Epohalno saznanje: Hrvati tridesetih godina govorili srpski

[lilit]

i da jesu pričali srpski tridesetih godina, pa zar to još nekoga zabole? ili da su pričali hrvatski? ili da su srbi pričali hrvatski ili bosanski ili neki od BHSM zajebancija. ja bih svima uvela esperanto i ko se buni, odmah u blajburg ili na goli otok!!!!!

[Father Jape]

Vidim, Gule, furaš predratnu pravopisnu normu. 

[Josephine]

Vidim, Gule, furaš predratnu pravopisnu normu. 

Pogotovo kada druge zajebava zbog jedne greške, a i on konstantno pravi jednu u svojim postovima i tekstovima.

[scallop]

Ma, jok. On veruje da tako zajebava Varvarina.

[Ghoul]

Ma, jok. On veruje da tako zajebava Varvarina.

većina ovde očigledno veruje i u mnogo gluplje stvari od toga.

[džin tonik]

Ma, da sam se trzno, ali nisam. Muka mi je kad mi brukate Hrvate i Hrvatsku.

da smo si blize sad bih te gadjao kikirikijem.

[Josephine]

 

[scallop]

Bolje ga pojedi sam. Ko će ti dobaciti drugi?

[Franz Xaver von Baader]

koliko loženje sagitaša Karlom Šmitom.

ne razumijem što ne valja kod schmitta
baš sam uzeo Nomos zemlje, eto da se pohvalim. i to u srbiji, nije izdano kod nas;)
osim toga, dobar je carl. ženio je srpkinje i pisao apoteoze rimokatoličkoj crkvi.

[Mme Chauchat]

Bio čovek fašista, šta ćeš, meni je to uglavnom dovoljno za diskvalifikaciju na ljudskom planu, a neku filozofsko-pravničku veličinu nemam čime da osporavam jer ga nisam čitala.
A ovde prevode i Evolu i Jingera i Selina, nemoj da brineš, na nos mi izlaze čitalačka dečica bokanovsko-pajkićevske provenijencije. Oni s jedne strane, folkloraši s druge, s treće eldepeovci... a i to što čitaju, krive stvari čitaju...

[Father Jape]

Ček, ko su ti folkloraši?

[Franz Xaver von Baader]

pa ja ga ne čitam kao ljudsku veličinu, nego upravo njegove filozofske izlete iz političkog
ne mogu vjerovati da mi to zamjeraš???!!!

[Skalar]

Чек, ко су ти елдепеовци? Јел' то стварно постоји, или је то само од стране режима подметнута урбана легенда о постојању невелике клинике за експерименте уживо на мозгу (не рекох људском), са милозвучним именом "Дебилана"?

[Mme Chauchat]

Jape: Folkloraši su domaći blaagi desničari, nacionalnog usmerenja, koji ne čitaju ni Dragoša Kalajića jer je previše kosmopolitski orijentisan. Koštunica, radikali, pravoslavlje, neofolklor, u književnosti... aaa.... staje mi mozak, ali tako neki pesnici što forsiraju vezani stih.
Shvatam da je ovo više kućna upotreba tog termina koji primenjujem na sve od Selenića do Milosava Tešića i da naglasim da se nikako ne podrazumevaju autentični seljaci-pesnici poput npr. Dobrice Erića.
Pingvin: zaboravio si... ja sam lepo videla da ti bacaš udicu-provokaciju sa Šmitom-desničarem, pa rekoh, da se ne razočaraš, reagovaću.
Skalar: što ne bi postojalo? Ima ih čak i pametnih, ko što ima pametnih i radikala. Hajde da ne pljujemo samo po jednoj grupaciji, treba biti inkluzivan...

[Savajat Erp]

Добри су Селин и Селенић 

[Джон Рейнольдс]

И Алан де Беноа!

[lilit]

Jape: Folkloraši su domaći blaagi desničari, nacionalnog usmerenja, koji ne čitaju ni Dragoša Kalajića jer je previše kosmopolitski orijentisan. Koštunica, radikali, pravoslavlje, neofolklor, u književnosti... aaa.... staje mi mozak, ali tako neki pesnici što forsiraju vezani stih.
Shvatam da je ovo više kućna upotreba tog termina koji primenjujem na sve od Selenića do Milosava Tešića i da naglasim da se nikako ne podrazumevaju autentični seljaci-pesnici poput npr. Dobrice Erića.

 

ge-ni-jal-no!!!

btw, u kojoj grupi smo mi, fanovi bebe popovića?

[Джон Рейнольдс]

И мене интересује ово за фанове Бебе Поповића. Није да знам шта су, него да чујем шта неко други мисли.

[Mme Chauchat]

@Savajat: A tek Monterlan! uuu!
@Rejnolds: ko ti je taj?
@Lilit: beba ima fanove?! ne znam stvarno, amoralni pragmatičari možda? Ima li Beba uopšte nekakav politički stav osim gledanja vlastite koristi?

[Джон Рейнольдс]

@Rejnolds: ko ti je taj?

Мислио сам, ко се бави Шмитом... Оснивач француске нове деснице, бре.

[lilit]

@Lilit: beba ima fanove?! ne znam stvarno, amoralni pragmatičari možda? Ima li Beba uopšte nekakav politički stav osim gledanja vlastite koristi?

o bebi ne znam ništa osim da možda živi u vienni , al zamalo da postanem istinski fan (ne kao ovi gulovi ) posle onog insajdera gde, em donese svoju rasvetu, em ne pusti brankicu da kršteno progovori . btw, bilo bi zanimljivo pogledati tu emisiju danas, posle male vremenske distance.

[Father Jape]

Jao, pa amoralni pragmatičari zvuči kao bilten na koji bih se ja pretplatio. 
A Beba je takvim opisom skoro pa ispao primamljiv. 

[Savajat Erp]

@Savajat: A tek Monterlan! uuu!

Не бих знао...(гугловао сам, признајем!) 

[Mme Chauchat]

Мислио сам, ко се бави Шмитом... Оснивач француске нове деснице, бре.

Ali to što ja znam ko je Šmit i ko ga voli i citira ne znači da se njime bavim, samo zezam Pingvina!

[Джон Рейнольдс]

samo zezam Pingvina!

Ако, ако, само напред! 

[džin tonik]

celine dobro pise. a novi njemacki prijevod daleko je bolji od srbskog. crknite od zavisti.

[Ghoul]

selin piše odlično.
PUTOVANJE je na srpski prevedeno odlično, a ostala dela mu imam na engleskom, pa ne bih znao kakvi su srpski prevodi.

[Savajat Erp]

celine dobro pise. a novi njemacki prijevod daleko je bolji od srbskog. crknite od zavisti.

Пуца нам прангија. 

[džin tonik]

selin piše odlično.
PUTOVANJE je na srpski prevedeno odlično, a ostala dela mu imam na engleskom, pa ne bih znao kakvi su srpski prevodi.

u njemackoj do 2005. nije bilo cestitog izdanja, a onda je izasao prijevod na kojem je godinama radjeno uz pomoc francuskih ustanova, njemackog literarnog fonda itd. bez i najmanje cenzure.
hajde tko je citao smrt na kredit u srbskom izdanju, kako je to prevedeno?

[Boban]

Ljudi, pa Hrvati su 18 godina pre Srba prihvatili Vukove reforme.

[Mme Chauchat]

u njemackoj do 2005. nije bilo cestitog izdanja, a onda je izasao prijevod na kojem je godinama radjeno uz pomoc francuskih ustanova, njemackog literarnog fonda itd. bez i najmanje cenzure.
hajde tko je citao smrt na kredit u srbskom izdanju, kako je to prevedeno?

Eto ko čita Selina, sve neki večni adolescenti.
Smrt na kredit prevela je Svetlana Stojanović. Ona je vrhunski prevela i Uismansa (Tamo dole) i Žorža Pereka (Život, uputstvo za upotrebu) pa na neviđeno tvrdim da je dobar prevod.

[Franz Xaver von Baader]

umjesto što me zezaš, bolje stavi stolarske priloge o Carpenteru. radimo na razbijanju ghoulovih iluzija.

[Alexdelarge]

INTERVJU: MILOŠ KOVAČEVIĆ, lingvista   

Hrvati ,,prigrlili srpski jezik"
Za promenu stanja, neophodna je promena srpske filološke svesti koja mora postati srpska

Srpska književna zadruga, o 120. godišnjici, u jubilarnom ,,Kolu", objavila je knjigu eseja Miloša Kovačevića ,,Lingvostilistika književnog teksta", u kojoj autor analizira dela: Alekse Šantića, Laze Kostića, Rajka Petrova Noga, Slobodana Rakitića, Zorana Kostića, Momira Vojvodića, Petra Pajića, Vidosava Stevanovića, Tiodora Rosića, Vladimira Kecmanovića, Tihomira Levajca, Petra Sarića, Meše Selimovića i Skendera Kulenovića.

Miloš Kovačević (1953), doktor lingvističkih nauka, jedan je od vodećih srpskih lingvista danas. Na fakultetima u Beogradu, Kragujevcu i Istočnom Sarajevu, predaje savremeni srpski jezik, stilistiku, semantiku i opštu lingvistiku.

U prvom delu knjige analizirate pesnička dela. Šta ste novo otkrili u srpskoj poeziji savremenih pesnika?

Poezija je posebno izazovna za lingvostilističku analizu. Svako odmah uoči da je njen jezik najčešće nepodudaran sa svakodnevnim jezikom, a i da se po obliku pesma razlikuje od ,,nepesničkih" umetničkih i neumetničkih tekstova. Analiza je pokazala da, prema tako retko primenjivanom jezičkostilskom kao osnovnom kriterijumu, srpska moderna poezija ima visoku i lako proverljivu jezičku umetničko-estetsku vrednost.

Na razmeđi, između pesničkih i proznih knjiga, nalazi se stvaralaštvo Petra Pajića. Koje su karakteristike njegovog stila i jezika?

U mojoj knjizi jedino je Petar Pajić zastupljen trima žanrovima: prozom, esejistikom i poezijom. Cilj je bio da se dokaže kako u različitim žanrovskim ostvarenjima velikog pisca, jedna te ista jezička dominanta, u svojim različitim strukturnim realizacijama, na različit način, proizvodi estetsko-umetničke efekte.

Šta je pokazala lingvostilistička analiza dela naših proznih pisaca?

Analiza je prvo pokazala koliko se kriterijumi lingvostilistike u primeni na prozne tekstove moraju, gotovo, svakodnevno usložnjavati i proširivati. Koliko god je u prozi teže nego u poeziji jezičkim kriterijumima odrediti status umetničkog, toliko se realizacija tog umetničkog pokazuje mnogo raznovrsnijom u prozi, negoli u poeziji. Analize modernih srpskih proznih pisaca pokazale su da su na stilsko-jezičkom planu poetske mogućnosti srpskoga jezika gotovo neiscrpne.

Ovih dana se ponovo rasplamsava polemika oko jezika i pisma. Hrvati su se odrekli svog jezika, prihvatili srpski, zvali ga jedno vreme hrvatsko-srpski, a sada hrvatski. Da li se nešto slično dogodilo negde u svetu?

Odavno nije sporno da su Hrvati, kako je sam Ljudevit Gaj naglašavao, ,,prigrlili srpski jezik". I da su ga svojim ,,novogovorom" odvojili od srpskoga jezika, stvarajući posebnu varijantu. Danas svaki iole upućeniji lingvista i filolog zna da takav jezik (kao ni drugi ,,jezici" nastali preimenovanjem srpskog, kakav je na primer juče bio ,,srpskohrvatski", a danas takozvani bosanski/bošnjački i crnogorski jezik) nemaju uporišta u naučnim kriterijumima jezičkog identiteta, nego predstavljaju ,,političke jezike". I niko više te – samo imenom jezike – ne smatra ,,lingvističkim jezicima", sem možda pokoji srpski filolog lojalan hrvatskoj jezičkoj politici. Primera da se bilo koji  jezik, kao srpski, toliko ,,množi deljenjem" (kako bi rekao R. P. Nogo) svet nije zapamtio. Srpski je po tome unikatan na kugli zemaljskoj.

Nedavno su ,,prisvojili" i srpsku ćirilicu, proglašavajući je ,,hrvatskom baštinom". Kako sprečiti falsifikovanje lingvističke istine?

Hrvatima je očito bilo malo što su ,,prisvojili" srpski vukov(ski) jezik, nego su sada posegli i za srpskom ćiriličkom baštinom.To zvuči neverovatno, ako se zna da su Hrvati od pamtiveka ćirilicu smatrali isključivo srpskim, to jest antihrvatskim, obeležjem. Prisetimo se samo zakona o zabrani ćirilice za vreme Nezavisne države Hrvatske ili ćiriličkog ,,knjigocida" pri osamostaljenju sadašnje Hrvatske. A sad odjednom ćirilica njihova, zato što su sračunali da bez ćirilice ne mogu da polažu ,,povijesno pravo" na Dubrovnik i bogatu baštinu pisanu srpskom ćirilicom. Jer ćirilički spomenik, kojem slave 500-godišnjicu, jeste ,,Srpski molitvenik" iz Dubrovnika, iz 1512. godine, a i prvi pisani spis na srpskom narodnom jeziku jeste ,,Povelja Kulina bana", iz 1189. godine, tu je i književnost Slavonije, pa bosanskih franjevaca, a sve je pisano srpskom ćirilicom.

Za sve to sad Hrvati kažu da je pisano ,,hrvatskom ćirilicom" koja je, u njihovoj naknadnoj pameti – ,,primarno hrvatsko pismo", sve do 15. veka. I nijedan srpska institucija na to ne reaguje. Skup organizuje HAZU, a ne oglašava se SANU (da o drugim institucijama i ne govorim), znači li to da se slaže s hrvatskim činom prisvajanja ćirilice?

Tako nije bilo u Hrvatskoj, kada je Matica srpska objavila knjigu dubrovačkih pesnika?

Da, kad je Matica srpska, u ,,Deset vekova srpske književnosti", objavila i knjigu pesama dubrovačkih pesnika, sva se Hrvatska digla na noge, sve institucije, veliki broj filologa, mada svi znaju da je Dubrovnik tek 1939. ušao u sastav Hrvatske, i da je u Dubrovniku, kako je to najznamenitiji Dubrovčanin i srpski akademik Milan Rešetar utvrdio, ,,jezik uvijek bio srpski".

,,Miroslavljevo jevanđelje", najznačajniju srpsku rukopisnu knjigu iz 12.veka, sada svojataju i Hrvati i Crnogorci, tvrdeći da je pisana ,,hrvatskom ćirilicom", odnosno ,,zetskim pravopisom". Dokle mogu da idu te krađe i prekrađe?

Sad se i Crnogorci udružuju s Hrvatima u preotimanju srpske kulturne baštine. I to onda još proglašavaju srpskim prisvajanjem njihove baštine. Neverovatno, ali istinito. Hrvatski filolozi tako ustvrdiše na skupu o ,,hrvatskoj ćirilici" da je i najpoznatiji srpski ćirilički spomenik ,,Miroslavljevo jevanđelje", iz 12. veka, ,,pisano hrvatskom ćirilicom i staroslavenskim jezikom hrvatske redakcije". Crnogorci, pak, navode da ono pripada ,,crnogorskoj pismenosti", jer je pisano ,,zetskim pravopisom". Sve dok srpske naučne i kulturne nacionalne institucije i srpski filolozi ne budu reagovali na svaku ,,krađu i prekrađu" srpskoga jezika, srpskih pisaca, srpskih istorijskih spomenika, na falsifikovanje naučnih činjenica, ne možemo se nadati da će se stanje promeniti. A za promenu stanja, neophodna je promena srpske filološke svesti, koja mora, jednostavno mora, postati srpska.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Hrvati-prigrlili-srpski-jezik.lt.html

[Father Jape]

Odavno nije sporno da su Hrvati, kako je sam Ljudevit Gaj naglašavao, ,,prigrlili srpski jezik". I da su ga svojim ,,novogovorom" odvojili od srpskoga jezika, stvarajući posebnu varijantu. Danas svaki iole upućeniji lingvista i filolog zna da takav jezik (kao ni drugi ,,jezici" nastali preimenovanjem srpskog, kakav je na primer juče bio ,,srpskohrvatski", a danas takozvani bosanski/bošnjački i crnogorski jezik) nemaju uporišta u naučnim kriterijumima jezičkog identiteta, nego predstavljaju ,,političke jezike". I niko više te – samo imenom jezike – ne smatra ,,lingvističkim jezicima", sem možda pokoji srpski filolog lojalan hrvatskoj jezičkoj politici. Primera da se bilo koji  jezik, kao srpski, toliko ,,množi deljenjem" (kako bi rekao R. P. Nogo) svet nije zapamtio. Srpski je po tome unikatan na kugli zemaljskoj.

Samo na osnovu ovoga trebalo bi autora trajno izopštiti iz lingvističkih krugova bilo koje vrste.

Mada se i "druga strana" svojski trudi da pokaže što više namernog nekuženja i nepatvorene nedotupavnosti.

[sinisa123]

Je li tako, Jape?

Jao, nemoj mene da uvlačiš u to, ja sam došao ovde samo da se zajebavam. 

Dobro, to što Kordićka priča svakako ima smisla i osnova. Ali daleko da je jedino viđenje u lingvističkim krugovima (mislim onim van prostora bivše nam države). Mislim kod takvih stvari nikad nećeš dobiti od stručnjaka hard-and-fast, gotovo rešenje.

Postoji i stav da međusobna sličnost, odnosno razumljivost nisu nužno kriterijum, bar kad se radi o davanju imena jeziku/jezicima. Jer lingvisti nikad nisu napravili neki skalu međusobne sličnosti jezika/varijeteta, i dobar način da se to kvantifikuje. I onda sve s ove strane dogovorene linije su dva različita jezika, a s one su dve varijante istog jezika. Tako da ako imaš grupu ljudi čiji je to maternji jezik, i oni hoće da ga tako i tako zovu, a posebno kad imaju još i državu da ide uz to, državu u kojoj je taj jezik zvanični jezik, onda je to to. Politički kriterijum je taj koji će dobiti prednost.

S druge strane, verujem kad su pravili one približne liste svih jezika na svetu, tj. brojali ih, da su i nakon Dejtona vodili srpskohrvatski kao jedan. Usput, aktuelne procene su između 6 i 7 hiljada, ako nekog zanima.

ok. to je politika i sve je jasno. ali ne postoji primjer da se politički identitet stvara na jezičkoj osnovi drugog naroda. znači, ovdje nije pitanje zašto hrvati pričaju srpsku štokavicu (asimilacija štokavaca u političke hrvate je normalan proces, to postoji u svim narodima), već zašto su se odrekli kajkavice i čakavice? oni samo formalno u ustavu imaju čakavicu i kajkavicu, a one uopšte ne postoji u obrazovnom sistemu.

boban je toliki moron da ne može interpretirati ni najjednostavnije pravolinijske dokumentarne emisije. njemu i to predstavlja višu matematiku.
čista subjektivna privatna pozicija Herte Haas, koja nema nikakvu težinu (terminologija i načini sjećanja Herte Haas ne znače ništa u političko-društvenom smislu) Bobanu biva os emisije, emisije čije je objektivno središte društvena stvarnost jednog vremena. i što nam kaže ta objektivna pozicija? da je to Tito i Zagreb. to su središta koja saobraćaju sa jednim Parizom! svjetskom metropolom. Zagreb je u centru svijeta, dok srbija i beograd tavori negdje u pripećku.

u pravu si. herta nema nikakvu težinu. nema težinu ni vatroslav jagić (hrvat, najveći slavista kod južnih slovena) ili milan rešetar (katolik iz dubrovnika) za koje je štokavski bio jednako srpski?

[Father Jape]

Opterećen si prošlošću. Pitanja koja postavljaš imaju smisla iz perspektive sredine 19. veka, ali ne i danas na početku 21.
Onoga trenutka kada štokavski postaje prihvaćen kao standard u Hrvatskoj, on prestaje biti idiom "drugog naroda". Srbi nemaju tapiju na štokavicu. Jezik nije roman pa da se vodi kao nečija intelektualna svojina, pri čemu bi neko drugi mogao da krši copyright. To što Srbi koriste štokavski koji vek duže ne čini štokavski "njihovim" ni u jednom značenju te reči. 

[džin tonik]

... zašto su se odrekli kajkavice i čakavice? oni samo formalno u ustavu imaju čakavicu i kajkavicu, a one uopšte ne postoji u obrazovnom sistemu.

pa to je slang. gdje si vidio da se predaje slang u obrazovnom sistemu?
isto kao u srba bre. kaj = bre = wtf.

[sinisa123]

Opterećen si prošlošću. Pitanja koja postavljaš imaju smisla iz perspektive sredine 19. veka, ali ne i danas na početku 21.
Onoga trenutka kada štokavski postaje prihvaćen kao standard u Hrvatskoj, on prestaje biti idiom "drugog naroda". Srbi nemaju tapiju na štokavicu. Jezik nije roman pa da se vodi kao nečija intelektualna svojina, pri čemu bi neko drugi mogao da krši copyright. To što Srbi koriste štokavski koji vek duže ne čini štokavski "njihovim" ni u jednom značenju te reči.

znači, po tebi, da su hrvati umjesto štokavice za standard uzeli toskanski, danas bi dante ili petrarka bili hrvato-italijanski pisci? kad prebaciš na teren nekog drugog zvuči apsurdno, ali u našem slučaju sve je izgleda moguće.
uopšte nije slučajno što su politički identiteti u 19. vijeku nastali na jednoj etničkoj osnovi, jer da su preuzeli hrvatski model, cijela evropa bi i dan danas bila u ratu.

... zašto su se odrekli kajkavice i čakavice? oni samo formalno u ustavu imaju čakavicu i kajkavicu, a one uopšte ne postoji u obrazovnom sistemu.

pa to je slang. gdje si vidio da se predaje slang u obrazovnom sistemu?
isto kao u srba bre. kaj = bre = wtf.

tako nešto. kajkavica, naravno, uslovno hrvatska jer ste i nju maznuli od slovenaca. znači, kod srba -bre, kod slovenaca - kaj, kod hrvata-wtf. eto, imate nešto originalno.

[Lord Kufer]

E, jeste zaludni.
Srpski je evropski, kao u indo-srpski.

[džin tonik]

ja sta pricam, to je moje, hrvatsko, i nicije!