Salaš

[Biki]

Pardon, nisam mislila motiv  vec razlog, motiv je takodje naveden (ekonomska kriza, zemlja ne radja) a glavni junak je opremljen da se nosi sa takvim zivotnim nedacama samo onim sto je naucio od pijanog dede. 

[Biki]

Mislim da je izlišno dalje se natezati. Imaćemo gomilu sličnih komentara za 11 priča sa Radionice već za par dana. Dobra atmosfera i pismenost su samo deo priče i to niko nije negirao. Biki nam sigurno neće dokazati da je pametnija, za to će joj biti potrebno daleko više argumenata.

I ne trudim se da dokazujem svoju pamet ili glupost, samo ucestvujem u diskusiji. Ako biste radije da znate kakve gace nosim ,mogu ja i to , nema problema 

[Stipan]

Tigraste?

[scallop]

Ne učestvuješ u diskusiji, jer si sve manje pristojna. Zar zaista misliš da ćeš da me ubediš u koncept priče koga nema?

[Džek]

Tigraste?

Jok, garant one na kojima je nacrtan kamion i na kojima piše "Jedite kod Džoa"

[Biki]

Tigraste?

Ma kakvi. Ako krenem da opisujem sad , mogla bih dva sata , te koje su boje, te kakve su na dodir, pa oblik, pa zuljaju li gde i kako , ali nema smisla da kvarim coveku topic.
Hidden moj savet je da ne diras pricu. Mozda samo te znakove interpunkcije da sredis. Ja se u iste razumem ko Marica  u ..., tako da ti ne mogu tu pomoci, ali sto se same price tice , ne bih je dirala.

[Biki]

Ne učestvuješ u diskusiji, jer si sve manje pristojna. Zar zaista misliš da ćeš da me ubediš u koncept priče koga nema?

[Stipan]

Gotovo da se slažem sa Biki.

Dobro bih razmotrio pre svega Jevtrinu primedbu oko tempa, ali sa ostatkom vrlo oprezno da  se ne uruši atmosfera.

[lilit]

ja nemam problem s pričom ako oca posmatram kao psihopatskog morona.
u svakoj drugoj postavci, motivacija je slabašna.

[saturnica]

A ja imam feeling da je sve ovo samo oštrenje kandža i zuba za sutrašnje priče naših Radioničara... .

[scallop]

Pa, Lilit, jer ga vidiš kao psihopatskog morona?

[lilit]

Pa, Lilit, jer ga vidiš kao psihopatskog morona?

you never know. s takvim ponašanjem i takvim izgovorima...gary oldman bi morao da ga glumi.

[angel011]

Pa, Lilit, jer ga vidiš kao psihopatskog morona?

you never know. s takvim ponašanjem i takvim izgovorima...gary oldman bi morao da ga glumi.

Mogao bi i Bred Pit. Ima i on svojih trenutaka. 

[Džek]

Kada bolje razmislim, tajo mora da je psihopata prvog reda. Dakle, priča se da spasiti sa dve do tri inteligentno sročene i raspoređene rečenice; kroz sitne naznake napraviti taju psihopatom a ženu dobroćudnu gusku ograničenog poimanja sveta i percepcije; na ivici retardiranosti (mada i takve žene vole svoju decu i ne bi ih tek tako dale) 

[scallop]

I koje oko da vam izbijem? A dedu da igra Džek Nikolson?

[saturnica]

Kad bi sve žene bile takve, da vole vlastitu djecu, Domovi za nezbrinutu djecu, bili bi prazni. Na žalost, nije tako. U pitanju čak nije ni retardacija. Djeca se ostavljaju i ubijaju zbog raznih, zdravom umu nejasnih razloga!

[hidden]

Evo ga, pokušao sam. Već sam umoran, pa ne zamerite na rogobatnim rečenicama. Moguće je da sam potpuno omanuo, ali šta je tu je.


Salaš


Snežana drhti u snu. Pokrivam je debelim jorganom, pazeći da joj svaki deo tela ostane ušuškan.  Star je sigurno koliko i naš salaš, i možda je baš njime moj dobri baba, pokrivao mamu u dugim zimskim noćima. 

Sinoć mi je nakon dvanaest godina podarila drugo dete. Bogu hvala, živo i zdravo. Mirno je u kolevci, i skoro da nije ni plakalo. Samo spava, tvrdo poput odraslog čoveka. U tome se ne razlikuje od starijeg brata.

Gadan vetar kida ravnicu s jeseni, zariva kandže u svaku pukotinu koja mu se nađe na putu, a naša trošna kuća od naboja jedva da može da zadrži i to malo topline koju pruža plehani šporet što ga ložim. Salašarski život, kletva je i blagoslov.

Nekada je to bilo drugačije. Mogao je čovek pošteno da živi od svoga rada. Snuždim se kad se setim, kako smo se okupljali oko iste ove pećke, a deda sedne sa nama decom, pa počne da pripoveda. A lepo je divanio, nek mu je laka crna zemlja. Imam utisak, da bi ga i sada, ovako mator, rado slušao.

Nije strašno što deda Laze više nema. Strašno je što su otišli i drugi, pre nego što im je vreme bilo. Roditelji mi poginuli sedamdeset i osme u saobraćajki. Imali neku ušteđevinu pa išli u Novi Sad da gledaju stan za mene i brata. Da imamo gde da se oamostalimo kad odrastemo. On nesrećnik, godinama kasnije, došao iz vojske na odsustvo, i pao na pragu. Bio je lep kao lutka. Posle sam čuo da ga je verenica čekala dole u Nišu, nije ni stigao da mi kaže. Rekli mi da je srce, desi se to i mladim ljudima. Jednostavno, rodi se čovek sa nekakvom urođenom falinkom, i dok trepneš okom, odnelo te. Mene ko za inat, lekari uvek hvalili. Ali sam se zato, i za svoj i za tuđi vek napatio.

Šta ću, takvo se vreme zadesilo. Što poseješ, ako i prodaš, naplatiš jedva da se pokriješ. A nikad nisam voleo njivu, uvek sam se nadao da će to neko drugi. To jutara što sam imao, prodao sam, pa zajedno sa ostalim imetkom stavio u banku. Bilo me sramota da dajem u arendu. Obećali dobre kamate, pa utekli sa novcima i ostavili go narod. Tad sam hteo da se vešam, uzeo štranjku, pa prebacio preko grede u šupi. Da me moja Sneža nije opazila, sad me sigurno ne bi bilo. Ne beše nam tada ni godinu dana braka, al ubedi me ona. Uplašila se jadna da će izgubiti čoveka. A svi su se krstili kada sam došao u selo da je prosim. Beše sirotica, bez miraza, odrastala je po tuđim kućama mučeći se za koru hleba. Još kao detetu bolest joj osušila živac u nozi, pa je hodala sa mukom. Plakala je kao kiša kada sam joj zatražio ruku, toliko je bila ubeđena da će ostati sama bez ikoga svoga. Meni izgled nije bio bitan, rešio sam da bude moja još kada sam je prvi put ugledao. Lepota kvari dobrotu, meni nije trebala takva. Hteo sam ženu koja će znati da ceni ono što imam da pružim, na jedini način koji je u mome slučaju dolazio u obzir. I nisam se prevario.   

Šta mi bi da dignem ruku na sebe, ne znam. Možda bi sve bilo bolje, da mi je dala da odem. Mogla je prodati imanje pa kupiti kuću u selu. Ovako je sama odabrala.

Jer, znao sam ja šta treba da uradim.

Niko ne zna kada je drvo niklo, niti odakle je došlo, ali svi smo svikli na njega kao da je od neke ovdašnje sorte. A nije. Pamtim da je baba jednom, kada je deda malo više potegao, krenula sikirom da ga poseče. Valjda da mu napakosti. Ubio je boga u njoj, i koliko se sećam, više joj nije palo na pamet da pokuša tako nešto. Nedugo potom je i umrla, ali sam tu noć, između ostalog, zapamtio i po tome što mi je, nakon što je završio sa batinanjem, verovatno podstaknut alkoholom ispričao sve o ovom nesvakidašnjem stablu.

,,Tu ti spava naš zaštitnik.", počinje on, a ja ko iz topa kažem Sveti Đorđe. Starina se smeje, pa mi miluje kosu. ,,Jedno su ikone, dušo dedina, slike ljubimo zbog drugih, a drvo radi nas. Njemu smo se obećali."
Ustanem, pa virim kroz prozor, i sve čekam da mi se prikaže to usnulo čudo. Na kraju mu priznam da ništa ne razumem. On me posedi kraj sebe, pa dugo gleda, a kada konačno progovori glas mu je takav da se u isti mah osetim važnim.

,,Zla kob ti je tatu odnela. Trebalo je on da te nauči, kad još malo porasteš, ali nikada me nije shvatao ozbiljno. Isti ko i svoja mater. Ne znam dušo koliko ću još živ biti. Starije si dete i treba da znaš."

Priča polako, o svome ocu, dedi, pradedi i onima pre njih. Slušam o patnji i mukama, o ratovima i stradanjima, širom otvorenih očiju upijam događaje o kojima bi samo drvo, kada bi znalo da govori, moglo svedočiti. Zatiče nas zora, i ja se nakon kratkog počinka budim u groznici. Posle su govorili da sam jedva živu glavu izvukao. Nije ni čudo, te noći primio sam na sebe strašnu tajnu, i dugo sam se godina nakon toga zaklinjao da ću je odneti u grob. Tajnu o opstanku loze, istinu o drvetu koje je oduvek bilo tu.

Ali i bez tog znanja, samo pogled je bio dovoljan da bi se shvatila njegova neobičnost.. Za života nisam video da je dalo ploda, lista samo tokom jednog meseca u godini, a i to bude nekako sve zakržljalo. Da nije toga, pomislio bi čovek da je mrtvo. Krive grane mu sve zapetljane i crne, ko da je neko, bog da mi oprosti, natakao žbun umesto krošnje, i prosto te obuzme jeza kada ih gledaš kako se poput kandži povijaju ka zemlji. Dosta je i pet minuta, pa da ti pripadne muka. Valjda tako mora.

Ipak, nisam žurio, hteo sam da budem siguran da sam na sve moguće načine pokušao da izbegnem ono što je moralo doći.  Lepo mi je bilo rečeno da je tako od pamtiveka. Batrgali smo se godinama, obilazio sam okolna sela i radio šta mi daju,  ali posla je bilo sve manje. Na kraju sam tvrdoglavo potrošio i ono malo što sam odvojio za crne dane - ako umremo da mogu od nečeg da nas sahrane.

A onda se, kao po zlu, i ova zemlja izjalovila. Nije nama dvoma trebalo mnogo, samo da ima šta da se u bašti ubere i skuva. Ali ne vredi, udarila nevolja, pa to ti je. Ako šta i nikne, ma čim probije iz zemlje, na mestu uvene. Donesem živinu, ona crkne. Skupim za svinje, namirivam ih sa teškom mukom, i sve se nadam da ću kad se utove da ih zakoljem. Budu lepe, pamet da ti stane. Onda jednog jutra samo osvanu mrtve. Rasporim, a unutra sve trulo, smrdi dušu da ispovraćaš, a gamad samo ispada napolje. Žena plače, kuka, zna da nisu čista posla. Odem po ciganke, one gledaju, pljuju i krste se. Pospi ovo, zakopaj ono, vidim ja da tu pomoći nema. Što se mora, mora se.

Sednem pred kuću, gledam u drvo, i pokušavam da prelomim. Krte grane se pomeraju kao da bi da me zagrle. Kao da osete moju dilemu. Dede nema, i ne mogu da zamislim šta bi mi rekao. Ovaj salaš je sve što smo imali, sve što smo ikada od boga tražili. Živ čovek sve pregura, pomislim. Onda se setim oca, majke, pa mi se grlo stisne. Uvek su uspevali da prehrane sva usta u kući. Ja ne mogu da nahranim ni vlastitu ženu. Nadao sam se da neću doživeti sudbinu pradedova, da ću imati toliko sreće da se provučem neopaženo. Sneži sam bio prvi muškarac, i nikada me nije upitala zašto se izlivam van nje. Zar je za našeg veka moralo da se probudi?

Kada sam joj ponudio da odemo, nije htela ni da čuje. Znala je ona kakvi su ljudi, mnogo zla su joj u životu naneli. Selidbe se plašila kao đavo od krsta. Ovo je naš mir, preklinjala je. Ovde smo samo nas dvoje i ne treba nam više niko na svetu. Promeniće se vreme, krenuće i nama. Sve u meni se kidalo, dok sam je gledao uplakanu. Ni meni se nije napuštala dedovina, ali kakav smo izbor imali? Bila je neutešna.

A onda sam joj rekao.

Na sve sam pomišljao osim da će da pristane iz prve. Ostao sam nem pred lakoćom njene odluke. Malo je žena danas, koje će tako poslušati svog čoveka, verovati u njegovu reč gledajući ga poput boga.. Baš zbog toga, ja moju Snežanu još više volim i poštujem.

Zakleo sam se tu, pod krošnjom, i nije prošlo mnogo a ona zanese sa Urošem. Zbog noge ionako nikada nije odlazila u selo, tako da smo trudnoću bez problema sakrili. Da se ne izjalovi. Rodio se u tišini, imao je preko tri kile. Ponos tatin. Čim sam ga uzeo u ruke prestao je da plače. Oseti dete, kažu. Sećam se, kako su mi se suze radosnice slivale niz obraze dok sam ga ljuljao. Čudo je to, čovek ni ne zna koliko je sposoban da voli dok ne dobije naslednika.

A onda sam ga u zoru, zakopao živog.

Nije bilo lako, ali morao sam. Isplatilo se. Godinama je sve  rađalo kao nekad, i ponovo sam osetio zaboravljenu radost detinjih dana. Još jednom kažem, mi smo skromni ljudi, i ne treba nam ništa više od onoga što naš salaš može da nam pruži. Oduvek je tako u našoj familiji, nismo vaspitani da tražimo hleba preko pogače.

Nažalost, nije sve bilo onako kako me je deda uveravao. Nije potrajalo ni približno onoliko, koliko mi je obećao. Malo morgen, jednom u sto godina.  Ipak, ne krivim ga. On nikako nije mogao da predvidi ovu krizu, koja je po svoj prilici udarila i na  onaj svet, nevidljiv našem oku.

Kada je propao krompir, molio sam boga da su zlatice. Onda je Ranki presahlo vime, i nisam morao da čekam pomor u svinjcu da bih znao šta se događa. Na Snežinom licu nije bilo osmeha, kada je primetila način na koji sam je uzeo. Primilo se iz prve. Jadnica je valjda to i očekivala.

Drvo je ponovo bilo gladno.

Jednom je pregrmela, drugi put neće moći. Pogrešio sam što sam verovao u suprotno. Senka se poigrava na novorođenčetovom licu, i dok gledam kako mirno diše shvatam da će ovaj put biti drugačije. Ne znam koliko ćemo poživeti, ali kletve se ne bojim. Pakujem osnovne stvari i budim ženu. Teško hoda, ali izdržaće do crkve. Ako nam tamo ne pomognu, pronaći ću gde hoće. Večeras znam samo jedno – neću mu ga dati. Ove noći, dete je samo naše.

A sutra, šta god da nam se desi, neka bude daleko od salaša.

[Josephine]

Ja se u iste razumem ko Marica

A u pisanje ko Ivica?

Priča je nameštena da se sve desi kako se desilo i zato vređa inteligenciju inteligentnog dela čitalaštva.

[Biki]

Ja se u iste razumem ko Marica

A u pisanje ko Ivica?

Priča je nameštena da se sve desi kako se desilo i zato vređa inteligenciju inteligentnog dela čitalaštva.

U citanje , u citanje se razumem.
A ti se ocigledno od svega najbolje razumes u vredjanje. Ovo ti je treci put. Prvi put kada si mi se obratila na ovom forumu rekla si mi da sam hladna kucka, drugi put bagra, a sada vidim dovodis u pitanje i moju inteligenciju.
Ne razumem se u pisanje, a ne razumes se ni ti . Ona tvoja Ognjana sa plavim tresnjicama je ziva smejurija (blago receno).

[Biki]

Hidden , ne sidja mi se prica vise. Ispravio si je da bi udovoljio drugima. To vise nije ono sto si osecao kada si je prvi put pisao, niti je ja dozivljavam vise onako kao prvi put.

Trazis opravdanje za Snezanu, te nije lepa ali je dobra ( kao da jedno iskljucuje ono drugo ) , te hramlje na jednu nogu pa tako selo nije primetilo da je trudna 9 meseci , te na kraju se spremaju u crkvu. Pazi sad ce jos neko da ti se javi da ti kaze u koju crkvu konkretno treba da odu. Ne daj Boze da su neke moze biti druge vere , morao bi odmah da preradis pricu jos jedared.


P.S Svidja mi se kako pises , volela bih da procitam jos neku tvoju (orginal) pricu . Nadam se da imas nesto sto nije horor .

[hidden]

Hidden , ne sidja mi se prica vise. Ispravio si je da bi udovoljio drugima. To vise nije ono sto si osecao kada si je prvi put pisao.

Trazis opravdanje za Snezanu, te nije lepa ali je dobra ( kao da jedno iskljucuje ono drugo ) , te hramlje na jednu nogu pa tako selo nije primetilo da je trudna 9 meseci , te na kraju se spremaju u crkvu. Pazi sad ce jos neko da ti se javi da ti kaze u koju crkvu konkretno treba da odu. Ne daj Boze da su neke moze biti druge vere , morao bi odmah da preradis pricu jos jedared.

Jbg...uradio sam dve varijante. Hteo sam da pokusam da uvazim sugestije i vidim kako ce da se realizuje. Da li sam uspeo da unapredim stvar, svakako cete mi vi ovde reci...naravno da nista nije konacno.
Stvarno nisam imao zelju da udovoljavam.

Što se Snežane tiče, lepota i dobrota je samo subjektivno viđenje glavnog lika. Salaši u Vojvodini su uglavnom udaljeni od sela, tako da nije teško da ostanu neprimećeni. Noga je tu opravdanje za njen neodlazak, istina, baš kao i odbojnost prema selu u kome je nisu cenili kada je bila mlada.

Drago mi je da ti se dopada, pustiću ti neke linkove na pm.

[Biki]

Hidden , ne sidja mi se prica vise. Ispravio si je da bi udovoljio drugima. To vise nije ono sto si osecao kada si je prvi put pisao.

Trazis opravdanje za Snezanu, te nije lepa ali je dobra ( kao da jedno iskljucuje ono drugo ) , te hramlje na jednu nogu pa tako selo nije primetilo da je trudna 9 meseci , te na kraju se spremaju u crkvu. Pazi sad ce jos neko da ti se javi da ti kaze u koju crkvu konkretno treba da odu. Ne daj Boze da su neke moze biti druge vere , morao bi odmah da preradis pricu jos jedared.

Jbg...uradio sam dve varijante. Hteo sam da pokusam da uvazim sugestije i vidim kako ce da se realizuje. Da li sam uspeo da unapredim stvar, svakako cete mi vi ovde reci...naravno da nista nije konacno.
Stvarno nisam imao zelju da udovoljavam.

Ne, odlicno si napisao sve sto si doradio to nije diskutabilno. Ono sto se meni licno ne svidja je to sto drugi traze da ti promenis svoju pricu po njihovim iscekivanjima.

[Josephine]

U citanje , u citanje se razumem.
A ti se ocigledno od svega najbolje razumes u vredjanje. Ovo ti je treci put. Prvi put kada si mi se obratila na ovom forumu rekla si mi da sam hladna kucka, drugi put bagra, a sada vidim dovodis u pitanje i moju inteligenciju.
Ne razumem se u pisanje, a ne razumes se ni ti . Ona tvoja Ognjana sa plavim tresnjicama je ziva smejurija (blago receno).

O, zaboga, hladna kučka je bila u kontekstu horoskopa.  I mami isto govorim iz zezanja. Znaš, imam privezak na ključu, kupila sam ga u Torinu. Ovako kaže: If you are easily offended, fuck off. Nemam šta da dodam. Da ne pominjemo tvoju opasku da D. piše kritike u kojima ništa ne kaže. To se ne računa u vređanje, jel. 

A što se tiče Ognjane, nasela si, šta da ti kažem.


Ne dovodite dečka u zabludu. Ima talenat za pripovedanje i atmosferu, priča je katastrofalna na logičkom planu. Ni ja ne verujem u ispravljanje priča postovanih u javnost, jer je onda svima očita zategnutost u radnji i rečenici. Ali verujem da u novoj priči može da bude odlično. Nastavi, hidden.

[Biki]

I mami isto govorim iz zezanja.

 
I ti mi onda pricas kako ja treba da se obracam scallpu i o nekom postovanju prema necjim godinama? O wow!

[Josephine]

Kao što rekoh, ko ne razume moj smisao za humor, i ne treba da se druži sa mnom. Ja se ne ljutim kada se tako zezaju sa mnom, i oko sebe okupljam takvo društvo

[saturnica]

Hidden , ne sidja mi se prica vise. Ispravio si je da bi udovoljio drugima. To vise nije ono sto si osecao kada si je prvi put pisao, niti je ja dozivljavam vise onako kao prvi put.

Trazis opravdanje za Snezanu, te nije lepa ali je dobra ( kao da jedno iskljucuje ono drugo ) , te hramlje na jednu nogu pa tako selo nije primetilo da je trudna 9 meseci , te na kraju se spremaju u crkvu. Pazi sad ce jos neko da ti se javi da ti kaze u koju crkvu konkretno treba da odu. Ne daj Boze da su neke moze biti druge vere , morao bi odmah da preradis pricu jos jedared.


P.S Svidja mi se kako pises , volela bih da procitam jos neku tvoju (orginal) pricu . Nadam se da imas nesto sto nije horor .

...jos jednom, da se ne ponavljam dijelim potpuno identicno misljenje s Biki sto se tice ove price...

[scallop]

Ista je muka i da ne ispraviš priču. Komentari su, ustvari, sranje. 

[Josephine]

Komentari su, ustvari, sranje. 

Pa da!

[scallop]

Ti kao Ghoul. Ne može, a da ne udariš seal of approval.

[Josephine]

Pa da, ali ja za razliku od njega biram kome ću. 

[scallop]

Nema razlike.

[Josephine]

Ju, to je, zapravo, najveća uvreda od svih koje sam dobila ovde.

[scallop]

Najzad pobednik!

[Josephine]

Pirova je to pobeda, scallope. 

[Plut]

Nisam pročitala ostale komentare, posle ću. Za sada da, ukratko, kažem šta mislim o priči. Ne bih o stilu, nije loše, ali meni ništa specijalno, fali mi ono "nešto" za šta bih se uhvatila.
Dakle, Jevtro, opet ubijamo decu. Nemamo kamion, ali drvo da.

E sad, nisam uspela da pohvatam ulogu drveta u čitavoj priči, a potrošilo se na njega dosta karaktera. Zemlja jede tek rođenu decu i vraća to svojim plodovima, i dalje ne vidim šta drvo tu radi. Zaklinje se pod krošnjom i ubrzo mu žena zatrudni, to bi značilo da drvo pomaže da se stvori dete koje će posle zemlja da pojede i da ojađene roditelje prehrani.
Malo sam se i zabrojala, da li oni svako dete žrtvuju zarad boljeg života? Ako je tako onda ne mogu da se udubim u lik junaka i sažalim se nad njegovom sudbinom, kako bi autor želeo. To bi opet značilo da je uloga našeg junaka da hrani zemlju, mislim... sad mi je to već bledunjavo. Takođe, kako je on preživeo ako su i njegovi roditelji radili isto? Zar ne bi trebalo da je salaš već odavno mrtav?

U stvari, čim imam toliko pitanja, znači da nije sve odrađeno kako valja ili da ja baš ništa ne shvatam, a to već ne prihvatam.

A sad ću da iščitam i objašnjenja pa da vidim di sam.