Srpske bajke, Čarobna knjiga

[angel011]

Džone, čitala sam ja Švambraniju, ali davno, na šta misliš konkretno?

[Nightflier]

Hvala.  I ne moraš da čekaš do desete godine, moj šestogodišnji sinak je na sopstvenu inicijativu uživao u opisima borbe Arlena sa Jednorukim u Bretovoj Noći demona, bez ikakvih ublažavanja i skraćenja, i posle smo danima crtali rune i igrali se borbe protiv utrobnika. I naravno da nije imao noćne more: što strašnija čudovišta, to slađa pobeda, u tome je poenta.

Više sam mislio na igranje u tim avanturama, a ne prepričavanje.

[Mme Chauchat]

Sad mi je žao što nemam pri sebi neke slikovnice s kraja sedamdesetih u kojima se veliča radna etika roditelja Ivice i Marice ili npr. na kraju bajke siromašni čobanin razdeli sve kraljevo blago narodu.

Не знам то за радну етику родитеља Ивице и Марице, ако можеш да се сетиш, леба ти напиши како је то било приказано. 

Наравно да идеолошке обојености има свугде, од бајки до Креманског пророчанства, али мене јежи овај нови тренд (ако није нови, волео бих да ме неко исправи) да се отворено пише о томе шта је промењено. Јер ту постоји једна прикривена димензија, а то је да ако је нешто морало да буде промењено, онда се имплицира и да оно старо из неког разлога није ваљало, па сад ето имамо модификоване бајке за "децу 21. века", за "модерну децу", шта ли. Много је писано о форуму на томе, а мислим да ће таквих расправа бити и даље, а реч је о примени неких данашњих стандарда на прошлост. Ту је и та паралела с Твеном, није nigger некад било толико (мада није ни да није, руку на срце) увредљиво као што је данас. Уосталом, и реч negro се данас избегава, а добро се сећам да су је на Институту за стране језике тичерке-нејтив-спикерке слободно користиле пре, рецимо, 25 година.

Било је тога и раније, да, али ми се чини да није толико потурано под нос. Додуше, можда смо и све то гледали другачијим очима. Кад сам после много година (а пре 3-4 године) прочитао "Швамбранију и школску црну књигу" био сам благо речено збланут, забезекнут, само што ми очи из дупља нису искочиле јер сам тек матор видео чега све ту има, а као клинац сам тај роман (заправо две спојене новеле, ваљда) много волео. Лав Касиљ је био режимски писац, али не могу да укачим да ли је на моменте био озбиљан. Али да се не удаљавам много од теме. Да ли је неко читао "Швамбранију"? Јевтро? Могли бисмо је споменути на young adult теми или тако негде.

Nisam čitala Švambraniju, znam da sam u nekom trenutku (kao "oveća") procenila da su određene knjige u toj ediciji Raspust protivteža nekim drugim - u stilu mi vama Švambraniju, vi nama Hobita, mi vama Balerinu, vi nama Čokoladni rat (sa sve slengom, drkanjem u školskom veceu i pobedom negativaca na kraju) i zdušno preskakala neke naslove, ali sam još kasnije shvatila da su tek ti "socijalistički" naslovi bili zapravo teška subverzija, ko ne veruje, nek pročita Strašilo. 
A trend ne da nije novi nego... mila majko. Švabe su braću Grim počele da čiste čim su se pojavila prva izdanja striktno namenjena deci (mislim da su to sama braća radila), o "bowdlerizaciji" da ne pričam. Ako budem uskoro nailazila na one slikovnice, javiću se...

[Mme Chauchat]

Pa dobro, da se ne lažemo, Vuk je i sam prilagođavao i sređivao priče koje je dobijao od svojih sakupljača. Obaška što je većina nas u detinjstvu razne bajke upoznavala u skraćenim, prerađenim varijantama - ne samo naše narodne, već i Andersenove i bajke braće Grim. Posle smo se nekako dokobeljali do pravih verzija sa kljucanjem očiju i usijanim cipelama.

Samo, mnogo zavisi od toga ko i kako prerađuje priče, jelte; ne vidim da se neko od ovih pominjanih autora do sada bavio bajkama ili uopšte pisanjem za decu (sem uslovno Aleksandre Glovacki), pa... malo sam sumnjičava... ali ne mogu da sudim unapred. -.-

Ti ćeš bolje znati od mene - da li danas ima originalnih bajki iz pera naših pisaca? Meni su bajke Slavka Janevskog i Grozdane Olujić ostale u predivnom sećanju. Čini mi se da bi jedan projekat novih bajki, u kojem bi bili okupljeni naši savremeni pisci, pa onda ovako bogato ilustrovan bio od veoma velikog značaja.

Ovo sam juče previdela u jurišu na Ivicu i Maricu    Ima, naravno. Evo, od mlađih originalne bajke povremeno piše Ivana Milaković.          Od starijih-a-mlađih-od-Grozdane tu su npr. Zorica Kuburović i Gordana Maletić; ima toga još dosta, samo se ne reklamira. U nekom intervjuu Vladislava Vojnović je pomenula kako ima zbirku bajki (poput one iz Anomalije), ali još traži izdavača. I tako dalje.

[varvarin]

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Bajke-bez-nasilja-za-gradjansko-drustvo.sr.html

Бајке без насиља, за грађанско друштво

У ,,Златној јабуци и девет пауница" главни јунак заповеда да злу бабу вежу коњима за репове и растргну, док је у новој верзији ова суровост избачена


Деца 21. века заслужују и бајке за 21. век. Тиме се руководио Борислав Пантић, директор издавачке куће ,,Чаробна кућа", када је неколико писаца и илустратора позвао да адаптирају популарне бајке и прилагоде их савременом тренутку. Књига ,,Српске народне бајке за децу 21. века" садржи 19 бајки (Биберче, У цара Тројана козје уши, У лажи су кратке ноге...), а њих потписују писци Давид Албахари, Драган Великић, драматург Александра Гловацки, и аутори млађе генерације Ото Олтвањи и Дарко Тушевљаковић. Издање је проглашено за најбољу дечју књигу на овогодишњем Сајму књига у Београду.
– Са развојем савременог грађанског друштва, у последња два века све познате светске бајке су адаптиране. Ми нисмо тежили алтернативној адаптацији бајки, већ традиционалном облику који ће родитељи радо читати својој деци пред спавање, каже Борислав Пантић и додаје да наше бајке нису превише атрактивне новим генерацијама, јер су им поједини изрази тешко разумљиви, а одређене моралне норме несхватљиве...
Неко ће, међутим, питати зар нису универзалне вредности бајки свевремене и зашто све мора да буде ововремено, на шта Пантић одговара да одређене вредности могу да издрже тест времена, попут држања дате речи, или жртвовања за другог, али додаје да то никако не можемо рећи и за уговорене бракове, те је у адаптацијама промењено да вољену особу сада бира срце.
– Такође, у бајкама су позитивни јунаци понекад превише сурови, а женски ликови трпе насиље. У ,,Златној јабуци и девет пауница" главни јунак заповеда да злу бабу вежу коњима за репове и растргну, док је у новој верзији ова суровост избачена, јер је и мотивација поступака другачија него у оригиналу. Насиље се види у ,,Немуштом језику" када жена, због необуздане радозналости, доведе јунака на саму ивицу смрти, па се он досети и ,,опамети" је батинама. Ми смо поруку пренели без увођења насиља, каже Пантић.
Потписник 11 адаптација Дарко Тушевљаковић, добитник награде Друштва љубитеља научне фантастике ,,Лазар Комарчић",   (    ) говори о томе да ли ће читаоци бити изненађени новим верзијама:
– Ако неко мисли да ће уместо коња затећи ферари, или уместо чардака ни на небу ни на земљи – вилу на Дедињу, онда ћу морати да га разочарам. Ове приче врве од змајева, принцеза у невољи, часних јунака спремних на све, превејаних ниткова са чудесним моћима, мудрих животиња и скривених блага, набраја аутор додајући да и без архаизама, бајка неће изгубитиону ,,старинску" атмосферу коју су настојали да задрже.
Бајке су, објашњава, мењане само тамо где би понуђени савет био проблематичан за данашње дете.
– Наравно да ниједна бајка не пропагира насиље, али насиља у њима има, и то поприлично, а понекад је оно, чак и за данашње појмове, брутално као што је кување раскомаданих делова људског тела у казану или батинање трудне жене. Данашњи клинци су навикли на свакакве гадости, али народне бајке заиста не морају да употпуњују ту, већ пребогату, палету. Ако је потребно деци показати чиме су некада људи плашени, увек имају школу где ће читати оригинале, каже овај аутор.

Писац Ото Олтвањи истиче да адаптације није доживео као бласфемију, већ напротив, изазов да нову генерацију заинтересује за помало заборављене, али ни у ком случају и застареле садржаје.
– Послу сам приступио као рестаурацији, пазећи да ништа не поломим или покварим. Сматрам да су моје интервенције тек козметичке природе, мисли Олтвањи и објашњава да је само истакао узбудљиве делове, и инсистирао на доследности заплета, у чему ,,усмено предање уме понекад да закаже".
– Моја највећа интервенција је у бајци ,,Ђаво и његов шегрт" где је измењен епилог зато што је крај дошао нагло, па је деловало као да је успут загубљен. Судбина ликова, или питање како ђаво контролише шегрта, у оригиналу су остали недоречени те сам се потрудио да понудим неке достојне одговоре, каже Ото Олтвањи.

[varvarin]

Dakle, ovo je vest iz današnje POLITIKE, a ja sam ostao prilično zamišljen.
Argumenti izdavača i saradnika su vrlo jasni, i vrlo prihvatljivi.
Ali...
Ko je čitao ZNAČENJE BAJKI od Bruna Betelhema, ili neku sličnu knjigu koja dotiče i brutalnost u klasičnim bajkama, razumeće zašto imam podvojena osećanja.
A iz ličnog iskustva: Bio sam u četvrtom ili petom razredu osnovne kad sam prvi put čitao Švabove MITOVE IZ KLASIČNE STARINE. Sećam se šoka koji sam doživeo čitajući kako se Medeja osvetila Jasonu zbog neverstva: ubija njihovu decu.
Trebalo je da prođe izvesno vreme, pa da razumem da je ovaj mit naslikao, između ostalog, kako velika ljubav može da sklizne u patološku mržnju. Toga ima u životu, o da.
Definitivno, neke epizode u bajkama nisu za nežnije duše, ili zahtevaju tumačenje deci. Ali, ako uklonimo sve takve epizode... da li sa vodom iz korita izbacujemo dete?

[Джон Рейнольдс]

Постоји већ тема о "Српским бајкама за 21. век".

каже Борислав Пантић и додаје да наше бајке нису превише атрактивне новим генерацијама, јер су им поједини изрази тешко разумљиви, а одређене моралне норме несхватљиве...

Мда. Сто посто сам сигуран да нове генерације не читају због тешко разумљивих израза, а поготово због несхватљивих моралних норми... 

[zakk]

// Spojio sam teme.

[Edge]

Верујем да смо већ навикли да они који често не разумеју суштину ствари, први се осете позвани да ту исту суштину мењају. У оригиналном предању поменута "проклета баба" послата од стране завидне браће да уходи најмлађег царевића јесте персонификација зла - метафора зла. А зло у бајкама мора умрети у најстрашнијим мукама - да буде растргнуто, да му се затре траг, да никад више не изгамиже из своје рупе! Једино на тај начин катарза ће достићи свој врхунац и испунити своју сврху. Јер у бајкама нема места сивим нијансама - све је црно и бело - добро или зло. Бајка није место где ће се засадити семе политичке коректности зарад снисходљивом повлађивању модерном српском накарадном грађанском друштву! Поштедом ове бабе уходе, најмлађи царевић је литерарно кастриран. Убијена је његова карактерна димензија сурове правичности по чему су наше бајке посебне и аутентичне.
Свака част дотичној господи! Сачували су бабу, али не и образ!

[Ghoul]

prenosim obaveštenje:

Хајка на бајке:покушај промене српског архетипа

Петоро људи се усудило да прекраја српске народне бајке и прилагоди их "деци 21. века". Албахари, Великић, Гловацка, Олтвањи и Тушевљановић зарили су пера у српски, словенски и балкански архетип. Позивајући се на ненасиље, толеранцију и уобичајени арсенал такозваног грађанског друштва, "ауторизовали" су српске народне бајке, правећи од њих политички коректне бледуњаве наративе прилагођене идеологији "бесконфликтног друштва", "толеранције", "ненасиља" и слично, чиме су направили својеврсну постмодерну ауторску бајку, неприхватљиво их назвавши "српским народним бајкама".

Дођите у среду 28. новембра у 19 часова у Удружење књижевника Србије (УКС) да бранимо српске народне бајке од прекрајања. Дођите да се заједно станемо спрам касапљења традиције.


Говоре:

Биљана Ђоровић, антиглобалиста, новинар;
Лабуд Драгић, писац;
Витомир Теофиловић, сатиричар;
Зорана Кипријановић, учитељица;
Светлана Стевић, фолклориста;
Сава Станишић, студент – гуслар;
Милан Ковачевић, студент – гуслар.

Узели су нам језик, узимају нам писмо, оно што је наш писани траг у човечанству. То није довољно!

Хране нас генетски модификованим парадајзом, али не могу да чекају да нас поједе рак! Док животаримо, обезјезичени и обезписмењени, треба да, недовољно озрачени осиромашеним уранијумом, мумламо њихове "Српске народне бајке за децу 21. века".

За Чардак ни на небу ни на земљи!

За Биберче!

Доста нам је цара Тројана и његових ушију и Баш-Челика гражданских!

Не дајмо ОД ЗЛАТА ЈАБУКУ!

Среда, 28. новембар, 19 часова, Удружење књижевника Србије

[zakk]

Prelijepo! Šteta što propustih! Ima li izveštaja?

[varvarin]

Mene zanima  onaj student - guslar...

[zakk]

Uuu, kinky.

[Agota]

...a, tu su i DVERI, lepo.

[zakk]

Ima i bolje:

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/75332-Albahari-Veliki-siledije-srpskom-jeziku.html

[Mme Chauchat]

Danas sam opet nabasala na ovu raspravu. Pa sam se setila jedne Vukove bajke koja mi je bila među omiljenima, čak i kasnije, kad sam shvatila neke stvari pa sve do danas, samo je, gle čuda, nije mnogo bilo u čitankama, izborima itd. Pa me baš zanima kako biste se vi odredili prema njoj, kako je čitali deci, da li biste eventualno išta objašnjavali...
Evo ključnog dela:

Onda momci što brže zahvate vode iz bunara, pa odnesu na galiju, a carev sin
otide u dvor da vidi caricu. Kad uđe u caričinu sobu, ima šta i videti: carica
legla na leđa, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj
skine prsten s desne ruke, i s leve noge čarapu, i na koljenu ostavi joj belegu.
Pa onda otide u galiju, te je brže bolje krenu, pa beži! Kad budu već podaleko
od grada, carica se probudi, i oseti odma, šta je, pa skoči iz sobe ...

NB: carev sin nju tu prvi put u životu vidi, ako ste sumnjali da između njih dvoje već nešto ima. I on je glavni pozitivni lik.

Evo i cele priče: http://www.zvrk.rs/price/narpripov/ulazi.htm

[scallop]

Jel' to na temu kako je pravljen budući kralj Artur?

[Mme Chauchat]

Ne, ne, naslov je čist moralizam, "U laži su kratke noge"...

[Mica Milovanovic]

Nema ništa između njih... Nije se ni probudila... Ta, 'ajte, moliću fino... Čista fantastika... Ili: u laži su kratke noge...

[Kimura]

Uverena sam, čak mogu da kažem da iz iskustva znam da deca na te, odraslima škakljive momente, uopšte ne obraćaju pažnju.
Ovu bajku sam i ja kao dete čitala, a obljube se uopšte ne sećam.
Mislim da deci treba odgovarati na sva pitanja koja postave (ali tek kad ih postave) i da ih treba pustiti da čitaju šta žele.

[angel011]

I ja sam je čitala kao dete, i sećam se obljube, kao i da me to nimalo nije potreslo. Bila sam premala da znam šta je obljuba, sem da se dobije dete od toga, i takvi delovi me jednostavno nisu zanimali.

[Irena Adler]

O ovoj priči ne znam šta da mislim - nije da bi to baš bio moj izbor za čitanje pred spavanje, ali ako je se dočepa sama (jednom u budućnosti kad prizna da ume da čita) ne bih baš ni branila.

Uopšte na temu potrebe da se bajke prilagođavaju vremenu - ni o tome ne znam šta da mislim, ali sam već bila u situaciji da objašnjavam (ne sećam se, na žalost, kojim povodom) da ženama nekad nije bilo dozvoljeno da rade u svom životu (i sa svojim životom) sve što i muškarcima i zašto, tako da neki bar klinci očigledno primećuju raskorak između vrednosti u bajkama (pričama, filmovima itd.) i sopstvenog iskustva. Mada kapiram da je sasvim moguće da je to skroz individualna stvar. I sve to, naravno, ne znači da bajke treba adaptirati.

[Nightflier]

Ta jedna knjiga, sa tiražom 5-6 puta manjim od tiraža "Crven Bana", neće ama baš ništa da promeni ni ovako ni onako. Ona "Slovenska mitologija", ili kako se već zove, je mnogo merica veće zlo.