletva, trka, prepiranje.


Mrzi me da više prekucavam. Da sad ne bi Jevtropijevićka pogađala odakle je citat, ovo je iz dela "Pod starimi krovovi", Ksaver Šandor-Gjalski, Matica Hrvatska, Zagreb, 1886. Na šta vam liči? I, da li se sad sprdam?

[Truba]

bilo nekad sad se spominjalo 

[Father Jape]

Ksaver Šandor-Gjalski

Pravo ime, Ljubo Babić. 

[scallop]

Misliš, zato je pisao srpski?

[Father Jape]

A tebi je ono srpski?

[scallop]

Čekaj, šta smo rekli da radimo na ovom topiku?

[pokojni Steva]

Srpski jezik bi možda i dan danas postojao da ga nisi porušili Rusi, il' što bi Batica kazao - Bugari.

[Mme Chauchat]

Bolje lepo čitajte Snježanu Kordić nego što mene cimate. Ključne reči: višenacionalni policentrični standardni jezik. Može se zvati srpski, hrvatski, crnski i gorski. Je li tako, Jape?
(Ne znam šta će mi ovo, jednom sam već zamalo popila internetsku šamarčinu zbog navođenja Kordićke...)

[džin tonik]

sve je srbsko u hrvatskoj. kad je hrabri srbski ratni narod bjezao od turaka na zapad, ponijeo je i srbski kao univerzalno oruzje, te napisao knjigu o stotinu pobjeda i srbskom junactvu. a usput osnovao hrvatsku ne nazvavsi je srbijom da zavara turke.

[Father Jape]

Je li tako, Jape?

Jao, nemoj mene da uvlačiš u to, ja sam došao ovde samo da se zajebavam. 

Dobro, to što Kordićka priča svakako ima smisla i osnova. Ali daleko da je jedino viđenje u lingvističkim krugovima (mislim onim van prostora bivše nam države). Mislim kod takvih stvari nikad nećeš dobiti od stručnjaka hard-and-fast, gotovo rešenje.

Postoji i stav da međusobna sličnost, odnosno razumljivost nisu nužno kriterijum, bar kad se radi o davanju imena jeziku/jezicima. Jer lingvisti nikad nisu napravili neki skalu međusobne sličnosti jezika/varijeteta, i dobar način da se to kvantifikuje. I onda sve s ove strane dogovorene linije su dva različita jezika, a s one su dve varijante istog jezika. Tako da ako imaš grupu ljudi čiji je to maternji jezik, i oni hoće da ga tako i tako zovu, a posebno kad imaju još i državu da ide uz to, državu u kojoj je taj jezik zvanični jezik, onda je to to. Politički kriterijum je taj koji će dobiti prednost.

S druge strane, verujem kad su pravili one približne liste svih jezika na svetu, tj. brojali ih, da su i nakon Dejtona vodili srpskohrvatski kao jedan. Usput, aktuelne procene su između 6 i 7 hiljada, ako nekog zanima.

Takođe, vredi napomenuti da na Univerzitetu u Zagrebu u okviru slavističkog odeljenja na odgovarajučem fakultetu postoji srpski koji se može ozabrati kao jedan od dva obavezna južnoslovenska jezika koje studenti koji su odabrali taj smer moraju da uče. Koliko znam, na Filološkom u Beogradu, ne možete pored slovenačkog da izaberete i hrvatski. Ne još, barem. 

[Plut]

A ti bi se, znači, sa srpskim zajebavao u Hrvatskoj?

[Father Jape]

Moj dream job: predajem srpski u Agramu, i merkam purgerske pičoke.

[scallop]

Jevtropijevićka, morao sam da cimnem. Srećan Božić i Nova Godina. Pazi, i Batica i Steva imaju pravo. Staroslovenski koji mi pokušavamo da proturimo kao starosrpski, zapravo se zove starobugarski. Naravno, moji Makedonci pokušavaju sa staromakedonskim. Jedino Hrvati ne pokušavaju. Njima je dovoljan i srpski. Isuviše. Preko glave.

[Karl Rosman]

sve je srbsko u hrvatskoj. kad je hrabri srbski ratni narod bjezao od turaka na zapad, ponijeo je i srbski kao univerzalno oruzje, te napisao knjigu o stotinu pobjeda i srbskom junactvu. a usput osnovao hrvatsku ne nazvavsi je srbijom da zavara turke.

 


Leglo...

[Meho Krljic]

Zamišljam Dance u Norveškoj ili Norvežane u Švedskoj koji prolaze kroz isti pakao kao Srbi u Hrvatskoj, pričaju iskvareni SVOJ jezik a ne smeju da ga svojim nazovu!!!

[Franz Xaver von Baader]

boban je toliki moron da ne može interpretirati ni najjednostavnije pravolinijske dokumentarne emisije. njemu i to predstavlja višu matematiku.
čista subjektivna privatna pozicija Herte Haas, koja nema nikakvu težinu (terminologija i načini sjećanja Herte Haas ne znače ništa u političko-društvenom smislu) Bobanu biva os emisije, emisije čije je objektivno središte društvena stvarnost jednog vremena. i što nam kaže ta objektivna pozicija? da je to Tito i Zagreb. to su središta koja saobraćaju sa jednim Parizom! svjetskom metropolom. Zagreb je u centru svijeta, dok srbija i beograd tavori negdje u pripećku.

[Джон Рейнольдс]

 

Обожавам овакве испаде самообмане!

[Alexdelarge]

[Agota]

 kralj   

[varvarin]

Dakle, diskutanti ovde pojma nemaju!

Evo šta kaže eminentni hrvatski lingvista:

http://www.hercegbosna.org/kultura/hrvatski-jezik/jezik-lingvistika-i-politika-zasto-hrvatski-ne-moze-nikako-biti-hrvatskosrpski-177.html

"...Već na ovoj razini raščlane vidi se različitost. Uzmemo li grubu sliku narječja možemo dakle reći da hrvatskome pripadaju sva tri narječja sa svim mogućim govornim realizacijama jata. Srpskomu pripada samo dio. Stavimo to u Vennove dijagrame (u tekstu je i slika  , dodatak Varvarin), pa imamo:
Pa bi se, poslužimo li se naukom o skupovima, moglo reći da je srpski jezik podskup hrvatskoga jezika, jer se srpski (kao skup narječja) s hrvatskim jezikom, kao skupom narječja, preklapa, i to u najpovoljnijemu slučaju za srpski 2 preklapa, samo u onome dijelu koji je na crtežu prikazan iscrtkano. Dakle teorija jezičnoga dijasistema jasno pokazuje da je srpski dio hrvatskoga, jer ako je "Hs. j. kao dijasistem južnoslavenskih dijalekata između hrvatsko-slovenske granice na sjeverozapadu i srpsko-makedonske i srpsko-bugarske granice na jugoistoku", onda je iz crteža jasan odnos, i tada se ne može on drukčije tumačiti..."

[scallop]

I onda ne reći: Cenjeni skupe...


Tako bih ja mogao i munze šprahe da turim kao osnovu skupa, a u njega, dok je žega, i horvatski. A taj tekst ima naučne pretenzije!!!

[Franz Xaver von Baader]

u tome je naša snaga: imamo jače teorije o svemu
hehe

[scallop]

Ma, lako je imati takve teorije, ali kako poverujete u njih? Tako sam, jednom, bio na izložbi starih geografskih karata, pa bila i jedna, izuzetno pogrešna, na kojoj je Albanija (geografski rečeno) bila prikazana veća od pola Balkana. A dvojica Šiptara gledaju, gurkaju se i jedan kaže: "Vidi, koliko je velika!"

[Franz Xaver von Baader]

bitno je da vi povjerujete. kroz praksu.
eto, varvarinu se već javio crv koji mu kljucka: pa zar govorim hrvatski??!

[scallop]

Ma, već je počelo. Na radionici ne mogu da dokažem da je međunožje hrvatsko, a i prstohvat. Ko će im dokazati da smo pelcovani protiv kovanica.

[Franz Xaver von Baader]

da, teško se boriti protiv hrvatskih superiornih metoda. srbi se naivno hvastaju ivom andrićem, a, s druge strane, ne pada im na pamet hrvatska suptilna taktika infiltracije u srpski književni korpus. srpska riječ i i misao je nagrižena, a uskoro će biti apsorbirana od hrvatske strane u svim smislima.

[scallop]

Dakako, sve nas je manje bilingvalnih koji razlikujemo dupe (bulja, srp.) od glave (bulja, hrv.), pa se našim novim lingvistima čini da je wtf. bolje od jebiga. I tako redom. Nešto tebe nisam video da upotrebljavaš engleske poštapalice, a ovi naši ne mogu bez njih. Kao što ne mogu ni bez Bodrijara, Lakana, Tojnbija (ili Špenglera).

[varvarin]

Na radionici ne mogu da dokažem da je međunožje hrvatsko...

Ovo ti nije trebalo!  Sad kad god se tu u'vatim, setiću se da je hrvatsko! 
I nešto me štrecne...

[scallop]

A tek kad se počešeš po bulji.

[varvarin]

Ta jezička nedoumica je u korenu one bosanske poslovice: Lakše uđe u dupe nego u glavu!!

[Franz Xaver von Baader]

Nešto tebe nisam video da upotrebljavaš engleske poštapalice, a ovi naši ne mogu bez njih.

ovdje se slažem s tobom. i ja sam primijetio da srbi nekako lakše "usvajaju" (makar je to neizbježan proces, nismo otoci).
hrvati se više drže slavenskog, takav imam utisak. pa već imena mjeseci u godini: siječanj, veljača itd...

[scallop]

Pa, možda je to zato što vi jeste otoci, a mi nismo. A nazive meseci ste preuzeli od druge austrougarske kolonije. Čudo da mi nismo preuzeli turske.

[pokojni Steva]

Samo mi fali još da čujem da je i mesnica hrvatska reč pa da u mesaru više ne uđem.

[scallop]

Jeste. M(j)esnica je hrvatska reč, koja se razlikuje od mesara. Mada i tamo prodaju meso. Zanimljivo je da oni koji misle da je kasapnica pravi izbor, mogu da padnu u bedak u Grćkoj kad ima kažu da se mesar na grćkom kaže hasapis, što se neće razlikovati od turskog. Imali smo i veću muku sa rečju pastir, za koju se ispostavilo da je latinska, dok je reč čobanin lepa grčka reč - cobanos. Mi za svaku čobansku profesiju imamo poseban naziv - ovčar, kravar, kozar.

[pokojni Steva]

Scallop i ja se baš nikad nećemo poklopiti u našim krstaškim ratovima. Priznajem da mesnica u Banatu nikad nije bilo, ali ih je bilo na svakom ćošku po Sremu i Bačkoj. Ono što mene goropadi - u 20 godina nestale su valjda sve, barem ih ja više ne srećem. Dobro, možda je to do umnožavanja lanca prodavnica mesa izvesnog krajiškog Srbina, ali od 'posrbljavanja' srpskog življa, milom ili silom (evo, i ja dadačem ko pokvarena singlica), teško se do daha stiže. A zna se da je inat najdraže srpsko oružje.

[scallop]

Dok veruješ da si na braniku, lako završiš na šofer šajbni. Ne znam ja u kom si ti krstaškom ratu, ali znam da nijedan rat nije dobar, pa bio on i krstaški. Mislio sam da ti odmah sad objasnim, ali neću. Ide to lakše uz pivo, a moguće je i uz tekilu. Lako je praviti neprijatelje, ne treba ti modla. Za prijatelje ima da se potrudiš, makar otišao u mesaru u Rumi da kupiš nešto od vrata.

[pokojni Steva]

Šoferšajbnu izbegavam, neprijatelje nikad planski pravim. Samo sam glupo iskren.

[scallop]

Iskrenost je precenjena. Većinu tvojih iskrenosti bih rado iskrenuo.

[džin tonik]

Samo mi fali još da čujem da je i mesnica hrvatska reč pa da u mesaru više ne uđem.

kod vas se kaze mesara? nikad cuo.

[Ghoul]

mesara, pekara, mlekara, jajara...

[Franz Xaver von Baader]

kubura, tambura, popara, mora, nara...