Total Recall (2012)

[Tex Murphy]

Мени је био довољно убједљив у оба та филма, али цијеним да му ипак најбоље леже оне полузезаторске улоге као нпр. у ИН БРУГЕС.

[ridiculus]

Pogledao sam, odnosno reprizirao, oba Totall Recalla, jedan za drugim. Razmišljao sam da postavim anketu koji je bolji, ali sam gotovo siguran da bi prvi pobedio ubedljivom većinom, pa nema ni poente...

Lično bih glasao za rimejk. Ne mislim da je to neki posebno dobar film - samo solidan blokbaster - i nalazim mnoge mane, ali prvi Total Rikol nije ni solidan film. Osim što ima Šeron Stoun, naravno. Ima i dobre ideje u zapletu - šta je stvarno, za koga zapravo radi Kvejd - ali:

- još prvi put kad sam ga gledao, u vreme kada je bio u našim bioskopima, kraj me je neopisivo razočarao; kakva deus ex machina sa vanzemaljcima i njihovim mašinama koje niko ne želi da upotrebi, pa samo čekaju Švarcenegera!

- Švarceneger je simpatičan, povremeno i komičan, ali nema veze s ozbiljnom glumom i nije za ovakve uloge; tajni agent sa svim onim mišićima i nemogućnošću da priča engleski bez nemačkog akcenta... jes, malo sutra! Za njega su ili komedije ili da igra mašinu. Ili, najbolje od svega, mašinu u komedijama. Ferel je u ovoj ulozi (daleko) bolji.

- produkcijski dizajn... očajno. Kao da su snimali u novobeogradskim blokovima. Vizija budućnosti, jes, malo sutra. Frizure su tipične za 80-te (već retro kada je film izašao), odeća isto, sobe izgledaju obično, kao i zgrade, kao i oružje, kola izgledaju kao da su ih deca pravila... Pa zar ovo da izadje skoro deceniju posle Blade Runnera, crni Verhovene!

- Botin je bio majstor svog zanata, ali ovde su njegove maske preterane i ne uklapaju se dobro.

- jedna svetla tačka, osim Stoun i nekih elemenata radnje su neki bizarni likovi i scene, dok je rimejk spušten na PG-13 nivo.

Misli o novoj verziji sledeći put.

[Linkin]

- još prvi put kad sam ga gledao, kraj me je neopisivo razočarao; kakva deus ex machina sa vanzemaljcima i njihovim mašinama koje niko ne želi da upotrebi, pa samo čekaju Švarcenegera!

Kah kah. Auuu brate. Sorry, ali moram da ti skrenem pažnju na ovaj malen detalj u vezi s' tim filmićem:

8 Famous Movie Endings People Always Get Totally Wrong
4. Total Recall (1990)

[ridiculus]

Pa, sad kada sam reprizirao film nije mi toliko smetalo, verovatno jer sam znao šta da očekujem. No, teško će me neko ubediti da je odličan. Sam po sebi, rasplet je dobar, ali ovde kao da je deo nekog drugog filma, a to je samo zbog motiva vanzemaljaca, koji se nigde ne pominju (bar se ne sećam, osim kao materijal za druge lažne snove tamo u Recallu), kao da nisu bitni, a onda odjednom daju rešenje za sve nedaće u filmu.

Daj neki link, što si samo kopirao naslov!

[Linkin]

Čudno, taj naslov bi trebalo da vodi na ovaj link:

http://whatculture.com/film/8-famous-movie-endings-people-always-get-totally-wrong.php/6

The Ending...

Having defeated an evil corporate asshole and, like, terraformed Mars, Douglas Quad – who has spent much of the movie in a state of perpetual confusion after a "memory implant" operation goes terribly wrong – steps out onto the surface of the new, Earth-like planet, and embraces the girl of his dreams. The movie fades to... white?

What Everybody Thinks...

"Thank God that didn't turn out to be dream."

But Wait...

"Fade to white," did you say? How many movies do you know that fade to white instead of the classic black? Despite the fact that it's a relatively subtle thing, it's also a great argument for the movie's "it's all a dream, really" theory. Need more proof? Stick around after the credits, and you'll be treated to a rendition of the movie's "Rekall" melody (Rekall is the company that implants Quaid's memory), further suggesting that nothing happened for real.

So, yes, Quaid was actually just strapped into that chair the whole time. At least when he wakes up he gets to go home to a '90s Sharon Stone.


Ustvari, to je zapravo optimističnije tumačenje. Verhovenovo je mnogo mračnije.


Dr. Edgemar: The walls of reality will come crashing down. One minutie, you'll be the savior of the rebel cause, and the nest thing you know you'll be Cohaagan's Bosom Buddy, you'll also have fantasies about alien civilizations as you requested. But in the end back on Earth, you'll be lobotomized. So get a grip on yourself Doug and put down that gun.

Total Recall - The Red Pill

As director Paul Verhoeven is careful to explain on the DVD commentary, when Dr. Edgemar (Roy Brocksmith) visits Quaid, he outlines the entire third act of the movie. He says that if Quaid kills him: "the walls of reality will come crashing down" (moments after Quaid shoots Edgemar, the walls of the apartment literally crash down); he says that Quaid will believe himself the savior of the resistance only to discover that he is in fact Cohaagen's "bosom buddy" (which is exactly what happens); and he says that he will have visions of an "alien civilization" (which Quaid experiences during the mind meld with Kuato). Verhoeven points out that if a viewer believes the whole film is a dream, then Edgemar's prediction that Quaid will end up being lobotomized is fulfilled in the fade to white which ends the movie.

[ridiculus]

Svakako sam razmišljao o tome gde se završava realno a gde počinje mašta, pogotovo sada dok sam ponovo gledao film,  ali opcija da je još uvek u stolici u Rekall-u mi deluje neubedljivo jer mi vidimo službenike kompanije u panici dok ga smiruju (čak i van sobe u kojoj je Kvejd vezan) a da je sve u njegovom umu, onda bi trebalo da stvari bude posmatrane samo iz njegove perspektive. Odnosno, tako bi bilo najpoštenije.

[Linkin]

Pa, bilo bi možda i previše očigledno. Ovako su omogućene višestruke interpretacije.

A danas, valjda, svi sanjamo filmove koliko su vizuelni mediji uzeli maha. 

[ridiculus]

Razmišljam o sledećem: scena dok je Kvejd vezan na stolicu u Rekall-u, a osoblje paniči i odlučuje da ga pusti kući i vrati mu pare bi mogla biti realnost. Ono što sledi posle (Kvejd se budi u taksiju) bi mogao biti deo njegove deluzije - ne usađenih sećanja, pošto se do toga nije stiglo. Dakle, čitav ostatak filma se dešava u Kvejdovoj glavi. Međutim, i neke kasnije scene se odvijaju bez Kvejda, što bi opet moglo da prođe kao deluzija... možda.

Poenta filma i jeste pitanje da li je to realno ili nije, i tako mora biti. Da je sve kristalno jasno, film ne bi imao skoro nikakvu vrednost. A opet, nije sve dovoljno nejasno. Švarcenegerova nespretna pojava bi išla u korist nerealnog tumačenja, kao i vanzemaljska mašina na kraju (sklopio je u glavi ono što je načuo usput, sve zajedno sa komično grotesknim kalupom za šaku). Zato mi malo i smeta što potencijal scenarija nije iskorišćen dovoljno dobro, odnosno, tumačenje naginje u korist nerealnog. Kada bi sve bilo realno, Total Recall bi bio očigledno loš film, ali upravo taj poremećen balans takođe ne pomaže mnogo filmu.

Nažalost, nisam obratio pažnju na film tokom i posle odjavne špice, pa nisam čuo melodiju, a ne pomaže ni to što nisam čitao Dikov predložak, "We Can Remember It For You Wholesale", ali oni koji jesu mi kažu da je dosta toga izmenjeno u radnji, pa ne verujem ni da bi bilo od pomoći.

Prvi Total Recall danas izgleda kao film rađen za video, u odnosu na drugi, koji je dovoljno raskošan za veliki ekran. Ono što mi najviše smeta u drugom je preveliki naglasak na akciji, što je Bekinsejlova suviše badass za sopstveno dobro i neke idiotske scene, kao što je borba Kvejda sa robotom... golim rukama. Jel' neko razmišlja kakve su posledice kada udariš robota pesnicom u glavu? 

[Linkin]

Razmišljam o sledećem: scena dok je Kvejd vezan na stolicu u Rekall-u, a osoblje paniči i odlučuje da ga pusti kući i vrati mu pare bi mogla biti realnost. Ono što sledi posle (Kvejd se budi u taksiju) bi mogao biti deo njegove deluzije - ne usađenih sećanja, pošto se do toga nije stiglo. Dakle, čitav ostatak filma se dešava u Kvejdovoj glavi. Međutim, i neke kasnije scene se odvijaju bez Kvejda, što bi opet moglo da prođe kao deluzija... možda.

Pa, ne baš. Pošto doktorka u sceni gde osoblje paniči tvrdi da nisu stavili implant. Dakle, i ta scena je u Kvejdovoj glavi.

Po meni, zadnji trenutak realnosti jeste dok gleda devojku iz svojih snova na ekranu implant mašine i tone u san. Sve posle toga je deluzija.

To je i potvrđeno tokom filma, jer Edžmar tvrdi Kvejdu da je njegov san započeo usred procedure implantacije. Uzmi da je sve svaka reč koju je izgovorio Edžmar bila istinita, i dobićeš sasvim pristojno objašnjenje svega što se dogodilo ako je sve bilo samo san.

Poenta filma i jeste pitanje da li je to realno ili nije, i tako mora biti. Da je sve kristalno jasno, film ne bi imao skoro nikakvu vrednost. A opet, nije sve dovoljno nejasno. Švarcenegerova nespretna pojava bi išla u korist nerealnog tumačenja, kao i vanzemaljska mašina na kraju (sklopio je u glavi ono što je načuo usput, sve zajedno sa komično grotesknim kalupom za šaku). Zato mi malo i smeta što potencijal scenarija nije iskorišćen dovoljno dobro, odnosno, tumačenje naginje u korist nerealnog. Kada bi sve bilo realno, Total Recall bi bio očigledno loš film, ali upravo taj poremećen balans takođe ne pomaže mnogo filmu.

Pa da, film se sve vreme poigrava mogućnošću da je sve bio san, sam pružajući dokaze, da bi ih zatim "oborio".

Npr, kraj filma, gde je Kvejdova poslednja rečenica kako ima užasnu ideju da je sve samo san, a devojka mu bukvalno kaže "Poljubi me pre nego šte se probudiš" što se završi u belom bljesku. Što je po Verhovenu trenutak lobotomije. Dakle, opet još jedno poigravanje. Ideja lobotomije je uvedena od samog početka, kada Kvejd o tome sluša pre implantacije od kolege, a kasnije osoblja u Rekallu, koje ga uverava da je smrtnost manja nego kod putovanja šatlom.

Ili, dijalog sa Edžmarom, gde Kvejd u jednom momentu tvrdi da je devojka stvarna jer je sanjao pre nego što je otišao u Rekall, film započinje Kvejdovom scenom sna (košmar koji uključuje scenu gušenja sa kraja filma) i devojke kojim je opsednut i koji sanja svake noći do te mere da mu je žena (koju glumi Šeron Ston) ljubomorna. Edžmar odgovara "eh, gospodine Kvejd čujete li sebe, devojka je stvarna zato što ste je sanjali?" 

Kvejd ubija Edžmara u trenutku kada primeti grašku znoja na njegovom čelu. Opet, sasvim nepouzdano. Graška znoja je manifestacija Kvejdove psihoze, s namerom da se opravda ubistvo Edžmara. Jer se kasnije ispostavlja da mu je Edžmar bukvalno unapred prepričao šta će se desiti u nastavku filma, ako ga ubije.

[ridiculus]

Ne čini mi se plauzibilnim () da Kvejdova deluzija započinje scenom na stolici, već mi je prirodnija za početak scena u taksiju. On se budi i ne seća se odmah kako je tu dospeo (inače bi znao). Istina, doktorka u Rekallu kaže da je on možda špijun, ili da je ubedjen da je špijun - ne sećam se tačno - ali to dokazuje samo da se on predstavljao tako u svom bunilu.

Ako je dobar deo filma san, prirodnije je da taj počne scenom budjenja.

[Linkin]

Dr. Edgemar: Think about it. Your dream began in the middle of the implant procedure, and everything that followed. The chases, the trip to Mars, the suite at the Hilton, was all a part of your holiday and ego trip, you paid to be a secret agent.

Jasna je Verohovenova namera da san počne u sredni scene u Rekallu. Inače, što bi to naglasio?

A drugi trenutak "usred implant procedure" ne vidim, sem tog u stolici. Dok tone u san.

Plauzabilnije je da san započne scenom/trenutkom kada zaspi nego buđenjem.

Istina, doktorka u Rekallu kaže da je on možda špijun, ili da je ubedjen da je špijun - ne sećam se tačno - ali to dokazuje samo da se on predstavljao tako u svom bunilu.

Doktorka prvo kaže da su dosegli ograničenje kapaciteta memorije, da bi zatim jasno rekla da implant nije ugrađen, pa onda pominju da je neko Kvejdu obrisao memoriju, pa pominju da je to uradila Agencija, pa onda kažu da će mu uništiti fajl i refundirati lovu, i da što se njih tiče, nikad nije bio kod njih.

Sve se to u potpunosti kosi sa Edžmarovim kasnijim objašnjenjem, Vehovenovim tumačenjem da Kvejda na kraju filma lobotomirali u Rekallu, plus uvodi Agenciju i elemente tripa sa brisanjem memorije/pamćenja. Evidentno je cela scena u nadrealnom/grotesknom fazonu ostatka filma, i uopšte ne odgovara ničemu što smo videli do tog momenta. Sem onog sna o Marsu. S obzirom da od čitavog dela filma u stvarnosti ova scena jedino liči na san, valjda dovoljno jasno govori da je i ovo san.

Ako ti se ni ovo ne uklapa verovatno je najjednostavnije da odgledaš film još jedanput. Ili bar scenu u Rekallu i deo sa Edžmarom.

[ridiculus]

Hm, da, ako doktorka pominje Agenciju i brisanje pamćenja onda to već može da negira tumačenje te scene kao realne. Osim ako oba nisu tačna u isto vreme (bio je špijun, ali dogadjaji koji slede jesu san).   Ha, već pomisao na to može da zbuni ...

Pogledaću ja to sigurno ponovo - ako ništa drugo, ono bar da iskristališem stav. Ali niko neće da me ubedi da je Švarceneger pravi čovek za takvu ulogu. Ua nostalgija!   Mogu misliti šta bi bilo da je Kronenberg snimio film sa Vilijamom Hertom u glavnoj ulozi, kao što je bilo planirano.

Inače, da, priznajem da je scena sa doktorom u hotelskoj sobi na Marsu mnogo bolja od ekvivalenta u rimejku.

[Linkin]

Hm, da, ako doktorka pominje Agenciju i brisanje pamćenja onda to već može da negira tumačenje te scene kao realne.

Ma jok, to samo dokazuje da je taj deo nakon što je već zaspao u mašini za implantaciju san.

Jasno se vidi da do tog trenutka nije bio tajni agent sa polu izbrisanim pamćenjem: ako mu je pamćenje izbrisano, kako je uspeo da tehničaru da opis devojke koji u potpunosti odgovara njenom fizičkom izgledu u filmu? Da mu je pamćenje izbrisano, ne bi mogao. Znači, brisanje pamćenja je samo deluzija u okviru sna, dok je san jedino pravo objašnjenje svega.

Ima još jedan dokaz. Samo par trenutak pre nego što Kvejd zaspi tehničar nam pročita da na njegovom implantu piše "Blue Sky on Mars".

Što je završna scena filma.

http://youtu.be/k_KcZRYzN_4

[ridiculus]

Jasno se vidi da do tog trenutka nije bio tajni agent sa polu izbrisanim pamćenjem: ako mu je pamćenje izbrisano, kako je uspeo da tehničaru da opis devojke koji u potpunosti odgovara njenom fizičkom izgledu u filmu? Da mu je pamćenje izbrisano, ne bi mogao. Znači, san je jedino pravo objašnjenje.

Ovde se ne bih složio. Mnogi filmovi (i romani, itd) barataju idejom da neke stvari ne mogu biti potpuno obrisane. Ženin izgled je mogao ostati negde duboko, pretvarajući se u duha koji progoni Kvejda. Meni više izgleda nerealno to što Švarceneger, onako glomazan, običan radnik na gradjevini, onako nezainteresovan, završava sa ženom kao što je Lori. E, to je najnerealnija stvar u čitavom filmu. Osim ako...

A ovo oko "plavog neba" bi mogla biti čudna koincidencija. Ugradjena sećanja ne bi trebalo da funkcionišu na tom nivou, da čovek misli da je spasao čitavu planetu i nastavi da živi kao da je to stvarno bilo. To bi bilo previše i više nalik na pravu deluziju. Nije ni čudno što im pacijenti prsnu...