Škola, problemi dece i problemi sa decom

[mac]

Ni mi nismo oni Srbi koje je Arčibald Rajs zavoleo. Nećemo više nikad ni biti.

[Mica Milovanovic]

Nama ne idu ovi mali lokalni ratovi. Videćeš kad dođe neki svetski. Tad briljiramo...

[Father Jape]

Ja mislim da bi nam svanulo samo kad bismo se vratili na glagoljicu.

http://glagolitic.com/

[Savajat Erp]

Хех, бек ин д дејс сам знао да напишем своје име на глагољици...тј. знам и сад, ал` нећу

[Dr00d]

Kad bi dobio tekst na ćirilici a da je nisi učio, kako bi ti bilo? Postoje stare knjige štampane isključivo ćirilicom. Učenici u Hrvatskoj ne uče ćirilicu, šta misliš kako čitaju neke knjige? To što se forsira latinica, te radi stranog jezika, te radi izdavača koji žele veće tržište, to je u redu. Ali aminovati da deca ne moraju da poznaju dva pisma ili da mogu da greše radeći (malo jedno malo drugo), to nije dopustivo.

Neke knjige da, ali današnja deca skoro pa i ne čitaju knjige. Nisam za izbacivanje ćirilice, ali mi se čini da njen nedostatak ne bi bio veliki, jer je već dosta potisnuta latinicom. Mislim da hrvatska deca nemaju uopšte problema zato što ne znaju ćirilicu, a kome treba tih par knjiga naćirilici uzeće i naučiti je.
A svakako da je nedopustivo da deca pola pišu latinicom, pola ćirilicom.

[дејан]

Ja mislim da bi nam svanulo samo kad bismo se vratili na glagoljicu.

http://glagolitic.com/

тја, не ради са ћирилицом 

[scallop]

Већ смо окапали над ћирилицом. Тада сам био против искључивости ћирилице. Само зато што сматрам ћирилицу националним богатством, а не националним условом. Сада ћу рећи да су два писма национално богатство, а не отежавајућа околност.

[Джон Рейнольдс]

Nisam za izbacivanje ćirilice, ali mi se čini da njen nedostatak ne bi bio veliki,

Ма да, кад је незнање било чега био недостатак, па још и велики?  И то још читавог писма... Ево, погледајмо само по форуму. Незнање? No problem.

[mac]

Prioni onda na kinesko i japansko pismo. A posle te čeka i arapsko...

[Джон Рейнольдс]

Почетком деведесетих сестра мог другара отишла је у Кину, где је завршила студије. Било је то отприлике време Тјенанмена и ми смо се, глупа клинчадија, згражавали над тиме и мени је та одлука деловала сулудо. Сад она зна кинеско писмо и ради за астрономску плату. У мојој је причици негде поучна поента, у твојој пошалици је нема.

[Tex Murphy]

Aleksije, zamisli svet u kome Srbi više ne znaju ćirilicu. Šta je tu problem?

Замисли свијет у коме су сви људи потпуни идиоти. Шта је ту проблем?

http://www.imdb.com/title/tt0387808/

[Tex Murphy]

Иначе, оволико будалаштина мислим да нема чак ни на сто и кусур страница оног топика о геј паради. Страшно.

[Mme Chauchat]

Evo linkovi za test sa male mature i ključ za bodovanje:

http://www.osradojedomanovic.edu.rs/prijemni%202012/Test%202%20srpski%20jezik%20ZI%202012.pdf

http://www.osradojedomanovic.edu.rs/prijemni%202012/Kljuc%202%20srpski%20jezik%20ZI%202012.pdf

Molim upućene da mi kažu zašto iskaz "Словени су старословенски језик примили заједно са хришћанством." dete treba da obeleži kao tačan. Ozbiljno molim, pošto sam uvek verovala da su oni sa hrišćanstvom primili pismo a ne jezik.

[Mme Chauchat]

Uradila test.    Jedino pitanje na koje deca treba da odgovore tako što će nešto napisati jeste br. 15 gde se popunjava tabela, i jedina moguća greška je da se napiše "akuztiv" ili tako nešto.
  I oko čega sva ta frka?

[Father Jape]

Ja sam mislio da si ti upućena u tako to više od mene...  Prema mom površnom shvatanju staroslovenski je bio tadašnji književni jezik svih, ili mnogih, Slovena. To nije bio govorni jezik, dakle nikakav vernakular oni nisu primili, ili menjali onaj koji su imali. A stvaranje i preuzimanje književnog idioma podudarilo sa primanjem hrišćanstva. To jest oboje se vezuje za Ćirila i Metodija.

EDIT:

I oko čega sva ta frka?   

Pa mora raja vazdan kukati kako svet ide dođavola u cegeru.

[Melkor]

  I oko čega sva ta frka?

Mnogo je lako. Nisam siguran da bih danas mogao da uradim test koji smo imali na prijemnom.

[Father Jape]

Ja mislim da je test samo po sebi mnogo bolji od onog koji smo mi radili. Sad još samo kada bi se suzbilo ono o čemu je ja mislim Dacko govorila, tj. varanje poteklo od činjenice da đaci sada rade testove u svojim osnovnim školama.

[scallop]

Auh. A moje, još površnije znanje kaže da su imali svoj govorni jezik, da je staroslovensko pismo ponuđeno onima koji su već primili hrišćanstvo i da pismo na koje se misli nema blage veze sa Ćirilom i Metodijem (glagoljica) nego sa Klimentom i Naumom. Ali, to je, prema Mehinom kredu, samo moje prevaziđeno mišljenje.

[Meho Krljic]

 

A ja, potpuno neupućen ću reći da sam mislio da je "staroslovenski" jedno a "crkvenoslovenski" drugo (mada slično, tj, derivat) i da je staroslovenski vezan i za prethrišćanski period.

[ALEKSIJE D.]

I, naravno, priča o staroslovenskom i glagoljici, ima veze sa problemima dece.

[Josephine]

Koje dece? 

[scallop]

Ima veze kad testovi nisu tačni. Ako ja lepo objasnim detetu da decu donose rode, a moja žena insistira na nalaženju u kupusu, onda dete lako nasedne na priču da u toj ujdurmi glavnu ulogu ima seks.

[zakk]

Kolko su im ovi iz NA EKS platili da ubace reklamu u test?

[ALEKSIJE D.]

Kupus ili rode? Večita dilema. Moja teorija je: našili smo te u cveću, kad je pčela letela sa cveta sa cvet. Tek kad odraste (oko 19 godine), možemo preći na to da ga je rodila tetka, pa nek mu ona objasni.
Ukoliko je pohadjao veronauku, već će mu biti jasno sve nastganku čoveka i glagoljici, staroslovenskom i inim stvarima, a ako je učio gradjansko, lako će shvatiti kako ga je rodio tatin dečko i da je to okey što je tata... Znate već rimu...

[scallop]

Sad si pravilno shvatio dubinu diskursa po ovoj temi.

[ALEKSIJE D.]

Sporo kapiram, al kad jednom utuvim u glavu, to je zacementirano. Tako i sa decom treba: tući u glavu da im se ideje što bolje usade.

[Agota]

BRAVO!!!


Putujmo domaće

Za razliku od one o pravopisu na završnom ispitu iz srpskog jezika, vest o ekskurzijama poročne omladine u inostranstvo nije uzdrmala duhove dežurnih kontrolora i higijeničara dečjih duša. Naime, prema nedavnom dopisu Ministarstva prosvete, učenicima trećeg razreda srednjih škola se ne preporučuje napuštanje granica ove zemlje, dok učenici završnih razreda u inostranstvo mogu ići samo ,,u izuzetnim slučajevima".
Celu stvar su navodno pokrenuli sami profesori uz argument da su ekskurzije izgubile smisao, pošto su se ,,pretvorile" u provod i kupovinu. Kao da oni nisu osobe koje bi te ekskurzije trebalo da osmisle, odnosno da im uliju ili povrate smisao. Uostalom, ako smisla u ekskurzijama zaista (više) nema, zašto ih onda organizovati u zemlji? Da bi se u (n)ovoj besmislenoj akciji ,,putujmo domaće" razbijali prozori i inventari domaćih hotela?

Stvar je zapravo puno banalnija, samo što iz nostalgije i iskrivljenog sećanja niko ne želi da je kaže naglas. Naime, a kada to ekskurzije nisu bile provod, pa su se u isti ,,pretvorile"? U kom su to utopijskom svetu učenici išli na ekskurzije da bi zaista videli ono što njihovi profesori misle da bi trebalo da vide? Koja to omladina nije zevala po muzejima i pozorištima, čekajući da se ta gnjavaža završi što pre? I zatim švercovala alkohol, zaljubljivala se, polno opštila i tako stvarala sećanja za ceo život?

Uzgred, ekskurzije je (u njihovoj modernoj formi) u obrazovanje uveo sjajni renesansni humanista i nastavnik Vitorino Ramboldini, poznatiji kao Vitorino iz Feltre. On je u 15. veku podučavao decu iz elitnih italijanskih porodica zajedno i ravnopravno sa siromašnom decom i bio je jedan od prvih modernih edukatora. Živeo je zajedno sa svojim učenicima u jednom od prvih sekularnih internata u Evropi, učionice koje je napravio bile su moderne i dobro osvetljene i u nastavni program je uključio i ekskurzije. Nema sumnje u to da su i njegovi učenici na ova putovanja odlazili sa zabavom na umu. Uostalom, Ramboldinijeva inovativna škola, sa ozbiljnim lekcijama iz grčkog, latinskog, matematike, muzike, istorije i filozofije, istovremeno je nazivana ,,Casa Giocosa" ili - ,,Vesela kuća". Zašto se naši edukatori plaše malo veselja, provoda i šopinga?

Suština ove temeljno antihumanističke preporuke za zabranu je u nečem sasvim drugom. Naime, bolest mozga izražena u toj zlomisli izraz je, prvo, ksenofobnog straha od slobodnog inostranstva i, drugo, konzervativnog straha od slobodne omladine. Uz to, siromašnijim učenicima ekskurzije u inostranstvo često predstavljaju jedinu šansu da to inostranstvo i posete. Mnogi roditelji, da li zbog nedostatka novca i/ili zbog nedostatka svesti o tome ne bi samoinicijativno poslala svoju dečurliju negde napolje, a pod pritiskom vršnjaka će to (srećom) učiniti.

Na ekskurzijama, đaci iz razreda dobijaju priliku da se nađu u jednom novom i vanškolskom okruženju, gde su bez roditelja i jedni sa drugima. I naravno da se od renesanse naovamo, na dotičnim uvek neko napije, potuče i uopšte napravi budalu od sebe i drugih. Ali, činjenica da se famozna ,,naša deca" u inostranstvu ponašaju kao krdo mustanga puštenih s lanca svedoči samo o tome da oni to putovanje doživljavaju kao jednu ,,sad ili nikad" situaciju. To jest, da im treba više, a ne manje ekskurzija u inostranstvo, te da kod kuće imaju premalo, a ne previše slobode. Društvo koje uskraćuje ili ograničava putovanja sopstvenoj deci jeste zatvorena, neslobodna, preplašena i paranoična sredina koja nema poverenja u plodove sopstvenih prepona.
Tačno je da srednjoškolska žgebad sa ekskurzije zaista neće poneti lekcije o istoriji i arhitekturi, Rafaelu ili Verdiju. Te lekcije oduvek nauče samo štreberi, a o njima se ionako najbolje uči iz knjiga, a ne iz autobusa. Međutim, sa sobom će poneti lekcije o tome da su u inostranstvu piće i hrana često jeftiniji, ulice čistije, parkovi brojniji i zeleniji, a građani bogatiji i srećniji nego što su kod kuće. I saznanje da inostrancima na glavama ne rastu rogovi, a da u njima ne kuju planove o uništenju srpskog naroda i države. Drugim rečima, ekskurzija jeste jedna socijalno subverzivna delatnost. I svaka konzervativna i autokratska sredina će takve delatnosti suzbijati. Važna obrazovna lekcija koja se ovom preporukom uskraćuje jeste ona da postoji svet i iza poslednje tarabe u našem selu. Zvuči opasno, zar ne?

Aleksej  Kiišjuhas

DANAS

[mac]

... u jednom od prvih sekularnih internata u Evropi, ...

Čitam ovde "jednom od prvih seksualnih internata", i mislim se al su napredni bili ti Talijani

Politika da svi đaci idu na ekskurziju je ekonomske prirode, jer onaj ko se tu ugrađuje dobija procenat za svakog učenika. Kada bi na ekskurzije išla samo određena populacija đaka (recimo 50%) onda bi se svi trudili da upadnu u taj procenat, a ocena iz vladanja bi u startu sprečila većinu problematičnih. Oni koji ostanu u igri su oni koji ne igraju na prvu loptu, i biće dovoljno lukavi da svoje vannastavne aktivnosti sakriju od drugih, kao i dovoljno pametni da zbog svega nemaju posledice koje će im život okrenuti naglavačke.

[Джон Рейнольдс]

Стварно су лаки ови тестови за осми разред. Дао сам Марету који је тек завршио први (додуше има кликер за математику) да уради тестове из математике и "освојио" је четири бода. Без икакве помоћи. У једном задатку је направио глупу грешку, да је проверио, решио би и њега. Био је веома поносан на то, писао је чак учитељу.

А онда је уз моју минималну помоћ решио још један и мислим да би без проблема решио још један да је знао шта је медијана. Рачунам да би уз још мало помоћи (није се сусретао са задацима рачунања запремине, али уме да помножи три броја) решио и још један. Колико је то? 7-8 задатака уз мало рада с једним прваком који је потпуно сам урадио четири? А учитељ му је у мејлу одговорио да има осмака који нису освојили ни четири бода.  О чему ми даље да разговарамо, забога... Рекох већ, Маре јесте кликераш, али је пре свега дете. Катастрофа.

Да не спомињем да се у једном задатку тражи заокругљивање бројева. 

[zakk]

Pa to da ne bi neko zaokružio olovkom.

[Джон Рейнольдс]

Заокругљивање у смислу - имаш децимални, па заокружиш на цео број.

[Dacko]

Pa dobro, to matematičari prosto koriste kao svoj termin za to, svaka struka ima poneki koji teško da bismo inače koristili kad ćaskamo. Videćeš da je tako i u raznim udžbenicima kad klikeraš još poraste. A kad se već pominju pametnjakovići, ne mogu da se uzdržim da se ne pohvalim i ja malo. Moj je klinac zavoleo igre s brojevima zato što je neviđena pričalica pa smo mu stalno zadavali razne računske zadatke kad treba da ućuti makar tek koliko da prodavačici kažemo šta nam treba ili tako nešto, i mogu da se pohvalim da smo već stigli do deljenja. Zadnji put sam ga iz štosa pitala koliko je 180 podeljeno sa 2, računajući da neće znati, ali je izračunao za desetak sekundi, onda je tata podigao lestvicu i pitao koliko je 180 podeljeno sa 3, malac je promislio, kazao da ne zna, ali da ume da podeli sa 4 i da je rezultat 45. Umeo je i da mi objasni otkud mehurići kad praznu bocu ubacimo u vodu. Kaže: to vazduh izlazi napolje zato što je lakši od vode. Dobro, sine, kako znaš da je vazduh lakši od vode? Pa da je voda lakša, svuda oko nas bile bi kapljice vode, a ne vazduh. Sinak ima pet godina. 

Macova ideja da nedisciplinovani učenici ne idu na ekskurziju lepa je koliko i nemoguća, jer se u školi vrlo retko deca uopšte kažnjavaju smanjenom ocenom iz vladanja, i to samo kad baš neko čudo naprave, pa ni tad to ne važi za decu uticajnih roditelja, koja upravo i prave najviše problema. Ludovanje na ekskurzijama još je i najmanja nevolja, i mi smo divljali pa preživeli, postoje razni mnogo dublji problemi u školstvu, i tu bi pre svega trebalo da se tačno zna šta je čiji posao pa još i da postoji obaveza da se taj posao obavlja tačno kako treba, uz veću šansu da nastavnik izgubi posao ali i učenik pravo na redovno školovanje ukoliko se ne pridržavaju ključnih propisa, a ne da se opšte rasulo samo zataškava, pa se kao javnost uzbuđuje zbog tamo nekog pravopisnog rešenja u testu, što je u najmanju ruku smešno kad se pogleda koliko su nepismena razna zvanična školska saopštenja, počev od poziva roditeljima prvaka da dete upišu u tu i tu ,,Osnovnu Školu".

[Джон Рейнольдс]

Moj je klinac zavoleo igre s brojevima zato što je neviđena pričalica pa smo mu stalno zadavali razne računske zadatke kad treba da ućuti makar tek koliko da prodavačici kažemo šta nam treba ili tako nešto

Овакво ућуткивање је најбољи метод. Код куће можете да му утрапите неку решаваљку и онда буде миран неко време. Оба наша детета воле слагалице, и то је често ефикасно.

[scallop]

Moja unuka obožava ribizle. Može beskonačno da ih skida zrno po zrno. Ne voli bele. Od slova voli A, ponekad U. Zna da je to tatino slovo.

[zakk]

Science: It's a girl thing! - Official teaser

Science: it's a girl thing! From cosmetics to chemistry, from fashion to biology, from rhythm to electronics, girls have what it takes to succeed in science. Put your lab glasses on and see science with different eyes!!!

Curious about it? Just press play, watch, enjoy comment, rate and share!

http://ec.europa.eu/science-girl-thing/

Subscribe !
http://www.youtube.com/user/sciencegirlthing

Check out our website !
http://www.ec.europa.eu/science-girl-thing

Stay tuned by following us on:

Science: It's a girl thing! 's Facebook:
http://www.facebook.com/sciencegirlthing