DOSADNO POPODNE

[Josephine]

Mnogo toga je tebi napomenuto mnogo puta.

[Stipan]

Kuš!

[Josephine]

Mislim da je Boban sve odmah shvatio. Mudri Boban. Šteta što mu nije uspelo. Valjda je čovek video previše prsnutih "pisaca".

[saturnica]

Mislim da je Boban sve odmah shvatio. Mudri Boban. Šteta što mu nije uspelo. Valjda je čovek video previše prsnutih "pisaca".

Prsnutih ili posrnulih... ...?

[Stipan]

Šmizla lupeta po običaju. Ne obraćaj mnogo pažnje, to se leči po ustanovama zatvorenog tipa.

[Biki]

Šmizla lupeta po običaju. Ne obraćaj mnogo pažnje, to se leči po ustanovama zatvorenog tipa.

Stipane pa Vi ne samo da ste spisatelj naucne fantastike, nego i doktor medicine . Kakva svestranost ! Molim Vas nemojte mi reci jos i da se bavite nuklearnom fizikom u vreme dokolice.

[Stipan]

Biki, nažalost u pravu ste (ako se već persiramo, mada nisam navikao na taj odnos) pomalo sam preterao sa ovom izjavom.

Nisam doktor medicine, ne bavim se nuklearnom fizikom i nikada nisam diplomirao.
Nadam se da Vas nisam razočarao svojom prsnutošću...

[ALEKSIJE D.]

Dragi moj Stipane,
Evo, smogoh snage, da ti napišem ovo pismo, u nadi kako će te zateći zdravog i veselog, pored toga što si nešto rezigniran i ljut.
Pročitah tvoju storiju i uverih se, najzad, kako je moj sud o tvom radu donekle ispravan. Tebi je, očigledno stalo do toga da budeš prozni pisac, a baviše se, vidim i poezijom, slikanjem...
Uporno pokušavaš da neki svoj film, kadrove, pretočiš u priče i tu imaš problema. Naprosto, ono što je dozvoljeno u poeziji, nije u prozi a obrnuto je moguće. Retko, ali stvarno retko, proza istrpi nešto poetskog metoda u sebi. Morao bi prelomiti: ili piši pesme ili piši prozu. Mada mi deluje kako ti stihovi bolje leže. Poezija dozvoljava slike kao prenos osećanja, proza to ne podnosi na način kako ti radiš. Opisi, uvođenje zvučnik elemenata asocirali su me na film, kadar koji hoćeš da transprtuješ u glavu čitalaca, što je u redu, ali.. Opisi su kao holesterol u krvotoku priče: potrebni u određenoj meri. Previše masnoće stvara zagušenje te priča doživi infrakt, kolabrira u sebe samu. I to jeono što Skalop prvenstveno a i drugi, hoće da ti kažu. Meni je Skalopov rad drag, pogotovo metod oneobičavanja koji primenjuje, i on ti, opravdano, skereće pažnju da kod proze moraš imati jasnu ideju u glavi šta hoćeš da kažeš. Ne priču (fabulu) već ideju, ono počesto apstraktno ali mentalno jasno, što cilja na svest, razum. Kod poezije to nije slučaj: ona ide na osećaj, emociju...
I sad si ti, koliko vidim, razapet. Uporno nastojiš da pisanjem radi pisanja dođeš do isplivavanja ideje (tu se sa Skalopom ne slažem, ne mora biti uvek originalna ali mora biti drugačije vidjenje, što ne znači da mora biti drugačije ispričana po svaku cenu). Dakle, scribere pro se a ne scribere pro fabule, kako bi trebalo biti.
Samim tim, pogrešno je od svih koji su ukazivali na mane priče i tvog metoda, da te nateraju da to promeniš sebe. To je, definitivno, nemoguće.
Meni se čini, kad bih bio na tvom mestu, da bih promenio žanr, počeo da pišem poeziju. Tu nemaš problema sa dužinom teksta, zagušivanjem, razumskim elementom, dovoljno je prenošenje emocija kroz slike, koje su tebi toliko drag...
I sad ti ovo možeš shvatiti kao kritiku (što nije) ili kao sugestiju (što jeste) ali u svakom slučaju ne zlonamernu. Ne poznajem te, niti imamo sukobljenih interesa,  da bih bio zlonameran ili ljubomoran.
Ovu priči si napisao mnogo ranije, ali se nisi vratio da je pročešljaš. Znam to, jer sam je već iščitao na drum sajtu. To pokazuje kako ti je žao svog čeda, pa se plašiš da ga brusiš. A to je preduslov u prozi (u poeziji baš i nije, ona može biti stvar trenutne inspiracije, proza zahteva rad.
Sad, ukoliko ti ovo dogmiže iz sedalnog dela u cerebralni, dobro je, ako ne, barem sam ti, prvi put ozbiljno, rekao šta mislim o tvom radu.
Srdačan pozdrav
Ja

[Stipan]

Hvala bogu da si se setio da mi najzad jednom saopštiš šta misliš, umesto što me neprestano zafrkavaš. 

Da, ovo što si rekao su već i drugi rekli. U dilemi sam, iskreno da ti kažem.
Možda si ti u pravu, možda je u pravu D., možda zaista nemam nikakvog talenta za prozu.

Moja nevolja ti je zadrtost. Znaš šta mi je od svega najviše prebacivano, ne samo ovde?

Aman, jel' ti baš uvek moraš da teraš po svom?!

Odgovor je koliko jeziv toliko i neminovan.

Moram.

[scallop]

Aleksije, dobro si mu napisao. Nisi samo morao sa mnom da se nesložiš. Nigde nisam napisao da priča mora biti originalna, ali jesam da ako nije, onda mora da bude bolje napisana. Inače je izlišna.

[ALEKSIJE D.]

Teranje po svom je zgodna stvar. Lepše je dolsednost. Ali to se može raditi i na drugi način, jer u suprotnom doživljavaš frustraciju.
A ti si na granici. To se vidi prema odnosu prema D. koju si nazivao "princezom" a sad... Čak si potezao mač da probušiš trbušinu ( kome: razbojniku ili zmaju?) u jednoj polemici. Tad sam hteo da vas zezam, al reko da ne kvarim romansu.
I nije kod tebe u pitanju tvrdoglavost, nego lenjost. Mrzi te da ponovo preradjuješ ono što si radio, a uz sve to hteo bi da se osećaš malko posebnim. Priznaj samom sebi kako ti sujeta ne da da makar pokušaš odraditi jednu priču i dve, tri ruke.

[Суба]

Али то има своју цену Стипане. Увек ћеш трпети исте критике, што каже Scallоp-флагелантски ћеш их трпети. A то неће бити плодотворно. И то ће вазда доводити до непријатних ситуација. И нећеш имати права да се жалиш.

[ALEKSIJE D.]

Skalope, izvini, ali sam jedno mislio a drugo otkucao. Otprilike sam i ponovio što si rekao. Tačno je kako si rekao da mora biti drugačije ispričana...
Samo da znaš: to što volim priče i romane izvesnog Andjelkovića , ne znači da podržavam didaktička nastojanja da se unese prosvetljnost od strane Skalopa piscima u pokušaju.

[Stipan]

Heh, ovo već liči na dobrog starog Aleksija. Taman sam pomislio da mu je neko ukrao identitet.
Umal' da alarmiram administratora...




Aman Suba, kad sam ja to tražio pravo na žalbu?

[ALEKSIJE D.]

Ovo pišem kako pišem, slažem se sa nekima i neke podržavam u nadi da ću prekinuti sparinu. Valjda padne kiša kad se pridužim krdu, barem na kratko... ma kako mi teško padalo.

[scallop]

Internet komunikacija je sazdana na preterivanju. Ja se na Radionici bavim tehnikom pisanja. Stil svaki pojedinac donese i - odnese. Teško je naći gde sam za 19 krugova ponudio "bolje" ili "lepše" u nekoj rečenici. Ali, svakako jesam, ako će se urednici, recenzenti, kao pipci izdavača, spotaći.

[ALEKSIJE D.]

Dragi moj Skalope...
E, sad bi ja trebao da raspalim pismo ko otoič, al neću.
Ti si, brate, pisac. I budi pisac. Pisanje se ne da naučiti. Gramatika, to da, ali pisanje nikako. Kreativne radionice i slične gluposti ne služe ničem drugom do zavaranju.
Imaš priču D. Kiša o majstoru i kalfi, gde majstor kaže kalfi, na kraju školovanja kako ga nikad neće naučiti suštini, jer to malo ljudi može da zna i ima u sebi taj dar, ali ga može naučiti formi, prividu koji je dovoljan za uspeh pred ljudima. I to je suština radionice i tvoj sizifovski posao. Ti njih pokušavaš naterati da se bave suštinom a čačkaš ih oko forme, pa te ne razumeju. Možda bi se bavio idejom (suštinom) kada bi je našao u delima, ali je ili tanka, ili tudja ili je nema. I zato me nervira uzaludan trud koji rasipaš. Moguće kako je to posledica osnovnog obrazovanja (koje je egzaktna nauka u konkretnom slučaju) gde se preko pravila dolazi do rešenja. Mislim da u umenosti to ne ide tako.
Ideja i forma, po Aristotelu, nerzdvojene su. Ali, ideja ide pre forme i kad postoji, sama nadje formu. To je ono što nedostaje većini radova na radionici. A i našem dragom Stipanu. On misli kako ima ideju, a u stvari ima refleksiju, osećanje koje bi preneo. Kad to ukapira, ukapiraće i formu (žanr).

[Mme Chauchat]

Aleksije piše smislene netrolovske postove! Podržavam neočekivanu pojavu!

[saturnica]

...neočekivana pojava...

[Plut]

Navukli se oblaci, ko zna šta je razlog. Ili posledica ove pojave.

I... pošto smo se ubacile u ozbiljnu raspravu, može biti sve smo pokvarile.

[Stipan]

E moj Aleksije, dok Stipan ukapira neće biti više ni sveta ni Sagite, ali problem je tu nešto drugo.

Meni je ovde društvo zanimljivo, a ne da mi se vrteti po besmislenim delovima foruma.

Izem li ga, ovde svi pišu nekakvu fantastiku, a kud svi Srbi, tu i mali Stipe.

Ako ništa drugo, onda makar društva radi.

[ALEKSIJE D.]

Zar ste vi stvarno bili ubedjeni da trolujem? Svaki post koji sam poslao nije bio trolovanje. I onda sam odlučio da spustim malo kriterijume, tako da vam ovo sad izgleda razumljivo.
Žalosno koliko slabo čitate izmedju redova...
Stipane, društvo je kakvim ga ti činiš. A ti si se, brate, sa pola virtuelno zavadio.

[Karl Rosman]

Ne mogu da se suzdrzim, trol...probija...arggghhh!!!

Zar ste vi stvarno bili ubedjeni da trolujem? Svaki post koji sam poslao nije bio trolovanje. I onda sam odlučio da spustim malo kriterijume, tako da vam ovo sad izgleda razumljivo.
Žalosno koliko slabo čitate izmedju redova...
Stipane, društvo je kakvim ga ti činiš. A ti si se, brate, sa pola virtuelno zavadio.

Sjajno!!!       

[Stipan]

Stipane, društvo je kakvim ga ti činiš. A ti si se, brate, sa pola virtuelno zavadio.

Pa dobro, još uvek mi ostaje ona druga polovina.

Privremeno...

[scallop]

Piše smisleno, jer mu ne daju napolje. Muka je što treba da raspravljam bez osnove za raspravu. On ne može dokazati da su radionice i kretivni centri gluposti, jer ne daju ništa. Sa druge strane, ja mogu da ispovrtim stotine slučajeva gde se pokazalo da je to moguće, ali zašto bih dokazivao Aleksiju, ako je dovoljno pitati učesnike Radionice u proteklom periodu, jesu li nešto pazarili? Način kako se formira naša radionica govori da je ad hoc, što ukazuje da oko 15-20% ima neke šanse ako se potrudi. Ne govorim o onima sa viškom samopouzdanja, a manjkom autocenzure, nego o onima koji su zaista poželeli da neke nedostatke otklone. Lično sam otklanjao svoje godinama i prilično u tome uspeo. Na sreću, to se da proveriti, jer postoji obimna objavljena baza mojih radova iz tridesetogodišnjeg perioda. Dakle, ostaćemo na polaznim pozicijama: Aleksije će verovati da ne mogu da pomognem, a ja da mogu.

[ALEKSIJE D.]

Karle, Karle, tebi su smajlili sa pivom zaštitni znak. Da to nije posledica svakodnevne degustacije, podsvesne želje ili neuspešnog lečenja?
Na tvom primeru se vidi kako ideja probija sve i nalazi formu kroz nesvesno. Kratkoćom rečenica ukazuješ na  izbegavanje da se ofiraš kako frfljaš zbog prevelikog čukanja. Velika količina smajlija govori o potrebi neverbalne komunikacije, a to ukazuje ili na slab lingvistički potencijal, ili osrednje mentalne kapacitete načete kriglama...
Dakle, tako forma ukazuje na suštinu.
I sad ti ovo nazvi trolovanjem, a u pitanju je praktična demonstracija svega što sam trabunjao ranije.

[Stipan]

Ne sekiraj se Karlo, ovako su donedavno izgledali i Aleksijevi kontakti sa Stipanom.

Samo što me srčko nije strefio kad je malopre mrtav 'ladan rek'o: "našem dragom Stipanu"

[ALEKSIJE D.]

Kad mi Karlo postane drag, kao autor Kaurina... Biće vrlooo zanimljivo. Uskoro ću početi da se bavim proučavanjem lika i dela navedenog.
Skalope, u pravu si. to pokazuje gde si ti nepopravljivi optimista i veruješ u ljude, pa nek te i pljuju kad si dobronameran, a ja sam jedno cinično djubre koje sa dvonožnim majmunima homo erictikus ima drugačija iskustva. mi smo na suprotnim pozicijama i teško ima da se približimo. Ali, ako je za utehu, barem smo spustili Stipanovu radnu temperaturu... Manje peni u postovima, mada... Promenio sličicu u agresivniju. Moguća promena ličnosti? Valjda će dovesti i do njegove promene u pisanju.
Uvek sam verovao u zen školu koja provokacijom i batinama može naterati nekog da doživi prosvetljenje. Ali to radi samo kod osetljivih, senzibilnih spodoba, a ne kod balvana. I tu je naš metod različit: ti bi ih tetošio, mazio, pazio i zvao Djole, a ja nervirao dok ne odustanu ili se ne zamisle. Ti bi im sažvakao a ja ih terao da žvaću dok ne istupe i ne okrune zube do krvavih desni...

[Stipan]

E posle svega ovoga sramno bi bilo da ne vratim stari avatar, makar samo zbog onoga "dragi Stipane"!

[scallop]

To radi i Boban, ali nikako da ih rastera.


Stipane, ne veruj mu kad već meni nisi verovao. Aleksije ti priča istu priču, samo što poljupce nije počeo da ti šalje.

[Stipan]

Scallope, za ime boga, odakle ti ideja da ti nisam verovao?!
Ja sam samo nesposoban da tvoje savete sprovedem u delo!

[ALEKSIJE D.]

Ajde Stipane, vratimo se na tvoju pričicu. Šta će onoliko tik tak bombona? Da li si želeo da prikažeš dosadu i uspavaš čitaoca na početku, pa nisi bio siguran d ti je uspelo, te si besomučno to ponavljao, ili si hteo da daš zvučni prikaz koji se odvija u tvojoj glavi, dok piče Bunjuelovske slike? Ili si nameravao da odrediš ritmičko dešavanje u priči?
Pošto priča zahteva racionalizaciju, objasni šta si hteo ovim.

[Karl Rosman]

Karle, Karle, tebi su smajlili sa pivom zaštitni znak. Da to nije posledica svakodnevne degustacije, podsvesne želje ili neuspešnog lečenja?
Na tvom primeru se vidi kako ideja probija sve i nalazi formu kroz nesvesno. Kratkoćom rečenica ukazuješ na  izbegavanje da se ofiraš kako frfljaš zbog prevelikog čukanja. Velika količina smajlija govori o potrebi neverbalne komunikacije, a to ukazuje ili na slab lingvistički potencijal, ili osrednje mentalne kapacitete načete kriglama...
Dakle, tako forma ukazuje na suštinu.
I sad ti ovo nazvi trolovanjem, a u pitanju je praktična demonstracija svega što sam trabunjao ranije.

Od svega po malo! Ma kako si samo pogodio?  Zapanjujuce je, ali zaista. Izgleda mi kao da imas dosta dodira sa psihologijom/psihijatrijom? Sa ove ili one strane pulta, nebitno.

Mora da kolicina sujete koja te zaslepljuje pri svakom dodiru prstica sa tastaturom doprinosi ovim (za mene) nadnaravnim vestinama?
Jesi li pisao o paranoji u ovom krugu? Nadam se da jesi.


Zao mi je sto moje skromne, kako literarne, a tako i lingvisticke sposobnosti ne mogu da prikazu ono sto mislim/osecam. Celoga zivota patim zbog toga.. ti ne znas kako je to. Zato sam se odao alkoholu...i smajlicima. Oooohh..smajlici. Znas li kako je tesko ne staviti sad makar jedan! Samo jedan. Ali, necu. Cuvam ga za kasnije. Eto, onomad sam preklinjao Savajata da mi zavrsi semu sa onim - sto se krecu i skakucu, i nestaju u oblaku dima!  On rece: "Bratac, nije to za tebe. Vec si usao preduboko i tesko ces se vratiti... " Kao da je znao.
Znam, lako je tebi. Sad se sigurno zadovoljno smeskas. Samo da znas kako ti zavidim. Voleo bih da sam tako promocuran i koncizan u svojim postovima. Zaista....

I usamljen sam. Tako je pusto ovde ispod mosta. A ti, ti sijas tamo gore! Dodjavola, cak i Truman, izgleda, vise nije sam u buretu.


Eto, dok sam gledao u pasulj (jesam, kuvacu ga na +39'c, zainatio sam se!) i prebirao po recnicima trazeci prave izraze, ili bar one dostojne tvojih, ti si napisao ko zna koliko postova. Znas sta! Mislim da ce me tvoja sveza pojava na radionici naterati da napisem i koju pricu za istu. Osecam da bih mogao da napredujem uz tvoje savete. Vidis kako si me vec okurazio, i ponukao da se raspisem. Muzo, Aleksije ti je ime!


Za kraj, mozes li mi vise reci o toj zen skoli koja provokacijama i batinama dovodi do prosvetljenja?

[Stipan]

Edit - Sad videh Karlov post, ovo nije njemu namenjeno, već je odgovor na Aleksijevo pitanje...

Da, sad sam već siguran ko je Aleksije, mada sam i dosada imao ozbiljne sumnje. O.K.

U stvari, radi se o ritmu priče. Monotonija letnjeg popodneva je po mojoj zamisli trebalo da se sabije u tu onomatopeju.
Naravno mogao sam to uraditi i drugačije, ali eto, toga sam se setio.
Pa opet, iako se u tak...tak...tak to ne oseća, jedno krilce vetrenjače je oštećeno, kao što je napomenuto.
Kao mali rizik u monotoniji koji se ne čuje, ali je tu i nikad nije sigurno u kom momentu će doneti promenu...

[pokojni Steva]

Da, sad sam već siguran ko je Aleksije, mada sam i dosada imao ozbiljne sumnje. O.K.

Postoji još neko a da mu fali tipka "đ" na tastaturi? 

[Stipan]

Jok bre, znam ga iz nekih drugih realnosti...

[Josephine]

Ti si, brate, pisac. I budi pisac. Pisanje se ne da naučiti. Gramatika, to da, ali pisanje nikako. Kreativne radionice i slične gluposti ne služe ničem drugom do zavaranju.
Imaš priču D. Kiša o majstoru i kalfi, gde majstor kaže kalfi, na kraju školovanja kako ga nikad neće naučiti suštini, jer to malo ljudi može da zna i ima u sebi taj dar, ali ga može naučiti formi, prividu koji je dovoljan za uspeh pred ljudima. I to je suština radionice i tvoj sizifovski posao. Ti njih pokušavaš naterati da se bave suštinom a čačkaš ih oko forme, pa te ne razumeju. Možda bi se bavio idejom (suštinom) kada bi je našao u delima, ali je ili tanka, ili tudja ili je nema. I zato me nervira uzaludan trud koji rasipaš. Moguće kako je to posledica osnovnog obrazovanja (koje je egzaktna nauka u konkretnom slučaju) gde se preko pravila dolazi do rešenja. Mislim da u umenosti to ne ide tako.
Ideja i forma, po Aristotelu, nerzdvojene su. Ali, ideja ide pre forme i kad postoji, sama nadje formu.

Za početak, zamolila bih da Karla ne diraš. Procena na osnovu nekoliko smajlila i reči je pogrešna. Isto se tako, na osnovu Karlove komunikacije na netu, može reći da je uravnotežen, samom sebi dovoljan, samopouzdan i jednostavno - voajer.

Edit: eh, sad vidim da je odgovorio (Karl). 

Zatim, dragi Aleksije, možda će okolina i poverovati u povampirenje, ja u njemu i dalje vidim "zafrkanciju". Potcenjivanje, pre. Jer ako neko može da bude fin (ne razumljiv!) samo ako "spusti kriterijume", kod mene se već stvara nepoverenje. Na stranu to što sam više poverenja imala u Aleksije koji je, s vremena na vreme, ubacivao cinične i oštre "ja sam u svemu u pravu" komentare. Jer bili su iskreni, bar.

Zatim, D. nikada nikoga nije htela da uči suštini. Ponajmanje je htela da svakoga uči pisanju, jer nema pravo na to niti misli da svako može da piše. A ako scallop tvrdi da je naučio, treba mu verovati. Iz priča koje sam o njegovom putu čula, ja mu verujem, Ta idealizovana, romantizovana verzija rada/pisanja koju si se odlučio da izgovoriš, u praksi jednostavno ne prolazi. Da prolazi, ne bi podbadao iz pozadine, već bi bio učitelj i ravnopravni sagovornik. Eh, da si se samo odmah ovako kao danas postavio na početku, kao što rekoh - poverenje bi bilo mnogo veće.

Ideja radionice je da se ljudi ohrabre da misle. U svom dosadašnjem radu sa mladima primetila sam da nemaju nikakve okvire, a da bi se uspešno i dubinski mislilo, moraju da postoje okviri za prevazilaženje. Potpuni haos u glavama ljudi dovodi do udaranja u zid. Stipan nije mlad, ali je u haosu i nema okvire (odbacuje ih iz sujete, tačnije). Slažem se da je pisanje dar, ali koliko ljudi bez posebnog dara dobro piše? Pogrešno je u pisanje gledati kao božje prosvetljenje, ono je vežba i ravnoteža obe hemisfere mozga (zadužene za racio i logiku i zadužene za emociju i kreativnost).

Forma je okvir za ideju. Ideja živi dugovečno i kvalitetno ako probije okvire. Ako ih nema, ideja luta i ne zna koliko i šta treba da dosegne da bi živela.

To je forma koja mora da postoji u priči. Najosnovnija logika mora da se ispunjava, jer pisci ne pišu za sebe i gotovo svi bi da budu čitani i popularni. Opšti okviri, poznati svima, moraju da postoje da bi se autentična ideja komunicirala svima. Inače je delo bezvredno u glavama publike, jer suština nije razumljiva.
A vidiš, ja učesnicima ne spočitavam formu. Forme nema u mojim novijim pričama. Ali poznavanje forme i razmišljanje o logici priče, ostavlja nagoveštaj čvrstih temelja u priči (otud izostanak pitanja o logici priče, iako su publici moje priče dosta često nedorečene, nerazumljive itd. Ali pitanja (uglavnom) nema).

Nemam pravo ni znanja da im spočitavam bilo šta i da budem učiteljica. Ali sa pozicije čitaoca zahtevam nagoveštaje nečeg što razumem, nečeg univerzalnog, nečeg na šta bih, čitajući, mogla da se oslonim. A toga vrlo često nema. Kroz priče se komuniciraju nejasne i zbunjene ideje, a suština, koja je uravnotežen spoj forme i ideje pisanja za druge na radionici  često nema.

Možda ovo i jeste zbunjujuće, ali samo zato što mora da se usvoji kroz analizu tuđih dela, kroz svakodnevno razmišljanje i odbacivanje stava "svako piše, pa kud svi Turci tu i mali Mujo" (pogotovo jer ovo poslednje nije iskreno rečeno, da ne kažem da je iritantna laž koja unižava vrednost svačijeg truda ovde i šire, među piscima fantastike. Da to je izrekao neko ozbiljan, naravno).

[Mme Chauchat]

Navukli se oblaci, ko zna šta je razlog. Ili posledica ove pojave.

I... pošto smo se ubacile u ozbiljnu raspravu, može biti sve smo pokvarile.

U pravu si, neću više.

[Stipan]

Stipan nije mlad, ali je u haosu i nema okvire (odbacuje ih iz sujete, tačnije).

Saberi se šmizlo! Nisi valjda kompletno prolupala...

[ALEKSIJE D.]

Karle, Karle, pa ti si se raspisao! nebo se naoblačilo, što ukazuje kako sve ovo vračanje ima efekta. Ima ta škola, poslaću ti ime majstora koji je praktikovao satori kroz nagli udrac ili šamar učenika ali sad nešto ne mogu da se opsetim. Ipak, smajlija se nisi otarasio. O piću si sam govorio, asmajliji su ti bili :    i verovatno bi stvio još neki da si ga našao.
Elem, ovo tvoje zove se trolovanje, a ono moje zove se spekulisanje i analiza.
D. nemoj da braniš raznorazne... Ima da te kuškaju ko tvoj princ.

[Josephine]

Karl? Ma jok. Od nestabilnog Stipana se dalo očekivati. Karl je druga priča. A ako je svima dozvoljeno da zezaju druge i budu sarkastični, što to, u zaista retkim prilikama, ne bi prošlo i Karlu? Pogotovo kada komunicira smajlićima.

[Mme Chauchat]

Aleksije ne voli citate na engleskom ali ovo će mi valjda istolerisati - evo kad sam odustala od zen budizma:


Whenever anyone asked him about Zen, the great master Gutei would quietly raise one finger into the air. A boy in the village began to imitate this behavior. Whenever he heard people talking about Gutei's teachings, he would interrupt the discussion and raise his finger. Gutei heard about the boy's mischief. When he saw him in the street, he seized him and cut off his finger. The boy cried and began to run off, but Gutei called out to him. When the boy turned to look, Gutei raised his finger into the air. At that moment the boy became enlightened.

[Josephine]

A imam snažan osećaj da je Aleksije Stipanu ovim rečima samo dao krila da nastavi da piše i da se ponaša kao i dosad. Stipan ima začuđujući talenat da od svega vidi samo "dragi moj Stipane" i da sve od tog trenutka doživljava kao afirmaciju svog rada.

[Plut]

Navukli se oblaci, ko zna šta je razlog. Ili posledica ove pojave.

I... pošto smo se ubacile u ozbiljnu raspravu, može biti sve smo pokvarile.

U pravu si, neću više.

Ne brigaj, dala sam nam previše na značaju, vidiš? Evo smajli.

[Karl Rosman]

Karle, Karle, pa ti si se raspisao! nebo se naoblačilo, što ukazuje kako sve ovo vračanje ima efekta. Ima ta škola, poslaću ti ime majstora koji je praktikovao satori kroz nagli udrac ili šamar učenika ali sad nešto ne mogu da se opsetim. Ipak, smajlija se nisi otarasio. O piću si sam govorio, asmajliji su ti bili :    i verovatno bi stvio još neki da si ga našao.

Covece, za tebe sam kao otvorena knjiga zar ne?  Evo, pocrvenecu bez smajlija.


Kako mi ide?


Pola sata bez emoticona. Drhtim.

[Stipan]

Jebote ja stvarno počinjem da verujem da ova šmizla nasumično lupa po tastaturi, pa kako ispadne.

Jesi li ti, kravo nedokazana, ikada čula da je poželjno naučiti azbuku pre pritiskanja dugmića koje gurnu pred tebe?

[Karl Rosman]

Jebote ja stvarno počinjem da verujem da ova šmizla nasumično lupa po tastaturi, pa kako ispadne.

Jesi li ti, kravo nedokazana, ikada čula da je poželjno naučiti azbuku pre pritiskanja dugmića koje gurnu pred tebe?

Jao, Stipane. Znam da me se ne tice, ali lose ti je ovo. Ne stoji ti, pa ispada vise smesno nego ono sta si vec hteo. Chill, batice... Dobar si ti. I ona ti to govori sve vreme.   

[Josephine]

Eto vidiš koliko nam je Stipe ispao iz okvira realnosti. 

[Stipan]

Jao, Stipane. Znam da me se ne tice, ali lose ti je ovo. Ne stoji ti, pa ispada vise smesno nego ono sta si vec hteo. Chill, batice... Dobar si ti. I ona ti to govori sve vreme.

ONA?! O čemu je tu reč? Ko je ONA?

[ALEKSIJE D.]

Karlo, klarinetisto (pošto ti je nik ime poznatog klarinetiste, pa sad ti izvlači zaključke oralnotekućeg tipa), ne bih da ti ostanem dužan odgovor na pitanje u vezi naglog prosvetljenaj putem batina:
Rinzaj Gigen (umro 867), poznat ikao Lin Či, osnivač rinzaj sekte zena, poznatije kao "Nagla škola". Suština je da do prosvetljenaj dolazi naglo a ne postupno, osnovu nalazi u Mahakašjapinom primanju učenja od Bude. U Japanu postoji 6000 rinzaj hramova...
Kad smogneš snage, istrezniš se, pravac Japan. Oni uzmu štap i očas posla shvatiš suštinu.
Stipane, kako si već dao objašnjenje svog uvoda u pričicu, očigledno je da si pre trebao da napišeš pesmicu, a ne prozni sastav. Težio si atmosferi i osećanju, što je primereno poeziji.