Radionica broj 18 - jun 2012 - ZADATAK

[Stipan]

A kad sam rekao da radionica kakvu znamo umire, bio sam iritantan.
Šta sad imaš da izjaviš mlada damo?

I neću da glasam na ovaj način, jedino ću postaviti svoje komentare.
Samo u tome vidim korist za one koji žele da pišu.

[Josephine]

Fleksibilnost je osnova uspeha u bilo čemu.

Nema šefa? Radi bez njega. Ne vidim poentu frustriranja na topiku, objavljivanja priča pre nego što ih B objavi, ili komentarisanje pre glasanja. Jednostavno u se i u svoje kljuse.

[Stipan]

Aha! Sad editujemo, ne bi li Stipan ispao blesav! 

[Josephine]

 

[Džek]

Šta je vama? Kao da nemate druga posla pa sedite ispred kompa i čekate matadora da mahne crvenom maramom pa da dogfight počne...

[Skalar]

Немојте се глупирати. Поставиће човек гласање, а имаћемо кад и да коментаришемо.

[Josephine]

Pa što se buniš onda? Evo, ja sam reagovala, ne mogu bolje. Ne prozivajte me više.

Boban je iskusan čovek. Poznaje bagru. 

[Skalar]

Ту констатацију о Бобановом искуству могу прихватити. Али, о којој багри причаш? Кога видиш као багру? Знаш ли шта значи реч "багра"? Џаба смајлији.

Па се онда чудиш кад  почнеш добијати са свих страна по лабрњи...

[Stipan]

Skalar, ne gnjavi. Ona je u pravu, stvar je otišla predaleko.
To je jasno svima koji su duže vreme na radionici.

[Josephine]

Bagra je masa, u ovom slučaju.

[Stipan]

A ti bi mogla da biraš reči, za promenu.

[saturnica]

Fleksibilnost je osnova uspeha u bilo čemu.

Nema šefa? Radi bez njega. Ne vidim poentu frustriranja na topiku, objavljivanja priča pre nego što ih B objavi, ili komentarisanje pre glasanja. Jednostavno u se i u svoje kljuse.

.... ....da baš tako!

[Džek]

D., ok je inicijativa, zaista, al mojne navlaciti gnev Olimpa na ubogu bagru, nije fukara na 'Bobo' sa Zeusom

[Stipan]

Jebe se ubogoj bagri za gnev sa Olimpa. Niti će biti prvi, niti poslednji put.

[Josephine]

D., ok je inicijativa, zaista, al mojne navlaciti gnev Olimpa na ubogu bagru, nije fukara na 'Bobo' sa Zeusom

Eh, sad, nismo uradili ništa loše. Olakšali smo B-u posao. On se ionako sprema da putuje u Novi Sad, mali grad. 

[M.M]

Nije trebalo to da radiš.

[Džek]

Vidis da nemere buna bez raje, sve to nesto uplaseno, bagra nije od junackog stofa

[scallop]

Buna ti je zgodna pojava, ali je nevolja i ako pobediš i ako izgubiš.

[Josephine]

ma koja buna, to je Bobo. 

vi ste, scallope, prvi zapretili da ćete postovati komentare danas u 12, ako ne bude glasanja. imate još pola sata. 

[Stipan]

Scallop preti, Stipan postavlja. 

[Džek]

Istina, Scallope. Zato ne izigravam junosu, nego uredno prinosim zrtve Olimpu i bivam nagradjen svojim mirom i strpljenjem. Kad nauce da ne svice pre zore, vise ce se naspavati

[scallop]

Gde je anarhija tu za mene nema mesta. Po difoltu, alo znate značenje te reči.


Inače, D., velika je šteta napravljena. Imaš finu priču i samo da si se uzdržala, za tebe tipične natuknice, bilo bi za 5. Valjda ćeš jednom shvatiti da čini tebi veću štetu od koristi. Čak i ja lepše pišem o ženama nego ti. Tu negde je i Tako je govorio tata. Sebi sam zapisao da bih voleo da ju je tako kljakavu poljubio. Umesto toga dobio sam učitavanje da su za sve krivi Rusi. Apsolutno suvišno i razočaravajuće.


Ovde svi više nameću svoje ideje nego svoju sposobnost. Eno, Steva pogibe da postavi osnove autohtonog (samorodnog) kikindskog jezika. Zabole me kao i za strumičke frenke i ćuške. Iskorak u narečje ili lokalizam je zgodno kao prikaz različitosti, ali ne kao politički stav. Onda sve postane smorno.


Moj najbolji prijatelj na Radionici kaže da su priče dosadne bez malo horora. Onaj drugi se ubi da ogadi svojom pričom, a priča nigde nema.


Dopala mi se priča Nad pustinjom, ali previše vonja na Koelja. Ne kažem da je to loše, ali, posumnjao sam da mi se potura ceo Koeljo.


Imao sam poruku za Saturnicu. Ona je prerasla Radionicu u svim elementima i ako traga za nečim što bi je činilo potpunijom, onda mora da se pozabavi sadržinom. Njena priča nema konzistentnu priču, o čemu sam, inače, nameravao opširnije.


Navešću dva primera. Prvi je Udvaranje gde uopšte nisam našao priču, a drugi je Treća kuća s leve strane gde je pisac ima sjajnu priču na tanjiru, ali je nije napisao.


Evo, to je više od polovine, onako napamet. Naravno da mi ne pada napamet da komentarišem Belosnešku Mcenskog okruka.

[Josephine]

Pa da, ali vi ste učestvovali u stvaranju te anarhije, nemojte sada da se odričete odgovornosti.

Zaboravila sam šta sam čitala, jedva sam glasala. Nisam ni bila svesna koliko je ovo otezanje smorno, zapravo, dok nisam rešila da učestvujem u krugu od početka do kraja. Zaista zamara svo to čekanje. Pri tom, ja imam strpljenja, nego smara kršenje pravila na mala vrata, pa buna protiv kršenja pravila, pa prozivanje moje malenkosti kao odgovorne za pravila itd.

Ok je, nismo ovde radi glasanja, hajde da komentarišemo.

Moje detaljne analize stižu sutra uveče.

[scallop]

Jesi li ti normalna? Ja i anarhija? Ja gurnuo Stevu ili držao nogu na kočnici? Ljudi su deset dana mirovali dok je Boban krečio Nekronomikon. Reci ti svom Bobou da je mamlaz, a reći ću mu i ja prvom prilikom. Nezamislivo je šta on može da upropasti.

[Josephine]

Ma nisam normalna, to je, valjda, jasno. 

A ne mogu Bobou da kažem da je mamlaz. Ne, ne.

[saturnica]

scallope...hvala na komentaru, ništa drugo i ne radim ovih dana osim što priču prepravljam....

[scallop]

Vidi, imaš savršeno postavljenu situaciju: na sred druma sa pogrebničkih kola izleti sanduk sa mrtvacem i odkliza baš onim pravcem kuda se uputila junakinja priče. Sanduk je delimično otvoren i vidi se jedna ruka. Doživeo sam to. Naravno, ne na putu, sa klizanjem nizbrdo i tako to. Ali, gledao sam tu mrtvu ruku kako landara sa nosila. I, sad? gde je priča? Videla ju je policija u sumnjivoj poziciji? E, tu je moglo više i bolje.

[Mica Milovanovic]

Ne razumem tvoju primedbu. Ova priča ima mnogo mana, ali priče ima. Priča je o ženi kojoj je život takav da je osetila nezadrživu potrebu da drži za ruku mrtvaca. Priča se tu završava, jer dalje nema. Na šta si mislio kad si rekao da nema priče?


Ali priča ima i dosta mana. Početak je loš: "moja priča počinje..." Rečenice su često trapave. Neke nemaju puno smisla: "Nagađati tko je pokojnik, činilo je atmosferu pomalo tajanstvenom." Neke su previše banalne: "Moje se misli nisu prestajale rojiti..." "Slomila sam se dok je nisam dokrajčila." itd. itd.


Kraj je takođe loš. Ceo poslednji pasus... od "K, vragu..."

[Josephine]

Eh, pa da, i ja sam se tu upecala na usamljenost. Zaista, nema dalje.

[scallop]

A, bre, Mićo, devojka je krenula da prazni vrše sa ribom, a policija je zatekla da mrtvaca drži ne za jednu nego za obe ruke. Život joj bio takav da ne može bez mrtvačkih ruku u svojim rukama? Nikad to ne bi spoznala da kovćeg nije ispao iz vozila? Ja vidim curu u nebranom grožđu. Ako nema motiva nema ni priče. Usamljenost? Tjah! Bože, moraću da poradim i na komentarisanju!

[Mica Milovanovic]

Koja policija? Nije je zatekla policija. Zatekao ju je vozač mrtvačkih kola.

[ivica]

Koliko dešavanja, uzbuđenje na sve strane u ovom krugu!
Ali, ipak, kada pogledam unazad, ispada da je nekako sve isto.

Mislim da to generiše činjenica da nekako, većina ljudi želi da se iskaže - bilo da su mudri, odlučni, pametni, vrcavi, buntovnici, da se žrtvuju za viši cilj, da im nije nimalo stalo, da pomažu sistemu, da obaraju sistem, nije bitno, samo da čine nešto. Kršimo pravila, ne kršimo pravila, tumačimo pravila, obaramo pravila, menjamo pravila.

Pretpostavljam da većina samo želi da se nešto dešava. I za mene je isto, i verovatno ovim i ja privlačim pažnju na sebe (čini mi se da ovaj tip aktivnosti i komunikacije privlači u osnovi veoma slične osobe, bez obzira na konflikte koje to generiše, i da svi, čak i oni koji su u najgroim sukobima, poseduju ličnosti koje imaju puno toga zajedničkog), ali, ja verovatno to praznim negde drugde, pa zato nisam uključen previše u ovakve diskusije. Učestvujem manje i na drugim stranama radionice, gde bi sigurno bilo bolje da učestvujem više, ali se tešim činjenicom da je to verovatno samo jedna dimenzija iste skale - ne pričam puno ni kada je to pozitivno, ali zato ni kada je to negativno.

Međutim, uprkos tome, cilj svega ovog je bolje pisanje, a to se često izgubio. A taj cilj je već ispunjen. Gomila priča značajnog broja učesnika objavljivane su na raznim stranama, što će se sigurno nastaviti, a verovatno će tu biti i nekih ozbilnijih dela (to je malo zajebanije u našoj zemlji, ali neće biti zauvek, bar se nadam).
Ništa to neće nastati, niti je nastalo, zbog radionice, ali će radionice definitivno tome pomoći i već je pomogla.

Kažem ovo (osim činjenice da želim da ispadnem pametan) jer se sve ovo radi zbog pisanja, umetnosti, a što je jako, jako, jako dobra stvar koju svi imamo u životima.

Ja pišem, jer je to ono što radim, i radionica mi je pomogla u tome.

[Josephine]

Ivicin post je, u stvari, mudar. 

[scallop]

Koja policija? Nije je zatekla policija. Zatekao ju je vozač mrtvačkih kola.

I? Šta je on video? Usamljenost u izvornom obliku?

[Josephine]

Uvrnuta manifestacija usamljenosti. Like it.

[scallop]

Saturnice, prednost i nedostatak ove Radionice je da moraš sama odlučiti.

[saturnica]

Saturnice, prednost i nedostatak ove Radionice je da moraš sama odlučiti.

....naravno!...uvijek je to tako, i ne samo na Radionici već i u životu....

[Biki]

Hladna kucka, bagra...koji je sledeci epitet?

[Josephine]

To ja sve od milja.

[Stipan]

Mogla bi ti to umiljavanje malo da smanjiš, ako nećeš da se svi stušte na tebe...

[Mica Milovanovic]

I? Šta je on video? Usamljenost u izvornom obliku?

Za njega je ona bolesnik koji drži ruku mrtvaca. Mi je vidimo krajnji stadijum očaja jedne žene. Šta više da se kaže?


Meni je to dobar kraj. Priča je završena.


Ostaju brojni problemi u priči, pre svega jezički, mnoštvo banalnih izraza, nevešto pripovedanje i slično.
Na ovoj priči bi se moralo mnogo, mnogo raditi da bude objavljiva, ali potencijal postoji.

[scallop]

Jok. Video bi lopova koji želi da skine prstenje sa ruku mrtvaca. No, ko sam ja da nešto znam?

[Hiperhik]

Vidi, imaš savršeno postavljenu situaciju: na sred druma sa pogrebničkih kola izleti sanduk sa mrtvacem i odkliza baš onim pravcem kuda se uputila junakinja priče. Sanduk je delimično otvoren i vidi se jedna ruka. Doživeo sam to. Naravno, ne na putu, sa klizanjem nizbrdo i tako to. Ali, gledao sam tu mrtvu ruku kako landara sa nosila. I, sad? gde je priča? Videla ju je policija u sumnjivoj poziciji? E, tu je moglo više i bolje.

Svojevremeno sam, od očevidaca, čuo sledeću crnohumornu anegdotu:

Selo Nunić, kraj Knina. Sahrana, sin sahranjuje oca.
Seosko groblje je u planini, do njega vodi strm, kamenit put.
Sanduk natovaren na neki prastari kamiončić, koji se s mukom pentra po kamenju.
U jednom trenutku jako trzne, sanduk izleti sa platforme, skotrlja se niz stranu nekih pedesetak metara, u provaliju.
Razlupa se, naravno, leš ispadne.
Sin se uhvati za glavu i, onako prostodušno, izvali -

E...sad ga moš jebati..

[saturnica]

Ma, svakako ću vam kad ovaj zadatak prođe, i dođe neki drugi, a nama u međuvremenu bude jako i strašno dosadno, a nigdje priča da se po njima malo čepreće, spusti moju ispravljenu verziju ove slatke i simpatične pričice. Baš sam se svojski potrudila da je sredim nakon prvotne verzije...

[Boban]

Noćas postavljam glasanje...

[saturnica]

Noćas postavljam glasanje...

...aleluja...

[scallop]

Jao! Jao! Jao!

[Mica Milovanovic]

Noćas postavljam glasanje...

A to što leševi leže po polju, čavke im kljucaju oči, a Kosovke Devojke nigde?

[Biki]

Vrane

[Stipan]

Glasanje? Kakvo glasanje? Zar to već nije obavljeno?

Ja sam očekiv'o novi zadatak...