Radionica broj 17 - maj 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

Ali ti tražiš pažnju. I to preko mene.

Ponekad se stvarno zapitam koliko daleko može da zabrazdi tvoja uobraženost.
Bojim se da to čak ni joga ne može da zaleči.

[Mme Chauchat]

Čim odem u život, vi ponabadate leptiriće na čiode... 
Elem! Hvala vam svima koji ste komentarisali, i svima koji su mi dali i bodove (te bih mogla i ponaosob, koliko vas je). Znači mi mnogo i jedno i drugo. Sad malo komentar na komentare, biće ovo poduže, ako stignem okačiću ovde, ako ne u novi post.

[scallop]

18 — Zrno prašine i klica života, 2

Ovo je klasična priča sa tezom. Nepostavljena i neurađena. Nikolas i Aleksandar postoje samo zato da je pisac iznese na videlo. Priču sam jako loše ocenio, ali razlog nije to što je zadatak neispunjen (gljiva je pomenuta samo da se i to zadovolji), nije ni popriličan broj tipfelera i pomalo trapavih opisa, što obično svedoči da se pisac nije posvetio glancanju, niti bilo šta drugo što se može zameriti, nego što to i nije priča, nego predložak za delo koje bi tek trebalo napisati.
Sad, Sinlene, dolazi na red ono što meni zameraju s punim pravom – ne mogu u opisanoj planeti da vidim planetu života LUCA. Sigurno to ne bi mogao da vidi ni Klark na koga se pozivaš. Zapravo, takav pristup je sasvim demode u svetu i pisci se bave fragmentarnijim pojavama; u vreme bozona ne zamišljaju se ovakve planete. Ako bih i prihvatio tvoju postavku, a prilično vizuelno deluje početni momenat planete koja se hrani gravitacijom privučenim većim i manjim materijalnim česticama iz svemira, onda bih je video kao drugu stranu crne rupe, ishodište recikliranja svemira, razjašnjenje Big Benga. Naravno, tada se otvara daleko zanimljiviji problem kako su N. i A. dospeli na tu stranu, da bi mogli da preseku špil karata, za mene jedini živi deo priče. Dakle, da si svoju planetu video kao nativno đubrište jedne strane svemira, onda bi se od toga dalo početi. Ne na Radionici i ne na 6Kk.

[saturnica]

 

[scallop]

Koja je tvoja muka, Saturnice?

[saturnica]

Koja je tvoja muka, Saturnice?

...možda hormoni...idem se sad uhvatiti pera...

[scallop]

Onda ništa.   Za hormone se javi na drugi šalter.

[saturnica]

Onda ništa.   Za hormone se javi na drugi šalter.

...dobro...

[Mme Chauchat]

Zapravo sam htela da počnem popevkom ,,avaj meni, niko nije prepoznao referencu na Stanislava Lema  u naslovu, a svi su se na naslov kačili kako je neprimeren, avaj avaj! Ne čitate dovoljno pažljivo, slabo čitate SF, kako niste prepoznali poslednju rečenicu Solarisa?"  ali je Vimen osvetlao obraz.

Tako moram da pređem na sledeću planiranu stavku: svi negativni komentari moje priče – stoje.  I to kako. Jeste da me najviše ubio Dackin pozitivni ,,školska priča", ali nećemo sad o tome.

Skalope: hvala na komentaru i posebno na tome što ste prepoznali početni kadar u totalu i zumiranje na krupni plan! Ovde sam zapravo pokušala (naglašavam: pokušala) da izvedem jednu narativnu caku koja mi je vrlo draga, a to je da u početku mislimo da se radi o sveznajućem pripovedaču i tek onda shvatimo da je u pitanju glas lika. Kod dobrih pisaca (...eh...) to ume da izazove pravi šok. A jacobianu sam proveravala pre pisanja – npr. http://www.gardentia.net/acanth_013.htm

Dosta ljudi se osvrnulo na bledoću priče, pa jes, istina. Još više na konstrukciju, i tu sam zaista zglajzala, kao i u prethodnoj. Problem sam ustanovila: naime, smišljam celu priču u glavi, scenu po scenu, uvod razrada zaključak, a kad smislim, sednem i počnem da pišem, u nekom trenutku samo ustanovim da mi je uvod već pojeo pola karaktera. Ovde sam se baš zanela scenom bala, znala sam da neće moći da stane sve što sam smislila (npr. orgije koje kreću po ćoškovima, sa kreativnom upotrebom lišaja), ali toliko sam uživala pišući da je nisam skratila (znam, smrtni greh!), a znala sam da ne može samo ta situacija da iznese celu priču i tako. Eh, kad Loni i Mića iznesu istu zamerku na strukturu, ne ostaje mi ništa drugo nego da priznam.

Vimenov komentar mi je jako inspirativan. Posebno što se ne slažem s pojedinim delovima pa ću sada i da objasnim zašto (nije odbrana, da se razumemo). Ono o srednjem delu... avaj! Sad ide jedna porcija samobičevanja.

Protagonista (...)  previđa banalnosti. Zato nam se i sviđa.

Zapravo, ne. Ovde je Hrundi bolje pročitao/učitao (hvala, Hrundi, drago mi je što je i to neko pomenuo) da se radi o problematičnom, površnom, pomalo zlobnom protagonisti: nekome ko gleda u tuđe haljine, procenjuje koliko šta košta, ko će s kim u krevet, tako to. Tek bolest pruža mogućnost ozdravljenja, podsećajući na iskrenije emocije iz prošlosti.

mogla si i da otelotvoriš to izgubljeno dete

Aa, tu sam vas čekala!! Samo je još Savajat (hvala, Savajate) pitao čiji je otisak.  Može i prva ljubav, može i dete, može i majčina ruka, može i izgubljena ili neostvarena ljubav. Može i bolest da progovori u svoje ime. Nekako mi je bilo glupo da se opredelim za određeno rešenje jer svako (pretpostavimo) ima drugačiju ideju o najvažnijem dodiru u životu, nadala sam se da će biti i više predloga.
A o deci-ispod-kamiona sam se valjda već izražavala u prošlim krugovima, o ,,u stvari je to bio duh!" nisam , ali to je već rađeno često i bolje nego što bih ja, pa... ipak ne.

I još ovo:

U brzini i iskosa. Jevtro.

Vidi se da nisi dovoljno dece šamarao pa ne znaš kakvih sve udaraca ima.    Ne, zbilja: Miljane! Pojedini tvoji postovi u ovom krugu krajnje su neprimereni i ružni, a ovaj (EDIT: o Vimenu kao siledžiji koji bije decu) najviše od svih.  Ne znam odakle ti taj jed. Pominjao si pre toga kako je bilo izjava da si glup i nemaš pojma, i među ostalima naveo mene. Gledaj. Glavu dajem da nikog, nikad, na ovoj radionici i na ovom forumu, nisam nazvala glupim, i nikad to ne bih učinila. Kritika tvoje (ili bilo čije) priče nije kritika tebe (ili bilo kog drugog autora) lično. Veoma mi je žao što razni odrasli ljudi to nikako da shvate.


Šta još da kažem? Hm, ništa. Loš sam pisac ali dobar čitalac (bar se nadam). A da bismo krenuli s vaskrsavanjem leptirića, obećavam Mandragori da ću Snovinjarije još jednom iščitati, samo neka se ne ljuti. 


EDIT2: Ovde sam okačila dve slike koje su me neposredno inspirisale, za Lonijevu tabelu.

[Mica Milovanovic]

I hteo bih da se složim sa Anomanderom ili ko je već rekao da se malo smanji doživljaj sa gramatikom. Kapiram da tu ima i lektora, ali njihov posao je nešto drugačiji od pisanja. Mene interesuju komentari koji se tiču mesa i skeleta, a ne preplanulosti tena nečije priče. Jasno da je teško čitati nepismenu priču, ali komentari kod kojih preteže ocenjivanje pravopisa nisu od prevelike koristi. Znače i treba ih uzeti u obzir, ali verujem da ne treba da budu ključ analize.

E, ovde si grdno u krivu. Na jeziku počiva sva književnost. Jezik nije "preplanulost tena", jezik je koren svake priče.

[Plut]

I eto, opet će biti da bih da popravim plasman. Mislim, sad u tajnom glasanju imamo već 21 glasača, 3 više nego kada je glasanje zaključeno. Zanimljivo.

No, šta sam htela.

Aa, tu sam vas čekala!! Samo je još Savajat (hvala, Savajate) pitao čiji je otisak.  Može i prva ljubav, može i dete, može i majčina ruka, može i izgubljena ili neostvarena ljubav. Može i bolest da progovori u svoje ime. Nekako mi je bilo glupo da se opredelim za određeno rešenje jer svako (pretpostavimo) ima drugačiju ideju o najvažnijem dodiru u životu, nadala sam se da će biti i više predloga.
A o deci-ispod-kamiona sam se valjda već izražavala u prošlim krugovima, o ,,u stvari je to bio duh!" nisam , ali to je već rađeno često i bolje nego što bih ja, pa... ipak ne.

Ja skontala da je u pitanju njena ruka iz detinjstva, kada je ona bila nešto drugo, kada je svet oko nje bio nešto sasvim drugo i mnogo bolje, kada nije bilo lišaja. Tako nekako.

[Mme Chauchat]

Plut, pa to je lepše nego što bih ja umela da smislim!

[Plut]

Oću smoki!

[Mme Chauchat]

Pet smokija!
(Sinoć sam jela smoki i mislila na tebe.)

[Father Jape]

E, ovde si grdno u krivu. Na jeziku počiva sva književnost. Jezik nije "preplanulost tena", jezik je koren svake priče.

Da, ali ne na taj način. Jezik jeste koren svake priče, ali u tom značenju pravopis nije jezik. Dobro napisana priča, u kojoj pisac vešto koristi jezik jeste podjednako dobra, bila napisana latinicom, ćirilicom, transliterisana na hebrejsko pismo, pročitana naglas, savršeno izlektorisana, sa dosta štamparskih grešaka itd. To će biti jedna te ista priča, koja počiva na jednoj te istoj upotrebi jezika.

E sad, da, ova verzija sa greškama će otežati čitanje mnogima, i biti, hajde da kažemo, inferioran proizvod - lošije upakovan. Ali to je kozmetika, a ne suština.

[Dzimi Gitara]

I hteo bih da se složim sa Anomanderom ili ko je već rekao da se malo smanji doživljaj sa gramatikom. Kapiram da tu ima i lektora, ali njihov posao je nešto drugačiji od pisanja. Mene interesuju komentari koji se tiču mesa i skeleta, a ne preplanulosti tena nečije priče. Jasno da je teško čitati nepismenu priču, ali komentari kod kojih preteže ocenjivanje pravopisa nisu od prevelike koristi. Znače i treba ih uzeti u obzir, ali verujem da ne treba da budu ključ analize.

E, ovde si grdno u krivu. Na jeziku počiva sva književnost. Jezik nije "preplanulost tena", jezik je koren svake priče.

Ne mislim ja Mico, da je jezik nevažan. Naprotiv, sam se trudim da što  manje grešim i proveravam nekoliko puta svoje pisanije. ALi često se zamerke nekoj priči svedu na nekoliko tipfelera ili pravopisni propust. Lektori ne vide jaje od dlake, a kada bismo svi znali da pišemo pravilno od čega bi oni živeli? Mada, što reče Sinlen, možda je to kurtoazni način da se izbegne paljba po priči.

[Mme Chauchat]

Dobro napisana priča, u kojoj pisac vešto koristi jezik

Pa o tome se i radi. Bune se ljudi, kad im kažeš da nevešto koriste jezik, kako je to tamo neka gramatika i pravopis (ne mislim konkretno na ovu razmenu mišljenja, nego na onu koja se sa različitim akterima ponavlja iz meseca u mesec) a ne shvataju na šta se zamerke zapravo odnose. Da, nekad je samo tipfeler ili začkoljica, ali nekad je to zapravo neosećanje duha jezika ili nepoznavanje osnovnih pravila pravopisa koje odaje da autor nit' šta čita nit' je do sada mnogo pisao.

[Father Jape]

Da, to može biti onda već druga stvar...

Da sam pomno pratio radionicu, znao bih o čemu se tačno govori. 

[Plut]

Džimi, rekla bih da tebi mnogo bolje leže priče kao što si nam u ovom krugu ponudio nego one iz ranijih. Meni bilo prjatno iznenađenje ova. Da si se još malo pozabavio njome bila bi mi mnogo draža. Dopada mi se ta uvrnutost.

Što se tiče rasprave o jeziku, apsolutno se slažem sa Jevtrom.

[Midoto]

Praštajte, pročitala sam samo prvoplasiranu priču, nemajući pojma ko ju je napisao. Prvi put posle nekoliko nedelja pogledala sam šta se dešava u Radionici, prethodnu nisam stigla ni da osmotrim, ali kad prođe ovaj stisak drugih obaveza - pročitaću propušteno.
Elem, toliko mi se dopala Cvijanska šuma, da me je zanimalo - ko je napisao tu izvanrednu priču. O načinu na koji je ispričana govorili su mnogi, te nema potrebe da nanovo hvalim.
Sam motiv žrtvovanja, obično najbezazlenijeg, najpovredljivijeg bića, nije nepoznat. Ali ni ljubav nije originalna tema, pa se o njoj i dalje vazdan piše - samo različito.
Mračna ideja da selo dogovorno detetu odseče jezik da bi ovo donosilo pečurke, bila bi dovoljna za pristojnu priču. Nakon toga shvatamo da se i preko toga iživljavaju nad njom, a da ona i pored svega uspeva da zadrži veru da postoji nešto dobro i čisto, makar u jednom čoveku, popu. Lepo je vođena promena koja će od devojčeta dovesti do čume. I, konačno, bar ja sam se zapitala - kakvo li je ljudsko bezakonje i zlo dovelo do prethodne čume? I kakvo će još zlo narasti u ljudima da neko drugi u budućnosti zauzme njeno mesto na kamenu?
Priča je napisana s distancom, bez razjašnjavanja, bez zauzimanja strane. Čitalac ima prava da je sam zauze, ili da je proglasi šupljom - volja mu.

[Mme Chauchat]

A kad sam već i kod toga, ako bi i Jevtra mogla malo još nešto da mi pojasni:
I ja kažem skener, odnosno skenirati, ali sam u Živkovićevom i u Skrobonjinom prevodu primetio skaner, odnosno skanirati. Samo ono prvo je ispravno, ili oba?

Hm, da, izvinjavam se, sad sam proverila. U Pravopisu reči nema, ali u Vujakliji piše skenirati (skanirati) pa izgleda da je i to u upotrebi (ili, makar, bilo).

[Dzimi Gitara]

Džimi, rekla bih da tebi mnogo bolje leže priče kao što si nam u ovom krugu ponudio nego one iz ranijih. Meni bilo prjatno iznenađenje ova. Da si se još malo pozabavio njome bila bi mi mnogo draža. Dopada mi se ta uvrnutost.

Što se tiče rasprave o jeziku, apsolutno se slažem sa Jevtrom.

Pa eto, nekad filozofija, nekad apsurd, pa ko šta više voli.  Drago mi je da je jedan broj čitaoca uhvatio težnju ka apsurdnom humoru, jer bez toga ne ostane ništa od priče, i da su se neki i zabavili čitajući. I istina je da je u samom uvodu moglo da bude korekcija.

[scallop]

Samo malo o jeziku. Kad se primedbe svedu na tipfelere, onda smo prošli sjajno. Ko stigne do korektora prevalio je ogroman put. Blaženi oni kojima samo tipfelere nađu. .


Gramatikom i sklopom rečenica se bave lektori. Par primedbi koje mogu biti ispravljene mali je greh i znače da je veliki put prevaljen. Eh, kad počnemo da se bavimo konstrukcijom priče, uverljivošču radnje i likova, onda imamo veliki problem. Negde smo zglajzali i u problemu smo. To znači da izdavač, recenzent ili urednik nisu happy. Priča neće stići do lektora ili korektora.


Jevtropijevićka, ja verujem latinskom jeziku, a ne vrtnom sajtu. Mada, mogao bih da dodam uvodnom delu priče - tako je Desigual.
Što se tiče skaniranja, Google ne poznaje tu reč.

[Mme Chauchat]

Mada, mogao bih da dodam uvodnom delu priče - tako je Desigual.

Prokletstvo, znala sam da će me 'aljine nekome odati. 

[Mandragora Dragon]

Hvala Scallopu na utešnim rečima.
Što se moje ljutnje tiče, ko gubi ima neotuđivo pravo da se ljuti, ali hvala Jevtri što će da mi opet postavi dijagnozu.
Džimi se možda zove Marko. Od kako sam pročitao njegovu priču stalno mi se u glavi vrti strip "Kauboj Džo", koji je nacrtao Nikola Vitković. Vitko sada razvaljuje, ali da ne reklamiram druge sajtove. I neka se ne ljute oni koji su to znali.
Previše je "ljutnje" u ovom postu.

[scallop]

Jebiga, Mandragora, uvek je bolje objasniti u priči nego posle priče. Ja sam pokupio sve komentare na svoju priču da im mamu maminu, pa onda stanem i pomislim - čemu? Sam sam kriv što sam izbegao bombastičan naslov (a imao sam ga), što sam čitavu osnovnu metaforu priče ponovo pokrio "pričom iz života", što sam je ofarbao tako diskretno da je većini bilo suvišno kopati po njoj.

[pokojni Steva]

Jebiga, Mandragora, uvek je bolje objasniti u priči nego posle priče. Ja sam pokupio sve komentare na svoju priču da im mamu maminu, pa onda stanem i pomislim - čemu? Sam sam kriv što sam izbegao bombastičan naslov (a imao sam ga), što sam čitavu osnovnu metaforu priče ponovo pokrio "pričom iz života", što sam je ofarbao tako diskretno da je većini bilo suvišno kopati po njoj.

A onda ja skrivam, jelde     

[scallop]

A onda ja skrivam, jelde     

Ja to radim namerno, a tebe je trta.

[Plut]

Epa kad je retko ko pohvatao tvoju metaforu, objasni nam, čisto da vidimo di smo.

[scallop]

Ne bi ni da pokušaš sama?

[Sinlen]

Sve mi se više čini da ljudi ne pišu sf (ovde barem), jer im se uvek može naći neizmeran broj rupa. O samom žanru mi se počinje formirati mišljenje da je elitistički što se tiče pisaca, čovek mora imati ogromno predznanje da bi ušao u tu kafanu. I razumljivo mi je to. Nezahvalno prema nama sitnima, ali motivacija da se to predznanje sakupi. Eh, držaću se mekanih varijanti do daljnjeg 

Kada sam pročitao skaniranje, nekako mi se u glavi stvorio osećaj da je skeniranje, više sleng, tako nekako zvuči. No, ako pravopis, a još više gugl kažu da ta reč ne postoji, onda se definitivno vraćam na e

E da, daleko od toga da se pozivam na Klarka, samo kažem da me je inspirisao.

[Plut]

Ne bi ni da pokušaš sama?

Pa ja pokušala, ali očito neuspešno. Tako sam shvatila.

[pokojni Steva]

Došlo mi da kažem, verovatno ću kasnije zažaliti - fantastično se smišlja i umišlja, ne vadi iz nahtkasna ćitaba. "Stručnjacima" SF, nama klikerima rođena pamet i nebo široko.

[scallop]

Sinlen, za bilo šta u fantastici potrebno je ogromno predznanje. Misliš li da DŽ.R.R.Martin izmišlja svoja dela kojima razvaljuje na tržištu? Ako si ikada razgledao te knjige video bi da čak i njegove "geografske karte" neobično liče na engleska ostvra. Pa studije o iskrivljavanju jezika, izmeštanju kalendara, precizne aristokratske i dinastičke strukture i sukobi koji opako liče na ratove Crvene i Bele Ruže i tako dalje. Kad pišu o virusnim infekcijama i slično, obavezno se upoznaju sa svime i svačim iz te oblasti. Urbani SF sadrži neki lokalitet koji se izuzetno dobro poznaje. Bre, otputuju u neku zemlju ili egzotične krajeve da opipaju i omirišu. Ja ovde već godinu dana sugerišem teme koje zahtevaju opsežnu pripremu samo da bi bilo to shvaćeno. Evo, u ovom krugu se ubiše od halucinogena i otrova u gljivama. Ono malo što se zna čini se dovoljnim. Sa druge strane, ja sam godimana brao i jeo ono što sam brao, pa kad je otvorena tema, seo i prebrao po knjigama koje imam. I onda doživim da mi ne prepoznaju gljivu!!! Zaboravio sam da bi i čitaoci trebalo da čitaju.   Dakle, kad se ovde postavi tema, sedni i prodrljaj bar po onome šta misliš da znaš. Već će se nešto ispiliti.


Plut, Plut, Plut. Ako od svih zemalja na Majčici Zemlji Srbiji i Beogradu zapadnu vanzemaljci u liku smrdljivih gljiva, svemirske Bazdibazde i Pseći stršci, pa umislimo da nam je to dar s neba, a ne kazna, onda nije čudo što i sami postanemo smrdljaci, što se raspadamo, a verujemo da smo uspeli. Ja sam to napisao kao prilog glasanju i izboru koga smo imali.


Evo i Steve koji veruje u "rođenu pamet", a kad piše hvata se za ono šta poznaje. To šta poznajemo najčešće nije dovoljno ili nije lako deljivo, pa tu pomaže "ćitaba". Kad god smo razgovarali o pisanju uvek sam govorio: "Gledajte, ljudi, oko sebe, sve je deo neke teme ili nekog ispričavanja." Ulicom kojom prolazite ne primetite ni prvi sprat, a onda vam pokojni Ljuba Damnjanović ispiše silan roman o "živim kućama".

[Plut]

Pa dobro sad, jesam videla metaforu, pomenula sam ranije. Ok, ja sam to možda blaže skontala, više kao izrugivanje tekovinama modernog doba i sl.
A ljubavi baš nigde u ovoj priči nema?

[Mandragora Dragon]

 

Plut, Plut, Plut. Ako od svih zemalja na Majčici Zemlji Srbiji i Beogradu zapadnu vanzemaljci u liku smrdljivih gljiva, svemirske Bazdibazde i Pseći stršci, pa umislimo da nam je to dar s neba, a ne kazna, onda nije čudo što i sami postanemo smrdljaci, što se raspadamo, a verujemo da smo uspeli. Ja sam to napisao kao prilog glasanju i izboru koga smo imali.

Meni se sad predoči da pored navedenog ima i ličnog. Cena slave kao žig srama i gubitak najdragocenijeg i to bez mogućnosti izbora šta će da se žrtvuje.

[Mandragora Dragon]

Pa dobro sad, jesam videla metaforu, pomenula sam ranije. Ok, ja sam to možda blaže skontala, više kao izrugivanje tekovinama modernog doba i sl.
A ljubavi baš nigde u ovoj priči nema?

A tu je ljubav.

[scallop]

Usmrđela se polako. Kud ćeš jada od tolika smrada... (sam mi otpeva Rambo - Euro Neuro). Bačio se na đubre kad je shvatio.

[Plut]

E neću više ozbiljno sa scallopom da razgovaram.

[scallop]

Eh, pa sad. Meni je važnije što smo u ovom krugu imali jako dobar nivo priča. Glasao sam za pet, za dve se izvinjavao, a još najmanje tri mi je ostavilo zazubice.

[D.S.B.]

Da, to može biti onda već druga stvar...

Da sam pomno pratio radionicu, znao bih o čemu se tačno govori. 

Što se crveniš? Istinu si gore rekao...

[Plut]

Opalac, evo već i 22. glasača na tajnom. 

[Mme Chauchat]

Svašta s tim glasačima...

Nego:Snovinjarije II

Eto vajdice od trećeg čitanja - prepoznala sam srne. Bambi! Fakin gumeni Bambi!  Potpuno sam zaboravila da je i on srndać.

Da počnem od dobrih strana: kontrastna veza sna i sećanja je dobro izvedena, baš dobro, i to su najbolje scene u priči, san i sećanje. Osim toga sam slaba na kombinaciju crno-belo-crveno.
Samo, ovde je utrpana i žuta koja mi kvari asocijativni niz, i kao što ona kvari niz, tako i priču kvari Maestro i njegov podzaplet sa predsednikovanjem, kloniranjem i kupoprodajom duše sve odjednom. Nije bilo neophodno. Priča bi dobila na bistrini i na udarnosti da je Maestro sveden na jedan od ovih aspekata.

Drugo (da sad preskočimo priču o jeziku koji treba ispeglati pošto su na nju već ukazivali a i svima sam dosadila sa tim): oseća se neveština u pripovedanju, odnosno, ne uspeva da se održi fokus na jednu ličnost ili jasan prelaz sa jedne na drugu. Na primer:
,,Ма ништа. Можда је и боље да умрем док сам ту."
Насмеје се као на баш добру шалу.
Ovde je otprilike jasno da se nasmeje on ali ne ona, ali ne sasvim. Možda se i ona sama nasmeje, trebalo bi preciznije.
васпитачица залепи маленом Рајку
шамарчину.
Ako se priča iz Rajkovog ugla, onda nema razloga za bolećivo "maleni Rajko". Pretpostavljam da se želi naglasiti da to nije veliki Rajko, ali nema razloga, već je rečeno da ima pet godina.
Како га је погледао јасно је знао да ће ускоро бити мртав и горе.
Срећом по доктора Рајко се пробудио па су морали да му се посвете.
Pa ako smo sve do sada saznavali iz Rajkovog ugla, otkud sad ovaj iskaz iz doktorovog, ili sveznajućeg? Štrči. A odmah se vraćamo na Rajkove halucinacije, i onda štrči još više.

I na kraju, to što su mu ostavili cipele možda jeste način da se priča razreši, ali nije logično, cipele se skidaju prve zajedno sa kaišem, tregerima itd, to je valjda opštepoznato iz policijskih filmova. Ako ima neki poseban razlog, bolje da smo ga čuli.

Eto. Nije ni ovo baš povoljno ali je makar detaljnije obrađeno šta mi sve smeta. Nadam se da je kao zadovoljština zadovoljavajuće.

[scallop]

Opalac, evo već i 22. glasača na tajnom. 

To radoznali virkaju ima li koji beli listić.


Nego, pitnuo bih nešto Jevtropijevićku posle ovako iscrpnog komentara, ali, dobio sam šta sam dobio.

[Mme Chauchat]

Pa pitajte, tu sam ja

[Plut]

Ovaj... za svaki slučaj, evo još jednog.

Jevtro, kad zafali viči.

[scallop]

Pa pitajte, tu sam ja

Mislim da sam zaslužio više komentara od onoga šta sam dobio, ali, naviknuću.

[Mme Chauchat]

Ovaj... za svaki slučaj, evo još jednog.

Jevtro, kad zafali viči.

Ti znaš kad treba.
Kako je krenulo, na kraju ću za sve priče koje sam ocrnila pisati po šlajfnu komentara...

Ne, nije mi se dopala priča, šta mogu sem da se ubijem. Pomenula sam i ponoviću: ovde su skrkane na premalom prostoru tri priče sa tri različita pristupa. Jedna je politička satira a druga priča o raspadu braka, i te dve stvari toliko tonom i pristupom odudaraju jedna od druge da to baš smeta. Vidljivo je po ostalim komentarima da smeta samo meni, ali mi zbog toga ne smeta manje. Satira ne mora biti smešna, ali je poželjno da se sa grotesknom stilizacijom vanzemaljske pečurke, komšinice i bacanja jogurta novinarima ne meša žalosna priča o razilaženju dvoje ljudi; na kraju je pretegao taj setni ton koji satiri uopšte ne prija.
Treća priča koju sam pomenula je ta metafora o polnoj bolesti, stidu, sakrivanju i otuđenju koju ona sobom nosi, ali to je već neko moje učitavanje, a ako nije, slabo je razrađeno.

Gljiva u ovoj priči. Uh. Jao. Po ko zna koji put: smatram da ovo nije dobro izvedeno. Ne što imam nešto - išta - protiv priča koje od čitaoca zahtevaju predznanje i pažnju, nego zbog sledećeg: priča koja zahteva neko specijalizovano znanje - za gljive, baroknu muziku, japansku arhitekturu, svejedno šta - mora bar na nekom nivou, ma koliko delimično, sugerisati i neupućenom čitaocu da se ovde, eto, nalazi nešto što on ne shvata dobro, ne vidi, a trebalo bi. To ovde nije slučaj. Da nije u pitanju krug sa temom gljive, nikad mi na pamet ne bi palo da ih tražim po priči. A neka ideja da sam do tada čula za gljivu zvanu pseći stršak? Ma hajte, molim vas. Šta bi bilo da sam u priču turila neobeleženi citat iz Grilparcerove "Jevrejke iz Toleda" i onda zahtevala da se na osnovu toga prepozna kako je junak germanista zaljubljen u Jevrejku? Da li bi to bilo fer i pošteno? E PA NE BI.

O nebesa, uščuvajte me od Perunovog gneva, ionako je nevreme...

[scallop]

Nema treće priče. Čim počneš da mašeš sa Grilparcerom vreme je za povlačenje.

[Mme Chauchat]

Ovaj... čije?