Radionica broj 14 - februar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

Eto. Vidiš da i ti omalovažavaš tuđe priče. 

Izvinjavam se, ali za Laruša sam imala lepe reči? Kada napišeš lošu priču, to ću i da kažem. A ti uvek možeš da me ignorišeš.

Naravno da mi priče imaju mane... Ne krijem to. 

[mej]

ja sam ostala 'duzna' da komentarisem jos nekoliko prica
par sam cuvala za kraj 

tek sad citam pravila radionice
tnx D.
i vidim da sam omasila par, izvn'te 


Deca iz prestonice sveta – pocetak je sarmantan i pitak, ali sto se vise razvija prica sve mi je nejasnije, ipak svidja mi se kraj, poetski 

Krokodil –iskreno, ova prica mi je po senzibilitetu najvise legla   
ne znam zasto mi ne deluje realno dijalog dece, iako trogodisnje dete ne koristi zamenicu Ja i ovo starije kotrljaR, mozda je to prenaglaseno hmm...Svideo mi se prelazak iz fikcije u stvarnost, odlican postepen prelaz i efektan kraj. Svaka cast! Zivotna prica.

Polja umirene dece –odlican mi je onaj deo sa decom, ovo ostalo ne razumem...

Uspavanka - divna, jaka prica, emocionalna, savrsen ritam, sigurno bih glasala za nju...ja sam shvatila da je prica o odrastanju, nema ubistva, zar ne?

i Loni, divan kolaz

[Stipan]

http://www.hellycherry.com/2013/01/jedna-pijana-noc.html